Аутор Тема: Порекло српског етнонима  (Прочитано 48969 пута)

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #80 послато: Новембар 13, 2019, 02:45:27 пре подне »
Не претим ти ја, него Сунце кад ти одговори аргументима ...боље бриши поруку, јер ће уследити соларни лингвистички цунами ка твојој поруци ...На њега се односила твоја порука претпостављам , не мене...ово сам те упозорио на време  :D Види се да си нов овде, чим ово доживљаваш као претњу...овде је рат једино аргументима, а не службом за "ИТ криминал"...немој да се плашиш, и да претиш службама
« Последња измена: Новембар 13, 2019, 03:36:50 пре подне Црна Гуја »

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #81 послато: Новембар 13, 2019, 08:12:50 пре подне »
Мисао порађа ријеч;
ријеч претиче у дјело;
дјело развија навику;
навике се стврдну у ћуд;
ћуд кује судбину;

Бдите над својим мислима,
да не повриједите себе и ближње!
Не могу замислити, што су чинили
с његовом душом у дјетињству, да он
постане тако уплашен и бојажљив.
Ех, јадно чедо пренејако.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #82 послато: Новембар 13, 2019, 09:03:44 пре подне »
Budi učen koliko hoćeš, ali znaj da tebi pripada samo onoliko koliko te bude razumeo tvoj sagovornik......
Dž.Rumi

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #83 послато: Новембар 13, 2019, 01:21:10 поподне »
Budi učen koliko hoćeš, ali znaj da tebi pripada samo onoliko koliko te bude razumeo tvoj sagovornik......
Dž.Rumi

Морамо отворити нову тему о моралним поукама мудраца :)
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #84 послато: Новембар 13, 2019, 01:33:00 поподне »
Ha, ha, slažem se sa Vama Sunce, samo mislim da ne bi bila toliko čitana ni posećena... ;)

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #85 послато: Новембар 13, 2019, 02:12:43 поподне »
Ha, ha, slažem se sa Vama Sunce, samo mislim da ne bi bila toliko čitana ni posećena... ;)

Не будимо злослутни (песимисти)!
Морамо држати добру наду у наш народ :)
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже goca 11

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 829
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #86 послато: Новембар 13, 2019, 02:22:23 поподне »
Ma imam ja dobru veru u naš narod, nego se bojim da se ne pojavi neki  novi praindoevropljanin i ugasi nam svetlo na ovom forumu  ;)

Ван мреже Љубо Мирков

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 81
  • Horse whisperers
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #87 послато: Новембар 13, 2019, 02:50:12 поподне »
И уосталом немој са мном да се преш о језику ни en général, а посебно не о етимологији ако ниси покојни Петар Скок који се повампирио (а нешто ми казује да по свој прилици ниси).
16  порука на форуму ... леле ... пријатељу, са коју си ти ово главу куцкао  :D
Ја уопште не сумњам да си учен, али " ученоме пристоји скромност "  8)
« Последња измена: Новембар 13, 2019, 02:54:19 поподне Љубо Мирков »

Ван мреже Скардус

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 163
  • I2а1а-М26/L-158
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #88 послато: Новембар 13, 2019, 10:25:06 поподне »
Сиринићка Жупа, данас: " Не могу да дођем јер мора да вардим децу". "Вардим млеко да не ми искипе" и тд.

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 225
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #89 послато: Новембар 14, 2019, 12:43:24 поподне »
Ево управо у једној бугарској књизи из 1837. (која је превод са грчког) нађох овај израз: "да ны варди" (тј. да нас чува).

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #90 послато: Новембар 14, 2019, 01:46:57 поподне »
Главно је, да смо показали, да нема основа искати поријекло етнонима Срби нигдје ван словенскога језика (за разлику од Руса, Хрвата, Бугара, Македонаца итд.). Одакле год потицали по мужској или женској лози, језик и име дали су нам Срби, дријевно словенско племе са својим разлогом зашто су их тако називали.
Заправо има цијела тема посвећена назвању Срба, куда треба ово премјестити.
А остало, које се не тиче етнонима, но "толка", ваља у своју тему положити.
« Последња измена: Новембар 14, 2019, 09:41:48 поподне НиколаВук »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #91 послато: Новембар 14, 2019, 03:31:24 поподне »
Главно је, да смо показали, да нема основа искати поријекло етнонима Срби нигдје ван словенскога језика (за разлику од Руса, Хрвата, Бугара, Македонаца итд.). Одакле год потицали по мужској или женској лози, језик и име дали су нам Срби, дријевно словенско племе са својим разлогом зашто су их тако називали.
Заправо има цијела тема посвећена назвању Срба, куда треба ово премјестити.
А остало, које се не тиче етнонима, но "толка", ваља у своју тему положити.

Ништа није доказано и има основа и даље тражити порекло српског, али и хрватског етнонима, у несловенским језицима, нарочито у оним из иранског језичког круга. По мом мишљењу, Ломина теза и даље најбоље објашњава порекло српског етнонима. На другој, "прословенској" страни је да дају убедљивије доказе да његово објашњење није довољно добро, тј. да га оборе.  ;)
« Последња измена: Новембар 14, 2019, 09:42:02 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #92 послато: Новембар 14, 2019, 08:41:38 поподне »
Цитат
Лома:
Исток или југоисток прасловенске територије као исходиште полапских Срба, од којих са своје стране потичу балкански, већ je доста близу места на којем се још у II веку јавља једно племе сазвучног имена: Serboi код Птолемеја.

Лома без икакових доказа узима, да полабски Срби потичу са истока прасловенске територије. За то "узимање" нема ма којих конкретних основа, а понајвише археологијских.

Сазвучност не може бити основа или доказ, но само указ на одређен смијер, који показује гдје "копати".
Када би сазвучност служила тврдим ослонцем за тезе, славному Деретићу бисмо морали за право дати, када находи Србе и у Атлантиди.

Цитат
Лома:
Птолемеј наводи и племена Оринеји („Orinaĩoi"), Вали („Ouáloi") и Sérboi.
Узима се да последња два племена, Вале и Сербе, помиње и нешто ранији Плиније (писао око 73—79. н.е.), у исквареном облику Hali, Sernis, који се на основу Птолемеја поправља у Vali, Serbi.

Необјашњено је ни што служи основом за то, да се каснији препис Уали, Серби узме правилним, а Хали, Серни исквареним, при чем је посљедњи не само старији него и у тзв. Јерменској Географији Мојсија Хоренскому у Сарматији се међу 53 племенима спомињу баш племена Хели и Хсрани поред Ширвани, који не могу не подсјећати на грчко Hali и Serni поред Serbani. Ово наводи на помисао, да се код Птолемејевих Уали и Серби ради о писарској омашци.

Цитат
Сарматия (Азиатская) отделяется от своей половины (Европейской) восточными оконечностями Рипейских гор, рекою Танавис, Меотийским морем, и простирается вдоль Кавказских гор у Грузии и Албании до Каспийского моря.

В Сарматии находятся горы Гиппийские (—Ιππικ), Кераунские ( — Κεραύνια) и другие, и многие реки, в числе которых Этиль с 70 рукавами, на берегах которого укрепился народ барсилы.

Следующие народы живут в Сарматии: хазары, буши (var. булхи), баслики (барсилы), апшеги, апхазы, царственные сарматы, иппофаги, нахчаматьяны, фтирофаги, сюрикаци, митрикаци, амазоны, аланы, хебуры (var. хебары), кудеты, скюми, аргаветы, марголы, такоци (var. такры), аргозы, дачаны, пинчи, двалы, гунны, воспуры (var. апулы), цанары, у которых проходы Аланский и Цекан, туши, хуши, кусты, антропофаги, цхаваты, гудамакары, дуичики, дидоци (var. дигои, вернее  — дидои), леки, катапастианы, агутаканы, хенуты (var. хенуки), шилы (var. шибы), тчигбы (тчиги), хелы, каспы, пyxи, ширваны, хсраны, таваспары, хечматаки, ижамахи, пасхи, пусхи, пиконаки, баканы, маскуты, у самого Каспийского моря, куда доходят отроги Кавказа и где воздвигнута Дербендская стена, громадная твердыня в море. Севернее живут гунны, у которых город Варачан и другие города. Царь Севера называется Хаган. Он владыка хазар. Царица же, жена Хагана, происходит из рода Барсилов.

Цитат
Лома:
Ca географског и историјског становишта, имајући у виду непрестане миграције номадских племена из евроазијских степа у западном смеру, није нимало невероватно да су се Птолемејеви (и Плинијеви) Серби током првог миленија наше ере преселили из Поволжја или Приазовља најпре у лево поречје Дњепра, одакле je потом део њих продро на запад све до Лабе.


Није невероватно = постоји шанса, да је тако; допустиво је; али оно не значи, да јест тако, осим ако не постоје докази или бар указања, да јест било тако.
Уобће казати "Плинијеви Срби" је сасвим заблудно, будући да он пише "Серни", које находи потврду и у "Хсрани" Јерменске Хронике. Не желим Лому винити за "штелање" али не могу не критиковати за неосновано "узимање" Птолемеја за правилно, а Плинија за искварено.

Цитат
Лома:
Ова претпоставка има једну веома крупну импликацију. Простор на који Птолемеј и Плиније смештају Сербе у то доба није словенски већ скитско-сарматски, у језичком погледу ирански. Ако су потоњи источнословенски и полапски Срби потомци ових Серба, то би значило да су они пореклом једно несловенско, највероватније иранско племе, које се затим населило међу Словене и потом језички пословенило.

Ако су ... то би значило ... ;
пошто је доказано да нису, то значи, да нису ....
Има разлога зашто Лома бира ријечи, које подебљах.

_______________________________

Ја знам, да ти, Никола, си јасно написао "поријекло етнонима", а не "поријекло Срба", но за обични људ, који може не обраћати пажњу на потанкости у ријечима, морам дати јасан став.

Ништа није доказано и има основа и даље тражити порекло српског, али и хрватског етнонима, у несловенским језицима, нарочито у оним из иранског језичког круга.
 По мом мишљењу, Ломина теза и даље најбоље објашњава порекло српског етнонима. На другој, "прословенској" страни је да дају убедљивије доказе да његово објашњење није довољно добро, тј. да га оборе.  ;)

Нарочито на основу чега?
Да ли на основу неких посебних иранизама, који се налазе искључиво у србском
или посебних хаплоскупина које одликују иранске народе
или можда на основу археоложских података о додирима Срба и Ирона?

Уз све дужно поштовање рада проф. др. Ломе, ја неке од његових теза сматрам пренаглима, нпр.

Цитат
Лома:
Није, коначно, искључено да племена „Сербан" и „Креватас" на подручју Кавказа која помиње Порфирогенит у свом другом спису „О церемонијама" представљају огранке предсловенских Срба и Хрвата који пред хунском најездом нису попут другог дела својих саплеменика избегли на северозапад, у Подњепровље, већ су се из прицрноморских степа повукли према Кавказу као и њима суседни и вероватно сродни Алани, потомци Сармата и преци данашњих Осета.

Ја сам већ указао на то, да су Сарбан и Креватас заправо Ширван и Карабах. Није ми разумљиво, да акедемик попут Ломе може не уочити онај вишак (-ан) у Сарбан који у сваком случају смета, да би се ова везивала за етноним *сьрб.
« Последња измена: Новембар 14, 2019, 08:52:09 поподне сɣнце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #93 послато: Новембар 14, 2019, 09:36:05 поподне »
Лома је овде:



...успешно успео да покаже да етноним Срби не може потицати од глагола "србати". Нисам видео да си његову тврдњу успео да оповргнеш лингвистичким аргументима, не историјско-археолошким, који су у овом конкретном случају секундарни.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #94 послато: Новембар 15, 2019, 08:29:18 пре подне »
Лома без икакових доказа узима, да полабски Срби потичу са истока прасловенске територије. За то "узимање" нема ма којих конкретних основа, а понајвише археологијских.


Када кажеш "са истока прасловенске територије", на коју област мислиш?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #95 послато: Новембар 15, 2019, 09:27:41 пре подне »
Када кажеш "са истока прасловенске територије", на коју област мислиш?

Ја се ту осврћем на ријечи Ломе : "исток или југоисток прасловенске територије као исходиште полабских Срба".
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #96 послато: Новембар 15, 2019, 11:14:53 пре подне »
Лома је овде:



...успешно успео да покаже да етноним Срби не може потицати од глагола "србати". Нисам видео да си његову тврдњу успео да оповргнеш лингвистичким аргументима, не историјско-археолошким, који су у овом конкретном случају секундарни.

Проф.др.Лома управо на историјским аргументима, тачније Птолемејеву наводу Σερβοι гради своју тезу о поријеклу словенскога сьрб од реконструиранога аланскога særb* ( преко осет. særvæt).
Да би се пријенос ријечи из језика у језик остварио, мора бити испуњен услов контакта ових. Зато Лома и припрема терен за своју тезу разним "узимањима"
- да је исходиште полабских Срба на истоку, југоистоку прасловенске земље
- постојање племена Серби на сјеверу Кавказа
- услов, да је оно иранско
- додир ових са Словенима и то баш онима који су предци Срба

У стварности ниједан од ових услова није испуњен
- племе се зове Хсерни или Хшерни и његов положај је на врху горе близу Ширвана.
- узимање да су племена Сарматије обавезно иранска је погрешно, јер могла су бити било којега кавказскога језика;
- није било никаквога племена Σερβοι, које би се могло пословенити, ма кога поријекла оно било;
- Ако се и замисли, да је сьрб произашло из аланскога særb* , иако би ово у словенском дало сѣрб* (али ево, зажмурит ћу на то) по податцима археологије, генетике и лингвистике није било додира између оних Словена, који се зову Срби и самих Алана, онда за тезу недостаје кључна спона, јер ријечи се не преносе телепатијом и без разлога. А ми можемо изводити сазвучне ријечи и у индијском и у семитским језицима и у монголском, но без физичке споне и мотива сазвучност је безвриједна.

Према тому, ма колико год уважења имам за труд проф. Ломе посебно на пољу иранистике и схватања, да је пријатно спојити лијепо с користним, његову тезу о иранскому поријеклу етнонима срб* морам критиковати као неосновану на чињеницама и неподкријепљену.

При том, мним, да би веће шансе на успијех имала теза о поријеклу етнонима сьрб од реконструкције самоназвања народа, који се данас у мандарину каже 鮮卑 Hsienbei (xianbei), јер овдје је бар сигурно, да је племе с тим самоназвањем постојало. Но свеједно без указања на додир истих са Словенима, нема смисла предпоставити пријенос етнонима, но паралелан постанак и развиће сазвучнога етнонима. Историја језика једнога народа је неоддјељива од историје тога народа.

Цитат
Paul Pelliot tentatively reconstructs the Later Han Chinese pronunciation of 鮮卑 as *serbi after noting that Chinese scribes used 鮮 to transcribe Middle Persian sēr (lion).

The other character 卑 was used to transcribe foreign syllable /pi/; for instance, Sanskrit गोपी gopī "milkmaid, cowherdess" into Middle Chinese 瞿卑 (kɨoH-piᴇ ).

Што се тиче "србати" о том сам већ писао раније, а надовезати ћу се још.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #97 послато: Новембар 15, 2019, 11:35:59 пре подне »
Ја се ту осврћем на ријечи Ломе : "исток или југоисток прасловенске територије као исходиште полабских Срба".

Схватам.

Него ме занима шта је подразумевао под тим :"исток или југоисток прасловенске територије као исходиште полабских Срба". Јер ако је мислио на источно од Дњепра, онда можда нема толико смисла, а ако је мислио на Подкарпатје, онда итекако има. Посебно веза Ипотешти-Киндишти културе (култура која би могла бити битна за исходиште прото-Срба) и Рјусенске културе (чији су носиоци вероватно били управо Полабски Срби). А и сама Ипотешти-Киндешти култура је западни дериват Пенковске културе, па у том смислу и прва опција може да дође у обзир.

Ако знамо да је веома могућ јак алански утицај на Пенковску и Ипотешти-Киндешти културу, онда је исто тако веома могуће да је управо ту и преузет етноним Срби.

Са друге стране I2-PH908 се веома добро уклапа у ту причу, као словенски супстрат у оквиру ове културне групе. Пут ове хаплогрупе се дакле лепо уклапа у сеобу Срба из Подкарпатја, Подунављем до западног Балкана. Док је део уз Дунав стигао и до Полабља. То се види разноврсношћу грана од PH908 код једних и других, као и у матици.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #98 послато: Новембар 15, 2019, 12:29:26 поподне »
Мислим да Лома није нигде написао да је до преузимања дошло контактом Алана и неких хипотетичких словенских племена на северном Кавказу. Чак и на античким картама то аланско племе није смештено на северу Кавказа већ или на ушћу Волге у Каспијско море или на ушћу Дона у Азовско море. Но то и није толико значајно с обзиром да су у питању номадска племена која су прилично често могла да мењају своје боравиште, нарочито је то био случај приликом хаотичног времена провале Хуна у Европу, крајем 4. века, када је и могло доћи до првих додира словенских племена која су касније понела име Срба и Хрвата са аланским племенима која су се пред Хунима склањала бежећи на запад, а вероватно и на северозапад. Што се тиче генетског утицаја, волео бих да ми неко напише које би то биле јасно издвојене протобугарске хаплогрупе које су и данас видљиве у генетском запису Бугара а да се не ради о некаквим појединачним случајевима? Дакле и поред малтене безначајног генетског утицаја Протобугара на садашњу бугарску популацију, ипак они и даље носе њихово име, што ће рећи да је језик жива ствар и да не мора постојати корелација између неке освајачке популације која је наметнула своје име другима и генетског утицаја. Можемо ствари посматрати и са друге стране - прилично озбиљан проценат данашњих Срба носи хаплогрупе I1-P109 и N2-Y7310, једна потиче вероватно од Нормана а за другу се и даље нагађа на који начин је стигла до динарског дела Балкана; дакле Нормани, који никад нису владали Србијом, су оставили већи генетски утицај на Србе него Турци који су владали српским земљама и то неколико векова, а слично као за Нормане се може рећи за неку до сад неидентификовану популацију даљег азијског порекла, која је донела N2 на Балкан. Ово све говори да што се тиче генетике и језика и њиховог међусобног преплитања и утицаја, никаква утврђена формула или образац не постоји. Такође, зашто бисмо ми морали да претпоставимо да су Алани једино и искључиво били носиоци хаплогрупе R1a-Z93? Као и други степски народи, и они су у периоду Сеобе народа представљали конгломерат различитих популација, па ми можда у данашњој српској популацији имамо некакав њихов генетски траг али не можемо у правој мери да га препознамо још увек.

За хрватски етноним имамо нешто чвршћи, документарни доказ о томе да је заиста могао да проистекне из иранског језичког круга, а то су натписи из Танаиса, града на ушћу Дона у Азовско море, из 3. века нове ере. Ту се јавља сарматско или аланско лично име Хороуатос:

https://hr.wikipedia.org/wiki/Tanajske_plo%C4%8De
https://en.wikipedia.org/wiki/Tanais_Tablets

С обзиром да се на једној од античких мапа и алански Серби смештају близу ушћа Дона у Азовско море, зар је тако тешко замислити аланско-словенски контакт који се крајем 4. и у 5. веку могао десити на ширем простору, од Црног мора па до Полесја? Такође, не помиње се ни ирански (тј. вероватно алански) етноним "Анти" за Словене који су били део пенковске културе током 6. века. Ето још једног примера преузимања једног аланског етнонима од стране словенских племена.

Чак и да занемаримо све горе написано, и даље није одговорено на то да је глагол "србати" као извор етнонима проблематичан са акцентолошке тачке али и саме значењске (срб-срк, "млеко-срби" и остале ствари о којима је Лома писао).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Порекло српског етнонима
« Одговор #99 послато: Новембар 15, 2019, 01:34:50 поподне »
Не улазећи у проблем порекла српског етнонима, напоменуо бих само да су неки протословенско-сарматски контакти били остварени у Горњем Подњестровљу још у 1. вијеку наше ере. Заправо распад Зарубињецке културе (која се сматра протословенском) био је условљен продором сарматских племена у шумско-степски појас. Руски археолог Шчукин описујући културу Звенигородоске групе у Горњем Подњестровљу наводи својеврсну дачко-сарматско-бастарнску мјешавину, са јаким утицајем Римљана.

"В Верхнем Поднестровье в 40-70-е годы уже существовала особая пшеворско-дакийско-сарматская Звенигородская группа (иногда ее, как кажется, без особых оснований, относят к липицкой культуре): сильно вооруженная, имеющая, судя по находкам бронзовой импортной посуды, контакты с римлянами. Не исключено, что именно люди из Колоколина-Звенигорода-Чижикова представляли тех бастарнов, с которыми имел дело Плавтий Сильван, когда в 62 г. “подавил, начавшиеся было, волнения сарматов” (сарматов Фарзоя?) и вернул бастарнам заложников. Под прикрытие щитов своих родственников и бежали, возможно, бастарны-зарубинцы, сохранявшие затем в зубрецкой группе свой язык и самосознание вплоть до конца III века.
Не исключено также, что сарматы-кочевники, постоянно нуждающиеся и в продуктах земледелия, депортировали часть завоеванного зарубинецкого населения на земли, где эксплуатация его была облегчена. Так можно было бы объяснить появление пост-зарубинецкой группы Рахны на Южном Буге, памятников этого же облика под Воронежем, на Хопре и даже в Самарском Поволжье (Медведев 1995; Хренов 1994; Матвеева 1981)."

Уколико се тражи нека веза са сарматским иранским језицима, мислим да би и овај период, продор Сармата у Европу, требало узети у обзир.