Династија Петровић-Његош

[vojislav.ananic]

                         Породица Петровић - Његош

После пада Црне Горе под Турску власт и изумирања династије Црнојевића, прва поновна организација власти међу црногорским и брдским племенима везана је за Петровиће - Његоше. Родоначелник Петровића - Његоша, Радул, пореклом је са Његуша, по чему је породица и названа. Радулов син, војвода Стефан, отац је Данила, првог владике из ове породице. Данило је владика постао 1697. године и за његову личност се везује почетак теократије, световне власти црногорских владика: црква је била једини ауторитет способан да обједини племена која су била у међусобној крвној завади. Данило је 1711. године заратио са Турцима, а већ следеће године на Цареву Лазу потукао турску војску. Остао је у народном сећању по чувеној "истрази потурица". Данила је наследио брат од стрица Сава, који је 1735. године изабран за владику, да би 1750. владичански престо уступио Василију, сину Даниловог брата Радула. После Василијеве смрти у Русији 1766. године, наступио је период анархије, прекинут појавом лажног цара Шћепана Малог, после чега владика Сава поново преузима власт, до своје смрти 1781. године. Владика Петар 1, унук Даниловог млађег брата Дамјана, владао је од 1781. до 1830. године, у време Наполеонових ратова и два српска устанка. Ратовао је против Турака и тако давао подршку Карађорђу. На унутрашњем плану одлучно је радио не међуплеменском јединству и учвршћивању унутрашње државне власти, па је у том циљу донео први закон 1796. године и успоставио државно судство. Најпознатији црногорски владар свакако је Петар 2, син Тома Петровића, старијег брата Петра 1. У младости је назван Петар Томов али је касније у књижевности зван Његош. Несумњиво је један од најзнажајнијих писаца српског језика, велики део своје енергије посветио је књижевности. Петар 2. је наставио борбе са Турцима, а у унутрашњој политици је званично укинуо гувернадурство и установио Сенат. Смрћу владике Петра 2. уједно се завршава и период теократије у Црној Гори. Петров наследник, кнез Данило, био је први световни владар на Цетињу. За књаза је постављен 1. јануара 1852. године, на основу Његошевог тестамента. Због помагања побуњеним племенима, Турска креће војску на Црну Гору али им Данило наноси пораз. Помоћу европских сила, територија Црне Горе бива знатно проширена. Кнез Данило је пао као жртва атентата, 31. јула 1860. године, у Котору, где је на њега пуцао црногорски емигрант Тодор Кадић, из личне освете. Последњи владар из династије Петровића - Његоша, Никола 1, син је Даниловог старијег брата, војводе Мирка. За кнеза је изабран 1860. године, на основу Даниловог тестамента. И њега је, као и његове претходнике чекало одмеравање снага са Турцима. Одредбама Берлинског конгреса, 1878. године, Црној Гори је призната пуна независност, а њена државна територија је више него удвостручена. У унутрашњој политици кнез Данило је владао аутократски, што је изазвало сукоб са демократским снагама. За краља се Никола прогласио 1910. године. Након првог балканског рата, Лондонским миром, 1913. године, Црној Гори су припојене територије све до Санџака и Метохије, али им је ускраћен Скадар. Након другог балканског рата, Букурештанским миром није били територијалног проширења Црне Горе. Због лоших односа са Србијом, одлуком Велике народне скупштине у Подгорици 26. новембра 1918. године породица Петровића - Његоша свргнута је с престола и проглашено је уједињење са Србијом. По свргавању са престола, не могавши да се врати у земљу, краљ Никола је живео неко време у Италији, а умро је 1921. године у Француској.

ИЗВОР: http://srbija.super-forum.net/t297-rodosloviporekla-porodica-sirom-balkana.

[vojislav.ananic]

   Породица краља Николе Петровића Његоша
 
Фотографија је снимљена на дан проглашења књаза Николе Петровића Његоша за краља, а Црне Горе за краљевину, 15. августа 1910.
Стоје (с лијева на десно): велики кнез Петар Николајевич, кнез Франц Јозеф од Батенберга, књагињица Вјера Петровић Његош, књагињица Ксенија Петровић Његош, књаз-престолонасљедник Данило Петровић Његош, књаз Мирко Петровић Његош, књаз Петар Петровић Његош.
Сједе (с лијева на десно): кнегиња Милица-Јута од Макленбург-Нојстерлица, кнегиња Ана од Батенберга, италијанска краљица Јелена, краљица Милена Петровић Његош, краљ Никола Петровић Његош, велика кнегиња Милица Николајевич, италијански краљ Виторио Емануел, кнегиња Наталија Константиновић.
Сједе на тепиху (с лијева на десно): кнегињица Јелена Карађорђевић, кћи великог кнеза Петра Николајевича принцеза Галицин, престолонасљедник Србије Александар Карађорђевић.

          Потомци краља Николе и краљице Милене
Никола Петровић Његош (1841-1921) постао је књаз Црне Горе и Брда 1860. када се и оженио Миленом (1847-1923), рођеном Вукотић. 1910. године Никола је проглашен за краља Црне Горе. Изродили су дванаесторо дјеце - девет кћери и три сина:
Зорка (1864-1890) се удала 1883. за кнеза Петра Карађорђевића, доцнијег краља Србије. Изродили су петоро дјеце: Јелену (1884-1962), Милену (1886-1887), Ђорђа (1887-1972), Александра (1888-1934) и Андрију (1890, умро неколико дана по рођењу).
Милица (1866-1951) се удала 1889. за руског Великог кнеза Петра Николајевича Романова.
Стана (1867-1935) се удала 1889. за руског кнеза Ђорђа Максимилијановича Романовског, а потом се 1907. удала за Великог кнеза Николу Николајевича Романова.
Марица (1869-1885).
Престолонасљедник Данило (1871-1939) се оженио 1899. Јутом (по преласку у православље Милицом), војвоткињом од Мекленбург-Нојстерлица. Нијесу имали дјеце.
Јелена (1872-1952) се удала 1896. за италијанског престолонасљедника, доцнијег краља Виториа Емануела.
Ана (1874-1971) се удала 1897. за Франца Јозефа од Батенберга.
Софија (1876, умрла са три мјесеца).
Принц Мирко (1879-1918) се оженио 1902. Наталијом (1882-1950), рођеном Константиновић, чији је отац по женској линији био унук Јеврема, брата србијанског књаза Милоша Обреновића. Мирко и Наталија су изродили пет синова: Стевана (1903-1908), Станислава (1905-1907), Михаила (1908-1986), Павла (1910-1933), Емануела (1912-1928). Принц Михаило се оженио 1941. кћерком француског лекара Женевјевом и добио 1944. сина Николу.
Ксенија (1881-1960) и Вјера (1887-1927) се нијесу удавале.
Принц Петар (1889-1932) се оженио 1924. Виолетом Вегнер (по прелазу у православље Љубицом). Нијесу имали дјеце.

Позивница за вјенчање књагиње Зорке Петровић Његош и кнеза Петра Карађорђевића, Цетиње, 1883
 


Извор: ИНТЕРНЕТ                                         

[Sergio]

По свргавању са престола, не могавши да се врати у земљу, краљ Никола је живео неко време у Италији, а умро је 1921. године у Француској.

<a href="https://www.youtube.com/v/BMN3TV8df2U" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/BMN3TV8df2U</a>

[Sergio]

<a href="https://www.youtube.com/v/TS3l5RY5w9I" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/TS3l5RY5w9I</a>

[Sergio]

<a href="https://www.youtube.com/v/TscaxYZ1e8M" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/TscaxYZ1e8M</a>

[Rimidalv]

https://www.youtube.com/v/jN2seeQUk7o

Филм Преци и потомци