Занимање за ову тему није велико али сматрам да имам разлога да се укључим због тога што се Метковић и околина јавља као једно од миграционих прибежишта и рода Обрадовића. Радим на старом пореклу Обрадовића и пошто сам мало загребао испод површине старих прича о пореклу из Старе Херцеговине а мисли се заправо на Црну Гору, дошао сам до следећега: Обрадовићи се својом старином вежу за залеђе и околину Дубровника (први упис у дубровачким списима још 1285. г. Вокације Обрадовић из села Курила код Дубровника). Одатле су се ширили на Конавле, ка Храсну, Стоцу, Источној Херцеговини па и према јужној Далмацији односно Метковићу. Имао сам прилике да читам дела Домагоја Видовића као и неких старијих хрватских аутора са тих простора (Пуљић, старији Видовић и др.) и он ми је дао много корисних података за моје истраживање. Тако сам сазнао да су Обрадовићи почели насељавати подручје које је заузела Млетачка Република 1694. г. Један хрватски аутор тврди да су Обрадовићи из Храсна пореклом из Бијелог Вира и Глушаца код Метковића.
Први који је записан да је добио земљу у ново освојеним крајевима, и то у селу Глушци, био је Милутин Обрадовић из Седлара у Поповом Пољу. Кажу да у Глушцима и данас постоји топоним "Франчеве врбе" по једном Обрадовићу који је имао надимак "Франић". Наравно, у наредном периоду многи православци - Срби долазе на позив Млетачке Републике да као заслужни ратници против Турака добију своју земљу на ослобођеном подручју, али под јаким утицајем католиче цркве врло брзо долазе у ситуацију да се морају покрштавати у римску веру или да одлазе даље (исто је чинила и Дубровачка Република према православном српском становништву на својој територији). Да мало скратим причу, Обрадовића католика у последњем столећу било је у следећим селима јужне Херцеговине, Конавала и јужне Далмације:Добрање, Видоње, Метковић, Бијели Вир, Стјепанкрст (славили су Јовањдан - зимски), Доње Храсно, Црноглав, Свитава, Бајовци (ова 4 села славила су славу Светог Николу), Бјелојевићи (славили су Ивањдан - летњи Јовањдан), Тријебањ (славили су Богојављање или Свето Водокршће), Подосје, Прењ (славили су Лучиндан), Ротимља (славили су Свето Водокршће), Јасоч, Дунаве, Мочићи, Пријевор, Ћилипи, Стравча (У Конавлима су Обрадовићи славили Малу Госпу), Аладинићи (славили су Лучиндан), Козице, Станојевићи, Доњи Брштаник, Ходово, Драчевице, Камена, Постолићи, Млиниште, Градац (Неум), Брштаница, Доњи Поплат (славили су Светог Николу)...
Имајући у виду да већина Обрадовића који су горе наведени славе или су славили крсне славе јасно је ком народу они изворно припадају.