Аутор Тема: Односи Срба и Маџара кроз историју  (Прочитано 2576 пута)

Ван мреже Петровић Мађер

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 118
  • I2-PH908
Односи Срба и Маџара кроз историју
« послато: Децембар 15, 2018, 06:30:37 поподне »
Занимљиви стихови у којима је исказана сва "љубав" српска према Мађарима оног доба.

1848 - Аустријско хушкање Срба против Мађара упаковано у родољубиву песму. Тадашњи начин пропаганде и испирања мозга.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Односи Срба и Маџара кроз историју
« Одговор #1 послато: Децембар 15, 2018, 06:39:02 поподне »
Занимљиви стихови у којима је исказана сва "љубав" српска према Мађарима оног доба.


Мислим да је и дан данас по српским селима у Војводини, нарочито међу старијим становништвом (људима који су и сами били актери мрачних догађаја из прошлости, као и оних који су слушали сведочанства преживелих) присутан сличан став према Маџарима (то нарочито важи за Бачку). Чуруг у Шајкашкој је одличан пример тога.

1848 - Аустријско хушкање Срба против Мађара упаковано у родољубиву песму. Тадашњи начин пропаганде и испирања мозга.

Да ли аустријским хушкањем Маџара против Срба називаш и подређивање Војне границе влади Маџарске? Да ли су речи Лајоша Кошута да ће између Срба и Маџара „одлучивати мач“ хушкање на Маџаре? Могао бих набројати гомилу сличних примера из самих почетака несретних догађаја маја 1848, овог' се првог сетих.

« Последња измена: Децембар 15, 2018, 07:09:01 поподне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Петровић Мађер

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 118
  • I2-PH908
Односи Срба и Маџара кроз историју
« Одговор #2 послато: Децембар 15, 2018, 06:59:00 поподне »
Да ли аустријским хушкањем Маџара против Срба називаш и подређивање Војне границе влади Маџарске? Да ли су речи Лајоша Кошута да ће између Срба и Маџара „одлучивати мач“ хушкање на Маџаре? Могао бих набројати гомилу сличних примера из самих почетака несретних догађаја маја 1848, овог' се првог сетих.

Нисам рекао хушкање Мађара против Срба, већ обратно, хушкање и инструментализација Срба против Мађара за рачун Беча. Тадашња љубав Аустријанаца према Србима је била иста као и љубав Француза и Енглеза према Србима 1915 и за II WW. Данас пропаганда и спиновање иде преко ТВ и новина, па и песама и "фарме", тада је тек почела преко новина. Пре тога су гуслари и бардови, који би пролазили крајеве, "штимовали" народ. За чији рачун и у чијој служби? Излишан је одговор.
« Последња измена: Децембар 15, 2018, 07:09:07 поподне Atlantische »

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Односи Срба и Маџара кроз историју
« Одговор #3 послато: Децембар 15, 2018, 07:08:35 поподне »
Нисам рекао хушкање Мађара против Срба, већ обратно, хушкање и инструментализација Срба против Мађара за рачун Беча.
Управо зато сам ти навео примере друге врсте, где је Беч хушкао Маџаре против Срба, и то им у почетку била политика којом су се водили како би смирили Маџаре, док нису увидели шта је Маџарима крајњи циљ. Тек након тога почињу интензивнији контакти Беча са представницима Срба на челу са Рајачићем и Стратимировићем. 18 година после тих догађаја су опет постали ''род рођени'', створивши Двојну монархију.

Цитат
Тадашња љубав Аустријанаца према Србима је била иста као и љубав Француза и Енглеза према Србима 1915 и за II WW. Данас пропаганда и спиновање иде преко ТВ и новина, па и песама и "фарме", тада је тек почела преко новина. Пре тога су гуслари и бардови, који би пролазили крајеве, "штимовали" народ. За чији рачун и у чијој служби? Излишан је одговор.

Не знам где сам ја то говорио о ''љубави Аустријанаца према Србима''? Њихови, као и маџарски погледи на Србе су били доста слични, различити у нијансама, како је коме у одређеном периоду више одговарало. Ако су међусобни били у добрим односима, заједно су радили на штету Срба, и обратно.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Петровић Мађер

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 118
  • I2-PH908
Одг: Односи Срба и Маџара кроз историју
« Одговор #4 послато: Децембар 15, 2018, 07:15:55 поподне »
Не знам где сам ја то говорио о ''љубави Аустријанаца према Србима''? Њихови, као и маџарски погледи на Србе су били доста слични, различити у нијансама, како је коме у одређеном периоду више одговарало. Ако су међусобни били у добрим односима, заједно су радили на штету Срба, и обратно.

Овде само кажем да треба бити опрезан. Оно што у први мах изгледа као уздисај из дна народне душе, може се испоставити као подметачина политичких сплетки.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Односи Срба и Маџара кроз историју
« Одговор #5 послато: Децембар 15, 2018, 08:00:21 поподне »
Овде само кажем да треба бити опрезан. Оно што у први мах изгледа као уздисај из дна народне душе, може се испоставити као подметачина политичких сплетки.
Тако нешто можеш написати и за нпр. Филипа Вишњића. Рецимо, на рачун Русије је гуслао против Турака, како би покварио сјајне привредне и политичке српско-турске односе, што наравно нема никаквог упоришта у историји.

Што се мене тиче, оно што сам окачио на оној теми а што је настало у том периоду јесте израз народне воље и става о маџарскоу политици и њеним елитама. То је видљиво и кроз бројне текстове из тог периода у другим изворима. Ако погледаш детаљније оно што се налази у тој колекцији видећеш и антицаристичке песме, то је верујем настало под маџарским утицајем, како би се замерили Бечу? :)
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Петровић Мађер

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 118
  • I2-PH908
Одг: Односи Срба и Маџара кроз историју
« Одговор #6 послато: Децембар 15, 2018, 09:27:36 поподне »
Што се мене тиче, оно што сам окачио на оној теми а што је настало у том периоду јесте израз народне воље и става о маџарској политици и њеним елитама.

Утолико већа беда ако је овакво нешто израз народне воље. Па се чудимо што нас мрзе и угњетавају.

Нек се затру ти ајдуци!
...
Мађарима смрт и пропаст љута,
Нек их црни пакао све прогута!!
...
И на веки затрло му се семе!

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1874.msg105422#msg105422

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Односи Срба и Маџара кроз историју
« Одговор #7 послато: Децембар 15, 2018, 09:55:04 поподне »
Утолико већа беда ако је овакво нешто израз народне воље. Па се чудимо што нас мрзе и угњетавају.

Па те 1848. је било такво расположење, тачније, те песме осликавају српску огорченост на Мађаре.



Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Односи Срба и Маџара кроз историју
« Одговор #8 послато: Децембар 15, 2018, 10:47:09 поподне »
Утолико већа беда ако је овакво нешто израз народне воље. Па се чудимо што нас мрзе и угњетавају.


Опет не гледаш ширу слику. Нису те песме случајно настајале и њихов садржај није случајно био тако ''бруталан''. Из данашње перспективе разумљиво је да некоме ко не схвата или не жели да разуме тадашње прилике и односе између Срба и Маџара они делују сурово и срамотно.

Исто то би могао да кажеш и за одређене гусларске песме, како су оне биле узрок угњетавања и мржње од стране Турака, где хајдуци секу турске главе и сл, али то није тема.

Покушаћу ти кроз пар примера дочарати како је ''пукла'' та љубав.

''Међутим, ускоро је дошла до изражаја агресивна и угњетачка природа мађарске револуције – она јесте планула као реакција на аустријски централизам и германизацију, али је врло брзо испољила намеру помађарења осталих народности у Угарској. Њени носиоци били су из редова угарског племства и нису имали разумевања ни за какве „српске жеље“ нити права; намеравајући да револуцију искористе за одвајање од Беча и распростирање угарске националне идеје, сударили су се са српским покретом који је угрозио идеју о јединственој мађарској нацији.''

Катарина В. Вучић, Слика Срба и националне судбине у делу Јакова Игњатовића, докторска дисертација

Треба рећи и како је прошла делегација из Новог Сада на челу са судијом Александром Костићем на сабору у Пожуну.

''Када су се чланови новосадске депутације појавили на Сабору, Кошут их је представио, а сви поздравили. Александар Костић се том приликом појавио у мађарској ношњи и одржао краћи говор на мађарском језику. ''Изволите нас примити у ваше братско наручје као синове исте домовине, а ми дајемо свето обећање да ћемо, ми Срби, од сада живети и умирати једино за Мађарску и само за Мађаре''. Стратимировић пише да је Костићев говор ''хладно примљен'' у скупштини. Ипак, посланици су прихватили наводе из Петиције и делегатима је, између осталог, речено да и Срби ''уживају слободу коју су они задобили''. Кошут је изјавио да су захтеви из Петиције ''великим делом остварени досадашњим радом Сабора''. Када су излазили из сале, опет су били бурно поздрављени са ''ељен''. У свом говору, реагујући на српске захтеве, Кошут их је у суштини одбацио, односно прихватио их је само декларативно.''102


Жарко Димић, Ђорђе Стратимировић у револуцији и рату 1848-1849, 102 Radak, Đ. Uspomene. Rukopisno odeljenje Matice srpske, M. 5, 871

На крају бих дао један у низу примера почињених злочина над Србима од стране маџарске војске.

''О борбама које су у то време вођене у Шајкашкој, у једном извештају с бојног поља, објављеном 24. јуна, о злоделима мађарске војске је забележено: ''Напоследак да се напомене и онај покор, који је [...] починила она бајаги за свободу одушевљена мађарска војска, која је од радикалаца Европе то примала посолство да цивилизацију на востоку разпростре. – Места у Шајкашком батаљону лежећа: Чуруг, Жабаљ, Госпођинце, Надаљ, Бурђево, С. Иван, Каћ, Ковиљ, – сва су до основа у пра и пепео обрађена, а заоставши житељи које потучени, које у робство одведени; зидови, врата и прозори порушени и полупани; цркве су нарочито од ови вандала сасвим разорене; свете иконе, барјаци и крстови гнусно окаљани, и од части погорели; у Ковиљском манастиру нашла се три свештеника у бунару, шта више овде и у С. Томашу мртве су из гробова ископавали и кости им разбацивали, као што се то и са
гробом достојног ц. к. ф[елд]м[аршала] лајтнанта Станисављевића у Ковиљу догодило
.“

Василије Ђ. Крестић, Срби у Угарској 1790-1918
« Последња измена: Децембар 15, 2018, 10:57:45 поподне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Петровић Мађер

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 118
  • I2-PH908
Одг: Односи Срба и Маџара кроз историју
« Одговор #9 послато: Децембар 16, 2018, 09:37:49 поподне »
Опет не гледаш ширу слику. Нису те песме случајно настајале и њихов садржај није случајно био тако ''бруталан''. Из данашње перспективе разумљиво је да некоме ко не схвата или не жели да разуме тадашње прилике и односе између Срба и Маџара они делују сурово и срамотно.

Не само из данашње перспективе него и из тадашње - где се усмено, још више писмено, обраћаш надасве учтиво, за данашњи осећај штавише и ласкаво и подилазећи - овакав памфлет, где се позива на сатирање већинског народа - очито је поремећена мисао крајње психотичног појединца, не и народне душе. Вероватно су то тако схватиле и трезвене аустро-угарске власти, на нашу срећу.

Срби су свакако били у веома неповољном положају. Били су дужни Аустријанцима и зато су се и нашли на њиховој страни против Мађара, чиме су се неминовно замерити Мађарима. Што би се рекло, између чекића и наковња.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Односи Срба и Маџара кроз историју
« Одговор #10 послато: Децембар 17, 2018, 01:29:12 пре подне »
Колико се сећам часова историје, Мађари су 1848. устали и покушали да остваре независност од Аустрије. Пробудио се њихов национални понос.

Истовремено нису признавали никаква права Србима и Хрватима у Угарској. Наравно да су Срби били на страни Беча. И ја бих.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Односи Срба и Маџара кроз историју
« Одговор #11 послато: Децембар 17, 2018, 11:20:11 пре подне »
Срби су свакако били у веома неповољном положају. Били су дужни Аустријанцима и зато су се и нашли на њиховој страни против Мађара, чиме су се неминовно замерити Мађарима. Што би се рекло, између чекића и наковња.

Очигледно ниси прочитао оно што сам окачио у претходној поруци, где је врло јасно написано како су Маџари дочекали српске предлоге за сарадњу.

Ево ти још један пример тога:

Цитат
''Срби у Пешти су спремно дочекали избијање револуције 15. марта. У Пешту су пристизали ђаци из Беча и Пожуна, украшени српском тробојком. Сви су изговарали речи: „слобода“, „једнакост“, „братство“, али све чешће се могла чути реч „народност“.79 Седиште српске омладине било је у Текелијануму. Неколико стотина људи „Србаља, Пештанаца и Будимаца“ и осталих, из око 65 српских општина* (300–400 људи), „најсветију своју народну дужност тим испуњавајући“, окупило се у Текелијануму од 17. до 19. марта. На првој седници била је и делегација Мађара, који су говорили у прилог сарадње Срба и Мађара у покрету. Поздрављена је мађарска револуција и изражена лојалност новим властима. Сутрадан су Срби под мађарском заставом на копљу обојеном српском тробојком дошли пред Музеј на митинг Мађара. На њему је говорио и Јаков Игњатовић. Другог дана, после дискусије, уобличени су захтеви у 17 тачака, названи Захтеваније српског народа. Они су садржавали признавање мађарске народности и мађарски дипломатски језик, али су укључивали и признавање српске народности и српског језика као службеног. Захтевано је право на одржавање годишњег црквенонародног сабора, који би временом требало да прерасте у народни сабор, затим право да се при остваривању својих послова Срби могу обраћатидиректно владару, слобода и равноправност вере, гаранције заштите од уније, место за високе црквене достојанственике у Горњем дому Сабора, реорганизација Границе на основи „слободе и националне самосталности“ и црквено-школску аутономију. Трећег дана основан је одбор који је требало да ове захтеве поднесе цару. Захтевања завршавају речима: „Мађарима братску љубов!“80 После овог догађаја мађарска штампа се све више окреће против Срба, сматрајући ове захтеве неприхватљивим. Новине су писале оно што ће касније Кошут рећи српској делегацији 9. априла. Јавља се чак и отворено антисрпско расположење, при чему, по речима Семереа, није гарантована сигурност члановима ове текелијанумске скупштине.81 Зато је група Срба, међу којима је био и Ђорђе Стратимировић, дала изјаву у мађарском листу Хирлап, у којој су изразили лојалност новој мађарској влади и одбацили сепаратизам. Повлачећи се пред том несигурношћу, претила је опасност да Срби прихвате и много мање захтеве од претходних. Ипак, већ тада се центар покрета из Пеште премешта у Нови Сад и касније Сремске Карловце.82''

Жарко Димић, Ђорђе Стратимировић у револуцији и рату 1848-1849, 79 Јаков Игњатовић, Мемоари (I), 122, 80 Дјејанија народа српскаго и патријарха Јосифа Рајачића лета господњег 1848-1849, Архив Српске академије наука и уметности у Београду, 82 Kovaĉek, Srbi u Pešti marta 1848, 96-97; Василије Крестић, Срби у Угарској 1790-1918, Нови Сад 2013, 78-79.

Нису се Срби нашли на страни цара зато јер су му били дужни (иако је конзервативна струја на челу са архијерејима и високим официрима предвођена Рајачићем од самог почетка сукоба била за ту опцију), већ због тога што су Маџари потпуно непријатељски деловали према Србима одлукама Угарског сабора. С' друге стране, ''грађанска и револуционарна'' опција превођена Стратимировићем је била за сарадњу за Маџарима до оног момента када су схватили какву ће они политику водити према Србима водећи се циљевима да сви грађани Угарске имају бити ''политички Маџари''.

Касније управо ова Стратимировићева струја грађанства и сељака уз помоћ Книћанинових добровољаца и професионалних војних јединица (Шајкашки батаљон, Немачко-банатска, Српско-банатска и поједини делови Петроварадинске регименте) представља ударну песницу српских снага уз помоћ којих је српство у Угарској опстало.

« Последња измена: Децембар 17, 2018, 11:45:13 пре подне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Односи Срба и Маџара кроз историју
« Одговор #12 послато: Јануар 23, 2019, 05:55:50 поподне »
На данашњи дан пре 77 у Новом Саду је од стране маџарских окупатора започето vérengzés (крвопролиће) над новосадским Србима, Јеврејима и Циганима/Ромима које је претходно извршено у Старом Бечеју, Србобрану и свим српским селима Шајкашке изузев Ковиља, који је спашен захваљујући тамошњим Маџарима, председницима Горњег и Доњег Ковиља, Михаљу Мишкели Хорвату и Андору Молнару, који су заједно са војним командантом села Лајошем Дуналфијем и бардом тамбурашке музике Васом Јовановићем спречили злочине хонведа у већински српском селу Ковиљу). Од српских села у Шајкашкој најгоре је прошао Чуруг, са преко 1000 жртава. У Новом Саду је за пар дана под лед бачено и на улици убијено око 1350 Новосађана.

Овом злочину илити рацији како се данас назива је претходио обрачун хортијеваца са наоружаном групацијом од око 40-ак бораца Шајкашког партизанског одреда на Пустајићевом салашу у Жабаљском риту. Под каснијим изговором чишћења терена од непријатељских елемената маџарским окупаторима се успео остварити вековни сан да без икаквог отпора почну са масакром српског становништва у Шајкашкој која је вековима представљала жилу куцавицу и стуб одбране српства на просторима некадашње црно-жуте монархије од амбиција маџарских политичких и војних елита.
<a href="https://www.youtube.com/v/IsSTDL1R2Us" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/IsSTDL1R2Us</a>





« Последња измена: Јануар 23, 2019, 06:02:45 поподне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Односи Срба и Маџара кроз историју
« Одговор #13 послато: Јануар 23, 2019, 10:36:56 поподне »
''Ови мученици нису били - као што смо напоменули - случајно покупљени, већ је постојао један одређени план да се ликвидирају баш најпознатије и најимућније особе, као интелектуалци, привредници и сви они који су сачињавали такозване више друштвене слојеве. Имена ових мученика су дуга крвава читуља и свакако су забележена. Колико се ја сећам међу тим безбројним жртвама налазиле су се ове врло познате личности из Новог Сада: др Игњат Павлас, адвокат, истакнути соколац са супругом, др Рајић, бележник новосадске општине и брат бившег подбана Светислава Рајића, Паја Јовановић са супругом, Биља и Нада, кћери некадашњег угледног новосадског трговца Димовића, блиске рођаке познатог загребачког адвоката Душана Поповића, Олга Трифуновић, удова др Ђуре, сина нашег књижевника Косте Трифковића, творца српске комедије, заједно са своја два сина др Костом и др Рељом. Даље је зверски убијен и истакнути грађанин Руме Шандор Ђуричић Биорац заједно са својом женом Милевом, рођеном Дунђерски као и њеном сестром Јулком Добановачки, такође рођеном Дунђерски.
Већ само ово неколико имена показује како је циљ тог масовног покоља био да се истребе оне породице које су представљале национално и културно српско језгро Новог Сада, који је по цену истребљења српског становништва требао да постане чист мађарски град.
Број жртава никада није био тачно утврђен, али се рачуна да је тог црног Туциндана 1942. на губилишту на залеђеном Дунаву, а делимично и по улицама и становима, побијено око 5000 Срба као и 400 Јевреја. Треба забележити да је мађарска војска том приликом побила и 30 новосадских Мађара, када су ови покушали да спасавају неке своје српске или јеврејске пријатеље.
''

одломак: "Генерал Милан Недић (2): Препуна чаша чемера", Станислав Краков
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор