Морлаци

[Јосиф из Трбушнице]

Реч је о сајту Хрватске православне заједнице. Списак влашких имена која су се до данас задржала у Хрватској и БиХ припремио је Дарко Шпанић, под насловом "Становништво у нашим крајевима - тко су заправо Власи?".

Ау пријатељу, где си ти забасао..... 

Па ваљда ти је јасно ко је ова екипа и који јој је циљ!?

То је наставак идеологије НДХ, Павелићеве "Хрватске православне цркве". Тренутно им је задатак да убеде свет и саме себе да Срба никад није било на територији данашње Хрватске и БиХ, него да су све то били Власи. Ево па читај ако не верујеш:
http://www.hrvatskipravoslavci.com/index.php?option=com_content&view=article&id=37:bosanski-i-hrvatski-srbi-istorijski-su-vlasi&catid=1:vijesti&Itemid=7

Преузимати њихове небулозне текстове тако некритички...
Био ми је тај списак сумњив чим сам га видео, а сад се и обелоданило зашто.

[Ojler]

...
Мислим да је и Лопашић доста писао о тим првим појавама Влаха у Лици где су на Велебиту још у 13. веку напасали стоку и обавезивали се да ће чувати стару цркву Светог Ивана (Јована) Крститеља "у Гори".

Нема сумње да је било сточарских заједница у Далматинској Загори, Крбави и Лици и пре насељавања православних влашких катуна из других крајева. Може бити да су неки опстали и касније се стопили са новопридошлим влашким заједницама, али и хрватски историчари су сагласни са мишљењем да су ти крајеви готово у потпуности испражњени од старог становништва и насељени православним српским живљем.

[Душан]

Нема сумње да је било сточарских заједница у Далматинској Загори, Крбави и Лици и пре насељавања православних влашких катуна из других крајева. Може бити да су неки опстали и касније се стопили са новопридошлим влашким заједницама, али и хрватски историчари су сагласни са мишљењем да су ти крајеви готово у потпуности испражњени од старог становништва и насељени православним српским живљем.

Не само православним, већ и римокатоличким буњевачким.
Већи део данашњих Хрвата Лике и далматинске Загоре нема никакве везе са Хрватима из средњег века.

[Ojler]

Не само православним, већ и римокатоличким буњевачким.
Већи део данашњих Хрвата Лике и далматинске Загоре нема никакве везе са Хрватима из средњег века.

Да, било је и католика, мада се чини да су православни били убедљива већина.

Веома занимљив чланак о Морлацима, под насловом "Морлаци (власи) гледани с млетачке стране", написао је хрватски историчар и археолог, професор Грга Новак. Пренећу овде само неколико интересантних одељака:

Poslije godine 1500. tj. poslije prodiranja Turaka prema dalmatinskim gradovima, koji se tada nalazili pod mletačkom vlašću, naziv Morlak vrijedi za svo stanovništvo, preko turske granice, koje se bavi zemljoradnjom i stočarstvom, i to vrijedi od Rijeke do Budve.
Pred Turcima bježali su u mletačku Dalmaciju mnogobrojni seljaci kršćani, i njihova su polja ostajala neobrađena. Tu prazninu ispunjuju Turci novim zemljoradničkim stanovništvom, koje dovode iz Bosne, a i iz drugih dijelova Balkana. Oni su većinom pravoslavne vjere, a dolaze među seljake katoličke vjere. Mlečani ih nazivaju jednim zajedničkim imenom Morlaci. Tako ih nazivaju i stranci, koji dolaze u te krajeve, poslije nego su ih Turci predali Veneciji. Šta više oni smatraju Morlacima i stanovnike većih mjesta, kao Knina, Sinja, Vrgorca.
U XVIII stoljeću nazivaju se Morlacima i od Mlečana i od primoraca i otočana, a i od stranaca, svi stanovnici mletačke Dalmacije, koji ne stanuju na izričito primorskom pojasu. Poslije pada Venecije taj se naziv podržava i dalje, ali je razvitkom nacionalnih pokreta sve više nestajao, ili poprimao drugačija značenja od nekadašnjih.
(...)
U svom čuvenom "Itinerariju", koji je napisao i podnio Senatu, Giovanni Battista Giustiniano 1553 godine, pisao je dosta o Morlacima. (...) Govoreći o Šibeniku Giovanni Battista Giustiniano kaže i ovo: »Način odijevanja, govor i ponašanje ovih Šibenčana sve je po slavenskom običaju, ali ispada da gotovo svi vladaju i talijanskim jezikom, a poneki plemić odijeva se na talijanski način, ali ti su rijetki. Žene sve se odijevaju na slavenski način i gotovo nijedna ne zna govoriti talijanski.
Giustiniano kaže kako poneki put dolaze u grad 500 do 600 Morlaka i kako je to opasno da ne bi došlo do tučnjava. Međutim nema nikakve sumnje da ovi Morlaci govore istim jezikom kao i Šibenčani i da u tom pogledu između njih nema razlike, ali Šibenčani ih smatraju drukčijima od sebe.
(...)
Giustiniano, koji svoj itinerar svršava sa sjevernim dijelom Dalmacije, govoreći o Ninu govori i o Morlacima, ali vrlo grubo. On kaže da su sa sjeverne strane kanala brda Morlakije, koja se zovu lanac svijeta (Cattena Mundi), sa juga sva kamenita, ali na sjevernoj strani postoji blagi teren koji je pun šuma i na kojem se nalaze zeleni pašnjaci. »Svi se stanovnici zovu Morlaci, a oni imaju prije životinjski nego ljudski izgled, i oni se postave uz puteve, kradu i pljačkaju prolaznike, i smaraju da je uvelike pohvalno živjeti od pljačke. Živu od mlijeka i sira, jer je cijeli njihov imetak stoka. Oni su srpske vjere i heretičke, i turski podanici. Nečisti su i zamazani, i stalno živu zajedno sa životinjama..."
Ovo je prvi put što sretamo Morlake srpske vjere, i to na Velebitu. To je godine 1553, vrijeme kada je cijeli ovaj kraj pripadao Turskoj, i u velikoj mjeri nazadovao.
(...)
U svojoj relaciji podnesenoj mletačkom kolegiju god. 1572. generalni providur Dalmacije i Albanije Foscarini opisuje susjedne turske krajeve. Dakle u doba dok rat između Venecije i Turske još uvijek traje. Na tom teritoriju vidi on samo dvije vrste stanovništva - Turke u manjini i kršćane u većini. Kršćane on naziva bez razlike Morlaci, i dodaje "ovi su kršćanski narodi srpske vjere".
(...)
Radeći god. 1921. u bečkom Staatsarhivu, pronašao sam jedan anonimni rukopis iz god. 1775/6, čiji je autor bio povjerenik carice Marije Terezije, poslan u Dalmaciju, za koju se je i sama carica i njezina vlada tada uvelike interesirala. (...) Opisijući tadanje Morlake kaže Anonimus "Oni se odijevaju kao njihovi sunarodnjaci Hrvati..." Govoreći o njihovoj mržnji na Turke, koja da je nepremostiva, kaže "Isti je osjećaj kod Morlaka katoličkog obreda i protiv Morlaka grčkog obreda." Za ovog su pisca i katolici pravoslavni "Morlaci", a samo ih vjera dijeli." "Odnosni parohi ne izostaju da potiču ovo zlo raspoloženje, koje možda može jednoga dana u velike škoditi državi."

[Гвер]

Стицајем околности читао сам доста хрватске литературе истражујући Далмацију. Скоро увек Србе називају Морлацима осим ако се не ради о скоријем периоду.
Дакле избегавају што је више могуће термин Србин већ ће рећи "Морлаци претежно Православне вере".

[Voljen od Boga]

Стицајем околности читао сам доста хрватске литературе истражујући Далмацију. Скоро увек Србе називају Морлацима осим ако се не ради о скоријем периоду.
Дакле избегавају што је више могуће термин Србин већ ће рећи "Морлаци претежно Православне вере".

Фатима Пинторовић, удата за Хасан-агу Араповића, била је Морлакиња. Данас већина зналаца сматрају да је "Хасанагиницу" она сама испјевала. Фатима има живих потомака.
<a href="https://www.youtube.com/v/pKfnf-gspoI" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/pKfnf-gspoI</a>

[Zarko Obradovic64]

Ау пријатељу, где си ти забасао..... 

Па ваљда ти је јасно ко је ова екипа и који јој је циљ!?

То је наставак идеологије НДХ, Павелићеве "Хрватске православне цркве". Тренутно им је задатак да убеде свет и саме себе да Срба никад није било на територији данашње Хрватске и БиХ, него да су све то били Власи. Ево па читај ако не верујеш:
http://www.hrvatskipravoslavci.com/index.php?option=com_content&view=article&id=37:bosanski-i-hrvatski-srbi-istorijski-su-vlasi&catid=1:vijesti&Itemid=7

Преузимати њихове небулозне текстове тако некритички...
Био ми је тај списак сумњив чим сам га видео, а сад се и обелоданило зашто.

Моји су Личани и живео сам преко тако да знам о чему је реч. Мени је било интересантно јер су се на списку налазила и нека имена специфична за Лику. Искрено сам тек јуче видео ко стоји иза тог текста. Ево сада само неких типичних личких презимена одабраних по мом укусу а посебних на неки начин. Да ли су она влашка по пореклу просудите сами. Поздрав
Агбаба, Аралица, Арнаут, Ајџановић;

Бањанин, Батиница, Брека, Бурњаја, Бањеглав, Буздум, Болта, Бокан, Бракус, Бањац, Бркљач, Беслаћ, Бига, Балаћ, Баста, Бешир, Батас, Бубало, Бастаја, Брдар, Боговац, Бубуљ, Бурцар, Бараћ, Бјелобаба, Бјелобрк, Бјеливук, Брчин, Буљ, Бурсаћ, Блануша, Будимир, Бубањ, Бајат;

Валиџија, Врањеш, Вјештица, Вукша, Варат, Вурдеља, Варда, Везмар, Вуњак, Врцељ, Вранеш, Варићак, Витас, Вуковојац, Врачар, Вукобратовић, Вукодер;

Гаћеша, Гутеша, Гузовић, Глеђа, Гушавац, Гајица, Грубор, Грмуша, Гријак, Гулан, Глушица, Гагулић, Галовић, Гњатовић, Гвока;

Диклић, Дивјак, Дотлић, Дракулић, Дошен, Дуганџија, Драгаш, Драгосавац, Дозет, Допуђа, Дупор, Дрезгић, Даутовић, Дробац, Дроњак, Доганџић, Десница, Дубајић, Дрча, Дизија;

Ђапа, Ђилас;

Ешанин, Ерор, Егеља;

Жежељ, Жакула, Жегарац;

Зобеница, Зјајвук, Зорица, Зјача, Заклан, Зец;

Инђић, Ишпировић;

Јаворина, Јелача, Јањушевић, Јеловац;

[Небојша]

Моји су Личани и живео сам преко тако да знам о чему је реч. Мени је било интересантно јер су се на списку налазила и нека имена специфична за Лику. Искрено сам тек јуче видео ко стоји иза тог текста. Ево сада само неких типичних личких презимена одабраних по мом укусу а посебних на неки начин. Да ли су она влашка по пореклу просудите сами. Поздрав
Агбаба, Аралица, Арнаут, Ајџановић;

Бањанин, Батиница, Брека, Бурњаја, Бањеглав, Буздум, Болта, Бокан, Бракус, Бањац, Бркљач, Беслаћ, Бига, Балаћ, Баста, Бешир, Батас, Бубало, Бастаја, Брдар, Боговац, Бубуљ, Бурцар, Бараћ, Бјелобаба, Бјелобрк, Бјеливук, Брчин, Буљ, Бурсаћ, Блануша, Будимир, Бубањ, Бајат;

Валиџија, Врањеш, Вјештица, Вукша, Варат, Вурдеља, Варда, Везмар, Вуњак, Врцељ, Вранеш, Варићак, Витас, Вуковојац, Врачар, Вукобратовић, Вукодер;

Гаћеша, Гутеша, Гузовић, Глеђа, Гушавац, Гајица, Грубор, Грмуша, Гријак, Гулан, Глушица, Гагулић, Галовић, Гњатовић, Гвока;

Диклић, Дивјак, Дотлић, Дракулић, Дошен, Дуганџија, Драгаш, Драгосавац, Дозет, Допуђа, Дупор, Дрезгић, Даутовић, Дробац, Дроњак, Доганџић, Десница, Дубајић, Дрча, Дизија;

Ђапа, Ђилас;

Ешанин, Ерор, Егеља;

Жежељ, Жакула, Жегарац;

Зобеница, Зјајвук, Зорица, Зјача, Заклан, Зец;

Инђић, Ишпировић;

Јаворина, Јелача, Јањушевић, Јеловац;

Већина није влашког порекла, иако звуче специфично. Има и оних са "француским" кореном и сл. Добар део ових породица имамо у нашем пројекту и може се рећи да им је укупна генетска слика (Y-ДНК) карактеристична за Србе.

[Zarko Obradovic64]

Моји су Личани и живео сам преко тако да знам о чему је реч. Мени је било интересантно јер су се на списку налазила и нека имена специфична за Лику. Искрено сам тек јуче видео ко стоји иза тог текста. Ево сада само неких типичних личких презимена одабраних по мом укусу а посебних на неки начин. Да ли су она влашка по пореклу просудите сами. Поздрав
Агбаба, Аралица, Арнаут, Ајџановић;

Бањанин, Батиница, Брека, Бурњаја, Бањеглав, Буздум, Болта, Бокан, Бракус, Бањац, Бркљач, Беслаћ, Бига, Балаћ, Баста, Бешир, Батас, Бубало, Бастаја, Брдар, Боговац, Бубуљ, Бурцар, Бараћ, Бјелобаба, Бјелобрк, Бјеливук, Брчин, Буљ, Бурсаћ, Блануша, Будимир, Бубањ, Бајат;

Валиџија, Врањеш, Вјештица, Вукша, Варат, Вурдеља, Варда, Везмар, Вуњак, Врцељ, Вранеш, Варићак, Витас, Вуковојац, Врачар, Вукобратовић, Вукодер;

Гаћеша, Гутеша, Гузовић, Глеђа, Гушавац, Гајица, Грубор, Грмуша, Гријак, Гулан, Глушица, Гагулић, Галовић, Гњатовић, Гвока;

Диклић, Дивјак, Дотлић, Дракулић, Дошен, Дуганџија, Драгаш, Драгосавац, Дозет, Допуђа, Дупор, Дрезгић, Даутовић, Дробац, Дроњак, Доганџић, Десница, Дубајић, Дрча, Дизија;

Ђапа, Ђилас;

Ешанин, Ерор, Егеља;

Жежељ, Жакула, Жегарац;

Зобеница, Зјајвук, Зорица, Зјача, Заклан, Зец;

Инђић, Ишпировић;

Јаворина, Јелача, Јањушевић, Јеловац;

Ево и другог дела оригиналних личких презимена:

Кривокућа, Кривошија, Клиска, Куруц, Козлица, Кењало, Карлеуша, Каменко, Камбер, Керкез, Калањ, Кантар, Калембер, Куга, Корда, Клашња, Кангрга, Кресовић, Колан, Кос, Којчин, Кеча, Кусуља, Крнета, Кечина, Кокот, Купрешанин, Корица, Кудуз, Кораћ, Колунџија, Колунџић, Комадина, Кричковић, Крњаја;

Лепашанин, Лаврња, Лемајић, Лужајић, Лабановић, Лубен, Ластавица, Лабус, Личина, Лека, Лисица;

Љуштина, Љиљак, Љевнаић;

Мороквашић, Муњас, Маодуш, Миљуш, Мрдаљ, Мунимагарац, Масникоса, Малбаша, Мрђа, Мирчета, Мунижаба, Мркобрада, Мамузић, Марчетић, Марчета;

Његован, Његомир;

Осорац, Осмокровић, Омчикус, Оливеровић, Оруч, Опала, Опалић, Опсеница, Оштрокапа;

Паскаш, Пригмиз, Пухар, Пуповац, Пупавац, Протулипац, Платиша, Пешут, Плећаш, ПОткоњак, Париповић, Почуча, Покрајац, Прица, Пољак, Пјевач, Прлина, Павлица, Половина, Пуача, Пећанац, Пиља, Пиплица, Пањак;
Радусин, Рашуо, Рашетра, Рајак, Рапаја, Репац, Растовац, Рабатић, Радека;

Секиз, Скенџић, Скакавац, Стокућа, Стокрп, Сурла, Санадер, Самарџија, Сикерица, Сунајко, Суша, Сердар, Секезовић, Седлан, Совиљ, Сукнаић, Саџак, Солеша, Стиковац, Стијеља, Смрзлић, Студен,Солаћ;

Торбица, Тојага, Трбулин, Тизић, Траживук, Тишма, Тркуља, Тинтор, Тртица, Тарбук, Травица, Триван, Тепавац, Тојагић, Тесла;

Ћук, Ћупурдија;

Угрица, Узелац;

Фундук, Фундурлија, Форцан;

Хинић, Хркаловић, Хрњак;

Цијук, Цвјетићанин;

Чича, Чауш, Чанак, Чакалић, Чучак, Чучковић, Чутурило, Чубрило;

Поздрав

[Zarko Obradovic64]

Да, било је и католика, мада се чини да су православни били убедљива већина.

Веома занимљив чланак о Морлацима, под насловом "Морлаци (власи) гледани с млетачке стране", написао је хрватски историчар и археолог, професор Грга Новак. Пренећу овде само неколико интересантних одељака:

Имајући у виду горњи текст могло би се закључити да је израз "Влах" старији од израза "Моровлах" или "Морлак". Израз "Влах" користио се и у време Немањића да се означи народ који је живео у Старој Србији а живео пастирским животом у брдским пределима где су држали стоку ситног зуба, краве и коње. Бавили су се трговином стоком али и транспортом робе из Србије, преко Босне и Херцеговине до Дубровника, Далмације па и даље. Захваљујући прецизним подацима о финансијским задужењима становника ширег дубровачког залеђа и околине, похрањеним у службеним архивама Дубровника, забележени су међу осталим задуженицима и Власи Херцеговине и осталих суседних крајева. У свом делу "Српске породице Војводства од Светог Саве" Новак Мандић Студо је један део посветио и Власима односно Моровласима мада између њих не прави неку разлику. Он каже да се Власи у дубровачким изворима први пут јављају у августу 1283. г. када се као Влах спомиње Добрачин Братославов из влашког катуна Јалово. Од изворишта Неретве потекли су Власи Журовићи (Зуровићи) који се касније највише спомињу у залеђу Дубровника. Од њих се први спомињу Власи Зурко (Журко) и син му, у Дубровнику 1284. г. Такође се  Власи Журовићи спомињу 1367. г. Из овог катуна наводе се презимена Богавчић, Стојсалић, Милатовић и Витасовић.
Од Влаха Дробњака који се први пут спомињу 1285. г. наводе се презимена Браниловић, Десимирић, Радовчић, Тихановић, Радивојевић...
Власи Бурмази први пут се спомињу 1300. г. код Стоца. Од њих су Глеђевићи, Ненковићи и Дружетићи.
Власи Бањани први пут се спомињу 1319. г. Они су из Бањана у Никшићким Рудинама. Наводе се: Прибисаљићи, Јунаковићи, Веркојевићи и Дермановићи.
Власи Предојевићи се јављају у дечанским хрисовуљама (1335. до 1345.г) а у дубровачким архивама од 1356. г. Станиште су имали код Билеће а јављају се Ивановићи, Грубетићи, Болоевићи и Братошевићи.
Власи Угарци јављају се у Невесињу и Љубињу од 1355. г. Ту су Хранчићи, Богавчићи, Мргетићи, Бораковићи, Милојевићи и Мусојевићи.

наставак сутра

[Zarko Obradovic64]

Наставак о Власима Војводства од Светог Саве (2. део):
Власи Мириловићи из Мириловића код Билеће. Први помен био је 1366. г. Ту су презимена: Дуповчић, Милојевић, Станаројевић, Меглавчић, Беројевић, Богшић, Бојковић, Медојевић и др.

Власи Влаховићи код Љубиња, јављају се 1368. г. Село Влаховићи постоји и данас код Љубиња.

Власи Врсули се јављају 1372. г. негде око Дубровника.

Власи Прибојевићи из Рибара код Фојнице у Гацку јављају се око 1373.г.

Власи Малешевци јављају се 1374. г на простору од Љубомира до Волујака. Ту су презимена: Милошевић, Радосалић, Станковић, Покрајчић, Радановић, Поношевић, Перветиновић, Доброковић, Хребељановић, Милојевић, Веселијевић, Первинчић, Репошевић, Банић, Миличевић,Петковић, Клапчић, Новаковић, Радичевић, Ратковић, Рожетић и др.

Власи Враговићи јављају се око 1376. г. код Врсиња (катун Враговић). Ту се истиче презиме Добровојевић.

Власи Браниловићи јављају се 1376. г. код Гацка. Ту су презимена: Браниловић, Десимирић и др.

Власи Плиске с Гацкоњског Поља јављају се 1377. г. Ту су презимена: Добраић, Озрисалић, Плишчић, Ненковић, Радосаљић и др.

Власи Пријераци код Билеће јављају се 1377. г.

Власи Кресојевићи јављају се 1379. г. кроз презимена: Богутовић, Богавчић, Групшић, Линоверић, Војхнић.

Власи Перутинићи се јављају 1386. г.

Власи Целадинићи јављају се 1395. . у Хумској земљи.

Власи Богуновићи јављају се 1404. г. код Гацка (катун Друшковић или Друговић).

Власи Боројевићи се јављају 1405. код Стоца. Село Боројевићи постоји и данас код Стоца.

Власи Германовићи су из Љубомира а јављају се 1406. г. кроз презимена: Оливеровић, Славомировић и др.

Власи Богутовићи јављају се 1406. а спомиње се презиме Дражиновић.

Власи Риђановићи из Риђана код Никшића се спомињу 1420.г.

Власи Примиловићи јављају се 1430. г. у Рибарима између Гацка и Невесиња. Спомиње се презиме Вукановић.

Власи Кристинићи спомињу се 1432. као људи Сандаља Хранића.

Власи Подцркве из Сандаљеве земље помињу се 1432. г.

Власи Аладиновићи из катуна Обрада Глеђевића спомињу се 1433. г. Аладинићи су и данас село између Стоца и Чапљине.

Власи Бољуни су из Доњег Храсна (катун Бољуни) а јављају се 1477. г.

Власи из дубровачког залеђа су: Стојковићи, Бракојевићи, Копиловићи, Калфатовићи и Буљојевићи.

[Sadko]

Може ли ме ко упутити на доступне скениране пописе Аустроугарске са подручја данашње општине Книн (од најстаријих до оних непосредно пре пада државе)? Нисам пронашао уносе на форуму на ову тему. 

[Zarko Obradovic64]

Новак Мандић Студо у свом делу о Војводству од Светог Саве, поред навођења влашких катуна и презимена , посебно наводи део о Моровласима или Морлацима (црни Власи или Nigri latini), не објашњавајући при томе која разлика постоји између Влаха и Моровлаха. Студо каже да још поп Дукљанин у 12. веку спомиње Моровлахе (Морлаке) а Дубровник их бележи од 14. века као Мороблахе, Моровлахе или морлаке - Црне Влахе. Неке породице старе Херцеговине наводе се и као Власи и као Моровласи (нпр. Зуровићи). Први помен у дубровачким архивама Моровласи имају 1367. г. Наводе се презимена: Бунишић, Первојевић, Тврдојевић, Радославић, Милатковић, Шурманић, Ратковић, Бранковић, Радошић, Припчић, Радостић, Белмарнић, Гојаковић, Думптић, Крајсалић, Шакотић, Војчинић, Будисаљић, Богданић, Владојевић, Радосаљић, Прибиловић, Руцојевић, Баодовинић, Ђуројевић, Горојевић, Боројевић, Богавчић, Дубравчић, Радовчић, Богетић, Вукчић, Мусић....

Занимљиво је тумачење појма "Морлак" које у свом делу Насељавање херцеговачких и босанских Влаха у Далматинску Загору у 14., 15. и 16. веку" даје Богумил Храбак.
Он цитира једног млетачког историчара из 17. века - Н. Береганија који каже да су се Морлаци некада звали Мазаци или Мазли, те да су сишли у северну Далмацију са планине коју назива Морлака (мисли при томе на Велебит). Храбак Морлаке дефинише као Влахе који више не живе у катунима већ по ратарским селима. Према том својству Морлаци су били полусловенизирани Власи на подручју  северне Далмације. Такође каже да су се тзв. стари Власи у Хрватској јављали и пре 1102. г. и да се они тада по вери нису разликовали од Хрвата. Сви касније насељавани Власи на подручју млетачких и хрватских земаља (тада су Хрватску чиниле Лика, Крбава и "доњи краји" Босанске Крајине) до почетка 16. века били су као прво покатоличавани а када би изашли из катуна и спустили се у ратарска села бивали би и пословењавани да би тиме уједно од Влаха постајали Моровласи. Дакле друштвени статус Влаха правио је тада разлику између Влаха и Моровлаха. Власи су остали брдско-планински сточари православне вере и наводно влашког говора док су се Моровласи већ били покатоличили, сишли у села где су се бавили земљорадњом и говорили словенским (српским) језиком. Од 14. века па до 1528. г. у северну Далмацију насељавају се Власи са следећим презименима: Крајшић (Крајчић), Гркавац, Голац, Соковић, Мрвчић (Мрвшић), Врактић, Вратковић, Брајковић, Диклић, Журовић, Чепрња, Цивитетић, Братојевић, Солуславић, Хрватинић, Драшкић, Балдиновић, Првитчиковић, Нигутковић, Кандидатић, Визић, Глеђевац, Браничић, Белошевић (Бехошевић), Оголац, Вилкота, Милоња, Мрвац, Аладиновић, Данилић, Марчић (Марић), Вукотић, Брајиновац, Михурац, Радељевић, Рупиновић, Гупчић, Голчић, Остичић, Станковић, Чудомирић, Милотић, Даниловић, Ливојевић, Бумбарић, Ружечан (Роженац), Хлаповић, Красојевић, Рајковић, Мерсиновић, Станисак, Бодулић, Парчић, Сударевић (рођаци Буњеваца), Вратковић, Мирковић, Пастроховић, Вранковић, Војнић, Вукићевић, Љубић, Војихнић, Јеловчић, Госпић, Каблић, Радимић, Русић, Сумић, Примиловић, Поцрња, Твртковић, Збитељић, Арменић и многи други. 

[Јосиф из Трбушнице]

Поприлично збрке код овог Храбака...
Чини се да се на оваквим конструкцијама заснива опсесивна идеја хрватске историографије да у Хрватској (у њеним авнојевским границама) никад и није било никаквих Срба, него да су то све некакви фантомски Власи, које је СПЦ најпре поправославила, а онда им на силу наметнула српски идентитет.

[magriva620]

Поприлично збрке код овог Храбака...
Чини се да се на оваквим конструкцијама заснива опсесивна идеја хрватске историографије да у Хрватској (у њеним авнојевским границама) никад и није било никаквих Срба, него да су то све некакви фантомски Власи, које је СПЦ најпре поправославила, а онда им на силу наметнула српски идентитет.

Управо тако,а многи им и данас иду на руку!