Аутор Тема: Новогодишња ДНК недеља 2022  (Прочитано 23174 пута)

Ван мреже Андрић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 289
  • I2-PH908
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #40 послато: Јануар 27, 2022, 11:40:26 пре подне »
14. Тегелтија, Ђурђевдан, Горња Подгорја/Мркоњић Град, I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328

Тегелтије нису обрађиване у етнографској литератури којом располажемо. Матично подручје ове породице је Мркоњић Град, где су најбројнији у насељима Медна и Горња Подгорја. Може се претпоставити да се ово братство ширило из села Медна, где Тегелтије живе у засеоку који носи њихово презиме. Презиме Тегелтија јавља се искључиво код Срба и у БиХ га носе и породице из околине Јајца, Кључа, Шипова, Лакташа, Србца и Травника. Сви они славе Ђурђевдан и вероватно су сродни, а за оне из околине Травника се зна да воде порекло из Медне. На подручју Српца забележено је слично презиме Тегелтић код породице која такође слави Ђурђевдан, па је могуће да је у питању огранак Тегелтија. Тегелтија има доста и по Војводини где су се населили у послератним колонизацијама.

Презиме Тегелтија је турцизам и том речи се назива меко ћебе које се поставља на коњска леђа испод седла. Чини се да је као презиме у употреби прилично дуго: у попису становништва Срема из 1736/1737. године на вуковарском властелинству се помиње извесни Тегелтић.

Хаплотип тестираног нема посебно карактеристичних маркера, али се у односу на модални хаплотип гране I2-Y3120 ипак могу издвојити ређе вредности DYS391=10 и DYS385a=15. Подударање на овим маркерима и сличност са разликом до три вредности уочава се са хаплотиповима већег броја тестираних широм српског етничког простора. Већина њих припада хаплогрупи I2-A1328, што ме је и определило да претпоставим припадност хаплотипа Тегелтије овој грани. Међу тестиранима из поменуте групе ипак нема никога ко слави Ђурђевдан, па се сигурно ради о родовима који су са Тегелтијама у далекој генеалошкој вези.
Међу резултатима који поседују поменуте ређе вредности DYS391=10 и DYS385a=15, на 23 упоредива маркера хаплотипу тестираног Тегелтије најближи је хаплотип Стевановића из Мале Плане код Смедеревске Паланке који слави Св. апостола Филипа (род Шаренкапића), са разликом на једном маркеру, а од географски блиских, хаплотип Љубоје из Копљевића код Мркоњић Града са славом Марковдан, који се разликује на два маркера (једна разлика је за два).


Да Тегелтије су се шириле из Медне значи то им је матично село. За ове из Подгорије сам чуо да су се доселили из Медне. У Медној су у аустроугарском попису кућевласника из 1879. године забиљежена 8 домаћинства Тегелтија (све у дијелу Медне који се зове Илићи, а уже гледано је то засеок Тегелтије). Према предању које сам чуо од ових из Медне каже се да су се доселили из околине Требиња у Херцеговини под презименом Ивановић. Касније су се од тих Ивановића развила три нова презимена и све славе Ђурђевдан: Тегелтије, Јовишићи и Цвијићи. Иначе од ових Тегелтија је и познати политичар Зоран Тегелтија.
« Последња измена: Јануар 27, 2022, 11:43:13 пре подне Андрић »

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1141
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #41 послато: Јануар 27, 2022, 12:25:33 поподне »
14. Тегелтија, Ђурђевдан, Горња Подгорја/Мркоњић Град, I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328

Тегелтије нису обрађиване у етнографској литератури којом располажемо. Матично подручје ове породице је Мркоњић Град, где су најбројнији у насељима Медна и Горња Подгорја. Може се претпоставити да се ово братство ширило из села Медна, где Тегелтије живе у засеоку који носи њихово презиме. Презиме Тегелтија јавља се искључиво код Срба и у БиХ га носе и породице из околине Јајца, Кључа, Шипова, Лакташа, Србца и Травника. Сви они славе Ђурђевдан и вероватно су сродни, а за оне из околине Травника се зна да воде порекло из Медне. На подручју Српца забележено је слично презиме Тегелтић код породице која такође слави Ђурђевдан, па је могуће да је у питању огранак Тегелтија. Тегелтија има доста и по Војводини где су се населили у послератним колонизацијама.

Презиме Тегелтија је турцизам и том речи се назива меко ћебе које се поставља на коњска леђа испод седла. Чини се да је као презиме у употреби прилично дуго: у попису становништва Срема из 1736/1737. године на вуковарском властелинству се помиње извесни Тегелтић.

Хаплотип тестираног нема посебно карактеристичних маркера, али се у односу на модални хаплотип гране I2-Y3120 ипак могу издвојити ређе вредности DYS391=10 и DYS385a=15. Подударање на овим маркерима и сличност са разликом до три вредности уочава се са хаплотиповима већег броја тестираних широм српског етничког простора. Већина њих припада хаплогрупи I2-A1328, што ме је и определило да претпоставим припадност хаплотипа Тегелтије овој грани. Међу тестиранима из поменуте групе ипак нема никога ко слави Ђурђевдан, па се сигурно ради о родовима који су са Тегелтијама у далекој генеалошкој вези.
Међу резултатима који поседују поменуте ређе вредности DYS391=10 и DYS385a=15, на 23 упоредива маркера хаплотипу тестираног Тегелтије најближи је хаплотип Стевановића из Мале Плане код Смедеревске Паланке који слави Св. апостола Филипа (род Шаренкапића), са разликом на једном маркеру, а од географски блиских, хаплотип Љубоје из Копљевића код Мркоњић Града са славом Марковдан, који се разликује на два маркера (једна разлика је за два).
A sa Jevticem A1328/

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5268
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #42 послато: Јануар 27, 2022, 12:39:09 поподне »
A sa Jevticem A1328/

Да, и Јевтић (Јовањдан, Какмуж/Петрово) је у поменутој групи тестираних који су релативно блиски Тегелтији. И тај хаплотип такође поседује вредности DYS391=10 и DYS385a=15 и разликује се од резултата Тегелтије на три маркера.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5268
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #43 послато: Јануар 27, 2022, 12:42:25 поподне »
Да Тегелтије су се шириле из Медне значи то им је матично село. За ове из Подгорије сам чуо да су се доселили из Медне.
...

Да, и тестирани је навео да су у Горња Подгорја дошли из Медне. Заборавих да то поменем.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #44 послато: Јануар 27, 2022, 12:52:01 поподне »
1. Вукин, Лучиндан, Сибач, Пећинци

Припада хаплогрупи I2-PH908, вероватно подграни FT190799 односно роду Никшића. Нема ни једно потпуно поклапање ни са другим припадницима ове подгране ни са другим тестираним PH908 на пројекту. Од специфичних вредности се издвајају 14 на 439 и 14 на 533.

Вукини се не помињу на попису из 1736/37. године у Сипчу. Сам тестирани наводи предање о пореклу из Жупе Никшићке, што је највероватније тачно ако се узме у обзир резултат.

Предлог за даље тестирање је тест на FT190799 или Y189944.
« Последња измена: Јануар 27, 2022, 01:06:47 поподне Лука »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #45 послато: Јануар 27, 2022, 01:01:07 поподне »
3. Шкорић, Игњатијевдан, Биовичино Село, Кистање

Припада хаплогрупи I2-PH908, вероватно роду Малешеваца. Тестирани Шкорић нема потпуних поклапања ни са једним од припадника рода Малешеваца, а ни са другим PH908 на пројекту. Од специфичних вредности се издваја повишена вредност 19 на 458.

Ови Шкорићи су бележени и као Скорићи. Нису евидентирани у Биовичином Селу у млетачком катастру из 1709. године па је могуће да су у Биовичино Село прешли касније, из Морлопаче или Биљана Доњих где је такође било Шкорића са Игњатијевданом. У Морполачи на млетачком катастру из 1709. године Шкорићи јесу евидентирани. Недалеко од Морполаче у Грачацу код Скрадина је било Миловића Игњаштијевштака, па је могуће да веза по мушкој линији између њих и Шкорића постоји.

Предлог за даље тестирање је BigY700 тест код FTDNA или WGS тест код данте лабса.
« Последња измена: Јануар 27, 2022, 02:31:16 поподне Лука »

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #46 послато: Јануар 27, 2022, 01:03:31 поподне »
Да Тегелтије су се шириле из Медне значи то им је матично село. За ове из Подгорије сам чуо да су се доселили из Медне. У Медној су у аустроугарском попису кућевласника из 1879. године забиљежена 8 домаћинства Тегелтија (све у дијелу Медне који се зове Илићи, а уже гледано је то засеок Тегелтије). Према предању које сам чуо од ових из Медне каже се да су се доселили из околине Требиња у Херцеговини под презименом Ивановић. Касније су се од тих Ивановића развила три нова презимена и све славе Ђурђевдан: Тегелтије, Јовишићи и Цвијићи. Иначе од ових Тегелтија је и познати политичар Зоран Тегелтија.

Од Тегелтија је и инж. Борислав Тегелтија који је пројектовао бесплатно српску православну цркву у Салцбургу и један од пројектаната наше спомен-капеле у Маутхаузену. Мени лично је то много већи допринос роду, него што је то случај код његовог много познатијег рођака :)

Иначе, Цвијићи такође живе у Медној и данас, тако да је то предање које си навео вероватно и тачно.

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #47 послато: Јануар 27, 2022, 03:32:10 поподне »
3. Шкорић, Игњатијевдан, Биовичино Село, Кистање

Припада хаплогрупи I2-PH908, вероватно роду Малешеваца. Тестирани Шкорић нема потпуних поклапања ни са једним од припадника рода Малешеваца, а ни са другим PH908 на пројекту. Од специфичних вредности се издваја повишена вредност 19 на 458.

Ови Шкорићи су бележени и као Скорићи. Нису евидентирани у Биовичином Селу у млетачком катастру из 1709. године па је могуће да су у Биовичино Село прешли касније, из Морлопаче или Биљана Доњих где је такође било Шкорића са Игњатијевданом. У Морполачи на млетачком катастру из 1709. године Шкорићи јесу евидентирани. Недалеко од Морполаче у Грачацу код Скрадина је било Миловића Игњаштијевштака, па је могуће да веза по мушкој линији између њих и Шкорића постоји.

Предлог за даље тестирање је BigY700 тест код FTDNA или WGS тест код данте лабса.
Предак тестираног Шкорића пописан је у катастру Биовичиног села 1709. године као Stoian Grubisich q: Score.
Како има пар родова са истом славом у скрадинском Грачацу, могло би се додати како се 1654. године спомињу православци Илија Грубишић из Скрадина и Тома Грубишић.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #48 послато: Јануар 27, 2022, 05:13:41 поподне »
у попису становништва Срема из 1736/1737. године на вуковарском властелинству се помиње извесни Тегелтић.

Знам да у Тењи код Осијека, а на правцу ка Вуковару има Тегелтија. Е, сад, нисам сигуран да ли би они могли бити потомци овог Тегелтића или можда неки касније колонизовани Тегелтије из Босне. По неким личним именима из ове фамилије, вуку на Босну.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Андрић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 289
  • I2-PH908
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #49 послато: Јануар 27, 2022, 05:47:17 поподне »
Знам да у Тењи код Осијека, а на правцу ка Вуковару има Тегелтија. Е, сад, нисам сигуран да ли би они могли бити потомци овог Тегелтића или можда неки касније колонизовани Тегелтије из Босне. По неким личним именима из ове фамилије, вуку на Босну.

У Тењи има пуно досељених фамилија конректно из мркоњићког краја (ту се посебно издваја село Медна). Сви су они досељени у скорије вријеме ту значи током конолизације...

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #50 послато: Јануар 27, 2022, 06:23:47 поподне »
Да ли је од ових Шкорића Никола Шкорић познатији као Драган Јове Торбица из Државног посла?

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #51 послато: Јануар 27, 2022, 06:48:46 поподне »
3. Шкорић, Игњатијевдан, Биовичино Село, Кистање

Припада хаплогрупи I2-PH908, вероватно роду Малешеваца. Тестирани Шкорић нема потпуних поклапања ни са једним од припадника рода Малешеваца, а ни са другим PH908 на пројекту. Од специфичних вредности се издваја повишена вредност 19 на 458.

Ови Шкорићи су бележени и као Скорићи. Нису евидентирани у Биовичином Селу у млетачком катастру из 1709. године па је могуће да су у Биовичино Село прешли касније, из Морлопаче или Биљана Доњих где је такође било Шкорића са Игњатијевданом. У Морполачи на млетачком катастру из 1709. године Шкорићи јесу евидентирани. Недалеко од Морполаче у Грачацу код Скрадина је било Миловића Игњаштијевштака, па је могуће да веза по мушкој линији између њих и Шкорића постоји.

Предлог за даље тестирање је BigY700 тест код FTDNA или WGS тест код данте лабса.
Штета што ови Малешевци немају одрађено ништа низводније од PH908...мада слава јес нетипична али ипак...

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #52 послато: Јануар 28, 2022, 12:55:42 поподне »
4. Марковић, Аранђеловдан, Островица, Тутин

Припада хаплогрупи I2-PH908. Иако хаплотип не посједује неке изразито карактеристичне вриједности, има више вриједности које одступају од модала, па самим тим и нема превише блиских хаплотипова. Ради се о сљедећим вриједностима маркера: DYS391=10, DYS458=16, DYS643=11. Због недостатка ближих поклапања, не може се ништа одређеније рећи о генетичком поријеклу Марковића.

Иако је тестирани навео поријекло из Острвице, Тутин, у етнографској литератури Марковићи су забиљежени у сусједном селу Рудници. За њих се каже да су остатак старијег српског становништва, али и да су се доселили из Брда. Сами Марковићи имају предање да су дошли из Куча, и да су се раније презивали Перовићи. Предање о поријеклу из Куча нема упоришта у досада доступним генетичким резултатима. Било их је и Вељем Пољу, Тутин.

Приједлог за даље тестирање:
I2a-M423 Panel код Yseqa
Неки од геномских тестова: BIGY700, WGS400 YSeq, Dante Labs, Nebula или сл.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #53 послато: Јануар 28, 2022, 02:12:55 поподне »
7. Ступар, Лазаревдан, Расавци, Приједор

Припада хаплогрупи I2-PH908. Повезан је са другим тестираним крајишким Ступарима који славе Лазареву суботу. Хаплотип је прилично модалан за хаплогрупу I2-PH908. Нешто специфичније су вриједности DYS19=15, DYS385b=16, DYS570=20, DYS481=28. Најближи су му  по хаплотипу Ступар из Скакавца, Бос. Петровац и Карић из Гориње, Бос. Крупа, са којима му се хаплотип разликује на 3 од 23 маркера. У Крајини, Старој Херцеговини и Старом Влаху има више разнородних родова који славе Лазареву суботу и припадају хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип Ступара показује неке везе, али и разлике, са хаплотипом рода из Жегара у Далмацији, који слави Лазареву суботу,а који припада грани I2-PH908>Y32084>S10860. Истовремено, по хаплотипу је Ступарима блиска група српских породица која слави Лазареву суботу из колубарског краја (тзв.) Ћумурије, а које су по предању поријеклом из источне Херцеговине. Ћумурије припадају грани I2-PH908>Y52621. Неопходно је SNP тестирање Ступара да би се потврдила нека од ових веза.

Ступари су једна од карактеристичнијих породица Поуња, Подгрмеча, Сане. Чини се да им је најстарија матица била у Скакавцу у Бјелајском пољу одакле су се расељавали по великом броју насеља најзападнијег дијела Босанске Крајине. У Скакавцу су свакако присутни још од почетка 18. вијека и сматрају се једном од најстаријих породица. Једно предање помиње још раније поријекло Ступара са Змијања, док их друго предање повезује са Зрмањом у Далмацији. Прво предање не искључује нужно  друго, тј. могло би се радити о различитим периодима сеоба. Предање из Зрмање их потенцијално може повезати са жегарским Лазаревштацима, али је потребна и SNP потврда.

Приједлог за даље тестирање:
појединачни SNP тест на S10860 или на Y52621 или
I2a-M423 Panel код Yseqa или
Неки од геномских тестова: BIGY700, WGS400 YSeq, Dante Labs, Nebula или сл.
« Последња измена: Јануар 28, 2022, 02:19:34 поподне drajver »

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #54 послато: Јануар 28, 2022, 04:46:39 поподне »
7. Ступар, Лазаревдан, Расавци, Приједор

Припада хаплогрупи I2-PH908. Повезан је са другим тестираним крајишким Ступарима који славе Лазареву суботу. Хаплотип је прилично модалан за хаплогрупу I2-PH908. Нешто специфичније су вриједности DYS19=15, DYS385b=16, DYS570=20, DYS481=28. Најближи су му  по хаплотипу Ступар из Скакавца, Бос. Петровац и Карић из Гориње, Бос. Крупа, са којима му се хаплотип разликује на 3 од 23 маркера. У Крајини, Старој Херцеговини и Старом Влаху има више разнородних родова који славе Лазареву суботу и припадају хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип Ступара показује неке везе, али и разлике, са хаплотипом рода из Жегара у Далмацији, који слави Лазареву суботу,а који припада грани I2-PH908>Y32084>S10860. Истовремено, по хаплотипу је Ступарима блиска група српских породица која слави Лазареву суботу из колубарског краја (тзв.) Ћумурије, а које су по предању поријеклом из источне Херцеговине. Ћумурије припадају грани I2-PH908>Y52621. Неопходно је SNP тестирање Ступара да би се потврдила нека од ових веза.

Ступари су једна од карактеристичнијих породица Поуња, Подгрмеча, Сане. Чини се да им је најстарија матица била у Скакавцу у Бјелајском пољу одакле су се расељавали по великом броју насеља најзападнијег дијела Босанске Крајине. У Скакавцу су свакако присутни још од почетка 18. вијека и сматрају се једном од најстаријих породица. Једно предање помиње још раније поријекло Ступара са Змијања, док их друго предање повезује са Зрмањом у Далмацији. Прво предање не искључује нужно  друго, тј. могло би се радити о различитим периодима сеоба. Предање из Зрмање их потенцијално може повезати са жегарским Лазаревштацима, али је потребна и SNP потврда.

Приједлог за даље тестирање:
појединачни SNP тест на S10860 или на Y52621 или
I2a-M423 Panel код Yseqa или
Неки од геномских тестова: BIGY700, WGS400 YSeq, Dante Labs, Nebula или сл.
Ја бих волио да нас има више и да се прича продуби али осим славе не бих реко да има шта заједничко са родом из Жегара. Dys533=13 i dys570 с тенденцијом ка 20 су фини показатељи да нема много наде за S10860 али код ДС се никад незна. Све је могуће.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #55 послато: Јануар 28, 2022, 05:11:10 поподне »
2. Путић, Ђурђевдан, Нови Бечеј (насеље Врањево), E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>Z38456

Хаплотип тестираног поседује за грану V13 карактеристичне вредности маркера DYS385a=15, DYS458=20 и YGATAH4=12, због чега готово извесно припада млађој грани Z38456. У оквиру ове гране се јављају све три вредности маркера, од којих је DYS458=20 најважнији показатељ за припадност тој грани.

Једино релативно блиско поклапање на пројекту има са Лазићем (Петковдан, Доња Гуштерица/Липљан), са којим дели вредности маркера DYS385a=15 и DYS458=20.

Тестирани је навео да се његова породица 1904. године из Врањева (данас северни део Новог Бечеја) доселила у Александрово, предграђе Суботице.

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #56 послато: Јануар 28, 2022, 07:22:38 поподне »
8. Мијачић, Аранђеловдан и Велика Госпојина, Велика Калудра, Зубин Поток, R1b>L51>U152>Z36>Z37*

Хаплотип тестираног поседује све карактеристичне вредности које одликују Морачане-Богићевце, што се поклапа и са предањем

Најближе поклапање у табели СДНКП тестирани има са Радоњићем из Шалудовца код Параћина, који слави В. Госпојину, и припада истој метанастазичкој струји.

За Мијачиће се каже:

— Мијачићи (2 к., Св. Аранђел и Мала и Велика госпођа), кажу да су пореклом из Мораче; род су са Станићима (Оклаце), Рашковићима у Дријену (Подгор) и Краговићима у Кобиљој Глави. Њихов предак је био прво насељен у Ђураковцу (Метохија). Мијачићи су се исељавали. Знају за своје рођаке у Рачи и Високој код Куршумлије.
 

Ван мреже Путић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #57 послато: Јануар 28, 2022, 07:33:49 поподне »
2. Путић, Ђурђевдан, Нови Бечеј (насеље Врањево), E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>Z38456

Овде тестирани Путић. Само једна исправка - Војин Путић рођен око 1904. године заједно са оцем Ристом долази око 1921. године у Александрово, општина Нова Црња, Средњобанатски округ.

О коликој блискости са тестираним Лазићем је отприлике реч?

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #58 послато: Јануар 28, 2022, 08:18:28 поподне »
О коликој блискости са тестираним Лазићем је отприлике реч?

Временска удаљеност до заједничког претка се не може одредити без дубљих тестова.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Новогодишња ДНК недеља 2022
« Одговор #59 послато: Јануар 28, 2022, 09:03:24 поподне »
10. Радисављевић, Мратиндан, Лоћика, Рековац

Припада хаплогрупи I2-PH908. У оквиру хаплогрупе I2-PH908 има више родова који славе Мратиндан, а који не морају бити повезани. Хаплотип Радисављевића посједује двије карактеристичне вриједности DYS385ab=15-15 и DYS549=10. Вриједност DYS549=10 не посједује нико од Мратинштака I2-PH908, док вриједност DYS385ab=15-15 од Мратинштака посједују Цинцаревићи из Тршановаца, Брус као и једна необјављена српска породица из Крајине. Истовремено, обе карактеристичне вриједности DYS385ab=15-15 и DYS549=10 посједују неке I2-PH908 породице које не славе Мратиндан, Баралићи из Мрчајеваца (Никољдан) и Зимоњићи из Крушчице (св. пророк Јелисеј). Обе ове породице су на удаљености 3 од 23 маркера од Радисављевића.

Презиме Радисављевића се не помиње међу породицама у Лоћики, Рековац, али се од родова који славе Мратиндан помињу Кулизићи поријеклом са Косова (околина Вучитрна и Приштине), који су преко Топлице око 1800. године дошли у Лоћику. Вјероватно су Радисављевићи један од њихових огранака.