Српски ДНК месец 2023

[НиколаВук]

Друштво српских родословаца „Порекло“ организује традиционално ДНК тестирање поводом Српског ДНК дана 14. септембра. Акција “Српски ДНК месец 2023” ће трајати од 14. септембра до 15. октобра. Позивамо све заинтересоване да се пријаве.

Цена тестирања је изузетно повољна – уместо пуне цене од 13.000 динара, током Српског ДНК месеца цена тестирања биће 7.000 динара.

Напомињемо да се тестира Y-ДНК хромозом што значи да је могуће да се тестирају искључиво мушкарци. Добијени резултат је на 25 маркера, а по добијању резултата стручњаци Српског ДНК пројекта даће кратко тумачење резултата. Тестирани ће добити и сертификат који заједнички издају Биолошки факултет Универзитета у Београду и Српски ДНК пројекат.

Број кандидата за тестирање је ограничен па вам препоручујемо да се пријавите на време!

Резултати ће бити објављени у табели Српског ДНК пројекта.

Српски ДНК пројекат је пионирски подухват Друштва српских родословаца „Порекло“ основан септембра 2012. године, а до данашњег дана тестирано је преко 7.000 људи.

Захваљујући Српском ДНК пројекту до данас је откривено на стотине генетичких профила старих родова и племена.

Будите и Ви један од оних који ће на овај начин сазнати своје порекло.

Добро дошли у свет генетичке генеалогије!

https://www.poreklo.rs/2023/09/14/srpski-dnk-mesec-2023-veliki-popust-na-dnk-testiranje-prijavite-se/

[НиколаВук]

Прошле недеље смо предали прву туру узорака за ову акцију, следи списак кандидата чији су узорци предати:

1. Веселиновић, Ђурђиц, Витковиће, Нови Пазар
2. Кусић, Ђурђевдан, Језера, Теслић
3. Вукојевић, Пантелијевдан, Равнице, Нови Град

[drajver]

2. Кусић, Ђурђевдан, Језера/Теслић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Иако му је хаплотип прилично модалан, постоје неке вриједности маркера које су незнатно помјерене у односу на модал, попут DYS389-II=30 и DYS458=19. Управо те вриједности повезују га са још двије породице које су му по слави, географији и укупном хаплотипу блиске. Ради се о Лукићима из Бијелог Бучја/Теслић (разликују се на 3/23 маркера) и о једном нејавном резултату из Бољанића/Добој, који је поријеклом из Теслића (разликују се у 2/23 маркера). Сва три појединца издвојена су на СДП у исти род.

Поријекло овог рода по свему судећи треба тражити у планинској области југозападно од Теслића, гдје су у 16. и 17. вијеку  биле развијене самоуправне српске кнежине. Корисно би било кад би се род провјерио и профилисао кроз дубинске или SNP тестове.

[Ojler]

3. Вукојевић, Пантелијевдан, Равнице/Нови Град, I-Y3120>I-S17250>I-Y4882>I-A1328>I-Y188845>, род А

Ово је други тестирани Вукојевић пантелијевштак и као и претходни припада роду крајишких пантелијевштака, што је било и очекивано. До сада је утврђено да овом роду припадају породице Ћирић (Марићка/Приједор), Крејић (Србац), Рудић (Горњи Класнић/Глина), Бувач (Омарска/Приједор), Маливук (Бођани/Бач), Вученовић (Гаћани/Приједор), Вукојевић (Будимлић Јапра/Оштра Лука), Рнић (Отишић/Врлика), Југовић (Шаринци/Прњавор) и Трамошљика (Јелићка/Приједор). Тестирани је навео предање по коме су дошли из Шекулара у Црној Гори, а помиње се и река Пива.

У хаплотипу тестираног најизраженија је вредност маркера DYS439=14, која је како се чини његова приватна карактеристика, с обзиром да је хаплотип другог тестираног Вукојевића не поседује. Међу припадницима овог рода вредност DYS439=14 поседује једино хаплотип Ћирића (Марићка/Приједор), који се од хаплотипа тестираног разликује на два од 20 упоредивих маркера. Као карактеристични маркери хаплотипа Вукојевића уочавају се још DYS458=18 и повишена вредност DYS635=24, које су карактеристичне за овај род, те DYS576=19.
Овом резултату је најближи хаплотип претходно тестираног Вукојевића из Будимлић Јапре (Оштра Лука) са разликом на два од 23 упоредива маркера и подударањем на карактеристичним вредностима DYS458=18, DYS576=19 и DYS635=24.

[Рус]

Чудна ствар је да овог пута има тако мало људи који желе да се тестирају.

[Ojler]

Чудна ствар је да овог пута има тако мало људи који желе да се тестирају.

Има доста људи пријављених и овај пут, само акција прикупљања узорака још траје и нису кренуле анализе.

[ivanc79]

Чудна ствар је да овог пута има тако мало људи који желе да се тестирају.

Мислим да је за прошлу акцију чланак на једном порталу био пресудан за велики број пријављених.
Већина људи још увек и не зна за гг. Очито то што се акција објави само на сајту Порекла није довољно.

[Ojler]

Мислим да је за прошлу акцију чланак на једном порталу био пресудан за велики број пријављених.
Већина људи још увек и не зна за гг. Очито то што се акција објави само на сајту Порекла није довољно.

Не знам на основу којих сазнања доносиш закључак да "није довољно". Акција још траје, а број пристиглих пријава је тренутно упоредив са претходном акцијом. Наравно да је више рекламе боље, али о успешности акције можемо судити тек када се на крају подвуче црта.

[Exiled]

Колико има пријављених тренутно?

[Ojler]

Колико има пријављених тренутно?

Више од 200, али је и даље питање колико њих ће на крају и платити тест, доставити узорак, итд.

[Exiled]

Више од 200, али је и даље питање колико њих ће на крају и платити тест, доставити узорак, итд.

То је то,просек. Никола није избацио пријављене сем оне тројице на почетку па одатле вјероватно и "песимизам".

[НиколаВук]

Друга тура узорака, списак кандидата:

4. Петровић, Јовањдан, Јанчићи, Чачак
5. Капетановић, Ђурђевдан, Јоховица, Нови Град
6. Андрејић, Стевањдан, Бобово, Свилајнац
7. Бађок, Петковдан, Башаид, Кикинда
8. Ђурковић, Петровдан, Белољин, Прокупље
9. Кунарац, Ђурђевдан, Заваит, Фоча
10. Бурмазовић, Алимпијевдан, Цикоте, Лозница
11. Принчевац, Аранђеловдан, Рокци, Ивањица

[Ивица Јовановић]

Burmazović verovatno već ima rođaka koji je testiran. Ista slava isto prezime. Taj testirani je poreklom iz Runjana a gospodin pod brojem 10. je iz Cikote, što je distanca od 15 kilometara. R-A11460, dok se ne dokaže drugačije 

[НиколаВук]

Такође је предата и трећа тура почетком ове недеље, следи списак кандидата:

12. Милићевић, Никољдан, Боденик, Билећа
13. Пешић, Аранђеловдан, Витановац, Крушевац
14. Јањић, Јовањдан, Доња Мравица, Прњавор
15. Проданов, Михољдан, Ковиљ
16. Елезовић, муслиман, Столац
17. Миленковић, Петковдан, Рудник, Горњи Милановац
18. Петровић, Стевањдан, Богујевац, Прокупље
19. Павићевић, Митровдан, Стијена, Подгорица
20. Арсић, Митровдан, Црна Река, Трговиште
21. Јовановић, Петровдан, Мокрање, Неготин
22. Димитров, Јовањдан, Босилеград

[Тимар]

Такође је предата и трећа тура почетком ове недеље, следи списак кандидата:

12. Милићевић, Никољдан, Боденик, Билећа
13. Пешић, Аранђеловдан, Витановац, Крушевац
14. Јањић, Јовањдан, Доња Мравица, Прњавор
15. Проданов, Михољдан, Ковиљ
16. Елезовић, муслиман, Столац
17. Миленковић, Петковдан, Рудник, Горњи Милановац
18. Петровић, Стевањдан, Богујевац, Прокупље
19. Павићевић, Митровдан, Стијена, Подгорица
20. Арсић, Митровдан, Црна Река, Трговиште
21. Јовановић, Петровдан, Мокрање, Неготин
22. Димитров, Јовањдан, Босилеград

Да ово није грешка код Јањића, под бр. 14. Није ми познато да постоји данас Доња Мравица код Приједора, Република Србска

[НиколаВук]

Да ово није грешка код Јањића, под бр. 14. Није ми познато да постоји данас Доња Мравица код Приједора, Република Србска

Грешка је, требало је да напишем Прњавор. Сада сам исправио.

[ivanc79]

Не знам на основу којих сазнања доносиш закључак да "није довољно". Акција још траје, а број пристиглих пријава је тренутно упоредив са претходном акцијом. Наравно да је више рекламе боље, али о успешности акције можемо судити тек када се на крају подвуче црта.

Учинило ми се да је позив за тестирање објављен поодавно а не видим резултате да се објављују. Хвала за апдејт, радује ме број пријављених.

[НиколаВук]

Учинило ми се да је позив за тестирање објављен поодавно а не видим резултате да се објављују. Хвала за апдејт, радује ме број пријављених.

Следећег понедељка ће бити предато од 50 до 70 узорака (зависно колико ће доћи још поштом за викенд). Ове недеље су људи могли лично да дођу да предају узорке, отуд већи број узорака у тури која следи.

[zikuce]

Мене је г. Бранко Тодоровић, преко мејла, обавестио о акцији ДНК тестирања.
Хвала на овом месту.
Вероватно сам превише времена проводио по архиви и дигиталној библиотеци портала па ми промакао пост о акцији.

[Милош]

1. Веселиновић, Ђурђиц, Витковиће, Нови Пазар

Припада хаплогрупи I2-PH908>BY55783, роду Коматовића. Има све карактеристике за овај род, пре свега 449=29, GATAH4=11, 635=22. Потпуно поклапање на 23 маркера има са другим Веселиновићем, из Лече код Новог Пазара, што је и очекивано.

Веселиновићи потичу од Веселина, Жарковог сина, који је живео у засеоку Јаковљевиће у Брњаку. Најближи су им Јеремићи из Брњака, као и Танасковићи и Миленковићи у Драгаљици и Костићи у Шпиљи. Веселин се најпре одселио из Брњака на другу обалу Ибра у Табалије. Његови синови су се одселили у оближње Витковиће, а једино је Јован остао, док су се остали одселилу у тадашњу Краљевину Србију. Јован је имао синове: Косту (од којих су Костићи у Шпиљи), Јевђа, Антонија (без мушких потомака) и Јосифа. Јосиф је остао у Витковиће и имао је сина Благоја. Благоје је имао 4 сина: Јеврема (одселили се у Лукаре и имао синове Лазара и Тома), Димитрија (одселио се у Лечу), Николу (који је остао у Витковиће) и Јевта (погинуо у првом св. рату без потомства). Никола је имао синове из првог брака Милентија и Миломира и Драга из другог брака.

Тестирани је из села Лукаре, па се може рећи да је потомак Јеврема, који се негде у периоду између два светска рата населио из Витковића у Лукаре.

Препоручујем тестираном неки од WGS тестова, ради потпуне генетичке профилације Коматовића.

[Nebo]

Принчевац, Аранђеловдан, Рокци, Ивањица

Занимљиво презиме. Један засела к Рокца се по њима назива Принчевци.
За њих се сматра да су староседеоци Старог Влаха и да "воде порекло од принца који се оженио девојком која га је видала" ("Становништво Моравичког Старог Влаха", Љубомир и Светислав Марковић).
Биће то занимљив резултат.

[Зрно]

У близини се налази заселак Принчево Брдо па је сасвим јасно да се одатле доселио и потом назван Принчевац.

[Nebo]

Ма, јасно, него им је добро ово предање.
Занимљиви су јер су, наводно, староседеоци.
Видећемо.

[Spajic1]

Добар дан,
шта се дешава са овом акцијом?
Пре су извештавања у оваквим акцијама била редовна.
Стално су се слали нови узорци и извештаји који су узорци послати.
Сада ништа већ данима....
Поздрав

[zikuce]

Добар дан,
шта се дешава са овом акцијом?
Пре су извештавања у оваквим акцијама била редовна.
Стално су се слали нови узорци и извештаји који су узорци послати.
Сада ништа већ данима....
Поздрав

Могуће да је одједном предато пуно узорака, па лабораторија не постиже са обрадом?

[Ojler]

Све је под контролом, али нас је сустигао низ неких непридвиђених околности. Прво је био мањи застој у лабораторији због одсуства запослених. Такође, ми имамо неких техничких проблема са рачунарском опремом који нам одлажу израду сертификата за тестиране (без чијег претходног уручивања тестиранима резултате не објављујемо), а и главни људи који раде административне послове у вези акције су на боловању или одсутни.
Оно што могу рећи је да је акција прошла у складу са очекивањима, слично претходнима: тестирање је на крају уплатило 123 пријављена, од којих је за сада 114 послало узорак, а пристигла су и два узорка за које још нису извршене уплате. За разлику од претходних акција када смо узорке слали у лабораторију у турама како пристижу, овај пут је због одсуства запослених у лабораторији иницијално предат на обраду само мањи број узорака, а остале смо предали тек сад на крају акције. Никола ће ускоро објавити списак тестираних, па ћемо са тиме морати задовољити знатижељу док не крену да стижу резултати .

[НиколаВук]

Као што је наговестио Ојлер, следе спискови кандидата чији су узорци предати у лабораторију у протеклом периоду. Биле су две туре, па ћу прво навести туру у којој је предат највећи број узорака:

23. Товарлажа, Никољдан, Брезово Поље, Глина
24. Мишчевић, Јовањдан, Почитељ, Госпић
25. Лека, Јовањдан, Ново Село Кореничко, Плитвичка Језера
26. Митровић, Ђурђиц, Мали Борак, Лајковац
27. Живковић, Ђурђевдан, Ражањ
28. Максимовић, Аранђеловдан, Чумић, Крагујевац
29. Крнић, Јовањдан, Кикинда
30. Булатовић, Лучиндан, Тимар, Шавник
31. Лекић, Петровдан, Јеловик, Аранђеловац
32. Лазаревић, Ђурђевдан, Рудовци, Лазаревац
33. Зороје, Никољдан, Мудрићи, Слуњ
34. Николић, Никољдан, Радињинце, Бабушница
35. Хрњак, Јовањдан, Крбавица, Госпић
36. Зелинчевић, Стевањдан, Врањак, Модрича
37. Пејовић, Ђурђевдан, Доња Поља, Мојковац
38. Бабић, Јовањдан, Мокро Поље, Ервеник
39. Драговић, Аранђеловдан, Велестово, Цетиње
40. Жујовић, Аранђеловдан, Цветановац, Љиг
41. Костић, Ђурђевдан, Доњи Товарник, Пећинци
42. Тимотијевић, Никољдан, Велика Плана, Прокупље
43. Радоњић, Никољдан, Убли, Херцег Нови
44. Тојчић, Лучиндан, Славин, Вареш
45. Костић, Јовањдан, Голобок, Смедеревска Паланка
46. Танасијевић, Старчево, Панчево
47. Радосављевић, Ђурђиц, Ћићевац
48. Николић, Никољдан, Кочане, Дољевац
49. Трајковић, Аранђеловдан, Стубла, Бојник
50. Марковић, Јовањдан, Боринце, Бојник
51. Шпадић, Никољдан, Марићка, Приједор
52. Вуковић, Ђурђевдан, Убли, Херцег Нови
53. Вукомановић, Ђурђиц, Дулене, Крагујевац
54. Вуковић, Никољдан, Комирић, Осечина
55. Јовановић, Никољдан, Лесковац
56. Зафировић, Врачевдан, Жегра, Гњилане
57. Стефановић, Никољдан, Горњи/Доњи Локањ, Зворник
58. Чолић, Ђурђиц, Кремна, Ужице
59. Марковић, Ђурђевдан, Горња Пилица, Зворник
60. Маринковић, Аранђеловдан, Корман, Алексинац
61. Орловић, Горња Плоча, Ловинац
62. Благојевић, Стевањдан, Гувниште, Лепосавић
63. Маринковић, Аранђеловдан, Багрдан, Јагодина
64. Станојевић, Ђурђевдан, Чачак
65. Јакшић, Аранђеловдан, Фоча
66. Витомировић, Ђурђиц, Јаково, Сурчин
67. Петровић, Мратиндан, Сићево, Ниш
68. Вучетић, Никољдан, Жабаре, Крушевац
69. Бузић, Аранђеловдан, Велика, Плав
70. Милојевић, Јовањдан, Скобаљ, Смедерево
71. Баковић, Никољдан, Брајковац, Пријепоље
72. Мрдаљ, Ђурђевдан, Ервеник
73. Буквић, Стевањдан, Стапари, Ужице
74. Белчевић, Ђурђевдан, Трнови Лаз, Прокупље
75. Поповић, Лучиндан, Мокро Поље, Ервеник
76. Николић, Јовањдан, Заовине, Бајина Башта
77. Милошевић, Петковдан, Риоца, Билећа
78. Бандић, Јовањдан, Кусуци, Рогатица
79. Кесић, Ђурђевдан, Голубић, Книн
80. Станковић, Никољдан, Слишане, Лебане
81. Вујовић, Никољдан, Прогорелица, Краљево
82. Раденковић, Аранђеловдан, Горње Левиће, Брус
83. Павловић, Никољдан, Бреково, Ариље
84. Шаравања, католик, Добро Село, Читлук
85. Кратовац, муслиман, Нова Варош
86. Марић, Ђурђевдан, Врело, Цазин
87. Николић, Ђурђевдан, Ивошевци, Кистање
88. Меденица, Аранђеловдан, Дријенак, Колашин
89. Бранковић, Аранђеловдан, Орашје, Варварин
90. Ђурђевић, Никољдан, Метковић, Богатић
91. Лукаја, Михољдан, Хасанбеговци, Гламоч
92. Станковић, Аранђеловдан, Шиљци, Прибој
93. Влакетић, Михољдан, Маркушица, Винковци
94. Туторов, Михољдан, Силбаш, Бачка Паланка
95. Гојковић, Аранђеловдан, Горња Трепча, Чачак
96. Глушчевић, Ђурђевдан, Камена Гора, Пријепоље
97. Кнежевић, Никољдан, Чачак
98. Бубоња, Никољдан, Голубић, Книн
99. Шобић, Никољдан, Белотић, Богатић
100. Ковачевић, Игњатијевдан, Срђевићи, Гацко
101. Манић, Митровдан, Обреновац, Пирот
102. Глушчевић, Ђурђевдан, Камена Гора, Пријепоље
103. Стевановић, Ђурђевдан, Трновац, Књажевац
104. Лепојевић, Аранђеловдан, Ново Село, Лесковац
105. Вучић, Петковдан, Црколез, Исток
106. Јасика, Никољдан, Горња Дренова, Пријепоље

[НиколаВук]

Следећа мања тура је предата пре који дан:

107. Ђековић, Аранђеловдан, Рудо Брдо, Андријевица
108. Вуковић, Ђурђевдан, Мојковац
109. Галић, Ђурђевдан, Шуица, Томиславград
110. Гајевић, Ђурђевдан, Козица, Пљевља
111. Међедовић, Василијевдан, Доња Слатина, Рибник
112. Беатовић, Ђурђевдан, Жањевица, Гацко
113. Шуберић, Аранђеловдан, Мокрине, Херцег Нови
114. Ајковић, Алимпијевдан, Мојановићи, Зета
115. Матић, Ђурђевдан, Врело, Уб
116. Шовљански, Митровдан, Ђурђево, Жабаљ

[Uzi]

61. Орловић, Плоче, Госпић

Горња Плоча. Село Плоче не постоји.

[aleksandar I]

59. Марковић, Ђурђевдан, Горња Пилица, Угљевик

Јесте да је тромеђа општина Угљевик, Бијељина и Зворник, али Пилица ипак територијално припада Зворнику.

[НиколаВук]

Хвала на исправкама, у доста случајева су места порекла уписана онако како су их дефинисали сами тестирани приликом електронске пријаве за акцију, па су у том смислу могуће грешке.

[Ивица Јовановић]

Лепа бројка. Приметио сам две ствари. Тестирају се људи из истих крајева што би могло значити да највише препорука за тестирање добијају од рођака и пријатеља а не са портала или форума. Да се информишу из медија била би већа разлика по областима из акције у акцију. Београд, исток и Војводина катастрофално мало пријављених (југоисток из акције у акцију све бројнији). И друго, почео сам да препознајем поједине комбинације презимена и слава по родовима

[Rimidalv]

Горња Плоча. Село Плоче не постоји.

Такође, општина је сада Ловинац.

[ВелиборЛазић13]

57. Стефановић, Никољдан, Локањ, Лозница

Не успјех на територији града Лозница пронаћи насеље са овим именом, али зато у релативној близини, али на другој обали Дрине, на територији града Зворник, постоје Горњи и Доњи Локањ. Је ли сигурно да се ради о Лозници?

[НиколаВук]

Не успјех на територији града Лозница пронаћи насеље са овим именом, али зато у релативној близини, али на другој обали Дрине, на територији града Зворник, постоје Горњи и Доњи Локањ. Је ли сигурно да се ради о Лозници?

То сам и ја приметио. Нажалост, не могу рећи ништа више док не будем добио увид у упитник тестираног, а то ће бити могуће од наредне недеље.

[drajver]

12. Милићевић, Никољдан, Боденик/Гацко

Припада хаплогрупи I2-PH908, грани I-Y51673, роду Предојевића (род је детаљније обрађен у књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине") Дијеле близак хаплотип са осталим Милићевићима из истог рода и породицама које припадају роду Предојевића у Херцеговини, a то подразумјева посједовање сљедећих карактеристичних вриједности маркера: DYS390=14, DYS391=13. Поред ових, Милићевић посједује и неке своје специфичне вриједности: DYS390=25, DYS385ab=15-15, DYS481=34. Најближи су им Милићевићи из Лакта/Невесиње, са којима дијеле DYS391=13 и повишену DYS481=33/34.

Матица Милићевића је у подручју сјеверозападно од Билеће, у селима Звијерина, Подосооје, Граница. То није далеко од Пријевора, средишта средњовјековних влаха Предојевића. Милићевићи помињу "бана Будеча" као свог претка. Милићевићи из Боденика поријеклом су из Подосоја. У Боденику су били њихови торови, па су тамо касније преселили из Подосоја. Отуд и ближа генетичка веза са Милићевићима из Лакта/Невесиње који су поријеклом такође из Подосоја. Тестирани помиње предање да  потичу од Милића Властелиновића из 17. вијека.

[Небојша]

20. Арсић, Митровдан, Црна Река, Трговиште, J2a-M67


Арсић није навео предање о даљем пореклу, или родовском надимку. У Црној Реци Митровдан славе Бајиновци. О овом роду Јован Трифуноски (Горња Пчиња) забележио је следеће:

"Сви су становници досељени. Родови су: Бајиновци (8 к. Митровдан и св. Арханђео), први сеоски досељеници. Пореклом су из неког села близу Ћустендила. Овде су дошли крајем XVIII или на почетку Х1Х века. Имају исељених породица у Тузлуку у Бугарској, у околини Гњилана (1) и у Качареву код Панчева (5)."

У Црној Реци су раније, поред православаца, живели и Јуруци.

Арсић нема ближих поклапања у ДНК пројекту. Слично је и на FTDNA. Хаплотипом најближе стоје неки M67 родови, али сви припадају различитим подгранама, па је најбоље да Арсић остане на основном нивоу. Код оваквих случајева најбоље је радити неки од дубинских тестова.

[Ojler]

16. Елезовић, муслиман, Столац, I2-Y3120>PH3414>Y58629, род Мириловића

Као што се претпостављало на основу 23andMe теста и забележених предања, муслимани Елезовићи из столачког краја припадају роду Мириловића.

О Елезовићима постоје бројна предања, али их сва везују за Мириловиће. Према једном, они потичу од Кнежића у Горњем Храсну. Године 1936. забележено је предање Елезовића са Бивољег Брда, да су Елезовићи потомци Илије Кнежића који је примио ислам. Наводно су била два брата Кнежића, Шћепан и Илија. Прво се потурчио Шћепан ради неког имања, а кад је то сазнао његов брат Илија он је отишао у Мостар и тамо се потурчио из истих разлога. Из Храсна се доселише у Бивоље Брдо. По легенди, Елезовићи су потомци петог сина кнеза Мирила.
Јевто Дедијер 1909. године пише о предању Елезовића у истоименом засеоку Горњег Храсна, који је по овој фамилији понео име: "У близини школе једну стару омеђину зову Закутином. Кад је веле кнез Мирило, неки далеки прадјед већине данашњих становника по Горњем Храсну доселио са синовима из села Мириловића саградио је ову омеђину и ту се населио. (...) О постанку Елезовића прича се како се неки потомак Мирила давно потурчио, па узео печену погачу и попео се повише данашњег села, па закотурао погачу рекавши да ће ондје гдје се погача устави саградити кућу и тако је веле ударен основ данашњих Елезовића".
У предањима се изгледа кнез Мирило по први пут спомиње са синовима у засеоку Елезовићи. Један је од његових потомака примио ислам и узео име Елез. По њему се и село прозва Елезовићи. То је био узрок деобе браће у засеоке по Горњем Храсну. Неки опет кажу да је и сам Мирило прешао на ислам те да су Елезовићи његови директни потомци. У неким предањима Елезовића каже се да је њихов предак који је примио ислам то учинио "на самом крају Османлијског царства".
Једно предање каже да је било петоро браће Елезовића, па су се разишли по свету тако да је један дошао на Бивоље Брдо, други у Главатичево (Коњиц), један је отишао за Турску, а пети је дошао живети на Пијеске (Мостар) и од њега је фамилија Тојага.
Матицом Елезовића сматра се засеок Елезовићи у Горњем Храсну. Одатле су се раселили у Бивоље Брдо, Столац, Убоско, Капавицу, Битуњу, Мостар, итд. У Свитаву у Доњем Храсну населили су се 1855.  У Доњем Храсну их је било и у Дубравицама. У Трнчину су се населили 1937. из Жабице код Љубиња. Од Елезовића у Бивољем Брду су у Губавици Кукурузовићи и Ђул(с)ићи, као и Тојаге у Пијесцима.
Елезовићи из Битуње су лети изводили стоку на планину Трескавицу, где су имали своје колибе у махали Долови.
Поред Елезовића муслимана из братства Мириловића у Херцеговини има и других родова Елезовића који нису у сродству са Мириловићима.

За модални хаплотип Мириловића карактеристичне су вредности DYS385b=14 и DYS448=21, а изнадпросечно се јавља и вредност DYS576=17. Све ове вредности поседује и хаплотип Елезовића. Такође, халотип Елезовића поседује и ретку повишену вредност DYS391=12 која се уочава код већег броја тестираних Мириловића (35% присутности у односу на 3.5% код I2-Y3120 DN) и изгледа да представља карактеристику једне гране овог рода.  Оно што додатно карактерише резултат Елезовића је снижена вредност DYS385a=13, коју код Мириловића поседује једино Шкрба, те повишена вредност 11 на маркеру DYS460, који је за сада одређен код мањег броја тестираних.
На упоредивих 23 маркера резултату Елезовића најближи је хаплотип Комада из Убоског, са разликама на два маркера.

Овим резултатом је прилично исцрпљено тестирање херцеговачких родова који по предању припадају Мириловићима. Остаје још да се генетички провере предања осталих муслиманских породица: претходно поменутих огранака Елезовића, те Пашића са Бивољег Брда. Такође би било интересантно утврдити генетичко порекло католика Мириловића-Шоића, који данас живе у Сплиту. Мириловићима би свакако ваљало да приступе дубљим генетичким тестирањима, како би се гранање њиховог рода боље профилисало.

[Кековац]

6. Андрејић, Стевањдан, Дубница/Свилајнац, I1-Y51867>PH220

Андрејић није навео податке о даљем пореклу или родовски надимку. Међутим Станоје М. Мијатовић у књизи Ресава наводи само један род из овог села који слави Стевањдан, а то су Топалци, 15 кућа (1930. године), из Горње Мале, у Дубницу дошли од Тимока. Највероватније Андрејићи припадају овом роду.

Има неколико потпуних поклапања са тестираним на 17 маркера од којих издвајам један САНУ резултат из Друговца код Смедерева због исте славе и релативне географске близине. Од неких породица из Шумадије и Старог Влаха има разлику на само једном маркеру од упоредива 23 маркера, на пример од Милићевића из Радошева код Ариља који слави Никољдан на позицији DYS643 или од необјављеног из Дучаловића код Лучана који слави Стевањдан на позицији YGATAH4. Препорука за даље тестирање WGS (Dante, Nebula) или BigY-700 (FTDNA).

[Драган Обреновић]

7. Бађок, Св. Петка, Башаид/Кикинда, R1b-U106

Бађок нема сазнања о даљем пореклу свог рода, али је у упитнику навео да има рођаке по очевој линији у селу Башаид, код Кикинде. Презиме Бађок се заиста помиње на више места у књизи "Башаид кроз векове", аутора Душана Д. Влајкова (издање из 2003. године). Књига је иначе дигитализована и доступна члановима ДСР "Порекло" у дигиталној бибилотеци.

Интересантно је да се ово место помиње још 1440. године под именом Пашахид, као банатски посед деспота Ђурађа Бранковића и да је раније служило као важно регионално вашариште/трговиште. Место је затим у више наврата бивало напуштано па поново насељавано, а последњи велики прилив становништва десио се крајем 17. века, током велике сеобе Срба, под вођствој патријарха Арсенија III Чарнојевића.

Данашњи Башаид је плански изграђен 1777. године на изузетно плодном земљишту. На првом званичном попису извршеном 1861. године, Башаид је имао 3.727 становника. Према попису из 2002. године село има 3.123 житеља а већина су Срби (око 90%). Према аутору поменуте књиге, у селу су 2001. године живеле 3 породице са презименом Бађок. Извесни Милан Бађок помиње се као ученик на обућарском занату око 1920. године, а касније и као мајстор обућар у селу. Презиме Бађок касније се помиње и у црквеном парохијском попису из 1939. године. На жалост, у књизи нема других информација о даљем пореклу ове, рекло би се прилично старе, фамилије у селу.

Тестирани Бађок нема блиских поклапања са другим тестиранима у табели Српског ДНК пројекта. Најближи тестирани му је Србин из села Фењ код Темишвара, а који је у упитнику навео да му је прадеда дошао у село Фењ из Србије (презиме не можемо навести јер је тестиран у оквиру још увек необјављеног истраживања "Срби Румуније"). Њих двојица се разликују на 3 од укупно 23 маркера и то DYS439(12 vs 11), DYS458(17 vs 18) и DYS570(16 vs 17). Повезује их географска близина и делимично поклапање на 20 од 23 упоредива маркера, међутим имају различите славе па се не може поуздано проценити да ли деле заједничког претка у иоле скоријој прошлости.

Бађок додуше има и поклапања на 15 од 17 упоредивих Y-STR маркера и са четворицом тестираних из околине Сврљига, и једним тестираним из Жабља у Бачкој, али обзиром да су овим случајевима ипак у питању различите славе и мала резолуција теста код осталих тестираних (17 маркера), опет је неизвесно да ли ова делимична поклапања уопште имају неки филогенетички значај.

Од карактеристичних вредности маркера, код Бађока се уочава DYS570=16, где само он и још један тестирани који припада хаплогрупи R1b-U106 у целој табели СДНКП имају вредност 16 на овом маркеру. Међутим дели их велика генетичка дистанца (6 од 23) и географска удаљеност (Банат - Црна Гора).

Према предвиђачу НЕВГЕН, тестирани припада хаплогрупи R1b-U106, а са великом вероватноћом се може претпоставити и припадност млађој подграни R-L48 (https://www.yfull.com/tree/R-L48):



За мушке лозе међу Србима које припадају хаплогрупи R1b сматра се да потичу од пре-словенског становништва Балкана, а конкретно подграна R1b-U106 сматра се протогерманском. За више информација, препоручујемо одличан чланак Слободана Зрнића "Хаплогрупа R1b код Срба" који се налази на нашем порталу:

https://www.poreklo.rs/2023/01/11/haplogrupa-r1b-kod-srba/

Обзиром да тестирани нема ближих поклапања у тебли СДНКП а и чињеницу да начелно имамо мало дубински профилисаних мушких лоза које припадају кровној хаплогрупи R1b-U106, било би драгоцено да Бађок у будућности уради и велики тест (Dante Labs, Nebula Genomics или FTDNA Big Y-700), наравно ако има интерес за даље истраживања порекла и финансијских могућности за то.

[Зрно]

19. Павићевић (Митровдан), Стијена/Подгорица

Припада хаплогрупи R1b-Z2705, односно, низводнијој грани FT49714 (род Пипера). По предању су раније били Божовићи, а у истом месту постоје Божовићи такође са славом Митровдан, који су исто тестирани као припадници ове хаплогрупе. Павићевић и Божовић се разликују на 3 маркера од 23. Павићевић има једну сензационалну мутацију, а то је DYS576=23. Сви остали тестирани Z2705 на том маркеру имају вредности у распону од 16 до 19. Друга специфичност је DYS481=21, пошто остали Пипери имају вредност 22.

Пипери углавном славе Аранђеловдан, а Митровдан је као слава редак и изгледа да се јавља само у Стијени - потомци Божидара Вукотиног, касније Божовићи. Нашао сам на Фејсбук страници о Пиперима писанију извесног Драгише Божовића Максимовог о разлогу слављења Митровдана;

Војводу Божидара преварише Турци на вјеру, да ојде на станак у Подгорицу, те га заробе (око 1630. г.). Kрену тако Турци ноћно из Подгорице низа Зету са робљем црногорскијем, и нашијем Божидаром међу њима. Али је и робље јашало на коње под пратњом турском која и је спроводила до Скадарског језера, а отоле је требало лађама за Скадар. Но, како је била ноћ, а падала је и киша, често су сагињали главе испод врбовије грана те Божидару Бог поможе да се увати за грану, и ту привиси док ови уминуше. Тадер ти побјеже натраг и заскочи Подгорицу са источне банде и удари на ријеку Морачу. А то је било, таман уочи Митровадне, а Морача од киша набујала с обале на обалу. Ту је уморан мало заспа у пећиницу поред воде, но му се причини ка да га неко зазива: “Бјежи, војводо, ако бога знадеш”. Ту се прене и Богу помоли на светога Димитрија, да му буде слава, ако бог да. Згучио је био кожух пода се до средине воде, а кад га је докопала матица, више није ни био свјестан, док се није наша при другој страни Мораче. Kад је опет мало прикупио присебност, кренуо је ка кући на Стијену, на Лелеству. У час доласка војводе на Лелеству, на Дмитровдан, запуцају пушке, окупе се Стијењани и други Пипери. Божидар закоље доста стоке, те спреми такав дочек, те тако прослави Дмитровдан. Kако је тај пут, тако и за вазда, али није заборавља да прислужи и стару славу Аранђеловдан. Божидар се прозива по оцу Вукотић, а позније су се издијелили на више братства. Тако су се по Божу, унуку Божидареву, прозвали Божовићи, а од Вука, исто унука војводина, произвели су се: Бољевићи, Милутиновићи, Вујовићи и Бешићи. Божо и Вук су синови Ђурезе Божидарова, а кад питате било кога од нашија племеника о прецима, рећи ће:
“Ува… а да ко ће то све знат… ма знамо једно, сви смо ти настали од Божидара Вукотина.”

Позиција на Yfull стаблу https://www.yfull.com/tree/R-FT49932/

Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

[Ojler]

То сам и ја приметио. Нажалост, не могу рећи ништа више док не будем добио увид у упитник тестираног, а то ће бити могуће од наредне недеље.

Стигао је и упитник, али нема промена по овом питању...

[НиколаВук]

Стигао је и упитник, али нема промена по овом питању...

Једини Локањ је онај у општини Зворник, с тим што се он административно води као два насеља, Горњи и Доњи Локањ. Гледаћу да ступим у контакт са тестираним и да га питам, ако буде знао, јер је очигледно да му та тематика изгледа није баш позната, које од та два места му је предачко.

[Uzi]

4. Петровић, Јовањдан, Јанчићи, Чачак, N2-Y7310>Y7313>FT182494>FT213937

Има повишену вредност DYS570=19 и има потпуно поклапање са Билинцем из села Доње Жешће (Фоча-Устиколина), који такође слави Јовањдан.

Тестирани је навео предање по коме је предак Петар дошао у Јанчиће око 1790-те из Старе Херцеговине, те да постоји релативно добра шанса да му је порекло од Кецовића/Кецојевића.

Љуба Павловић у књизи 'Ужичка Црна Гора' публиковане 1925. године не помиње Петровиће или Кецовиће/Кецојевиће у Јанчићима, али помиње Кецовиће у суседном селу Гојна Гора:
Кецовићи на ставама Ломнице и Каменице су из Бурађe, стара и врло обична породица, има их 14 кућа, славе Јовањдан.

Радош Ж. Маџаревић у свом раду 'Тевтер чибучки за Нахију Рудничку од 10. марта 1823. године' у селу Јанчићи проналази пописаног Петра Кецовића.

Претпостављам да се пописани Петар у Јанчиће доселио из Гојне Горе, и да би он потенцијално могао бити предак Петровића из Јанчића. Да ли је Петар предак Петровића би се можда могло и проверити са прегледом преосталих тефтера из 19. века, а и матичних књига које се воде за парохију Рошци од 1837. године.

Препорука за даље тестирање је директан тест на грану FT286752, којој би требало да припадају и Кецојевићи из Старе Херцеговине.

[Црна Гуја]

10. Бурмазовић, Алимпијевдан, Цикоте, Лозница

Припада хаплогрупи R1a-M458>A11460. Хаплотип је модалан, без неких специфичних вредности. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Б: са претходно тестираним Бурмазовићем из Руњана код Лознице има потпуно поклапање на 17 маркера, док се од Милинковића из Докмира код Уба, Петровића из Оглађеновца код Ваљева и Милошевића из Дуба код Бајине Баште разликује на само 1 од 23 маркера, а од Јојића из Пилице код Бајине Баште на 1 од 20 упоредивих маркера. Сви наведени такође славе Алимпијевдан. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се овај род у потпуности генетички профилисао. Тестирани је у упитнику навео да су према предању даљим пореклом из Поповог Поља у Херцеговини, из засеока Бурмази, али је ово повезивање настало вероватно само на основу сличности имена. Грана А11460 није до сада забележена на подручју Херцеговине. Матица овог рода пре би се могла тражити источније, на простору Полимља.

[Црна Гуја]

11. Принчевац, Аранђеловдан, Рокци, Ивањица

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Хаплотип је као и код већине припадника ове гране близак модалном, вредности које се нешто ређе јављају су снижена DYS533=11 и повишена DYS635=24. Од блиских поклапања издвајају се Јовановић из Крупња (Никољдан), од кога се разликује на само 1 од 23 маркера, затим Мандић из Виљуше код Чачка (Лучиндан), Ђерисило из Требијова код Требиња (Михољдан) и Радусин из Доњих Петровића код Крупе на Уни (Михољдан), од све тројице се разликује на иста 2 од 23 маркера (DYS389II и DYS635). Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да им је према предању раније презиме било Васиљевић, а како је Зрно приметио у једној од претходних порука презиме Принчевац су добили вероватно по засеоку Принчево Брдо који се налази у близини, и из кога су се највероватније доселили у Рокце.

[Крни Јелац]

Препорука за даље тестирање је директан тест на грану FT286752, којој би требало да припадају и Кецојевићи из Старе Херцеговине.

Ко од до сада тестираних припада поменутој грани FT286752?

[Црна Гуја]

13. Пешић, Аранђеловдан, Витановац, Крушевац

Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може са сигурносшћу утврдити на овом броју маркера. Од специфичних вредности истичу се снижене DYS458=14 и DYS448=19. Нема претерано блиских поклапања, а занимљиво да су му релативно најближи припадници хране YP951>YP6186 са подручја Босанске Крајине, па постоји могућност да припада управо овој грани, што би се требало проверити дубинским или SNP тестирањем. Од Панића из Горњих Подградаца код Градишке (Алимпијевдан) и Прола из Мајевца код Шипова (Ђурђевдан) разликује се на 3 од 23 маркера, а од још неколицине на 4 од 23. Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу.

[Uzi]

Ко од до сада тестираних припада поменутој грани FT286752?

Војчићи из Кути (Билећа). Они би требало да су род са Иванишевићима и Кецојевићима.

[Црна Гуја]

14. Јањић, Јовањдан, Доња Мравица, Прњавор

Припада хаплогрупи Q1b-Y2659>Z5902>Y6826>Y6794>YP1600. Поседује неколико врло специфичних вредности: повишену DYS393=16, DYS385=14-14 (уместо 14-19, класичан пример RecLOH мутације), и повишене DYS389II=31 и DYS643=11. Најближи му је Радиша из Подосоја код Врлике (Јовањдан), од ког се разликује на 4 од 25 маркера, од Васиљевића из Риље код Невесиња (Јовањдан) разликује се на 5 од 23, а од Стевановића из Загона код Бијељине (Никољдан) на 6 од 23. Због наведених специфичних вредности не чини се да је претерано близак осталим припадницима ове ретке гране, али могуће да је његов хаплотип стицајем околности више измутирао у односу на остале. С обзиром да Радиша и Васиљевић такође славе Јовањдан рекао бих да то и јесте случај, и да су врло вероватно сви они имали заједничког претка у последњих неколико стотина до хиљаду година. Због изузетне реткости ове гране препорука је да се уради дубински тест (WGS или BigY-700) како бисмо у потпуности генетички профилисали овај род. Тестирани је у упитнику навео само да су према предању даљим пореклом из Црне Горе.

[Ивица Јовановић]

14. Јањић, Јовањдан, Доња Мравица, Прњавор

Припада хаплогрупи Q1b-Y2659>Z5902>Y6826>Y6794>YP1600. Поседује неколико врло специфичних вредности: повишену DYS393=16, DYS385=14-14 (уместо 14-19, класичан пример RecLOH мутације), и повишене DYS389II=31 и DYS643=11. Најближи му је Радиша из Подосоја код Врлике (Јовањдан), од ког се разликује на 4 од 25 маркера, од Васиљевића из Риље код Невесиња (Јовањдан) разликује се на 5 од 23, а од Стевановића из Загона код Бијељине (Никољдан) на 6 од 23. Због наведених специфичних вредности не чини се да је претерано близак осталим припадницима ове ретке гране, али могуће да је његов хаплотип стицајем околности више измутирао у односу на остале. С обзиром да Радиша и Васиљевић такође славе Јовањдан рекао бих да то и јесте случај, и да су врло вероватно сви они имали заједничког претка у последњих неколико стотина до хиљаду година. Због изузетне реткости ове гране препорука је да се уради дубински тест (WGS или BigY-700) како бисмо у потпуности генетички профилисали овај род. Тестирани је у упитнику навео само да су према предању даљим пореклом из Црне Горе.

Da li je ekvivalent Q-YP1600 na ftdna Q-YP1573?

[Uzi]

5. Капетановић, Ђурђевдан, Јоховица, Нови Град, N2-Y7310>Y7313>FT182494

Има повишену вредност DYS456=15. Од географско блиских поклапања вреди споменути Ананића из Папића, који такође слави Ђурђевдан и има потпуно поклапање на успоредивих 17 маркера.

Тестирани је навео предање о пореклу из Лике, те да је презиме Капетановић из друге половине 19-ог века. Раније презиме могло би бити Младеновић или Стојановић али то није поуздано.

Према попису из 1991. године у Јоховици је пописано 6 особа са презименом Капетановић. Капетановићи су тада пописани и у оближњем селу Мала Новска Рујишка (11 особа). Према шематизму православне митрополије и архидијецезе Дабро-босанске за 1882. годину у парохији Ведовица, која покрива села Јоховица и Мала Новска Рујишка, сви Капетановићи из те парохије славе Ђурђевдан.

Засеок Капетановића из Мале Новске Рујишке на мапи из 1869-1887:



Препорука за даље тестирање је тест на грану Y334541, којој прпада и Ананић из Папића.

[Bosko Kap]

Поздрав свима !
Да додам још пар чињеница за Капетановиће:

1.Навео сам у упитнику да је порекло из Лике ( непознато место ) време насељавања породице у Јоховицу по мом истраживању је после Аустроугарске окупације 1878.

2.Раније презиме је било вероватно Млађеновић

3.Такође, славу Ђурђевдан славимо вероватно од доласка у Јоховицу, ранија слава ми није позната нажалост.

4.Како могу да се тестирам на грану Ананића ?

5.Имам још неколико предања мом пореклу али нису релевантна за генетику.
Једино постоји једна прича да је некада давно један наш предак био у некој борби са Турцима и да је "зајашио Турчина са леђа , док су му другови говорили: к(р)ецни га, к(р)ецни га ! И он је убио Турчина са малим ножем док му је био на леђима и зато су његове потомке назвали к(р)ецоје, односно К(р)ецојевићи " то је дискутабилна прича временски неодређена коју сам добио од рођака који живи у Јоховици. не знам да ли нас то може довести у везу са Кецојевићима који се спомињу на теми Српски N-P189.2 ?

П.С. Направио сам породично стабло са око 100 чланова са провереним чињеничним стањем али најдаље порекло је мој чукундеда Никола Капетановић (1838-1907) за кога старији рођаци сматрају да је мењао презиме из Млађеновић у Капетановић јер је бежао од неке крвне освете.

[Uzi]

Поздрав свима !
Да додам још пар чињеница за Капетановиће:

1.Навео сам у упитнику да је порекло из Лике ( непознато место ) време насељавања породице у Јоховицу по мом истраживању је после Аустроугарске окупације 1878.

2.Раније презиме је било вероватно Млађеновић

3.Такође, славу Ђурђевдан славимо вероватно од доласка у Јоховицу, ранија слава ми није позната нажалост.

4.Како могу да се тестирам на грану Ананића ?

5.Имам још неколико предања мом пореклу али нису релевантна за генетику.
Једино постоји једна прича да је некада давно један наш предак био у некој борби са Турцима и да је "зајашио Турчина са леђа , док су му другови говорили: к(р)ецни га, к(р)ецни га ! И он је убио Турчина са малим ножем док му је био на леђима и зато су његове потомке назвали к(р)ецоје, односно К(р)ецојевићи " то је дискутабилна прича временски неодређена коју сам добио од рођака који живи у Јоховици. не знам да ли нас то може довести у везу са Кецојевићима који се спомињу на теми Српски N-P189.2 ?

П.С. Направио сам породично стабло са око 100 чланова са провереним чињеничним стањем али најдаље порекло је мој чукундеда Никола Капетановић (1838-1907) за кога старији рођаци сматрају да је мењао презиме из Млађеновић у Капетановић јер је бежао од неке крвне освете.

Послах ПП.

[Црна Гуја]

Da li je ekvivalent Q-YP1600 na ftdna Q-YP1573?

Јесте.

[Кековац]

18. Петровић, Стевањдан, Богујевац/Прокупље, I1-Y51867>PH220

Тестирани је навео да су Петровићи у Топлицу досељени из села Шушуре код Сјенице и то најпре у Плочник, па онда на планину Радан где оснивају село Богојевац (вероватно се ради о селу Богујевац недалеко од Плочника) 1868. године, три године након досељавања у Топлицу. Старо презиме породице је како је тестирани даље навео било Ћосовић, а огранци су поред Петровића и Диздаревићи и Вучковић који живе у Рашкој. Даље је тестирани навео да је породица Ћосовић, тачније браћа Диздар, Петар и Вучко по којима су огранци добили нова презимена, пореклом из Куча, одакле је побегла након Друге похаре Куча 1856. године. Заиста сам наишао на податак у литератури да у селу Шушуре постоји породица Петровић (Ћосовић) која слави Стевањдан.

Хаплотип тестираног се на само једном маркеру DYS570 разликује од модалног хаплотипа рода Шумњака, који такође славе Стевањдан, из околине Требиња описаних у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине па је веза са овим родом сасвим извесна. Међутим, још интересантније је можда то што тестирани има потпуно поклапање на 23 упоредива маркера са тестираним из села Сврке код Пећи чији резултат још није објављен, који такође слави Стевањдан, а чија породица такође има предање о пореклу из Куча. Иако у Кучима није пронађена ова хаплогрупа међу до сада тестираним родовима, а Кучи су изузетно добро генетски профилисани, индикативно је што неке породице имају предање о пореклу из овог племена, а повезује их хаплотип и слава. Још једно потпуно поклапање на 23 упоредива маркера би могло бити интересантно с обзиром на предање о пореклу породице које је тестирани навео, а то је са необјављеним резултатом породице из села Брезна код Прибоја, а која такође слави Стевањдан. Међутим пронашао сам податак да је ова породица привремено пребегла у тадашњу Србију још 1841. па би ближа веза се и породице тестираног могла да обори предање о пореклу из Куча.

Више о овој хаплогрупи се може сазнати и на форумској теми https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4229.0.

Савет за даље тестирање би био BigY-700 тест код FTDNA или WGS тест.

[Неродимац]

18. Петровић, Стевањдан, Богујевац/Прокупље, I1-Y51867>PH220

Тестирани је навео да су Петровићи у Топлицу досељени из села Шушуре код Сјенице и то најпре у Плочник, па онда на планину Радан где оснивају село Богојевац (вероватно се ради о селу Богујевац недалеко од Плочника) 1868. године, три године након досељавања у Топлицу. Старо презиме породице је како је тестирани даље навео било Ћосовић, а огранци су поред Петровића и Диздаревићи и Вучковић који живе у Рашкој.

У попису прокупачког среза из 1884-5. године  у селу Богујевац нема Петровића али их има у село Грабовац где су пописани:
Петровић ЈЕВРЕМ (1827) и
Петровић ГМИТАР (1834) доселили су се из ШУШУРЕ
Ова двојица су једини досељиници из села Шушара у целом попису. Треба видети са тестираним да ли му је ово познато а овде се вероватно ради о два брата.

[Кековац]

У попису прокупачког среза из 1884-5. године  у селу Богујевац нема Петровића али их има у село Грабовац где су пописани:
Петровић ЈЕВРЕМ (1827) и
Петровић ГМИТАР (1834) доселили су се из ШУШУРЕ
Ова двојица су једини досељиници из села Шушара у целом попису. Треба видети са тестираним да ли му је ово познато а овде се вероватно ради о два брата.

Хвала на информацији. Колико видим на мапи Грабовац се налази у непосредној близини Богујевца. Врло је могуће да су пописани Петровићи из исте породице као и тестирани.

[Црна Гуја]

15. Проданов, Михољдан, Ковиљ

Припада хаплогрупи R1a-Z280, млађа подграна не може се са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Поседује неколико специфичних/ретких вредности: повишену DYS439=12, снижене DYS448=19 и DYS533=11, и повишену DYS643=11. Једино потенцијално блиско поклапање има са Лекићем из Пљеваља. Иако се разликују на 5 од 23 маркера, деле две од горенаведених специфичних вредности (DYS448=19 и DYS643=11), као и прилично ретку славу Михољдан. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани у упитнику није оставио детаљније податке о пореклу.

[Црна Гуја]

21. Јовановић, Петковдан, Мокрање, Неготин

Припада хаплогрупи R1a-Z280, млађа подграна не може се са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Од специфичних вредности издвајају се повишене DYS438=12 и DYS533=13. Нема блиских поклапања у нашој табели, са мање од 4 разлике на 23 упоредива маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да Јовановићи припадају цинцарском роду Стокицо(ј)и, који се сматра староседелачким родом у селу, као и да су презиме Јовановић добили 1876. године.

https://www.poreklo.rs/2015/08/08/poreklo-prezimena-selo-mokranje-negotin/

[Ивица Јовановић]

21. Јовановић, Петковдан, Мокрање, Неготин

Припада хаплогрупи R1a-Z280, млађа подграна не може се са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Од специфичних вредности издвајају се повишене DYS438=12 и DYS533=13. Нема блиских поклапања у нашој табели, са мање од 4 разлике на 23 упоредива маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да Јовановићи припадају цинцарском роду Стокицо(ј)и, који се сматра староседелачким родом у селу, као и да су презиме Јовановић добили 1876. године.

https://www.poreklo.rs/2015/08/08/poreklo-prezimena-selo-mokranje-negotin/

Може бити, R-Z280 јесте забележена међу Цинцарима (за разлику од већине других R1a грана које нису). Можда буде L1280. Дубоки тест би отклонио недоумице због не тако честе хаплогрупе. Али и због славе. Јер се зна да је најчешћа слава међ потомцима Цинцара у Србији Никољдан и Св. Ђорђе (писао је Озимић о томе). Обавезно дубоки тест.

[Стефан994]

Поштовани, као што сам и навео у пријави за тестирање сазнања о мојој породици су сакупљана још од 2004 године и постепено убацивана у породично стабло. Село се налази на Радан планини и звало се Богојевац, да би негде 70-тих година под комунизмом преименовано у Богујевац, те долази до забуне око села да се налази код Плочника што није случај. Пописне књиге из 1884/5 сам лично гледао у Државном Архиву ове године и нема података о мом селу тј књиге у којима би требало да се налази попис мог села и краја је највероватније уништено. Време формирања села је 1868 година од стране Петра који са синовима долази и купује имање на наведеној локацији.

[Кековац]

Поштовани, као што сам и навео у пријави за тестирање сазнања о мојој породици су сакупљана још од 2004 године и постепено убацивана у породично стабло. Село се налази на Радан планини и звало се Богојевац, да би негде 70-тих година под комунизмом преименовано у Богујевац, те долази до забуне око села да се налази код Плочника што није случај. Пописне књиге из 1884/5 сам лично гледао у Државном Архиву ове године и нема података о мом селу тј књиге у којима би требало да се налази попис мог села и краја је највероватније уништено. Време формирања села је 1868 година од стране Петра који са синовима долази и купује имање на наведеној локацији.

Хвала на појашњењу. Дакле реч је о Богојевцу који је на картама означен као Богујевац и налази се јужније од другог Богујевца који је недалеко од Плочника и Грабовца.

[Небојша]

18. Петровић, Стевањдан, Богујевац/Прокупље, I1-Y51867>PH220

Тестирани је навео да су Петровићи у Топлицу досељени из села Шушуре код Сјенице и то најпре у Плочник, па онда на планину Радан где оснивају село Богојевац (вероватно се ради о селу Богујевац недалеко од Плочника) 1868. године, три године након досељавања у Топлицу. Старо презиме породице је како је тестирани даље навео било Ћосовић, а огранци су поред Петровића и Диздаревићи и Вучковић који живе у Рашкој. Даље је тестирани навео да је породица Ћосовић, тачније браћа Диздар, Петар и Вучко по којима су огранци добили нова презимена, пореклом из Куча, одакле је побегла након Друге похаре Куча 1856. године. Заиста сам наишао на податак у литератури да у селу Шушуре постоји породица Петровић (Ћосовић) која слави Стевањдан.

Хаплотип тестираног се на само једном маркеру DYS570 разликује од модалног хаплотипа рода Шумњака, који такође славе Стевањдан, из околине Требиња описаних у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине па је веза са овим родом сасвим извесна. Међутим, још интересантније је можда то што тестирани има потпуно поклапање на 23 упоредива маркера са тестираним из села Сврке код Пећи чији резултат још није објављен, који такође слави Стевањдан, а чија породица такође има предање о пореклу из Куча. Иако у Кучима није пронађена ова хаплогрупа међу до сада тестираним родовима, а Кучи су изузетно добро генетски профилисани, индикативно је што неке породице имају предање о пореклу из овог племена, а повезује их хаплотип и слава. Још једно потпуно поклапање на 23 упоредива маркера би могло бити интересантно с обзиром на предање о пореклу породице које је тестирани навео, а то је са необјављеним резултатом породице из села Брезна код Прибоја, а која такође слави Стевањдан. Међутим пронашао сам податак да је ова породица привремено пребегла у тадашњу Србију још 1841. па би ближа веза се и породице тестираног могла да обори предање о пореклу из Куча.

Више о овој хаплогрупи се може сазнати и на форумској теми https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4229.0.

Савет за даље тестирање би био BigY-700 тест код FTDNA или WGS тест.

Није искључено да некаква веза са околином Куча постоји када је ова група у питању. Подсетићу на резултат Вујошевића (Кучи, ЦГ) са 23andMe, који припада I1-Y13946. Осим тога, има неколико муслиманских породица из Рожаја и Тутина у оквиру ове групе. Стевањдан иначе слави и тестирани Морачанин из Мојковца. Ово не повлачи наравно да су они и племенски Кучи, већ да их је можда било у тој зони Брда.

[Стефан994]

Није искључено да некаква веза са околином Куча постоји када је ова група у питању. Подсетићу на резултат Вујошевића (Кучи, ЦГ) са 23andMe, који припада I1-Y13946. Осим тога, има неколико муслиманских породица из Рожаја и Тутина у оквиру ове групе. Стевањдан иначе слави и тестирани Морачанин из Мојковца. Ово не повлачи наравно да су они и племенски Кучи, већ да их је можда било у тој зони Брда.

https://sasapetrovic.bravesites.com/Rodoslov
На овом сајту је мој стриц одрадио породично стабло ради лакше прегледности и следљиввости. Подаци су прикупљани дуго година и проверавани са више страна(упоређивање са споменика умрлих, тапије, из прича старијих људи, контактом са људима из претходних места боравишта наше породице... ), те се дошло до ове коначне верзије.

[Стефан994]

Хвала на појашњењу. Дакле реч је о Богојевцу који је на картама означен као Богујевац и налази се јужније од другог Богујевца који је недалеко од Плочника и Грабовца.

Тако је Богујевац општина Прокупље, други Богујевац је општина Куршумлија.
Забуну направили комунисти заменивши слово. Поздрав

[Кековац]

https://sasapetrovic.bravesites.com/Rodoslov
На овом сајту је мој стриц одрадио породично стабло ради лакше прегледности и следљиввости. Подаци су прикупљани дуго година и проверавани са више страна(упоређивање са споменика умрлих, тапије, из прича старијих људи, контактом са људима из претходних места боравишта наше породице... ), те се дошло до ове коначне верзије.

Пронађох да се у књизи СЕОБЕ кроз Ужички округ у 19. веку (Од 1800. до Бабинске буне)  Пера Пећинара помиње извесни Милан Петровић који је рођен 1830. године у селу Шушуре код Сјенице, а досељен 1846. у Ивањицу, у вези неке кривичне пријаве.

[Неродимац]

Стефане остаје ти да одрадиш WGS или BIG тест.

[НиколаВук]

Нова тура предатих за Српски ДНК месец 2023:

117. Ђаковић, Стевањдан, Герзово, Мркоњић Град
118. Радујковић, Часне Вериге, Челинац
119. Сандаљ, Никољдан, Радосавска, Бања Лука
120. Павловић, Мратиндан, Ђаково, Краљево
121. Живковић, Ђурђиц, Вргудинац, Бела Паланка
122. Мартић, Томиндан, Липе, Смедерево
123. Ракић, Митровдан, Прилужје, Вучитрн
124. Суботички, Никољдан, Бачко Петрово Село, Бечеј
125. Анђелковић, Лазаревдан, Доњи Козји Дол, Трговиште
126. Лакић, Никољдан, Рекавице, Бања Лука
127. Чепкеновић, Илиндан, Липљан
128. Карапанџа, Мала Госпојина, Брубно, Глина

[zikuce]

Може бити, R-Z280 јесте забележена међу Цинцарима (за разлику од већине других R1a грана које нису). Можда буде L1280. Дубоки тест би отклонио недоумице због не тако честе хаплогрупе. Али и због славе. Јер се зна да је најчешћа слава међ потомцима Цинцара у Србији Никољдан и Св. Ђорђе (писао је Озимић о томе). Обавезно дубоки тест.

Хвала на препоруци.
Радо ћу допринети допуни бази података о R1a-Z280.
Био бих захвалан за линк, због дубоког теста.
Налазим се ван Србије али има начина да доставим брисеве na тестирање.
Ђурђевдан у Крајини славе припадници Ромске популације.
Приписивати Цинцарима индијско порекло, на сонову славе, је заиста смела конструкција. 
Папир је стрпљив.
Тешко се долази до истинитих информација о деловима Видинског Сандџака, припојених Кнежевини Србији Милоша Обреновића 1835.године, превише је покушаја манипулације.
На гробљима у, садашњој, пограничнох зони са Бугарском, постоји јасна линија у облику епитафа, уклесаним именима и симболима, пре и после припајања Србији. Ту се може пронаћи разлог непоузданости славе, као доказа о пореклу.
Пре припајања Србији, нико није славио славе, бар не у данашњем облику.
Биљана Сикимић се бавила истраживањем сличних епитафа, читао сам њене радове.
Њен фокус је био на романофоној, ромској популацији Источне Србије, миграције и очуваних обичаја и језика.
Насељавањем популације из Влашке, посебно преко Острову маре, у Србију Обреновића је документовано али никад детаљно истражено.
"Ион, са две овце, женом Јоана и двоје деце је дошђао из Влашке" је најбољи опис ондашњих спискова.
Познат је робовласнички однос Бојара, манастира и власти Кнежевине Влашке и Молдавије према ромским племенима на њиховој територији.
Бојари и манастири забранили су коришћење њиховог језика Романес, плашили се договарању завере и побуне.
Зато су припадници ромских племена са простора Влашке, Молдавије и делова КуК монархије, који се граничили са Влашком, романофони.
Та мешавина народа је долазила масовно у Кнежевину Србију, обећане су им разне бенефиције. По Указу Кнеза Милоша, одређена су локације за читава села на државној земљи за прихват тих досељеника. Малајница, Врбица и друге.
Дуго времена су остали у Кључу или се селили за Браничево, миграције у долину Тимока су ретке.
Нови досељеници су у селима класифицирани, такорећи, РУМИЊИ су имали земљу, винограде, куће.
ЦИГАЊИ су обављали ковачке занате, поткивање стоке, правили секире и опшивали вовловска кола са металним обручима.
Верујем да су из племена Рудари, има их доста по Босни.
Љингурари и Фусари, Коритари и слична племена су из јужне струје досељавања на Балкна из Индије, ретко су пролазили селима долине Тимока.
Та племена има и данас у Бугарској и, задњих година, масовно долазе у насеља поред границе, у Србију.
Социјална заштита и социјално снабдевање је боље у Србији него у Бугарској.

Извињавам се на дугачком посту, слабо ко чита овако дуге, јер сам хтео изнети проблематику са идентитетом популације у долини Тимока и Тимочке Крајине. Као и актуелном изједначавању романофоне популације не-индијског порекла, са популацијом индијског порекла, само на основу заједничког језика, дијалекта Румунског.
Детаљ са сеоског гробља, Мокрањ, пре припајања Србији и после.
Слика може дочарати само делимично изглед, али може послужити.

[Зрно]

55. Јовановић (Никољдан), Лесковац

Припада хаплогрупи R1b-Z2705, тачније, ређој грани R-BY147912 (DYS393=12), тј. најнизводнијој R-Y182782 (DYS392=11), у којој има доста Цинцара. Тестирани има потпуно поклапање на 25 маркера са Стаменковићем из Црковнице код Лесковца који такође слави Никољдан, али и са још некима - Савићем (Стрижа/Параћин) и Миленковићем (Бублица/Прокупље) који славе Јовањдан, те Стојанчевим (Колуница/Сурдулица) са славом Велика Госпојина.

Јовановић је навео да је старо презиме било Црвењин. Нашао сам неке са презименом Црвењин-Цакић. А у прошлости има Јовановића из Лесковца који су се бавили трговином.

Позиција гране на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-BY147912/

Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

[Uzi]

38. Бабић, Јовањдан, Мокро Поље, Ервеник, N2>Y7310>Y7313>FT182494>FT213937>FGC28435

Има повишене вредности DYS439=13 и DYS460=11, и снижену вредност DYS570=17. На упоредивих 23 маркера има потпуно поклапање са Бабићем из Мазина. Са Бабићем из Трубара има једну разлику, док са Бабићима из Ахметовца и Марина има 4 разлике.

Тестирани је оставио предање о пореклу из Дрвара.

Бабићи су пописани у Мокром Пољу 1709. године у 8 задруга. Према попису из 1831. године у Мокром Пољу било је 6 задруга Бабића. Прота Саво Накићеновић у својој студији о Книнској крајини записује да у Мокром Пољу живи 20 породица Бабића са славом Јовањдан, и да су све породице из Мокрог Поља насељене тамо из Босне у 16. веку. Студија је рађена око 1920. године.

Док Петар Рађеновић у свом раду 'Унац' (1948) код описа старих и јачих родова за Бабиће записује:
Бабића је у целој области свега 27 кућа. Населили су овамо отприлике у исто доба када и друге старије породице. Амо су дошли из Мокрог Поља у Далмацији. Старијим пореклом су са Змијања. Одатле се дигну и дођу најпре у Бјелај, а из Бјелаја се преселе у Мокро Поље.

Било би доста битно да се Бабићи детаљније СНП профилишу, те је препорука за даље тестирање дубински тест код Данте или Небуле.

[Ивица Јовановић]

Оно што је по мени фасцинантно и необјашњиво је то откуд оволико N2 на пројекту. Не знам да ли људи схватају да је готово исти број особа (144) у српској грани N-FT182494 колико и G (146 особа) у свим гранама којих је неупоредиво више. Заиста да се човек запита да ли је тмрца од 700 година реална. Знам да је и до тога да је распоред битан, одсносно да је N2 присутна на територијама где се људи у просеку више тестирају али опет.

[Небојша]

37. Пејовић, Ђурђевдан, Доња Поља, Мојковац, J2b-M205>Y22059


Пејовићи из Поља су огранак Дедејића. Литеритура их негде уже везује за Смоловиће (такође огранак Дедејића), али они су више пута тестирани и сви припадају хаплогрупи R1a. Већи број братства, која по предању воде порекло од Дедејића, припада хаплогрупи J2b-M205 (болдовани у доњем тексту).

"Дедејићи. Добрија Дедејић је живио у Чеву.Око 1570. године одселио је из Чева јер је била неродна година. Предање каже да је Добрија орао њиву. Снаха му донесе ручак и орачи поједу ручак, а снаху не понуде H она остане гладна. Због глади се заплаче. Тада Добрија закоље једног вола и нахрани породицу. Одлучио је да нађе земљу која ће моћи да му прехрани породицу. Настанио се на ријеци Тари, на мјесту које ће се по њему назвати Добриловина. Дедејићи сматрају да је Добриловина добила име по њиховом претку Добрији, али се Добриловина под именом Добрихнина помиње још у средњем вијеку као засеок Прошћења. То земљиште главари касније одредише као погодно за изградњу манастира и ту изградише манастир Добриловину. Добрији су у замјену дали друго имање у Прошћењу. Главари подигну манастир а Добрију не упишу ни као оснивача ни као дародавца.

По другом предању на Чеву је живио Доброје са својих осам синова. Једном приликом дошли су у сукоб са неким Миликићима па напусте Чево и настане се у Лужницу код Спужа. Ту им није било безбједно због присуства Турака па су преко Роваца и Колашина доселили у Добриловину на ријеци Тари. Неки Чевљани сматрају да су Дедејићи расељени послије упада везира Кукавице 1612. године. Сва братства Дедејића славе Ђурђевдан. Раније су прислуживали прву недељу по Великој Госпођи. Дедејићи су се у Дробњаку временом подијелили на више братстава: Дедејићи, Благојевићи, Раонићи, Крејовићи, Зејаци, Калпачине, Микићи, Шпањи, Јелићи. Истог поријекла са Дедејићима у Шаранцима и Дробњаку су и братства: Вељовићи у Подбишћу, Видојевићи у Бијелом Пољу, Вујичићи из Прошћења, Вукадиновићи у Прошћењу, Вуковићи (од Раосављевића) у Штитарици, Гребовићи у Бијелом Пољу, Ђоговићи (од Зејака) у Прошћењу, Крвавци у Прошћењу, Кргушићи у Прошћењу, Крушчићи у Мојковцу, Меди (Медојевићи) у Прошћењу, Пејовићи — Смоловићи из Поља и Подбишћа, Раосављевићи у околини Колашина, Ратковићи (од Вукадиновића) у Бијелом Пољу, Топовићи (од Медојевића), Ћорићи у Бијелом Пољу, Филиповићи у Бијелом Пољу и Прошћењу, Чокорлије (Ђоговића) код Томашева."

извор: Жељко Остојић, Озринићи (2017)

Пејовић се и генетички одлично уклапа у род Дедејића (потврђени као J-Y22063). Свега једна разлика у односу на модлани хаплотип овог рода и то на маркеру DYS576. Карактеристика ове групе је вредност 24 на маркеру DYS481.

И поред живог предања Дедејића о пореклу са Чева, након генетичких резултата пре се намеће закључак да су они заправо староседеоци у овој области.

[Uzi]

51. Шпадић, Никољдан, Марићка, Приједор, N2>Y7310>Y7313>FT182494

Има повишене вредности DYS449=31 и DYS570=19, те снижену вредност DYS576=16.

Нема потпуних поклапања, али има неколико блиских. Поклапање које вреди споменути је Миливојац (Никољдан) из Требовљана код Градишке, и Јањатов (Ђурђевдан) из Меленаца код Зрењанина. Сви имају снижену вредност DYS576=16 и повишену вредност DYS570=19. Са Миливојцем има 2 разлике на 23 успоредива маркера, док са Јањатовим има једну разлику. Миливојац и Јањатов нису тестирали DYS449.

По предању тестираног старо им је презиме Смиљанић.

Препорука за даље тестирање је директан тест на Y334541 грану.

[Небојша]

51. Шпадић, Никољдан, Марићка, Приједор, N2>Y7310>Y7313>FT182494

Једна занимљивост. Хаплогрупа N2-P189.2 код Срба из Босанске Крајине износи 8.7%. Притом је реч о границама Крајине према Пројекту, са крајевима источно од Бања Луке. Ако узмемо Крајину западно од Врбаса, тај проценат био би још већи. То је практично 3 x изнад неког српског просека, што чини N2-P189.2 једном од најупадљивијих хаплогрупа крајишких Срба (посебно босанскокрајишких).

[drajver]

23. Товарлажа, Никољдан, Брезово Поље/Глина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има пуно поклапање на 20 маркера са раније тестираним Товарлажом из истог мјеста. Посједују неке рјеђе вриједности маркера попут DYS385ab=15-15, DYS19=15, али сам хаплотип није далеко од модала. Немају блиских поклапања на простору Баније, а ни Крајине у ширем смислу. Чисто технички гледано најближи му је Миловановић из Грабовице/Горњи Милановац који слави Никољдан, али се разликују управо на специфичнијим маркерима (DYS385ab), имају 2/23 маркера разлике. С обзиром на географску удаљеност, ово поклапање вјероватно нема суштински значај.

Тестирани је оставио податак о надимку Вурдеља. И само презиме Товарлажа је надимачко. Уско су лоциране на неколико села у околини Глине, у Брезовом пољу и Дреновцу. У 20. вијеку било их је и у Старом Петровом Селу код Градишке. Занимљиво да се овај облик презимена појављује и међу католицима у Подравини 1736. године (село Рушани код Вировитице). На простору Брезовог Поља, Товарлаже су пописане 1807. године.

[drajver]

24. Мишчевић, Јовањдан, Почитељ/Госпић

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду А16 у табели СДП. У овом роду су још Мишчевић, Јовањдан, Медено Поље/Петровац и Грцић, Јовањдан, Лука/Босанско Грахово. Маркерне карактеристике овог рода су DYS385ab=15-15, DYS389-I/II=12/30, DYS481=28. Pоказују одређену сличност са хаплотипом Босанца из Лађеваца/Окучани који је профилисан као I2-PH908>FT16449>Y151633>BY169079. Сличност са хаплотипом овог рода показују и неке породице из западне Србије: Андрићи из Ћуковина/Коцељева и Тадићи из Цапарића/Љубовија.

Мишчевића је било у више личких насеља. Мишчевићи из Меденог Поља имају предање да су доселили из Клапавице код Удбине,а да су ту дошли након ослобађања Лике од Турака 1689. године, из Далмације. Међутим, постоје и тумачења да су Мишчевићи били међу оним српским породицама које су живјеле у Лици још за вријеме Турака. Међу Србима Почитељанима 1712. године пописана је и задруга Завише Мишчевића. Вјероватно из ове задруге потичу сви Мишчевићи из Почитеља.

[Петар М. Демић]

23. Товарлажа, Никољдан, Брезово Поље/Глина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има пуно поклапање на 20 маркера са раније тестираним Товарлажом из истог мјеста. Посједују неке рјеђе вриједности маркера попут DYS385ab=15-15, DYS19=15, али сам хаплотип није далеко од модала. Немају блиских поклапања на простору Баније, а ни Крајине у ширем смислу. Чисто технички гледано најближи му је Миловановић из Грабовице/Горњи Милановац који слави Никољдан, али се разликују управо на специфичнијим маркерима (DYS385ab), имају 2/23 маркера разлике. С обзиром на географску удаљеност, ово поклапање вјероватно нема суштински значај.

Тестирани је оставио податак о надимку Вурдеља. И само презиме Товарлажа је надимачко. Уско су лоциране на неколико села у околини Глине, у Брезовом пољу и Дреновцу. У 20. вијеку било их је и у Старом Петровом Селу код Градишке. Занимљиво да се овај облик презимена појављује и међу католицима у Подравини 1736. године (село Рушани код Вировитице). На простору Брезовог Поља, Товарлаже су пописане 1807. године.

Присуство Товарлажа потврђено је у Брезовом Пољу током друге половине XVIII вијека и тада су имали најмање 1 породичну задругу. На основу документације из 1772. године, може се закључити да је овај род био присутан у селу још током прве половине XVIII вијека. Брезово Поље је матица свих банијских Товарлажа.

[Зрно]

46. Танасијевић (слава по мушкој линији изгубљена), Старчево

Припада хаплогрупи R1b-Z2705, а нижу грану је немогуће утврдити без дубинског тестирања у иностранству. Са десетак тестираних има 2 разлике на 23 маркера, а са Ђуришићем (Никољдан) из истог места, има 3 маркера разлике. Сви ови с којима има донекле блискост су из више различитих грана испод Z2705, па је зато тешко одредити.

Тестирани је навео да је порекло из румунског дела Баната, из места Толвадија/Товладија (ту је било Срба у прошлости). Славе Јоваљдан, али је то слава преко бабе.

Позиција на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/

Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

[Зрно]

34. Николић (Никољдан), Радињинци/Бабушница

Припада хаплогрупи R1b-Z2705. Грана испод се може утврдити само дубинским тестирањем у иностранству. Поклапање на 23 маркера има са Нагулићем (Ђурђевдан) из Сталаћа за којег се не зна подграна, док се од десетак Пипера (грана FT49714) разликује на само једном маркеру. Пипери имају уобичајен хаплотип за R1b-Z2705, па та блискост не говори превише.

Тестирани није оставио податке о пореклу, а не видим да је село обрађено у литератури.

Позиција на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/

Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

[Иван Вукићевић]

9. Кунарац, Ђурђевдан, Заваит (заселак Путишић), Фоча, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106

Припада генетичком роду Матаруга. Са претходно тестираним Кунарцем из истог места има потпуно поклапање хаплотипова. За хаплотип Кунараца су карактеристичне снижена вредност маркера DYS385a=15 и повишена вредност маркера DYS437=15.

Миленко Тодовић пише следеће о Кунарцима у свом раду о Заврши:
Кунарци чувају традицију да су поријеклом из Дробњака, од Караџића из Петнице. Приликом једне од честих селидби Караџића, неки остану у Мазочу, одакле долазе у Кунар и по том топониму узимају ново презиме. Караџићи славе Аранђеловдан, а прислужују Ђурђевдан, док Кунарци славе Ђурђевдан (6. мај). Из Кунара Зелен се насељава у Доњи Путишић, Петар у Горњи Путишић, а остали селе у Крушчицу и Осијек код Фоче. Велимир Ђуровић пише нешто другачије. Породица Кунарац из Гаћице по мушкој линији не припа да породици Кунараца, иако се исто презива и слави исту крсну славу, Ђурђевдан. Хајдук Радул Караџић из Петнице код Никшића морао је због неког убиства да с млађим братом Божом напусти родни крај и настани се у Кунару, на Заваиту. Пошто је као хајдук био немирне природе и несталног духа, одмах по доласку баци око на један добар комад земље неког фочанског бега. Пошаље поруку том бегу да, кад буде пошао на имање, прво узме писмо испод камена поред стећка на Мрамору. Бег прими поруку у којој је писало: „Овај комад земље биће мој. Немој више покушавати да га обрађујеш. Цијену у дукатима напиши и остави је под исти камен. Кад нађем тапију, оставићу ти тражене дукате. У противном неће ти требати земља". Бег је схватио да има посла с хајдуком и поступио је по његовом упутству. Радул се убрзо оженио c неком женом из рода Кунараца. Узе њено презиме узео је и крсну славу. Убрзо им се родише син Милован и кћерка Стана. Послије неког времена Радул умрије, брат Божо се врати у Петницу, а Милован с мајком и сестром досели се у Гаћице. Стана се касније удала за Илију Ђуровића, а земља опет постаде бегова. Од Кунараца из Осијека код Фоче прије четири генерације на Златни Бор је дошао Василије.

Оба тестирана Кунарца су навела да према предању вероватно потичу од Караџића из Дробњака, али из овога што пише Тодовић се јасно види да само део Кунараца потиче од Караџића (који припадају грани I2-Z17855), односно прибраћени огранак братства из Гаћице. Остали Кунарци, као што видимо, припадају генетичком роду Матаруга.

[Иван Вукићевић]

17. Миленковић, Петковдан, Рудник (заселак Прлине), Горњи Милановац, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY50887>Y133830>Z13591

Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS385=17 и сниженe вредности маркера DYS576=16 и DYS643=10 (ову вредност маркера нема ниједан други до сада тестирани Бјелопавлић).
 
Тестирани је навео да Миленковићи потичу од Пешића из Бјелопавлића.

[drajver]

30. Булатовић, Лучиндан, Тимар/Шавник

Припада хаплогрупи I2-PH908>FT190799>Y250780, роду Никшића Ровчана Булатовића. У односу на модал има благо помјерене сљедеће вриједности маркера: DYS458=16, DYS570=19, DYS635=24. Све ове вриједности и уједно пуно поклапање има и тестирани Булатовић из Мртвог Дубоког/Колашин. Било би добро да тестирани Булатовић уради дубински тест како би се још детаљније одредиле везе унутар самог рода Булатовића.

Тестирани је навео предање да су његови Булатовићи досељени из засеока Лука у Мртвом Дубоком, што је кроз блиско генетичко поклапање са Булатовићем из Мртвог Дубоког највећим дијелом и потврђено.

[Иван Вукићевић]

31. Лекић, Петровдан, Јеловик, Аранђеловац, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS439=13 и DYS576=19 и снижену вредност маркера YGATAH4=10. Од хаплотипа једног муслимана из Коловрата код Пријепоља, који потиче из Мостара, разликује се на два маркера, при чему са њим дели вредности маркера DYS576=19 и YGATAH4=10. Сврстани су у род В у табели СДНКП.

Тестираном бих препоручио да уради дубљи тест (WGS или BigY) или да барем уради СНП тест на Z16988 ради потврде припадности овој грани:
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2218

Боривоје Дробњаковић у свом раду о Јасеници наводи следеће:
Лекићи 20 к. Слава: Петровдан. Има их у неколико крајева. Старином су из Херцеговине а доселили су се пре Устанка. Има их у Липовцу.

Занимљиво је да присуство генетичког рода коме припадају Лекић и тестирани из Пријепоља још није утврђено у самој Херцеговини, упркос одличној покривености резултатима. Могуће је да се ради о роду који се потпуно иселио из Херцеговине.

[Иван Вукићевић]

43. Радоњић, Никољдан, Убли, Подгорица, E-V13>Z5018>S2972>Z16661>BY168279>Y174869>BY165837

Припада роду Куча. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS448=21 и снижену вредност маркера DYS570=17. Има већи број блиских поклапања хаплотипова (два-три маркера разлике) са неколико тестираних Дрекаловића, међу којима је и један Радоњић (по мајци се званично презива Коцић).

Радоњићи су једно од већих братстава у Кучима и насељавају неколико села и засеока: Косор, Убли, Медун, Видијење, Смоковац, Видијење, Маслине, Дољани.

[Црна Гуја]

26. Митровић, Ђурђиц, Мали Борак, Лајковац

Припада хаплогрупи R1a-Z280, могуће млађој подграни Z92>Z685>YP271>YP270. Хаплотипом се најбоље уклапа у род А2 чији сви припадници такође славе Ђурђиц, једина вредност која одудара од модалне за овај род је повишена DYS458=18 (код свих осталих је 16). Најближе поклапање има са Влајићем из Велике Крсне код Младеновца и Јелићем из Азање код Смедервске Паланке, од обојице се разликује на само 1 од 23 маркера. На 1 од 17 маркера разликује се од Лишанчића из Трнаве код Чачка, на 2 од 23 од Јованчића из Лисе код Ивањице, Марића из Жаочана код Чачка и Прокића из Азање, а на 3 од 17 од Бајкића из Азање. С обзиром да ниједан припадник овог рода није SNP профилисан, и да припадност грани YP270 није потврђена, препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да је његов прадеда Радисав Митровић (1880-1960) био сеоски кмет, а да се чукундеда звао Светозар. Једини Митровићи који се помињу у тексту о Малом Борку припадају роду Панића-Ћипријанића:

https://www.poreklo.rs/2013/01/13/poreklo-prezimena-selo-mali-borak-lajkovac/

[Црна Гуја]

40. Жујовић, Аранђеловдан, Цветановац, Љиг

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>CTS8816>L1280>Y5647. Од претходно тестираног Жујовића из Врачевића код Лајковца разликује се на 2 од 25 маркера (DYS576 и DYS549), и он му је уједно и једино ближе поклапање. Како би се прецизно установила најмлађа грана којој Жујовићи припадају препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да се његов прадеда Павле у Цветановац доселио из Врачевића. Према предању су даљим пореклом из Корита код Плава, одакле су се после Првог српског устанка одселили за Горњи Милановац. Касније се једна грана породице преселила у Неменикуће подно Космаја, а друга у Врачевић.

[Црна Гуја]

41. Костић, Ђурђевдан, Доњи Товарник, Пећинци

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Од ретких/специфичних вредности издвајају се снижена DYS390=24 и повишена DYS438=12. Једино ближе поклапање има са Лончаром из Рађевића код Пљеваља који такође слави Ђурђевдан, и дели са Костићем две горепоменуте ретке вредности. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео само да су према предању даљим пореклом из Стејановаца код Руме, међутим у тексту о Стејановцима на порталу не помињу се Костићи:

https://www.poreklo.rs/2021/01/22/poreklo-prezimena-selo-stejanovci-ruma/

[Кековац]

54. Вуковић, Никољдан, Комирић/Осечина, I1-P109>FGC22061

У књизи Рађевина и Јадар Боривоја Милојевића се за Вуковиће каже да су почетком 20. века имали највећу задругу у Комирићу са 41 чланом домаћинства. Још је наведено да су досељени из Лопатња у првој половини 18. века. Више о породицама пореклом из Комирића може да се пронађе у следећем чланку https://www.poreklo.rs/2014/06/22/poreklo-prezimena-selo-komiric-osecina/.

Тестирани је навео породично предање о пореклу из Старе Херцеговине. С тим у вези је занимљиво да са тестираним Вуковићем из места Меруља код Жабљака, који слави Аранђеловдан има разлике у хаплотипу на два маркера. С једне стране Вуковић из околине Жабљака има одступање од модала на маркеру DYS481, а са друге стране хаплотип Вуковића из Комирића карактерише благо повишена вредност маркера DYS385a=14 у односу на модални хаплотип генетичког рода Дробњака за који је на тој позицији уобичајена вредност 13. Има потпуно поклапање на упоредива 23 маркера са Јаковљевићем из Узовнице код Љубовије као и са једним необјављеним резултатом из околине Сјенице. У оба случаја се ради о породицама које славе Никољдан па због тога, истог хаплотипа и географске блискости Јаковљевића готово сигурно са тестираним Вуковићем чине ужи генетски род у оквиру Дробњака, док је исто презиме са тестираним Вуковићем из околине Жабљака вероватно коинциденција. Матица овог рода је највероватније Стари Влах зато што су Јаковљевићи и према литератури и према породичном предању из Старог Влаха, а и у бази СДКП има још породица из Старог Влаха са славом Никољдан чији се хаплотип од ове групе разликује једино у вредности маркера DYS385a.

Препорука за даље тестирање BigY-700 код FTDNA или WGS (Dante или Nebula) јер би се само тако, поређењем са осталим дубински тестираним припадницима генетичког рода Дробњака могло недвосмислено утврдити са којим припадницима овог рода тестирани чини ужи генетски род.

[Црна Гуја]

50. Марковић, Јовањдан, Боринце, Бојник

Припада хаплогрупи R1a-Z280, а судећи по карактеристично ниској вредности DYS458=13 највероватније и млађој подграни CTS1211>Y35>YP4278. Поред ње, поседује још неколико ређих вредности: DYS385=11-13, снижену DYS481=22 и повишену DYS643=11. Нема ближих поклапања у табели пројекта. Због специфичног хаплотипа препорука је дубинско тестирање (WGS или BigY-700) којим би се утврдила терминална подграна. Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу, а у тексту о селу на порталу за Марковиће пише да су даљим пореклом из Црне Траве:

https://www.poreklo.rs/2017/06/11/poreklo-prezimena-selo-borince-bojnik/

[Црна Гуја]

56. Зафировић, Св. Врачи, Жегра, Гњилане

Припада хаплогрупи R1a, млађа подграна не може се утврдити на овом броју маркера. Поседује велики број специфичних вредности: DYS385=12-14, снижене DYS448=19, DYS456=14 и DYS438=10, и повишену DYS643=11. Све наведене вредности, као и релативно ретку славу Св. Враче дели са Нојићем из Пасјана код Гњилана и још једним нејавним резултатом из околине Гњилана, који су Зафирофићу и једина ближа поклапања у нашем пројекту. Од нејавног се разликује на 3, а од Нојића на 4 од 23 маркера. Због изузетно ретког хаплотипа једини начин да се утврди терминална грана је дубинско тестирање, те је стога препорука Зафировићу поручивање WGS или BigY-700 теста.

Тестирани је у упитнику навео да се њихова фамилија назива још и Миленковићи (Миленковци) по претку Миленку, као и да су у Жегру дошли из Пасјана, у које су пак дошли око 1820. године из Липовице. Ово се у суштини поклапа и са наводима из текста о Жегри на порталу:

Миленковци (1 к., св. Врачи). Старином су из Липовице и прешли у Пасјане пре 100 година кад су им се рођаци „потурчили“, а 1878. их господар силом довео у Жегру за чифчије.

https://www.poreklo.rs/2020/09/01/poreklo-prezimena-selo-zegra-gnjilane/

У тексту о Пасјанима налазимо и да се род који слави Св. Враче назива "Липовчанима":

Липовчани (6 к., св. Врачи); пресељени из Липовице пре 120 година кад су им се рођаци „потурчили“. Они су се, како причају, још у Липовици заједно са Дивинцима и Костићима из Пасјана, „кад је некад била овде битка“, борили с Турцима и пошто су Турци поново освојили земљу. Доскоро су чували и неку „дугачку историју“.

https://www.poreklo.rs/2020/08/25/poreklo-prezimena-selo-pasjane-gnjilane/

[Црна Гуја]

59. Марковић, Ђурђевдан, Горња Пилица, Зворник

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP418>YP6047>FT285270. Поседује хаплотип близак модалном, без неких специфичних вредности, па самим тим има и велики број релативно блиских поклапања (1-3 маркера разлике). Издвојићу овде само неколико најближих, од којих се разликује на само 1 од 23/25 маркера: Нешковић из Велике Обарске код Бијељине (Стевањдан), Путица из Ораха код Требиња (Ђурђевдан), Аничић из Расовца код Требиња (Никољдан) и Тошић из Сељашнице код Пријепоља (Ђурђевдан). Како би се утврдила конкретна позиција у оквиру гране FT285270 препорука је дубинско тестирање путем WGS или BigY-700 теста.

Тестирани је у упитнику навео да поред званичног имају и надимачко презиме Делагић, и да оба потичу од истог претка који се према породичном предању доселио из Херцеговине.

[Небојша]

63. Маринковић, Аранђеловдан, Багрдан, Јагодина, J2a-M67


Тестирани је навео да су досељени из Петровца код Крагујевца, а да су према предању пореклом са Косова. Ово се делимично слаже са подацима из литературе.

"Маринковићи, Аранђеловдан, из Петровца у Лепеници пре 45 година."
https://www.poreklo.rs/2014/10/21/poreklo-prezimena-naselje-bagrdan-jagodina/

Да ли би Маринковићи из Багрдана могли бити огранак Вељковића из Петровца (порекло Књажевац)?

"Вељковићи (Маринковићи, Милановићи, Милојевићи и Милошевићи), Књажевац, Аранђеловдан."
https://www.poreklo.rs/2015/05/03/poreklo-prezimena-selo-petrovac-aerodrom-kragujevac/

Реч је о хаплотипу који нема превише блиских поклапања у пројекту. Најближе по вредностима стоје тестирани који вероватно припадају подграни J2a-M67>Z467>Y112601 (нико није радио дубински тест). Највише их је из Шумадије и Југоисточне Србије. Ипак, Маринковић поседује низ специфичних мутација које га додатно удаљавају од припадника овог генетичког рода (458=22, 438=10, 643=9). Савет је неки дубински тест.

[Небојша]

71. Баковић, Никољдан, Брајковац, Пријепоље, J2b-M205>Y22059


Баковић је навео предање о пореклу из Колашина. У литератури се за њих такође каже да су од Колашина, а даљим пореклом Кучи-Дрекаловићи (од Ивановића). Било их је у Карошевини, Љељеници, Тоцима, Џурову, Брајковцу, Рајичевићима, Дубравчићима и Мажићу. Код Колашина заиста постоје топоними који указују на присуство Баковића (село Баковићи и Клисура Баковића). Било их је у Ускоцима, где су досељени такође из Горње Мораче. Опевани јунак Лазар Баковић преселио је око 1790 из неког села код Колашина у Сировац.

Ово је уједно потврда једног необјављеног резултата из околине Пријепоља. Тестирани су и једни Баковићи из Бреснице код Чачка, који су према предању из Косатице код Пријепоља, али припадају хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака.

Баковићи чине исти генетички род са Поповићима из Лопаша код Пожеге и Поповићима из Дучине код Сопота. Осим исте крсне славе, ове породице деле и не тако типичне вредности 27 на маркеру DYS389II и 22 на DYS481. Због вредности 481=22 вероватно је реч о подграни J2b-M205>Y22059>Y155375>BY173966, чијих припадника има прилично у околини Пљеваља (Перуничићи, Чамџићи, Марковићи, Голубовићи).

Упркос предању о пореклу из Куча, овде је по свему судећи реч о староседеоцима у области источно од Пљеваља. Остаје нејасно да ли постоји веза са Горњом Морачом, или је то повезивање на основу топонима. Углавном, није нетипично за неке родове из околине Пријепоља (српске и муслиманске) да негују оваква предања о пореклу из Куча.

[Кековац]

62. Благојевић, Стевањдан, Гувниште/Лепосавић, I1-Y51867>PH220

Хаплотип тестираног од модалног хаплотипа ове хаплогрупе одступа на маркеру DYS570=18 док је модална вредност 19. Ипак се са сигурношћу може сврстати у разгранати род припадника ове хаплогрупе са славом Стевањдан, који је у књизи о Херцеговцима означен као род Шумњака из околине Требиња, а чијих огранака има и у Брдима и у Старом Влаху, па и околним подручјима. У бази СДКП му је најближи један необјављен резултат из Врбовца код Витине (Атанасије Урошевић наводи да су досељени из Реткоцера, Јабланица), слави Петковдан, са којим има потпуно поклапање на 23 упоредива маркера.

О Благојевићима сам у књизи Копаоник Радослава Љ. Павловића пронашао податак да су се крајем 17. века преци Ћосића и Благојевића (слава Стевањдан) доселили из суседног Белог Брда. Тестирани је навео да према породичном предању потичу из Црне Горе.

Препорука за даље тестирање BigY-700 код FTDNA или WGS тест (Dante, Nebula).

[drajver]

35. Хрњак, Јовањдан, Крбавица/Кореница

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има прилично модалан хаплотип без посебно карактеристичних маркера што значи да има велики број блиских поклапања која не морају имати филогенетски значај. Пуна поклапања на 23 маркера има са Шашлићем из Барање и Мацутом са Кордуна, међутим они славе различите славе и не може се успоставити директна веза. Од других блиских хаплотипова вриједи споменути Пепића и Бубуља из околине Бихаћа који славе Јовањдан. Они се од Хрњака разликују на једном маркеру.

Треба поменути да је раније тестиран један Хрњак из истог краја и да је био хаплогрупа E-V13. Не знам да ли је такође из Крбавице или је са ширег подручја Крбавског поља. Очигледно је дошло до неког процеса прибраћивања, али се не зна у ком смјеру.

57. Хрњак, Јовањдан, Крбавица, Кореница, E-V13>Z1057
Са двојицом Станића, од којих је један из Бриња, а други из Новог Сланкамена код Инђије, има потпуно поклапање на 23 маркера. Несумњиво се ради о сродним братствима из Лике, иако Хрњак слави Јовањдан, а Станићи Видовдан.
Тестирани је у упитнику написао да Хрњаци потичу из Старе Србије одакле су се доселили пре 17. века.

Хрњаци су старија породица на простору Лике, тачније Крбаве. Налазимо их пописане у попису 1712.године на подручју Бунића и Крбавице. Пописан је кнез Ђуро Хрњаковић са широм породицом. Са тог подручја, западно од Коренице, Хрњаци ће се током 18. вијека проширити према Плитвичким језерима, па ће их почетком 20. вијека бити у сљедећим насељима: Бунићу, Крбавици, Личком Петровом Селу, Жељави, Пријебоју, Језерцу, Трнавцу, Дебелом Брду. Неки од њих ће се населити у Поуњу и Поткозарју, гдје их је било код Босанске Крупе и код Козарске Дубице.

У Жумберку, у насељу Брашљевици присутна је и унијатска породица Хрњака, али они славе Никољдан.

[Небојша]

Треба поменути да је раније тестиран један Хрњак из истог краја и да је био хаплогрупа E-V13. Не знам да ли је такође из Крбавице или је са ширег подручја Крбавског поља. Очигледно је дошло до неког процеса прибраћивања, али се не зна у ком смјеру.

С обзиром да на 23andMe постоје Хрњаковић (Јовањдан) из Лаћарка, Сремска Митровица и Хрњак (Јовањдан) из Лике, обојица I2-S17250, биће да је PH908 њихова изворна хаплогрупа.

[Небојша]

85. Кратовац, муслиман, Нова Варош, J2a-M410>PF5008


Тестирани је оставио предање о старој слави Св. Стефан и пореклу из Кратова у Македонији. У нововарошком крају има Срба Кратоваца са овом славом и истим предањем. Изгледа се временом ово предање прелило на све Кратовце, иако је њихово заједничко порекло упитно.

Кратовац поседује веома специфичан хаплотип. Нема ближих поклапања, а неке вредности маркера су ретке чак и за хаплогрупу J2a, па се дубља грана не може одредити. Постоје потенцијално блиски хаплотипови у Турској и Ирану, али чак ни они не припадају истим подгранама, па се ништа конкретно не може тврдити без дубинског теста.

Мени је интересантно што на 23andMe постоји резултат неких муслимана Кратовића J2-M172 из Пријепоља. Због корена презимена, делује да може имати везе са Кратовцима, мада ни њему нису одредили подграну испод J2.

[Црна Гуја]

77. Милошевић, Петковдан, Риоца, Билећа

Припада хаплогрупи L1b-M317>M349>FGC36845>Y452466, роду Радмановића-Доброгорана. Поседује модалан хаплотип, а најближа поклапања има са претходно тестираним Милошевићима. Са Милошевићима из Брестице код Билеће и Рудог Поља код Гацког има потпуно поклапање на 23 маркера, док се од Милошевића из Горњег Дрежња код Невесиња разликује на само 1 од 23 маркера. Од осталих припадника овог рода разликује се на 2-4 маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700), како би род Радмановића-Доброгорана био у потпуности генетички профилисан, с обзиром да је дубински тест до сада одрадио једино Вујовић из Новог Села код Даниловграда.

Од данашњих породица најстарији су Вукаловићи, с којима су једно браство: Симовићи, Матовићи, Гавриловићи, Мићановићи, Вучковићи и Вучуревићи. Вукаловићима је старина у Црној Гори, и то по причању једних село Марковина у Пјешивцима, а по другима Брцкут у Загарачу, што ће бити вероватније. Отуд су избегла ради неке крвнине четири брата: Вуко, Лазар, Милош и Вучур. Вуко се населио у Заклобук у Корјенићима, где су од њега Вујачићи. Милош се населио у Корита у билећском котару, те је од њега велико браство Милошевићи, који броје на 100 кућа. Лазар је отишао у Грбаљ у Боку, где су од њега Лазаревићи. А Вучур се настанио у Кривошије и од њега су Вучуревићи. Из Кривошија се доселио Вукале у Богојевић-Село пре 115 год. и од њега су Вукаловићи.

Јевто Дедијер, Херцеговина

[drajver]

36. Зелинчевић, Стевањдан, Врањак/Модрича

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има веома необичан хаплотип, толико необичан да препоручујем да понови тест или да уради неки од дубинских тестова. Посједује неке веома необичне вриједности за хаплогрупу I2-PH908: DYS389-I=10, DYS460=7, DYS570=15. Самим тим нема блиских поклапања.

Као што и само презиме говори, Зелинчевићи су у Врањак доселили током 19. вијека из требавске Зелиње. У литератури се о њима може прочитати сљедеће:
"Један род Зелинчевића у Врањак се доселио из Зелиње за вријеме аустријске управе. Њиховог родоначелника Спасоју свештеници су у Домовнику уписали у домаћинству Томе Зелинчевића као његовог полубрата. Иако су исти род, за разлику од Томиних потомака који славе Аранђеловдан, ови Зелинчевићи као своје крсно име славе Светог архиђакона Стефана. Никин син Спасоје (1855-1928), њихов родоначелник у Врањак се доселио са кћерком Стојом и сином Михајлом."

[Небојша]

Два резултата која се могу објавити заједно:

96. Глушчевић, Ђурђевдан, Бара, Камена Гора, Пријепоље, J2b-M205>Y22059

102. Глушчевић, Ђурђевдан, Гувништа, Камена Гора, Пријепоље, J2b-M205>Y22059


Обојица тестираних Глушчевића оставила су слично предање о пореклу. Од Церовића из Тушине. Један има чак и комплетан родослов од Церовића. Литература за ове Глушчевиће набраја различита предања. Од Гацка, из Дробњака, из Шаранаца.. Судећи по досадашњим резултатима, најприближније истини може бити предање о пореклу из Шаранаца. У породици Глушчевић постоји веома живо предање о Церовићима, али по свему судећи зато што су преци заједно четовали. Од Глушчевића из Камене Горе је чувени хајдук, Мићо Глушчевић.



и гуслар Ђондовић је по свему судећи припадник J2b-M205
<a href="https://www.youtube.com/v/QabCUR5fUcU" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/QabCUR5fUcU</a>

Тестирани су раније једни Глушчевићи из околине Пријепоља (чак две породице), али припадају хаплогрупи I2-PH908. Имају доста блиских поклапања у том крају, штавише баш у Каменој Гори, понајвише међу слављеницима Никољдана и Ђурђевдана. Ово међутим нису изворни Глушчевићи, што због чињенице да је Камена Гора (одакле су ови M205) њихово матично место за ту област, што због тога што је у склопу овог истржаивања тестирана још једна породица која је до краја решила ову дилему.

Реч је иначе о роду Бујака (Пљеваљски крај). О њима литература каже следеће:

"Бујаци у Вијенцу су род са Глушчевићима, Гајевићима и Гогићима из Зенице. Према једној верзији предања, која је изгледа најтачнија, дошли су од Гацка као Бујаци. Тамо и сада има велики број Бујака. Убили су свог агу и побегли за Никшић. То је урадио њихов предак Никола. Тај Никола није хтео да да аги порез, а кад му ага запрети да ће га истерати са имања, он га уби. Код Никшића су се задржали неколико година и потом су прешли у Шаранце око 1700. године. У Шаранцима су били још у једној кућној заједници, али су се ту изделили. Један је са породицом прешао Тару и населио се код Вељковића, задржавши старо презиме Бујаци. По њима је и село добило име. Остатак породичне задруге подели се на три дела, па и они пређоше Тару. Од Гаја су постали Гајевићи, од Гоге, који се гегао, Гогићи, а један је био глув, па му потомке прозваше Глушчевићи. Куда су се сељакали нови досељеници из Шарана, односно од Гацка, из Херцеговине, не може се утврдити, али су се Глушчевићи задржали у Каменој Гори, Гајевићи у Козици, Гогићи у Зеници, а Бујаци у селу, које по њима доби име Бујаци."

Генетички Глушчевићи (Бујаци) имају неколико веома блиских поклапања на потезу Пљевља-Пријепоље-Бијело Поље. Реч је о Радовићима из Џурова, затим Цвијовићима из Рибаревине и Цмиљанићима из Пљеваља. Сви славе Ђурђевдан. Са Радовићима Глушчевићи деле вредност 15 на маркеру DYS456, па су сигурно ближе повезани. Треба споменути да су Глушчевићима хаплотипом потенцијално блиске и неке муслиманске породице из Пријепоља, које су пореклом управо из околине Пљеваља, тј. крајева који су матични за Бујаке.

Ово је онај J2b-Y155375 хаплотип који је условно ближи Кричима и Крнојелцима, него Перуничићима и осталим Пљевљацима који славе Аранђеловдан и Ђурђевдан. С обзиром да су обе групе генетички добро профилисане, Глушчевићи имају две опције за тестирање:

1. J2b-M205>Y22059>Y155375>BY173966 (Перуничићи, Голубовићи и остали)
2. J2b-M205>Y22059>Y155375> FT422756 (Крнојелци, Кричке, муслимани из Пријепоља)

Једна занимљивост, преко 23andMe тестирани су и Бујишићи (Ђурђевдан) из околине Пљеваља, такође J2b-M205. Иако литература (предање) не зна за везу са Бујацима, веома је сличан корен презимена, а и крсна слава је иста.

Тестирани је иначе наш бивши фудбалер, Дејан Глушчевић, који је направио велику каријеру у Индонезији (био и Звездин играч).



<a href="https://www.youtube.com/v/Rltpho-YAYU" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/Rltpho-YAYU</a>

Господин Глушчевић је темељно истраживао о пореклу свога рода, па се надам да ће нам се придружити.

[Exiled]

Два резултата која се могу објавити заједно:

96. Глушчевић, Ђурђевдан, Бара, Камена Гора, Пријепоље, J2b-M205>Y22059

102. Глушчевић, Ђурђевдан, Гувништа, Камена Гора, Пријепоље, J2b-M205>Y22059


Обојица тестираних Глушчевића оставила су слично предање о пореклу. Од Церовића из Тушине. Један има чак и комплетан родослов од Церовића. Литература за ове Глушчевиће набраја различита предања. Од Гацка, из Дробњака, из Шаранаца.. Судећи по досадашњим резултатима, најприближније истини може бити предање о пореклу из Шаранаца. У породици Глушчевић постоји веома живо предање о Церовићима, али по свему судећи зато што су преци заједно четовали. Од Глушчевића из Камене Горе је чувени хајдук, Мићо Глушчевић.



и гуслар Ђондовић је по свему судећи припадник J2b-M205
<a href="https://www.youtube.com/v/QabCUR5fUcU" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/QabCUR5fUcU</a>

Тестирани су раније једни Глушчевићи из околине Пријепоља (чак две породице), али припадају хаплогрупи I2-PH908. Имају доста блиских поклапања у том крају, штавише баш у Каменој Гори, понајвише међу слављеницима Никољдана и Ђурђевдана. Ово међутим нису изворни Глушчевићи, што због чињенице да је Камена Гора (одакле су ови M205) њихово матично место за ту област, што због тога што је у склопу овог истржаивања тестирана још једна породица која је до краја решила ову дилему.

Реч је иначе о роду Бујака (Пљеваљски крај). О њима литература каже следеће:

"Бујаци у Вијенцу су род са Глушчевићима, Гајевићима и Гогићима из Зенице. Према једној верзији предања, која је изгледа најтачнија, дошли су од Гацка као Бујаци. Тамо и сада има велики број Бујака. Убили су свог агу и побегли за Никшић. То је урадио њихов предак Никола. Тај Никола није хтео да да аги порез, а кад му ага запрети да ће га истерати са имања, он га уби. Код Никшића су се задржали неколико година и потом су прешли у Шаранце око 1700. године. У Шаранцима су били још у једној кућној заједници, али су се ту изделили. Један је са породицом прешао Тару и населио се код Вељковића, задржавши старо презиме Бујаци. По њима је и село добило име. Остатак породичне задруге подели се на три дела, па и они пређоше Тару. Од Гаја су постали Гајевићи, од Гоге, који се гегао, Гогићи, а један је био глув, па му потомке прозваше Глушчевићи. Куда су се сељакали нови досељеници из Шарана, односно од Гацка, из Херцеговине, не може се утврдити, али су се Глушчевићи задржали у Каменој Гори, Гајевићи у Козици, Гогићи у Зеници, а Бујаци у селу, које по њима доби име Бујаци."

Генетички Глушчевићи (Бујаци) имају неколико веома блиских поклапања на потезу Пљевља-Пријепоље-Бијело Поље. Реч је о Радовићима из Џурова, затим Цвијовићима из Рибаревине и Цмиљанићима из Пљеваља. Сви славе Ђурђевдан. Са Радовићима Глушчевићи деле вредност 15 на маркеру DYS456, па су сигурно ближе повезани. Треба споменути да су Глушчевићима хаплотипом потенцијално блиске и неке муслиманске породице из Пријепоља, које су пореклом управо из околине Пљеваља, тј. крајева који су матични за Бујаке.

Ово је онај J2b-Y155375 хаплотип који је условно ближи Кричима и Крнојелцима, него Перуничићима и осталим Пљевљацима који славе Аранђеловдан и Ђурђевдан. С обзиром да су обе групе генетички добро профилисане, Глушчевићи имају две опције за тестирање:

1. J2b-M205>Y22059>Y155375>BY173966 (Перуничићи, Голубовићи и остали)
2. J2b-M205>Y22059>Y155375> FT422756 (Крнојелци, Кричке, муслимани из Пријепоља)

Једна занимљивост, преко 23andMe тестирани су и Бујишићи (Ђурђевдан) из околине Пљеваља, такође J2b-M205. Иако литература (предање) не зна за везу са Бујацима, веома је сличан корен презимена, а и крсна слава је иста.

Тестирани је иначе наш бивши фудбалер, Дејан Глушчевић, који је направио велику каријеру у Индонезији (био и Звездин играч).



<a href="https://www.youtube.com/v/Rltpho-YAYU" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/Rltpho-YAYU</a>

Господин Глушчевић је темељно истраживао о пореклу свога рода, па се надам да ће нам се придружити.

Занимљив резултат, мала корекција у питању су Баре. Што се тиче везе Глушчевића ПХ908 и њихове везе са каменогорцима ПХ 908 ја бих остао резервисан до њихове снип провере.

[Небојша]

Занимљив резултат, мала корекција у питању су Баре. Што се тиче везе Глушчевића ПХ908 и њихове везе са каменогорцима ПХ 908 ја бих остао резервисан до њихове снип провере.

Неко каже Бара, неко Баре, значи Баре је правилно име засеока?

Да се не мешамо пуно колегама I2, истина није сигурна веза на овако малом броју маркера. Потенцијално би могли бити блиски, посебно зато што немају пуно поклапања у околним крајевима, али код I2-PH908 то не мора да значи пуно.

[drajver]

39. Драговић, Аранђеловдан, Велестово/Цетиње

Припада хаплогрупи I2-PH908>FTT62>FT382557>BY127711>BY93199, роду Озринића. Посједује све карактеристичне вриједности маркера овог рода: DYS389-I/II=14/32, DYS448=18. Нема неких својих посебних вриједности маркера по којима би се издвајао од хаплотипа модалног за род. Немају пуних поклапања, али имају пуно оних на један маркер разлике.

Драговићи су огранак Станојевића из гране Цаушевића. Сматра се да је њихов предак Станоје Цаушевић живио средином 17. вијека у Велестову. Сродни су им још Станојевићи, Мрђеновићи, Дамјановићи и Вучинићи. Тестирани су Станојевићи са велестова, имају два маркера разлике у односу на Драговића.

[Exiled]

Неко каже Бара, неко Баре, значи Баре је правилно име засеока?

Да се не мешамо пуно колегама I2, истина није сигурна веза на овако малом броју маркера. Потенцијално би могли бити блиски, посебно зато што немају пуно поклапања у околним крајевима, али код I2-PH908 то не мора да значи пуно.

Да,Баре су у питању налазе се на средокраћи пута ПП- Јабука. Хтедох и сам да напишем да ПХ908 није овде тема али не написах.

[Atlantische]

85. Кратовац, муслиман, Нова Варош, J2a-M410>PF5008
Тестирани је оставио предање о старој слави Св. Стефан и пореклу из Кратова у Македонији. У нововарошком крају има Срба Кратоваца са овом славом и истим предањем. Изгледа се временом ово предање прелило на све Кратовце, иако је њихово заједничко порекло упитно.

Пре ће бити да се ради о оближњем прибојском Кратову.

[Црна Гуја]

81. Вујовић, Никољдан, Прогорелиц, Краљево

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>Y4459>YP617>BY169316. Хаплотип је практично идентичан модалном хаплотипу ове гране, па има велики број релативно блиских поклапања. Потпуно поклапање на 25 маркера има са Арнаутовићем из Челебића код Коњица (Стевањдан), а на 23 маркера са Марковићем из Јужног Кочарника код Тутина (Аранђеловдан). Од Маринковића из Спанца код Куршумлије и већине припадника рода Y4459 A које одликује славе Св. Врачи разликује се на само 1 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику написао да су се у Прогорелицу доселили око 1834. године, али није навео одакле. У тексту о Прогорелици на порталу за Вујовиће се наводи да су староседеоци:

https://www.poreklo.rs/2017/11/18/poreklo-prezimena-selo-progorelica-kraljevo/

[Иван Вукићевић]

49. Трајковић, Аранђеловдан, Стубла, Бојник, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS390=25, DYS576=19 и DYS570=21. Све три вредности маркера поседује и хаплотип Величковића (Стевањдан, Куманово), од кога се разликује на свега два маркера. Двојица тестираних су сврстани у род Љ у табели СДНКП.

Тестирани је навео да Трајковићи потичу из села Балтијанце код Сурдулице. Прадеда тестираног се презивао Илић, а чукундеда Љубеновић.

Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест ради утврђивања млађе гране.

[Црна Гуја]

111. Међедовић, Св. Василије Велики, Доња Слатина, Рибник

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Хаплотип је близак модалном, једина вредност која незнатно одудара је снижена DYS533=11. Упркос скоро модалном хаплотипу, на основу ретке славе прилично је сигурно да припада роду Б2, чији припадници такође славе Василијевдан. Најближи му је Павковић из Осредаца код Грачаца, од ког се разликује на само 1 од 23 маркера. Од Вученовића уз Кољана код Врлике разликује се на 3 од 25, а од Граховца из Драгочаја код Бања Луке на 3 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу.

[Кековац]

53. Вукомановић, Ђурђиц, Дулене/Крагујевац, , I1-Y51867>PH220

Тестирани је једино навео да је породично презиме некада било Лукић. У књизи Левач Тодора М. Бушетића из 1903. се од породица које славе Ђурђиц наводе само Анђелковићи, и још се додаје да прислужују Ђурђевдан. За све породице из Дулене се каже да су досељене из Топлице. Тестирани има потпуно поклапање са раније тестираним Боћићем из Доњих Вратара, Александровац, који такође слави Ђурђиц, а прислужује Ђурђевдан. Једино што улива дозу сумње у ближу везу ове две породице је кратак хаплотип Боћића од 17 маркера. Међутим, због исте славе и релативне географске блискости би се основано могло претпоставити да су ове две породице генетски ближе повезане.

Хаплотип тестираног од модалног одступа једино на маркеру DYS549=12 који је најчешће 13 код ове хаплогрупе. Од тестираних на већем броју маркера, који обухвата и овај карактеристични, има потпуно поклапање са двојицом тестираних из Ариља који славе Никољдан: Милићевићем из Радошева и Павловићем из Крушчица.

Препорука за даље тестирање BigY-700 код FTDNA или WGS (Dante, Nebula).

[Андрић]

111. Међедовић, Св. Василије Велики, Доња Слатина, Рибник

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Хаплотип је близак модалном, једина вредност која незнатно одудара је снижена DYS533=11. Упркос скоро модалном хаплотипу, на основу ретке славе прилично је сигурно да припада роду Б2, чији припадници такође славе Василијевдан. Најближи му је Павковић из Осредаца код Грачаца, од ког се разликује на само 1 од 23 маркера. Од Вученовића уз Кољана код Врлике разликује се на 3 од 25, а од Граховца из Драгочаја код Бања Луке на 3 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу.

Ово презиме је присутно у рибничкој општини у насељима Доња Слатина, Велије и Доња Превија. У црквеном шематизму из 1882 год. се спомињу само у парохији Слатина, што им је и матично село, из којег су се ширили. Узгред да напоменем да и један мањи део Амиџића из села Драгорај код Рибника потиче од ових Међеђовића који прослављају св. Василија Великог.

[Иван Вукићевић]

58. Чолић, Кремна, Ужице, Ђурђиц, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS385b=17 и DYS570=21. Има већи број блиских поклапања хаплотипова, од којих је најближе (22/23) са Голушином (Аранђеловдан, Ново Милошево/Кикинда).

Тестирани је навео да је старо презиме Чолића било Матијашевић. Из неког разлога, ниједно од ова два презимена се не помиње у раду Љубомира Павловића о Ужичкој Црној Гори:
https://www.poreklo.rs/2014/03/07/poreklo-prezimena-selo-kremna-uzice/

[Небојша]

Два резултата која се могу објавити заједно:

96. Глушчевић, Ђурђевдан, Бара, Камена Гора, Пријепоље, J2b-M205>Y22059

102. Глушчевић, Ђурђевдан, Гувништа, Камена Гора, Пријепоље, J2b-M205>Y22059


Обојица тестираних Глушчевића оставила су слично предање о пореклу. Од Церовића из Тушине. Један има чак и комплетан родослов од Церовића. Литература за ове Глушчевиће набраја различита предања. Од Гацка, из Дробњака, из Шаранаца.. Судећи по досадашњим резултатима, најприближније истини може бити предање о пореклу из Шаранаца. У породици Глушчевић постоји веома живо предање о Церовићима, али по свему судећи зато што су преци заједно четовали. Од Глушчевића из Камене Горе је чувени хајдук, Мићо Глушчевић.



Тестирани су раније једни Глушчевићи из околине Пријепоља (чак две породице), али припадају хаплогрупи I2-PH908. Имају доста блиских поклапања у том крају, штавише баш у Каменој Гори, понајвише међу слављеницима Никољдана и Ђурђевдана. Ово међутим нису изворни Глушчевићи, што због чињенице да је Камена Гора (одакле су ови M205) њихово матично место за ту област, што због тога што је у склопу овог истржаивања тестирана још једна породица која је до краја решила ову дилему.

Реч је иначе о роду Бујака (Пљеваљски крај). О њима литература каже следеће:

"Бујаци у Вијенцу су род са Глушчевићима, Гајевићима и Гогићима из Зенице. Према једној верзији предања, која је изгледа најтачнија, дошли су од Гацка као Бујаци. Тамо и сада има велики број Бујака. Убили су свог агу и побегли за Никшић. То је урадио њихов предак Никола. Тај Никола није хтео да да аги порез, а кад му ага запрети да ће га истерати са имања, он га уби. Код Никшића су се задржали неколико година и потом су прешли у Шаранце око 1700. године. У Шаранцима су били још у једној кућној заједници, али су се ту изделили. Један је са породицом прешао Тару и населио се код Вељковића, задржавши старо презиме Бујаци. По њима је и село добило име. Остатак породичне задруге подели се на три дела, па и они пређоше Тару. Од Гаја су постали Гајевићи, од Гоге, који се гегао, Гогићи, а један је био глув, па му потомке прозваше Глушчевићи. Куда су се сељакали нови досељеници из Шарана, односно од Гацка, из Херцеговине, не може се утврдити, али су се Глушчевићи задржали у Каменој Гори, Гајевићи у Козици, Гогићи у Зеници, а Бујаци у селу, које по њима доби име Бујаци."

Генетички Глушчевићи (Бујаци) имају неколико веома блиских поклапања на потезу Пљевља-Пријепоље-Бијело Поље. Реч је о Радовићима из Џурова, затим Цвијовићима из Рибаревине и Цмиљанићима из Пљеваља. Сви славе Ђурђевдан. Са Радовићима Глушчевићи деле вредност 15 на маркеру DYS456, па су сигурно ближе повезани. Треба споменути да су Глушчевићима хаплотипом потенцијално блиске и неке муслиманске породице из Пријепоља, које су пореклом управо из околине Пљеваља, тј. крајева који су матични за Бујаке.

Ово је онај J2b-Y155375 хаплотип који је условно ближи Кричима и Крнојелцима, него Перуничићима и осталим Пљевљацима који славе Аранђеловдан и Ђурђевдан. С обзиром да су обе групе генетички добро профилисане, Глушчевићи имају две опције за тестирање:

1. J2b-M205>Y22059>Y155375>BY173966 (Перуничићи, Голубовићи и остали)
2. J2b-M205>Y22059>Y155375> FT422756 (Крнојелци, Кричке, муслимани из Пријепоља)

Једна занимљивост, преко 23andMe тестирани су и Бујишићи (Ђурђевдан) из околине Пљеваља, такође J2b-M205. Иако литература (предање) не зна за везу са Бујацима, веома је сличан корен презимена, а и крсна слава је иста.

Заборавих да напишем да припадници овог рода имају и доста генетичких поклапања широм Западне Србије, почев од Нове Вароши (необјављен), преко Ваљева (Бирчанин) и Лајковца (Живковић), до Шапца (Исаиловић). Интересантно да практично сви славе Ђурђевдан, или Ђурђиц.

Ово је заправо правило код свих M205 родова/грана из пљеваљског краја. Највише днк рођака имају по Западној Србији. Са друге стране, у Крајини предњачи подграна J-Y22063. Од J-Y155375 издвајају се Кричке из Далмације и банијски Кричи.

[Uzi]

76. Николић, Јовањдан, Заовине, Бајина Башта

Припада хаплогрупи N2-Y7310>Y7313>FT182494>FT213937>FGC28435>Y510986, роду Пивљана (Браниловића-Руђића).

Има повишену вредност DYS449=31 и снижену вредност DYS570=17. На упоредивих 25 маркера му је најближи Делић из Шљивовице, пореклом од Костића из Семегњева, са којим има једну разлику. Делић има модалну вредност DYS449=30.

Тестирани је навео предање о селу Пишче, општина Плужине, Пива. Те могуће пређашње презиме Костић и сродство са Костићима из села Семегњево, Златибор.

Предање тестираног се поклапа са предањем Костића из Семегњева, записаног у студији Љубомира Мићића - Златибор:
Пре 300 година досељени су из Пиве: Пековићи (Благојевићи, Божовићи и Јездимировићи), Костићи (Вујовићи и Јездимировићи) и Пишчевићи из пивског села Пишча где их има и сад велика породица Добриловића, сви славе Јовањдан, и имају осељене рођаке: од Костића Делићи, Божићи и Кулаши у Шљивовици и Семегњевци (Николићи) на Филиповића Брду у Заовинама, а од Пишчевића Шућури у Шљивовици и породица јунака Стојана Чупића у Црнобар. Салашу у Мачви.

Костићи из Пишча су средином 19. века угашени у Пиви. Студија Обрена Благојевића - Пива:
Костићи (млађи). Они су били грана Браниловића и славили Јовањдан. У посљедње вријеме живјели су на Пишчу, па су око 1850. године изумрли.

Овим резултатом потврђено је предање Николића о вези са Костићима из Семегњева и старијем пореклу из Пиве. Препорука за даље тестирање је дубински тест код Данте или Небуле, да се детаљније профилише род Костића.

[Небојша]

53. Вукомановић, Ђурђиц, Дулене/Крагујевац, , I1-Y51867>PH220

Тестирани је једино навео да је породично презиме некада било Лукић. У књизи Левач Тодора М. Бушетића из 1903. се од породица које славе Ђурђиц наводе само Анђелковићи, и још се додаје да прислужују Ђурђевдан. За све породице из Дулене се каже да су досељене из Топлице. Тестирани има потпуно поклапање са раније тестираним Боћићем из Доњих Вратара, Александровац, који такође слави Ђурђиц, а прислужује Ђурђевдан. Једино што улива дозу сумње у ближу везу ове две породице је кратак хаплотип Боћића од 17 маркера. Међутим, због исте славе и релативне географске блискости би се основано могло претпоставити да су ове две породице генетски ближе повезане.

Хаплотип тестираног од модалног одступа једино на маркеру DYS549=12 који је најчешће 13 код ове хаплогрупе. Од тестираних на већем броју маркера, који обухвата и овај карактеристични, има потпуно поклапање са двојицом тестираних из Ариља који славе Никољдан: Милићевићем из Радошева и Павловићем из Крушчица.

Препорука за даље тестирање BigY-700 код FTDNA или WGS (Dante, Nebula).

Вероватно да постоји веза и са Мошићима (Ђурђиц) из истог места. Тестирани преко 23andMe (I1-Y13946).

О њима се каже следеће:

"Мошићи воде порекло од Мојсила Мијајловића. Презиме Мијајловић су променили у Мојсиловић да би касније то скратили у Мошић. Од Мојсила је настала и фамилија Поповић (4 куће у селу Бунар код Јагодине. Од Мијајловића су настале фамилије: Милисављевићи, Марковићи, Пешићи, Михајловићи (живели су у Ломници). Све те фамилије славе Ђурђиц (16.11.) а преслава им је Ђурђев дан (06.05.)."

[Atlantische]

67. Петровић, Мратиндан, Сићево, Нишка Бања

Припада хаплогрупи G2a-L140.

Иако Невген даје највеће шансе за припадност нижој грани L497, мислим да је вероватнија једна друга опција. Наиме, Петровић има свега 1 разлику (на GATAH4) на 20 упоредивих маркера са Димовским из Лознана крај Битоља. Димовски је радио Big Y тест, на основу којег је формирао грану бронзанодопске старости L140>PF3345>Y65645 са Арапином из Јемена. Како су у питању веома ретки хаплотипови на светском нивоу, требало би да постоји ближа веза између њих.

Оно што је још интересантније јесте да Петровић припада сада већ доста разгранатом генетичком роду са подручја Шоплука. Њега чине следећи тестирани:

- Двојица САНУ тестираних из Жељева код Сврљига који славе Светог Мину. Са обојицом има 3 разлике на 17 упоредивих маркера (385а, 391, GATAH4). Припадају роду који је досељен из Базовика код Пирота.

- Ђорђевић, Никољдан, Пирот. 3/23, разлике на истим маркерима.

- Пејчић, Никољдан, Рагодеш, Пирот. Рагодеш је суседно село Базовику. 3/23, разлике на истим маркерима.

- Нејавни тестирани из мини-пројекта тестирања староседелачких родова источне Србије, Мратиндан, Базовик, Пирот. 6/26, разлике на 385b, 449, 456, 549, 570, GATAH4.

Шлаг на торту јесте следећи податак из литературе o роду којем припада тестирани Петровић;

Даничови (Петровићи, 5 кућа; славе Св. Мину и Св. Мрату) и њихови поделци:

-Бекирови (Петровићи, 1 кућа; слави Св. Мину и Св. Мрату) досељени су из Базовика

Марија Антић, Антропогеографска проучавања насеља Сићевачке клисуре

Након свих изнетих података ствар је поприлинчо јасна. Имамо један обласно веома раширен генетички род чији припадници поред ''матичне'' славе Светог Мине/Мратиндана славе и Никољдан, са најстаријом познатом матицом на подручју села Базовика. Очигледно се ради о одавно ''утемељеном'' роду на том подручју, узевши у обзир за сада неколицину различитих тестираних који памте да су им преци доселили одатле. Додатни прилог њиховој старости јесте и немала маркерна разлика између Петровића и нејавног тестираног из Базовика.

Захваљујући генетичким тестирањима род је на неки начин оживео, па би било одлично уколико би се дубинским тестовима једног или више његових припадника утврдила међусобна удаљеност и време живљења најскоријег заједничког претка.

[Atlantische]

68. Вучетић, Никољдан, Жабаре, Крушевац

Припада хаплогрупи G2a-M406.

Несумњиво је повезан са Мијатовићем из оближњих Великих Купаца који такође слави Никољдан. Разликују се на свега 1 од 23 упоредива маркера (391).

Тестирани је навео да Вучетићи потичу из суседног Треботина где се налази гроб њиховог родоначелника Вучете Николића, сахрањеног средином 19. века. С друге стране, Мијатовић је приликом тестирања навео да је раније презиме његовог рода било Анђелковић, а да су у тај крај доселили негде из Црне Горе. Оваквих хаплотипова нема у Црној Гори, па је предање веома упитно.

Не знам да ли је овакав резултат изненађење, али он може да говори о дужем присуству предака Вучетића и Мијатовића подручју Расине.

[Ивица Јовановић]

Мијатовић је приликом тестирања навео да је раније презиме његовог рода било Анђелковић, а да су у тај крај доселили негде из Црне Горе.

Можда су мислили на Скопску Црну Гору, коју су и онако звали само Црна Гора.

[Селаковић]

58. Чолић, Кремна, Ужице, Ђурђиц, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS385b=17 и DYS570=21. Има већи број блиских поклапања хаплотипова, од којих је најближе (22/23) са Голушином (Аранђеловдан, Ново Милошево/Кикинда).

Тестирани је навео да је старо презиме Чолића било Матијашевић. Из неког разлога, ниједно од ова два презимена се не помиње у раду Љубомира Павловића о Ужичкој Црној Гори:
https://www.poreklo.rs/2014/03/07/poreklo-prezimena-selo-kremna-uzice/

На списку војних жртава из ратова 1912-1918. постоји "само" један Чолић и један Матијашевић, па претпостављам да је реч о млађој фамилији, односно презимену.

Вероватно би попис из 1863. године могао да разреши неке ствари, мени он тренутно није доступан.

Најбројнија фамилија која у Кремнима слави Ђурђиц су Витаси, двојица су тестирана (Арсић и Миливојчевић) и припадају хаплогрупи  I-P109.

Други по бројности требало би да су Панићи. Од упоредива 23 маркера, хаплотип тестираног Панића разликује се на три од хаплотипа Чолића, па можда ту постоји веза.

Међутим, има и неких млађих досељеника са овом славом. Познавалац са терена би лако разрешио дилему. 

[Atlantische]

113. Шуберић, Аранђеловдан, Мокрине, Херцег Нови

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480>Y128039>Y60799, роду Земуновића-Корјенића.

Поседује нешто специфичнији хаплотип, па је тако једини припадник рода са 439=13 (модал 12) и 570=18 (модал 19). Све остале вредности су у складу са стандардним, због чега има огроман број поклапања на 1-2 маркера разлике и са припадницима других подграна Y128480.

Шуберићи попут многих братстава овог рода по предању потичу од Стијачића из Клобука, одакле су иселили у Боку. Вероватно крајем 17. века, када и велики део бокељских братстава пореклом из Херцеговине. Од братстава којa се на различите начине доводе у везу са Стијачићима и то углавном као њихови огранци имамо тестиране Атељевиће, Комаре, Кујачиће, Јаничиће, Тркље и Бошњаке. Сви одреда су G2a-Y128480, изузев Бошњака из Подосоја код Билеће који су E1b-V13.

[Небојша]

Да,Баре су у питању налазе се на средокраћи пута ПП- Јабука.

Ипак је у питању Бара. Добио сам и детаљно објашњење.

"БарЕ (множина) се заиста налазе на магистралном путу Пријепоље - Пљевља управо на скретању за Камену Гору испред (планине, манастира и места) Јабука. Међутим када после искључења тим путем после 10-ак км прођете центар села Камена Гора и наставите на исток ка Бијорцу, где су се први Глушчевићи населили, тамо је и засеок БарА (једнина) одакле су моји преци."

[Небојша]

110. Гајевић, Ђурђевдан, Козица, Пљевља, J2b-M205>Y22059


Гајевићи су огранак Бујака, што је тестирани и навео у предању. Постоји потпуно поклапање на 23 маркера са Глушчевићима из Камене Горе, па све што важи за Глушчевиће, важи и за Гајевиће.

96. Глушчевић, Ђурђевдан, Бара, Камена Гора, Пријепоље, J2b-M205>Y22059
102. Глушчевић, Ђурђевдан, Гувништа, Камена Гора, Пријепоље, J2b-M205>Y22059

Реч је иначе о роду Бујака (Пљеваљски крај). О њима литература каже следеће:

"Бујаци у Вијенцу су род са Глушчевићима, Гајевићима и Гогићима из Зенице. Према једној верзији предања, која је изгледа најтачнија, дошли су од Гацка као Бујаци. Тамо и сада има велики број Бујака. Убили су свог агу и побегли за Никшић. То је урадио њихов предак Никола. Тај Никола није хтео да да аги порез, а кад му ага запрети да ће га истерати са имања, он га уби. Код Никшића су се задржали неколико година и потом су прешли у Шаранце око 1700. године. У Шаранцима су били још у једној кућној заједници, али су се ту изделили. Један је са породицом прешао Тару и населио се код Вељковића, задржавши старо презиме Бујаци. По њима је и село добило име. Остатак породичне задруге подели се на три дела, па и они пређоше Тару. Од Гаја су постали Гајевићи, од Гоге, који се гегао, Гогићи, а један је био глув, па му потомке прозваше Глушчевићи. Куда су се сељакали нови досељеници из Шарана, односно од Гацка, из Херцеговине, не може се утврдити, али су се Глушчевићи задржали у Каменој Гори, Гајевићи у Козици, Гогићи у Зеници, а Бујаци у селу, које по њима доби име Бујаци."

Генетички Глушчевићи (Бујаци) имају неколико веома блиских поклапања на потезу Пљевља-Пријепоље-Бијело Поље. Реч је о Радовићима из Џурова, затим Цвијовићима из Рибаревине и Цмиљанићима из Пљеваља. Сви славе Ђурђевдан. Са Радовићима Глушчевићи деле вредност 15 на маркеру DYS456, па су сигурно ближе повезани. Треба споменути да су Глушчевићима хаплотипом потенцијално блиске и неке муслиманске породице из Пријепоља, које су пореклом управо из околине Пљеваља, тј. крајева који су матични за Бујаке.

Ово је онај J2b-Y155375 хаплотип који је условно ближи Кричима и Крнојелцима, него Перуничићима и осталим Пљевљацима који славе Аранђеловдан и Ђурђевдан. С обзиром да су обе групе генетички добро профилисане, Глушчевићи имају две опције за тестирање:

1. J2b-M205>Y22059>Y155375>BY173966 (Перуничићи, Голубовићи и остали)
2. J2b-M205>Y22059>Y155375> FT422756 (Крнојелци, Кричке, муслимани из Пријепоља)

Занимљива је статистика до сада тестираних Срба из Пљеваља (узорак 50)

I2-Y3120 = 43.8%
I2-PH908 = 31.2%
I2-Z17855 = 4.2%
I2-S17250 = 4.2%
I2-Y3120 = 4.2%

J2b-M205 = 18.8%

I1 = 12.5%
I1-P109 = 4.2%
I1-Z63 = 4.2%
I1-M227 = 4.2%

E-V13 = 6.3%

R1a = 6.3%
R1a-Z280 = 4.2
R1a-M458 = 2.1

R1b = 6.3%
R1b-Z2705 = 2.1%
R1b-U152 = 2.1%
R1b-L48 = 2.1%

G2a-L42 = 4.2%

J2a-L70 = 2.1%


Ако се настави овакав тренд, сваки пети Србин из Пљеваља биће J2b-M205. Натпросечно је заступљена и хаплогрупа I2-Y3120, самим тим и подграна I2-PH908.

[Exiled]

Ипак је у питању Бара. Добио сам и детаљно објашњење.

"БарЕ (множина) се заиста налазе на магистралном путу Пријепоље - Пљевља управо на скретању за Камену Гору испред (планине, манастира и места) Јабука. Међутим када после искључења тим путем после 10-ак км прођете центар села Камена Гора и наставите на исток ка Бијорцу, где су се први Глушчевићи населили, тамо је и засеок БарА (једнина) одакле су моји преци."

За тај заселак нисам знао али ме јесте збуњивало то што знам да на Барама нема Глушчевића. Научих нешто.

[Милош]

8. Ђурковић, Петровдан, Белољин, Прокупље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 391=10, 437=14, 449=32, 635=22. Нема ближих поклапања. Са славом Петровдан, најближи су му на 3 разлике на упоредива 23 маркера: један из Зеока код Лазаревца и други Вучковић из околине Чачка. Препоручујем неки од дубинских тестова.

По речима тестираног, Ђурковићи су пореклом из Цоковића код Новог Пазара од истоименог рода.

"Ђурковићи, 5 кућа, Петровдан, преслава Андрија Прозвани, су старији досељеници из околине Подгорице."

https://www.poreklo.rs/2018/02/11/poreklo-prezimena-selo-cokovice-novi-pazar/

[Иван Вукићевић]

61. Орловић, Јовањдан, Горња Плоча, Ловинац, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>Z38456

Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS549=13. Од хаплотипова Матавуља (Јовањдан, Грбавци/Градишка) и Поповића (Никољдан, Грмушани/Двор) суштински се разликује само на маркеру DYS549, док на маркеру DYS570 хаплотипови поменуте двојице имају вредност 18, а хаплотип Орловића двоструку вредност 17-18. Како је модална вредност код припаданике гране Z38456 на овом макреру 19, он се може узети као кључан за претпоставку о сродству Орловића са Матавуљима и Поповићима. Орловић је због тога сврстан у род Д у табели СДНКП.

Тестирани нема предање о даљем пореклу своје породице. Није знао ни која је слава Орловића, али је тај податак доступан у врло солидном чланку о Горњој Плочи на Википедији:
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%93%D0%BE%D1%80%D1%9A%D0%B0_%D0%9F%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B0

[Иван Вукићевић]

74. Белчевић, Ђурђевдан (прислужба: Спасовдан), Трнови Лаз, Прокупље, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује снижене вредности марекра DYS385=16 и DYS570=18. Нема блиских поклапања на пројекту.

Тестирани је у упитнику навео следећи правац миграција: Расно/Сјеница > Стара Павлица/Рашка > Трнови Лаз/Прокупље
Исто наводи и Радомир Илић у свом раду о Ибру, говорећи о становништву Павлице:
-Бежанци (Белчевићи), Ђурђевдан. Дошли пре 5 година из Расне у Старој Србији. Свега их је једна кућа.

Препорука за даље тестирање: WGS или BigY ради утврђивања млађе гране.

[drajver]

75. Поповић, Лучиндан, Мокро Поље/Ервеник

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Е2 у табели СДП. У овом роду су поред Поповића још и Опачић из Биовичиног села и Вукмирица из Мокрог Поља. Све три породице могу своје поријекло везати за Мокро поље, јер и Опачићи лучинштаци су присутни у Мокром Пољу. Хаплотип је скоро у потпуности модалан и само на основу STR резултата не могу се поуздано одређивати везе са другим тестиранима хаплогрупе I2-PH908. Раније се претпостављало да ова група породица припада роду Никшића, међутим SNP тестови су оповргли овакву претпоставку (Опачић из Биовичиног села је негативан на никшићки FT190799).

У Мокром Пољу сљедеће породице, поред Поповића и Вукмирица,  славе Лучиндан и потенцијално би могле припадати овом роду: Вагићи, Каназири, Костићи, Муждале, Опачићи, Сучевићи, Тривићи. Сматра се да је становништво Мокрог Поља насељено из Бјелајског поља 1692. године. Међутим, треба оставити могућност да је ту било и старијих породица. Занимљиво је да је црква св. Луке у Мокром Пољу старија од ове сеобе. Или су досељеници почели славити св. Луку по храмовској слави или се ради о старијем становништву којег је црква св. Луке била родовска слава. Везано за овај род, потребно би било испитати и везу са родом лучинштака J-Y40288, јер Опачиће налазимо и у оквиру ове хаплогрупе. Опачићи из Плавна, са друге стране, славе трећу хаплогрупу N-FT182494.

И свакако, препорука је неки до дубинских тестова, како би се испрофилисао род.

[Петар М. Демић]

75. Поповић, Лучиндан, Мокро Поље/Ервеник

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Е2 у табели СДП. У овом роду су поред Поповића још и Опачић из Биовичиног села и Вукмирица из Мокрог Поља. Све три породице могу своје поријекло да вежу за Мокро поље, јер и Опачићи лучинштаци су присутни у Мокром Пољу. Хаплотип је скоро у потпуности модалан и само на основу STR резултата не могу се поуздано одређивати везе са другим тестиранима хаплогрупе I2-PH908. Раније се претпостављало да ова група породица припада роду Никшића, међутим SNP тестови су оповргли овакву претпоставку (Опачић из Биовичиног села је негативан на никшићки FT190799).

У Мокром Пољу сљедеће породице, поред Поповића и Вукмирица,  славе Лучиндан и потенцијално би могле припадати овом роду: Вагићи, Каназири, Костићи, Муждале, Опачићи, Сучевићи, Тривићи. Сматра се да је становништво Мокрог Поља насељено из Бјелајског поља 1692. године. Међутим, треба оставити могућност да је ту било и старијих породица. Занимљиво је да је црква св. Луке у Мокром Пољу старија од ове сеобе. Или су досељеници почели славити св. Луку по храмовској слави или се ради о старијем становништву којег је црква св. Луке била родовска слава. Везано за овај род, потребно би било испитати и везу са родом лучинштака J-Y40288, јер Опачиће налазимо и у оквиру ове хаплогрупе. Опачићи из Плавна, са друге стране, славе трећу хаплогрупу N-FT182494.

И свакако, препорука је неки до дубинских тестова, како би се испрофилисао род.

Све породице из Мокрог Поља које славе Лучиндан раније су носиле презиме Опачић и те промјене се могу испратити кроз различите историјске изворе. Већ у попису из 1709. године имамо писане доказе да су преци Вагића, Вукмирица, Каназира и Поповића пописани под презименом Опачић (Опачић речени Вага, Опачић речени Вукмир, Опачић речени Каназир, Опачић речени Поповић).

По мом мишљењу, изворна хаплогрупа Опачића из Плавна би могла бити J-Y40288, пошто имамо и резултат банијских Плављанића који прослављају Лучиндан (J-M241). Односно, матица Лучинштака J-Y40288 би могло бити управо Плавно.

[Небојша]

Главнина Далматинаца са славом Св. Лука за сада припада I2-PH908. То је углавном екипа из Мокрог Поља. Припадници J2b-Y40288 су из Босанске Крајине и Лике, плус поменути Плављанић са Баније. Из Далмације је неки Јовановић (Лучиндан) из Риђана код Книна, J2b-L283 (23andMe).

Постоји и један Кошутић исте хаплогрупе, али без места порекла. Може бити да је сродан Шевићима, Опачићима и Чубрилама. По Карановићу је то исти род.

Чињеница да крајишници I2-PH908 нису Никшићи по Y-DNA баца мало другачије светло на целу причу. Са друге стране, код овог крајишког рода јесте присутно неко предање о Никшићу, Никши, за које не верујем да је новијег датума. Како то објаснити.

 

[Exiled]

Мислим да је Опачић који је негативан на Никшиће наручио WGS тако да ће то ако не разреши а оно сигурно погурати ствари напред.

[drajver]

78. Бандић, Јовањдан, Кусуци/Рогатица

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y32084>FT25902>FT176119>FT174826. Овој грани припадају још и Савовићи из Комарнице у Дробњаку, Дробњаци из Својчева и Бољана код Пријепоља. Хаплотип је близак модалу за хаплогрупу I-PH908, а од рјеђих вриједности маркера издваја се DYS385ab=13-15. Бандић има и једну своју, нешто израженију вриједност, DYS389-II=32.

Иако је тестирани оставио предање о поријеклу од Бандића из Старе Црне Горе, оно по свему судећи није тачно, јер Бандићи припадају генетичком роду Ј2а, Цуца и Пјешиваца. Поријекло Бандића из Кусука је највјероватније са подручја Дробњака, иако генетички не припадају дробњачком роду.

О хаплогрупи I2-PH908>Y32084 више може да се прочита на сљедећем линку
https://www.poreklo.rs/2021/12/07/stablo-haplogrupe-i2-ph908y32084/

[drajver]

Са друге стране, код овог крајишког рода јесте присутно неко предање о Никшићу, Никши, за које не верујем да је новијег датума. Како то објаснити.

Мислим да су то све новије контаминације литературом.

[Exiled]

78. Бандић, Јовањдан, Кусуци/Рогатица

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y32084>FT25902>FT176119>FT174826. Овој грани припадају још и Савовићи из Комарнице у Дробњаку, Дробњаци из Својчева и Бољана код Пријепоља. Хаплотип је близак модалу за хаплогрупу I-PH908, а од рјеђих вриједности маркера издваја се DYS385ab=13-15. Бандић има и једну своју, нешто израженију вриједност, DYS389-II=32.

Иако је тестирани оставио предање о поријеклу од Бандића из Старе Црне Горе, оно по свему судећи није тачно, јер Бандићи припадају генетичком роду Ј2а, Цуца и Пјешиваца. Поријекло Бандића из Кусука је највјероватније са подручја Дробњака, иако генетички не припадају дробњачком роду.

О хаплогрупи I2-PH908>Y32084 више може да се прочита на сљедећем линку
https://www.poreklo.rs/2021/12/07/stablo-haplogrupe-i2-ph908y32084/

Знао сам да ћу се нешто обрадовати данас али ништа док не проверим.

[Небојша]

У Крајини имамо и Лучинштаке који упадају у род Никшића, онај Трубић? Не знам да ли је и Ерцег у тој групи.

[drajver]

У Крајини имамо и Лучинштаке који упадају у род Никшића, онај Трубић? Не знам да ли је и Ерцег у тој групи.

Да, Ерцег и Трубић свакако, али они су доста источно и могли би бити дио и касније сеобе (поготово је ово Ерцег симптоматично као назив за неког ко је дошао из Херцеговине касније у односу на становништво које му је тај надимак дало). Бојим се да се са њима завршава прича о Никшићима у Крајини. Треба провјерити и овог Девића из околине Дрниша.

Никшићи су најисточнији старохерцеговачки род који дијелом прелази и у Брда, у првим деценијама турске владавине били су добро позиционирани на својим матичним просторима, па вјероватно у 15-16. вијеку нису дали већи број исељеника у западне крајеве.

[drajver]

84. Шаравања, Добро Село/Читлук

Припада хаплогрупи I2-PH908. Прилично модалан хаплотип, што значи да има већи број блиских поклапања која не морају имати филогенетски значај. Једина карактеристична вриједност маркера, а могло би се рећи и јединствена за Шаравању, је DYS449=27. У бази нема ниједног тестираног који би имао ову вриједност, а нема их превише ни који имају вриједност DYS449=28. Ипак, добар дио тестираних нема тестиран овај маркер јер он раније није улазио у стандардни сет од 23 маркера. Препорука је дубински тест.

Шаравање су католичка породица из западне Херцеговине. Потомци су Томе Грбавца званог Шаравања из Доброг Села/Читлук, који је живио у првој половини 18. вијека. Шаравање  припадају старијем западнохерцеговачком роду Грбаваца који се на пдоручју Доброг Села у документима може пратити од 17. вијека,а вјероватно је на том подручју боравио и раније. Од рода Грбаваца су Шаравање и Бркићи у Добром Селу, као и Гарци и Метери из околине Имотског.

[Exiled]

Знао сам да ћу се нешто обрадовати данас али ништа док не проверим.

Бандићу ако ово читаш јави се, све ћу организовати, прибор имам, налог у Берлину имам па да проверимо везу. Проверио бих те и аутосомално јер ми мирише на нешто о чему не бих сад ништа писао можда на теми о мојој грани.

[drajver]

86. Марић, Ђурђевдан, Осредак/Цазин

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује нешто специфичнији хаплотип са неколико карактеристичних вриједности маркера: DYS391=10, DYS385ab=15-15, DYS643=11. Нема других тестираних који посједују све ове карактеристичне вриједности. Пашајлије из Дабра код Санског Моста, који славе Ђурђевдан, посједују DYS385ab=15-15, DYS643=11, али су на 5 маркера разлике удаљености од Марића. Ипак због исте славе и географске блискости ову везу би требало SNP провјерити. Марић нема других посебно бликсих хаплотипова, па једино рјешење представља неки од дубинских тестова.

О Марићима из Осредака је у етнографској литератури записано сљедеће: "Марићи 8 к. Славе Ђурђевдан. Старином су из Далмације, где су се звали Рабате. Уставили су се једно време у Хргару, а одатле пре 80 г. у Осредак." Рабате су биле присутне у околини Бихаћа у више насеља: Бихаћ, Хргар, Мала Пећа, Прашчијак. А било их је и у новском крају, у насељима Петковац и Тавија са нешто измијењеним презименом Рабат. У Далмацији није било Рабата, али је у Липама код Госпића у Лици било Рабатића, који славе Ђурђевдан. ови лички Рабатићи пописани су у околини Госпића (Радучу) још 1712. године. Презиме је можда надимачко и није искључено да је повезано са карловачким генералом Јосифом Рабатом, који је доста упечатљива фигура био међу крајишницима.

[Ojler]

25. Лека, Јовањдан, Ново Село Кореничко/Плитвичка Језера, I2-Y3120>PH3414>Y58629, род Мириловића

Матична област Лека је у Лици, на подручју које гравитира Кореници, где су забележени на попису 1712. године. Како се наводи у литератури, након освајања Лике и Крбаве 1527. године Турци су на подручје Коренице населили своје пастире (влахе) из Потарја, односно од Пиве и Лима. Ово становништво населило је подручје од Врела до Фркашића, а њихово насељавање завршено је 1580. године. Лексици презимене Хрватске из друге половине 20. века бележе Леке у кореничким селима Врановача, Жељава, Фркашић, Калебовац, Личко Петрово Село и  Ново Село Кореничко.

Хаплотип тестираног се потпуно уклапа у род Мириловића, са свим карактеристичним маркерима: DYS385=14-14, DYS448=21 и DYS576=17. Присутна је и ретка вредност DYS391=12 која је такође значајно заступљена код већег броја хаплотипова Мириловића, као и вредност DYS458=16. Све ове вредности поседују и хаплотипови двојице Мириловића из гламочког краја, који су уједно и најближи резултату Леке са разликама на два маркера од 23 упоредива: Чвокића из Красинца и Чолића из Старог Села. Није искључено да су ова три хаплотипа ближе генетички повезана унутар рода Мириловића и да формирају млађу грану, што би се морало проверити дубинским тестовима.

[Ojler]

27. Живковић, Ђурђевдан, Ражањ, I2-Y3120

Хаплотип тестираног карактеришу вредности DYS389i=14 и DYS460=11, а у мањој мери и DYS19=15. Технички најближи овом резултату су хаплотипови Керкеза (Врановина/Босански Петровац) и Шекарића (Мируше/Никшић) са разликом на два од 23 упоредива маркера. Иако Керкез и Шекарић славе Ђурђевдан као и Живковић, због њихове географске удаљености и различитих етнографских зона, претпостављам да је сличност хаплотипова без филогенетичког значаја.
О Живковићима нисам успео ништа да пронађем у етнографској литератури, а тестирани није навео предање о пореклу породице.

[Лепеничанин]

73. Буквић, Стевањдан, Стапари, Ужице, R1b>L51>U152>A274

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности за род Г1 у грани A274 у табели српског ДНК пројекта. То су DYS385а=10 и DYS448=17, а такође и DYS19=15. Најближи су му хаплотипови Тодоровића из Заовина (једина разлика на маркеру 456) као и географски блиског Шпијуновића из Мокре Горе, са разликом на два од 23 упоредива маркера (на маркеру 439, док је на маркеру  570 разлика двострука).

Овај род из Западне Србије који слави Стевањдан генетски је повезан са родовима из Босанске Крајине (Миљевић, Трнинић, Добријевић) и Далмације (Допуђ, Шуша) који славе исту славу. 

У тексту о пореклу породица у Стапарима Буквићи се доводе у везу са топонимом Букве код Пљеваља одакле су наводно пореклом, што би можда могао бити траг у потрази са матицом овог рода.

[Лепеничанин]

88. Меденица, Аранђеловдан, Дријенак, Колашин, R1b>L51>U152>Z36>Z37>Y175368

Меденице припадају генетском роду Морачана-Богићеваца. Хаплотип тестираног поседује вредност DYS549=11, која је по свему судећи карактеристичнa за род Меденица у односу на остале Морачане-Богићевце.

Од раније тестираног Меденице разликује се само на маркеру 570 на којима је хаплотип претходно тестираног мутирао за две вредности. Занимљиво је да новотестирани има потпуно поклапање с Мировићем из Томашева код Б. Поља, што доказује да су ти Мировићи заправо огранак Меденица из Мораче.

[Gorance]

Главнина Далматинаца са славом Св. Лука за сада припада I2-PH908. То је углавном екипа из Мокрог Поља. Припадници J2b-Y40288 су из Босанске Крајине и Лике, плус поменути Плављанић са Баније. Из Далмације је неки Јовановић (Лучиндан) из Риђана код Книна, J2b-L283 (23andMe).

Постоји и један Кошутић исте хаплогрупе, али без места порекла. Може бити да је сродан Шевићима, Опачићима и Чубрилама. По Карановићу је то исти род.

Чињеница да крајишници I2-PH908 нису Никшићи по Y-DNA баца мало другачије светло на целу причу. Са друге стране, код овог крајишког рода јесте присутно неко предање о Никшићу, Никши, за које не верујем да је новијег датума. Како то објаснити.

Postoje Kosutici od Gacka.

[Срки Вук]

Postoje Kosutici od Gacka.

И у Подграбу код Пала постоје Кошутићи који славе Св. Луку

[drajver]

92. Станковић, Аранђеловдан, Шиљци/Прибој

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује двије нешто карактеристичније вриједности маркера DYS390=25 и DYS456=16. Једини хаплотипови који посједују обе ове вриједности су на крајњем истоку Србије, и далеко од мјеста поријекла тестираног па није извјесно да постоји веза. У ближем окружењу тестирани нема блиских поклапања. Од слављеника Аранђеловдана најближи му је Новитовић из Добрача/Ариље (3/23 маркера разике), али Новитовић не посједује ниједан од карактеристичних маркера Станковића, па је упитно да ли би могла постојати нека веза. Својеврсна блискост хаплотипа постоји и са крајишким родом Родића, који славе Аранђеловдан, али они нису I2-PH908. Ипак не би било лоше провјерити припадност I2-PH908 или још боље урадити неки од дубинских тестова.

О Станковићима у литератури нисам успио наћи детаљније податке. Атанасије Пејатовић их помиње у насељима Шиљци и Пенезићи, али не наводи њихово даље поријекло. Неке податке о Станковићима из Шиљака, својевремено је оставио члан форума Bojša на сљедећој теми https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4721.0

[Перегрине Фалцон]

Да, Баре су у питању налазе се на средокраћи пута ПП- Јабука.

Појашњење за засеоке БарЕ на западној и БарА на источној страни села Камена Гора у општини Пријепоље у Србији:
БарЕ (множина) заиста постоје на магистралном путу Пријепоље - Пљевља управо на искључењу за Камену Гору пар километара испред манастира, планине, и села Јабука! Када се у БарамА искључите са магистралног пута ПП-ПВ и тим управо асфалтираним путем после 10так км прођете центар села КАМЕНА ГОРА и наставите на исток пар километара ка БИЈОРЦУ, где су се први ГЛУШЧЕВИЋИ населили, тамо је и засеок БАРА (једнина) одакле су претци тестираних, дакле БарЕ и БарА су на супротним странама истог села Камена Гора.

[Лепеничанин]

79. Кесић, Ђурђевдан, Голубић, Книн R1b>L51>U106>L48>Y6669>FT73970

Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност 20.2 (заокружену на 21), што га са приличном извесношћу смешта у наведену изворно германску грану која је врло честа међу родовима у табели српског ДНК пројекта.

Најближи му је хаплотип Кесића из Гламочана код Лакташа (потпуно поклапање на 23 маркера), а међу географски ближим тестиранима близак му је и хаплотип Петковића из Маовица/Врлике који слави различиту славу, Никољдан.

У самом Голубићу исту славу Ђурђевдан славе Чучци, Плавшићи и Зеленбабе, и то их чини могућим носиоцима истог хаплотипа, што би свакако ваљало проверити тестирањем. На 23&me постоји резултат Зелембабе I2-S17250, као и Плавшића R1b L2 (питање је да ли јеможда компанија погрешно одредила подграну), али би као што рекосмо све то тестирањем још неколико појединаца пореклом из Голубића ваљало проверити.

[Exiled]

Појашњење за засеоке БарЕ на западној и БарА на источној страни села Камена Гора у општини Пријепоље у Србији:
БарЕ (множина) заиста постоје на магистралном путу Пријепоље - Пљевља управо на искључењу за Камену Гору пар километара испред манастира, планине, и села Јабука! Када се у БарамА искључите са магистралног пута ПП-ПВ и тим управо асфалтираним путем после 10так км прођете центар села КАМЕНА ГОРА и наставите на исток пар километара ка БИЈОРЦУ, где су се први ГЛУШЧЕВИЋИ населили, тамо је и засеок БАРА (једнина) одакле су претци тестираних, дакле БарЕ и БарА су на супротним странама истог села Камена Гора.

Јасно све, распито сам се чак сам се и сетио прича о људима с Баре и о могућим родбинским везама са Глушчевићима с Баре. Све у свему брзоплето сам реагово..

[drajver]

97. Кнежевић, Никољдан, Чачак

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује прилично модалан хаплотип, али без пуних поклапања са досад тестиранима. Такође нема ближих поузданијих поклапања са неким од тестираних који славе Никољдан или су са географско блиског подручја. Једино рјешење је неки од дубинских тестова.

По наводима тестираног, у Чачак су досељени из Биоске/Ужице. Помиње претка Симеуна који је наводно син Трипка Гуриша и који је доселио у Биоску. Предање о Симеуну је вјероватно тачно, али не и веза са Трипком Гуришем ( у том погледу не поклапа се ни слава, ни миграциона рута нити има поклапања са другим породицама које изводе поријекло од Трипка Гуриша). Поред тога, поријекло Кнежевића из Биоске прилично је добро описано у етнографској литтератури:

"Биоска...–Кнежевићи (Костићи) су друга истодобна стара породица. У ово село дошла су четири брата: Симеун, Радоје, Коста и Михаило Кнежевић из села Кнежевићи у Пиви. Чим су пали у Пехар поделили су се. Још при сеоби умро је Михаило и оставио иза себе удову Станојку и више синова. По смрти Станојчиној поделе се синови и два сиђу у Радаљ сродницима Радићима и уз њих се спусте у Мачву, два остану у селу и један умре без деце а други умре млад и остави сина Богдана чији се потомци зову:
-Богдановићи и Станојчићи;
а друга двојица сиђу у Бобову под Медведник и ту уз сроднике, синове умрлог Радоја, који се раније иселио, остану и имају потомства. Од Косте су потомци Костићи. Кнежевићи у Пехару, Станојчићи и Богдановићи у пехару, Костићи у Пехару и Кесеровини су једна породица, има их 78 кућа, славе Никољдан."

[drajver]

98. Бубоња, Никољдан, Голубић/Книн

Припада хаплогрупи I2-PH908. Са претходно тестираним Бубоњом из истог мјеста, дијели близак хаплотип, који се разликује у 3/23 маркера. Дијеле заједничке карактеристичне маркере DYS19=15, DYS437=14. Новотестирани Бубоња има и једну своју рјеђу вриједност DYS549=12 у односу на раније тестираног Бубоњу. Узимајући у обзир заједничке карактеристичне маркере, чини се да је Бубоњама по хаплотипу најближи Конатар из Височке/Сјеница, који такође слави Никољдан. Конатар је дубински профилисан и припада хаплогрупи I2-FT16449>Y151633>FTA49542. Било би добро када би се и Бубоње провјериле на ове SNP-ове или, што је још боље, урадиле неки од дубинских тестова.

За Бубоње се као и за већину голубићких породица наводи да су доселили из Босне у 17. вијеку. Презиме је уско локализовано на кнински Голубић. Крајем 19. вијека неки од Бубоња су се населили и на подручју Унца.

[Селаковић]

97. Кнежевић, Никољдан, Чачак

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује прилично модалан хаплотип, али без пуних поклапања са досад тестиранима. Такође нема ближих поузданијих поклапања са неким од тестираних који славе Никољдан или су са географско блиског подручја. Једино рјешење је неки од дубинских тестова.

По наводима тестираног, у Чачак су досељени из Биоске/Ужице. Помиње претка Симеуна који је наводно син Трипка Гуриша и који је доселио у Биоску. Предање о Симеуну је вјероватно тачно, али не и веза са Трипком Гуришем ( у том погледу не поклапа се ни слава, ни миграциона рута нити има поклапања са другим породицама које изводе поријекло од Трипка Гуриша). Поред тога, поријекло Кнежевића из Биоске прилично је добро описано у етнографској литтератури:

"Биоска...–Кнежевићи (Костићи) су друга истодобна стара породица. У ово село дошла су четири брата: Симеун, Радоје, Коста и Михаило Кнежевић из села Кнежевићи у Пиви. Чим су пали у Пехар поделили су се. Још при сеоби умро је Михаило и оставио иза себе удову Станојку и више синова. По смрти Станојчиној поделе се синови и два сиђу у Радаљ сродницима Радићима и уз њих се спусте у Мачву, два остану у селу и један умре без деце а други умре млад и остави сина Богдана чији се потомци зову:
-Богдановићи и Станојчићи;
а друга двојица сиђу у Бобову под Медведник и ту уз сроднике, синове умрлог Радоја, који се раније иселио, остану и имају потомства. Од Косте су потомци Костићи. Кнежевићи у Пехару, Станојчићи и Богдановићи у пехару, Костићи у Пехару и Кесеровини су једна породица, има их 78 кућа, славе Никољдан."

Уколико је тестирани заиста од Кнежевића из Биоске, онда је ово један од занимљивијих резултата.

Могуће је пратити рујанске кнезове са седиштем у Биосци кроз већи део 18. века, практично све до Устанка. Један од три кнеза којима је у Ужичкој нахији издат берат 1740. године био је Урош Стакић из Биоске. После гушења побуне Шејха Мехмеда, један од три кнеза који јамче за рају Ужичке нахије 1749. године је кнез Стоја, да би, вероватно исти тај, кнез Стоја Павићевић из Биоске био један од двојице у Ужичкој нахији којима су издати берати 1780. године. У неким молбама упућеним властима 1790их, у вези са манастиром Рача, потписник је и кнез Тома Пе(х)арац, и мени се чини да би он могао бити кнез све до Устанка.

Знамо да Ужичка нахија није била захваћена устанком на почетку, и да су на Ужице нешто касније устаници кренули из Ваљевске и Соколске нахије, тако да су некако ови кнезови из времена пре 1804. године пали у заборав у народу, за разлику од, на пример, Ненадовића и Грбовића у суседној нахији, мада ови ужички истина нису после Устанка наставили да кнезују, за разлику од ваљевских породица. Код Павловића у Ужичкој Црној Гори, кад се говори о пореклу породица из Биоске, ова прошлост се не помиње и делује да је све заборављено.

На једном списку из 1819. године, Никола Кнежевић је кмет Биоске, појављује се и на тефтеру из 1823, али се 1830их то презиме више не појављује. Међутим, појављује се кмет Никола Томић, за кога видимо из других података да је стар, па је највероватније реч о истој особи, која би могла бити син Томе Пеарца?

Да ли су Урош Стакић, Стоја Павићевић, Тома Пеарац и Никола Кнежевић/Томић сви из исте фамилије односно исте мушке лозе, не можемо рећи, али постоји могућност. Да је Ђорђо још увек ту, неке ствари би биле јасније, јер би нам могао рећи шта пише на тефтеру из 1795. године.

Штета што је модалан хаплотип, најчешћа хаплогрупа и слава. Можда би могао бити повезан са Сијерчићем из Хан Пијеска. 

[drajver]

99. Шобић, Никољдан, Белотић/Богатић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има пуно поклапање на 17 маркера са раније тестираним Шобићем из Богатића. Посједују неке рјеђе вриједности маркера: DYS19=15, DYS389-I=14, DYS458=16. По овим вриједностима близак им је хаплотип Милића из Јабучја код Лајковца, али на упоредивих само 20 маркера. Немају других поузданијих ближих поклапања у окружењу, а ни иначе. Препорука је неки од дубинских тестова.

Тестирани је оставио предање о поријеклу из мјеста Бијела код Шавника од братства Вуловић. Међутим, јасно је да се овдје ради о новијем повезивању са дробњачким Шобићима на основу истог презимена. Братство Вуловића којима припадају и Шобићи у Бијелој, већ су профилисани као I1-P109 дробњачки род, тако да свакако нису повезани са Шобићима у Мачви.
О Шобићима из Белотића је записано у етнографској литератури да су "између 1829. и 1863. године...досељени из Босне".

[drajver]

100. Ковачевић, Игњатијевдан, Срђевићи/Гацко

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Малешеваца. Са претходно тестираним Ковачевићем из истог мјеста, разликује се на једном маркеру (DYS390). Од Малешеваца најближи су му још: Гојковић из Рудог Поља/Гацко, Тегарић из Горице/Требиње (на 2 маркера разлике од 23), али и остали из рода Малешаваца му нису далеко. Хаплотип Малешеваца је иначе модалан, без неких карактеристичних вриједности, и због тога се у профилисању рода више користи идентификација по рјеђој крсној слави Игњатијевдану него по самом хаплотипу. Нико од Малешеваца још није урадио дубински тест, па би свакако било добро да неко то уради, како би се до краја испрофилисао овај значајан и стари херцеговачки род.

Ковачевићи су и по предању од рода Малешеваца. У Срђевиће су се доселили у 18. вијеку. Било их је још у Добрељима/Гацко, Пресједовцу/Калиновик, у невесињским Зијемљима под преузетим презименом Сјеран. Средиште рода Малешеваца било је у угашеном насељу Малина у Рудинама, између Билеће и Требиња (данас у близини насеља Скроботна и Жудојевића).

[Иван Вукићевић]

72. Мрдаљ, Ђурђевдан, Ервеник, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722

Припада роду Васојевића и има модални хаплотип за овај род. Са претходно тестираним Мрдаљем из истог места има потпуно поклапање хаплотипова, док се од хаплотипа Мрдаља из Смилчића код Бенковца разликује на два маркера.

По речима тестираног, његова породица припада ужој грани Муса, док постоје још и Шпавори и Гобићи. Нема предање о даљем пореклу.

[drajver]

114. Ајковић, Алимпијевдан, Мојановићи/Зета

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује једну карактеристичну вриједност маркера DYS385ab=15-16, али је та вриједност маркера битна јер га повезује са другом породицом из Мојановића која и по предањима има везе са Ајковићима. Резултати ове породице нису објављени. Иако има чак пет маркера разлике у односу на Ајковића, рекао бих да је прилично сигурно да су повезани,а број разлика у маркерима само говори о старости овог зетског рода.

Ајковићи припадају групи породица које су некад живјеле у угашеном зетском насељу Бјеластавица и које славе Алимпијевдан. Већи дио ових породица се настанио у оближњим Мојановићима и вјероватно дао име насељу. У тај род би се још могли убројити: Кнежевићи, Ђуретићи, Дракићи, Крачковићи у Мојановићима, Лукачевићи у Бериславцима и Пејановићи у Подгорици. Сви ти родови збирно се називају Мојановићима, а наводно су поријеклом из Старе Србије. Име Мојановић су донијели насељу и роду, јер су једно вријеме боравили "под Мојаном у Васојевићима".

[drajver]

116. Шовљански, Митровдан, Ђурђево/Жабаљ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује неколико карактеристичних маркера: DYS391=10, DYS439=10, DYS635=21, што га уз славу Митровдан прилично сигурно везује уз раније тестираног Николића из Тодорин дола/Мионица. По истим карактеристичним маркерима веза би могла постојати и са другим породицама које не славе Митровдан: Тукић/Аранђеловдан из Батковића/Бијељина и родом Драпића из Херцеговине, који славе Михољдан, а припадају грани I2-PH908>Z16983.

Шовљански би требали бити прилично стара бачка породица. Шовљански се у Ђурђеву и уопште Шајкашкој могу пратити у изворима од почетка 19. вијека. Тестирани је навео старији облик презимена Шовљанин и порекло из Темерина. У Темерину је заиста у попису 1728. године, пописан и Јован Шовљанин. Даље поријекло би свакако требало бити, судећи по облику презимена, из старог бачког насеља Шове (данас Равно Село/Врбас). Доста Срба исељених из Шова носила је презиме Шовљански или Шовљанин. Ту би се могло радити и о Србима који су ту боравили још за вријеме турске власти у 16-17. вијеку.

Било би занимљиво видјети колико је стара веза Шовљанског и Николића из Тодорин дола код Мионице. Николић би требао потицати од разгранатог рода Команичана митровштака из
Команице/Мионица.

[Кековац]

64. Станојевић, Ђурђевдан, Чачак, I1-P109>FGC22045>FGC22061

Припада генетичком роду Дробњака, при чему има карактеристичну вредност маркера DYS439=12 која указује на могућност ближе сродничке везе са Станковићем из Доброселице код Чајетине, који такође слави Ђурђевдан, а са којим има потпуно поклапање на упоредива 23 маркера.

Тестирани није навео никакво породично предање о даљем пореклу.

[Atlantische]

116. Шовљански, Митровдан, Ђурђево/Жабаљ
Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује неколико карактеристичних маркера: DYS391=10, DYS439=10, DYS635=21, што га уз славу Митровдан прилично сигурно везује уз раније тестираног Николића из Тодорин дола/Мионица. По истим карактеристичним маркерима веза би могла постојати и са другим породицама које не славе Митровдан: Тукић/Аранђеловдан из Батковића/Бијељина и родом Драпића из Херцеговине, који славе Михољдан, а припадају грани I2-PH908>Z16983.

Шовљански би требали бити прилично стара бачка породица. Шовљански се у Ђурђеву и уопште Шајкашкој могу пратити у изворима од почетка 19. вијека. Тестирани је навео старији облик презимена Шовљанин и порекло из Темерина. У Темерину је заиста у попису 1728. године, пописан и Јован Шовљанин. Даље поријекло би свакако требало бити, судећи по облику презимена, из старог бачког насеља Шове (данас Равно Село/Врбас). Доста Срба исељених из Шова носила је презиме Шовљански или Шовљанин. Ту би се могло радити и о Србима који су ту боравили још за вријеме турске власти у 16-17. вијеку.

Међу 178 старешина српских породица из до тада већински српског Темерина које су се пролећа 1800. године иселиле у Шајкашки батаљон због притиска мађарског грофа и основали Ђурђево на до тада пустари Пашка уписана је неколицина Шовљанских:

Било би занимљиво видјети колико је стара веза Шовљанског и Николића из Тодорин дола код Мионице. Николић би требао потицати од разгранатог рода Команичана митровштака из

Занимљиво је да су Тодорин Долу суседна села Горњи и Доњи Мушићи, из којих због топонимске сличности наводно порекло води уз Шовљанске најпознатија темеринска/ђурђевачка српска фамилија - Мушицки. Ово наводим само као куриозитет, јер је оваква прича  претпостављам новијег датума.

[Милош]

8. Ђурковић, Петровдан, Белољин, Прокупље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 391=10, 437=14, 449=32, 635=22. Нема ближих поклапања. Са славом Петровдан, најближи су му на 3 разлике на упоредива 23 маркера: један из Зеока код Лазаревца и други Вучковић из околине Чачка. Препоручујем неки од дубинских тестова.

По речима тестираног, Ђурковићи су пореклом из Цоковића код Новог Пазара од истоименог рода.

"Ђурковићи, 5 кућа, Петровдан, преслава Андрија Прозвани, су старији досељеници из околине Подгорице."

https://www.poreklo.rs/2018/02/11/poreklo-prezimena-selo-cokovice-novi-pazar/

Мало опширније о Ђурковићима by Equinox

Ђурковићи су потомци три брата – Ђорђа, Јанка и Станисава, синова Михајла, који су током 19. века настањивали села Козарево (Нови Пазар) и Цоковиће (Нови Пазар). Ђурковићи су заједно са Андрићима-Марковићима, чинили једино становништво Цоковића до краја 19. века и били су један од три рода која су у истом периоду насељала Козарево (поред Биораца и Филиповића).

Крајем 19. века су се сви Ђурковићи из Козарева иселили у Белољин (Прокупље), и то задруге браће од стричева - Јанићије (Саве) Ђурковића, са 7 члана, Милије (Василија) Ђурковића са 15 члана, и задруга Милентија (Глигорија) Ђурковића, са 6 члана.

Од Ђурковића из Цоковића је 1879. године у суседни Конџељ (Прокупље) исељена задруга Николе (Ђорђа) Ђурковића од два члана, а у периоду између 1886. и 1889. године је у Кончић (Прокупље) насељена задруга Тимотија Јанковића, сина Јанка (Михајла) Ђурковића, брата од стрица Николе (Ђорђа) Ђурковића, насељеног у Конџељу.

Претходно је од Ђурковића из Цоковића средином 19. века исељена једна кућа у Кућане (Рашка) - Јевта (Ђорђа) Ђурковића, где му се 1858, године родио син Јаков, од које потичу данашњи Ђурковићи у Кућану, а преостале куће Ђурковића у Цоковићу потичу од јединог сина Ђорђа (Михајловог), који је остао на огништу – Павла (Ђорђева).

[Иван Вукићевић]

91. Лукаја, Михољдан, Хасанбеговци (заселак Брајићи), Гламоч, E-V13>Z5018>S2979>L241>Y142744

Припада роду В из табеле СДНКП. Хаплотип тестираног поседује вредности маркера DYS385=17-19 и DYS449=32, које одступају од модалног хаплотипа овог рода. Презимена породица које припадају овом роду: Ћопић, Чикара, Ћук, Вулин, Ђукић, Клеут, Јагуз. Сви славе Михољдан, осим породице Ћук, која слави Никољдан.

Боривоје Милојевић у свом раду Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље наводи следеће:
Лукоја је доселио из Оџака, где је био код бега и „ходао по становијех“. Слави Арх. Михајила.
Михољдан је у календару СПЦ посвећен Преподобном Киријаку Отшелнику, а празник је назив добио по Св. Архангелу Михаилу кога католици прослављају истог дана (Миховил=Михаило). Због тога је аутор вероватно грешком написао да славе Св. Архангела Михаила.

О крајишким породицама које славе Михољдан имамо засебну тему на форуму: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5190.0

[Иван Вукићевић]

32. Лазаревић, Ђурђевдан, Рудовци, Лазаревац, E-M34>Y29061>Z21466>Y159961>Y177539

Припада роду А из табеле СДНКП. Овом роду припадају још и Лазаревић (Ђурђевдан, Гунцати/Барајево), Дувњак (Никољдан, Лука/Илијаш) и Зелен (Никољдан, Рилић/Купрес). Веза са Лазаревићем из Гунцата је очито новијег датума, имајући у виду географску блискост и исто презиме и славу.

Тестирани је навео да је претходно презиме Лазаревића било Лакић.

Петар Петровић у свом раду о Шумадијској Колубари из 1939. године наводи следеће:
У прошлом веку доселило се девет родова:
–Лакићи (Живковићи и Лазаревићи) су од Васојевића у црногорским Брдима, Ђурђевдан.

Предање о пореклу Лакића од Васојевића је очито нетачно, што није изненађење с обзиром на то да Васојевићи славе Аранђеловдан, а не Ђурђевдан.

[Небојша]

84. Шаравања, Добро Село/Читлук

Припада хаплогрупи I2-PH908. Прилично модалан хаплотип, што значи да има већи број блиских поклапања која не морају имати филогенетски значај. Једина карактеристична вриједност маркера, а могло би се рећи и јединствена за Шаравању, је DYS449=27. У бази нема ниједног тестираног који би имао ову вриједност, а нема их превише ни који имају вриједност DYS449=28. Ипак, добар дио тестираних нема тестиран овај маркер јер он раније није улазио у стандардни сет од 23 маркера. Препорука је дубински тест.

Шаравање су католичка породица из западне Херцеговине. Потомци су Томе Грбавца званог Шаравања из Доброг Села/Читлук, који је живио у првој половини 18. вијека. Шаравање  припадају старијем западнохерцеговачком роду Грбаваца који се на пдоручју Доброг Села у документима може пратити од 17. вијека,а вјероватно је на том подручју боравио и раније. Од рода Грбаваца су Шаравање и Бркићи у Добром Селу, као и Гарци и Метери из околине Имотског.

Има их и на 23andMe, Широки Бријег, хаплогрупа I2-S17250.

[Небојша]

86. Марић, Ђурђевдан, Осредак/Цазин

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује нешто специфичнији хаплотип са неколико карактеристичних вриједности маркера: DYS391=10, DYS385ab=15-15, DYS643=11. Нема других тестираних који посједују све ове карактеристичне вриједности. Пашајлије из Дабра код Санског Моста, који славе Ђурђевдан, посједују DYS385ab=15-15, DYS643=11, али су на 5 маркера разлике удаљености од Марића. Ипак због исте славе и географске блискости ову везу би требало SNP провјерити. Марић нема других посебно бликсих хаплотипова, па једино рјешење представља неки од дубинских тестова.

О Марићима из Осредака је у етнографској литератури записано сљедеће: "Марићи 8 к. Славе Ђурђевдан. Старином су из Далмације, где су се звали Рабате. Уставили су се једно време у Хргару, а одатле пре 80 г. у Осредак." Рабате су биле присутне у околини Бихаћа у више насеља: Бихаћ, Хргар, Мала Пећа, Прашчијак. А било их је и у новском крају, у насељима Петковац и Тавија са нешто измијењеним презименом Рабат. У Далмацији није било Рабата, али је у Липама код Госпића у Лици било Рабатића, који славе Ђурђевдан. ови лички Рабатићи пописани су у околини Госпића (Радучу) још 1712. године. Презиме је можда надимачко и није искључено да је повезано са карловачким генералом Јосифом Рабатом, који је доста упечатљива фигура био међу крајишницима.

По Карановићу ови Марићи су огранак рода Грковић-Недимовић. Од тестираних из овог "рода" имамо за сада:

(обојица са 23andMe)
Грковић, Ђурђевдан, Плашки, I2-S17250
Грковић, Ђурђевдан, Средња Гора, Удбина, I2-S17250

Не знам да ли би Грковић I2-PH908 са истом славом, из Западне Славоније, могао бити повезан са личким Грковићима. Делује да Марићу није генетички близак, али би било занимљиво видети хаплотипове ових Личана.

[Небојша]

79. Кесић, Ђурђевдан, Голубић, Книн R1b>L51>U106>L48>Y6669>FT73970

Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност 20.2 (заокружену на 21), што га са приличном извесношћу смешта у наведену изворно германску грану која је врло честа међу родовима у табели српског ДНК пројекта.

Најближи му је хаплотип Кесића из Гламочана код Лакташа (потпуно поклапање на 23 маркера), а међу географски ближим тестиранима близак му је и хаплотип Петковића из Маовица/Врлике који слави различиту славу, Никољдан.

У самом Голубићу исту славу Ђурђевдан славе Чучци, Плавшићи и Зеленбабе, и то их чини могућим носиоцима истог хаплотипа, што би свакако ваљало проверити тестирањем. На 23&me постоји резултат Зелембабе I2-S17250, као и Плавшића R1b L2 (питање је да ли јеможда компанија погрешно одредила подграну), али би као што рекосмо све то тестирањем још неколико појединаца пореклом из Голубића ваљало проверити.

Генетички веома добро профилисан род, чији се резултати за сада одлично поклапају са оним што каже литература. Овом роду у Крајини припадају још неке породице, од којих се на 23andme налазе:

Видовић, Ђурђевдан, Видовићи, Босанско Грахово, R1b-U106>L48>Z326

Са овим резултатом добили смо хаплогрупу уначких Кесића, а уједно и потврду резултата Кесића из околине Лакташа.

"Кесића под тим презименом и под наново издевеним има у целој области 74 куће. Издевена су им презимена: Краљ, Стевандић, Видовић, Рујевић, Алексић и Поповић. Славе Ђурђевдан. Старац Никола Кесић из Прекаје прича о старини своје породице: „Мој пранђед Јандрија иселио из Голубића у Далмацији. Један му брат остао у Грахову, један у Жупици и од овога су Видовићи, а један у Мрђама."

Још један резултат који потврђује везу Кесића, Видовића и осталих Ђурђевштака из Унца:

Бабић, Ђурђевдан, Бравско, Босански Петровац, R1b-U106>L48>Z326

"Бабић - дванаест куће. Славе Ђурђевдан. Звали се некада Кесићи. Пореклом су из Видова Села у Горњем Унцу. Има их тамо доста и данас. Пре 90 година доведе отуда нека удовица осам синова. Под старост њену звали је и укућани и сељани бабом. Потомство јој доби отуда презиме Бабић."

Иако нико од крајишке групе није радио дубински тест, јесте једна њима маркерима блиска група из Шумадије и реч је о подграни Y316930, која се налази низводно од Z326.

Матица ове крајишке групе може бити потез Пљевља-Пријепоље, одакле је пореклом њихов генетички сродник Цмиљановић са славом Никољдан (Јабука, Пријепоље), али и тестирани Ласица са 23andMe (Пљевља, иста слава), који припада R1b-L48, односно Живановић, такође из Пљеваља, који припада управо R1b-Z326.

[Небојша]

114. Ајковић, Алимпијевдан, Мојановићи/Зета

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује једну карактеристичну вриједност маркера DYS385ab=15-16, али је та вриједност маркера битна јер га повезује са другом породицом из Мојановића која и по предањима има везе са Ајковићима. Резултати ове породице нису објављени. Иако има чак пет маркера разлике у односу на Ајковића, рекао бих да је прилично сигурно да су повезани,а број разлика у маркерима само говори о старости овог зетског рода.

Ајковићи припадају групи породица које су некад живјеле у угашеном зетском насељу Бјеластавица и које славе Алимпијевдан. Већи дио ових породица се настанио у оближњим Мојановићима и вјероватно дао име насељу. У тај род би се још могли убројити: Кнежевићи, Ђуретићи, Дракићи, Крачковићи у Мојановићима, Лукачевићи у Бериславцима и Пејановићи у Подгорици. Сви ти родови збирно се називају Мојановићима, а наводно су поријеклом из Старе Србије. Име Мојановић су донијели насељу и роду, јер су једно вријеме боравили "под Мојаном у Васојевићима".

Из овог рода, што је својеврсна потврда о истом генетичком пореклу, тестирани су још и Крачковићи (Алимпијевдан) из Мојановића (I2-M423, 23andMe).

[Иван Вукићевић]

101. Манић, Митровдан, Обреновац, Пирот, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>Z38456

Хаплотип тестираног поседује за ову грану неуобичајену вредност маркера DYS385=17-17. Има потпуно поклапање хаплотипова са претходно тестираним Манићем из истог места. На три маркера се разликује од хаплотипа Игњатића (Јовањдан, Талежа/Требиње).

Тестирани је навео да се предак Манића, који се звао Млаџа, доселио из Скрвенице код Димитровграда, те да им је по њему старо презиме било Млаџић.

[Црна Гуја]

94. Туторов, Михољдан, Силбаш, Бачка Паланка

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>CTS8816>L1280>Y5647. Поседује за ову грану карактеристичне вредности DYS385=11-13 и DYS643=9, и нема вредности које значајније одударају од модалних, међутим и поред тога нема ближих поклапања у табели. Једини са којим има мање од 4 разлике на 23 маркера је Веселиновић из Црнче код Љубовије који слави Аврамијевдан, од ког се разликује на 3 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани нема сазнања о даљем пореклу, а у попису Силбаша из 1828. године међу 262 домаћина не спомиње се ниједан Туторов.

https://www.poreklo.rs/2015/01/02/silbas-opstina-backa-palanka/

[Црна Гуја]

103. Стевановић, Ђурђевдан, Трновац, Кнежевац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>Y4459>YP617>BY169316. Хаплотип је практично идентичан модалном, једина вредност која се нешто ређе јавља код припадника ове гране је снижена DYS481=22. Најближе поклапање има са Вујовићем из Прогорелице код Краљева (Никољдан), Марковићем из Јужног Кочарника код Тутина (Аранђеловдан) и Арнаутовићем из Челебића код Коњица (Стевањдан), од све тројице разликује се на 2 од 23 маркера. За један маркер више разликује се од већине припадника рода Y4459 A који одликује слава Св. Врачи, и од Маринковића из Спанца код Куршумлије, који је дубински тестиран и припада грани BY169316*. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да су према предању даљим пореклом из Великог Трновца на Косову. Није навео родовски надимак, па није познато којем од неколико родова који славе Ђурђевдан припадају његови Стевановићи.

https://www.poreklo.rs/2015/12/11/poreklo-prezimena-selo-trnovac-knjazevac/

[Владимир Бојановић]

Похвалио бих учеснике кратке дискусије на 7. страници ове теме о далматинским лучинштацима PH908, посебно ми се допао термин "контаминација литературом" , који на симпатичан начин можда и најбоље објашњава појаву новонасталих предања међу њима, о пореклу "од Никшића". Ипак, крајњи утисак донекле квари последња реченица, у којој је пропуштена прилика да се поентира:

Никшићи су најисточнији старохерцеговачки род који дијелом прелази и у Брда, у првим деценијама турске владавине били су добро позиционирани на својим матичним просторима, па вјероватно у 15-16. вијеку нису дали већи број исељеника у западне крајеве.

Потребно је ускладити ову реченицу са бројним генетичким резултатима дубински тестираних Никшића, у првом реду са резултатима тестираних из бијелопољског/бихорског, мојковачког и колашинског краја као и са предањима оних тестираних у исељеништву који своја порекла такође везују за ове области (и чија исељавања су уско везана са историјским догађајима током 17. века који су узроковали страдања старог српског становништва Полимља и Потарја укључујући и страдања вековима старе духовне и културне баштине нашег народа), затим њиховим прецизним упоређивањима са резултатима Никшића Жупљана, Ровчана и Требјешана уз пратећe познавање апсолутно свих традиционалних предања која говоре о неаутохтоности Никшића у тој области (укључујући и предања Никшића), територијалног ширења на рачун староседелачких родова на простору средњовековног Оногошта, о чему пишу Богумил Храбак, Бојан Новаковић и други што је у савршеној корелацији и са констатацијама Ахмеда Аличића о пореклу Никшића Оногошта из полимско-тарске Нахије Никшић, да би се добио резултат прецизније и истините интерпретације:

Никшићи су старорашки род, који током 14. и 15. века мањим делом прелази у најисточнију област Херцеговине, у првим деценијама турске владавине били су доминантни, добро позиционирани и територијализовани на својим матичним просторима између река Лим, Тара и Љубовиђа, због чега је ова област у турским пописима 15-16. века и носила назив Вилајет Никшић одн. Нахија Никшић, па вероватно из тих разлога они и нису дали већи број исељеника у западне крајеве током овог периода.

Такође бих искористио ову прилику да позовем новотестираног Булатовића из Мртвог Дубоког да нам се придружи у подпројекту генетичког тестирања братства Булатовић, чији припадници су позиционирани у подграни Y250780>А29200, у циљу профилизације Батрићеваца, једног од два огранака Булатовића и јаснијег утврђивања настанка низводне А29199 SNP мутације:

30. Булатовић, Лучиндан, Тимар/Шавник

Припада хаплогрупи I2-PH908>FT190799>Y250780, роду Никшића Ровчана Булатовића. У односу на модал има благо помјерене сљедеће вриједности маркера: DYS458=16, DYS570=19, DYS635=24. Све ове вриједности и уједно пуно поклапање има и тестирани Булатовић из Мртвог Дубоког/Колашин. Било би добро да тестирани Булатовић уради дубински тест како би се још детаљније одредиле везе унутар самог рода Булатовића.

Тестирани је навео предање да су његови Булатовићи досељени из засеока Лука у Мртвом Дубоком, што је кроз блиско генетичко поклапање са Булатовићем из Мртвог Дубоког највећим дијелом и потврђено.

12. ДЕО:
И сада долазимо до дела предања које су днк анализе обориле. Утврђено је да поједине фамилије из Мртвог Дубоког, које су наводно потекле од Драгића Батрићевог, нису носиоци хаплогрупе изворних Булатовића, нити су међу собом генетски блиске. Наиме, имамо двојицу који припадају различитим гранама R1a: Бајовића (његови рођаци су наведени Ненадићи и Пешићи у Мртвом Дубоком) и Стајовића из Горње Горице код Подгорице, али имамо и Стајовића из околине Плава са хаплогрупом I1-P109 и генетички му блиске Еровиће из Пода код Бијелог Поља (иначе, Стајовићима су по предању најближи рођаци Зрновићи у Мртвом Дубоком). Ипак, да ствар по Драгића не буде неповољна одн. да се заиста ради о једном од Батрићевих синова, "постарали" су се резултати на 23 маркера тестираног Булатовића из Липова, који припада управо грани Ђурковића из Мртвог Дубоког, и Булатовића - Кркељића из Пожња код Колашина, пореклом такође из овог села у Ровцима. Обојица су припали PH908 и немају већа одступања на маркерима у односу на остале тестиране Булатовиће, па је с тога њихова припадност А29200 несумњива, а такође би се сасвим основано могла претпоставити и њихова припадност А29199, што би SNP тестирањем свакако требало испитати. Дакле, уколико би се утврдило да су и Драгишини и Драгићеви потомци носиоци А29199 мутације, то би такорећи и дефинитивно значило њен настанак управо код Батрића Вуксановог. Уколико испадну негативни на А29199, онда је Батрићев FGC17150/ZS1610 и ово би требало потврдити WGS тестовима, што се највероватније неће у скоријој будућности реализовати.

[drajver]

126. Лакић, Никољдан, Рекавице/Бања Лука

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од рјеђих и карактеристичних вриејдности маркера издвајају се DYS19=15, DYS437=14. По тим вриједностима, слави Никољдану постоји одређена блискост са хаплотиповима далматинских Бубоња, али и са Конатарима из Сјенице (профилисани као I2-FT16449>Y151633>FTA49542), међутим потребна би би била SNP потврда.

Лакићи никољштаци су по шематизму 1882. године  били присутни у Рекавицама код Бања Луке. У етнографској литератури стоји недоређена ставка да су поријеклом из Херцеговине. Било их је и у парохији Кукуље у Лијевчу, али у неким парохијама Средње Босне (Травник и Бусовача). Не знам да ли би могли бити повезани са Лакићима из Рекавица.

[НиколаВук]

22. Димитров, Јовањдан, Ресен/Босилеград

Припада хаплогрупи I2-M223>A427>Y4884, роду А у табели Српског ДНК пројекта. Поседује карактеристичне вредности маркера DYS549=11 и DYS635=22, а од осталих тестираних из овог рода се разликује на најмање 3 од упоредивих 23 или 37 маркера. Тако су му технички најближа поклапања Алексић из Борчана код Лепосавића (слава Врачевдан) и Лазаревић из Мириловца код Параћина (слава Врачевдан), од којих се разликује за једну вредност управо на карактеристичним DYS549 и DYS635, као и на DYS570 за две вредности. Ово наравно не мора значити да су они и у некој ближој родословно-генетичкој вези. Препорука је да се уради WGS тест или FTDNA Big Y тест како би се утврдила дубља грана, јер нико из овог рода још увек није урадио ту врсту теста.

https://www.yfull.com/tree/I-Y4884/

Тестирани није оставио никакве податке о даљем пореклу у упитнику. У књизи "Насеља општине Босилеград" Горана Миланова, у којој се аутор није ближе бавио пореклом становништва у селима босилеградског краја, је наведено присуство Димитрова у неколико махала села Ресен, а тестирани, на основу одређених података из упитника, највероватније потиче од Димитрова из махале Шеиновци, која се налази на северним падинама Драјине Главе, на надморској висини од 885 до 990 метара.

[Ojler]

33. Зороје, Никољдан, Мудрић Село/Оштарски Станови/Раковица (ХР), I2-Y3120>S17250>Y4882>I-Y220413>I-FT109194>I-FT109402>, род А

Према наводима тестираног, даљим пореклом су из села Вребац код Госпића, у које се 1699. године доселио Илија Зороје из Босанског Грахова. У Вребцу заиста постоји породица сличног презимена, Зороја, која такође слави Никољдан. Из историјских извора је познато да је Вребац, након што је то подручје Аустрија освојила од Османлија крајем 17. века, поново плански насељен Србима крајишницима између 1689. и 1692. године, за време владавине цара Леополда Другог. Насељени Срби су дошли већином из предела Оточца и Бриња, мањи број из северне Далмације, а неколико породица од Босанског Грахова и долине Унца. У крајишком попису земљишних поседа и становништва Врепца из 1712. године наведен је и Илија Зороја, као власник парцеле површине од 280 ланаца, са седам чланова домаћинства "за оружје" и петнаесторо жена и деце.

Хаплотип тестираног Зороја поседује само једну стварно карактеристичну вредност, а то је DYS576=16, док се за неколико маркера може рећи да се јављају нешто ређе: DYS19=15, DYS391=10 и DYS385a=15. Резултат се добро уклапа у модални хаплотип рода који је у бази СДНКП означен као род А гране I2-FT109402. Овом роду припада и Зороја из Павловаца Вребачких код Госпића. Иако поменути род нема посебно карактеристичних маркера, код свих хаплотипова који му припадају, а којих је за сада осам, појављују се две од поменутих донекле карактеристичних вредности које поседује и тестирани Зороје из Мудрић Села: DYS391=10 и DYS385a=15. Узимајући у обзир све наведено, може се са приличном сигурношћу закључити да је предање тестираног тачно и да породице Зороје са Кордуна и Зороја из Лике припадају истом генетичком роду. Наравно, за коначну потврду било би неопходно проверити вредности релевантних СНП маркера или урадити дубински генетички тест. Остале породице који припадају овом роду и чији су резултати до сада објављени су: Љубоја (Копљевићи/Мркоњић Град, Марковдан), Басарић (Барлете/Госпић, Ђурђевдан), Вуклиш (Читлук/Козарска Дубица, Никољдан), Драгојевић (Решетар/Плитвичка Језера, Никољдан), Тегелтија (Горња Подгорја/Мркоњић Град, Ђурђевдан), Зарић (Вилуси/Бања Лука, Никољдан).

[НиколаВук]

90. Ђурђевић, Никољдан, Метковић/Богатић

Припада хаплогрупи I2-M223, вероватно нижој подграни L801. Поседује неколико прилично карактеристичних вредности на маркерима, као што су ниске вредности 9 на маркеру DYS439 и 10 на DYS533, као и повишене вредности 15 на DYS437, 21 на DYS448, 17 на DYS456 и 15 на DYS549. Самим тим нема блиских поклапања у табели Српског ДНК пројекта. Препорука је да се одради WGS тест или FTDNA Big Y како би се потврдила или оповргла припадност грани L801 и профилисала најнижа подграна.

https://www.yfull.com/tree/I-L801/

Тестирани је у упитнику навео оно што је познато и из литературе, а то је да је старије презиме Ђурђевића било Јовановић и да су се доселили из села Ступнице код Лознице. Такође је навео да је презиме најстаријег претка било Росић (односно да су га звали Росин по мајци) и да су му деду и прадеду знали под надимком Лујини. У књизи Миливоја Васиљевића "Мачва - историја, становништво" су о Ђурђевићима из Метковића наведени следећи подаци:

"ЛАЗИЋИ (Никољдан, 3 к), и од њих ЂУРЂЕВИЋИ (1 к), те СИМИЋИ (9 к), и од њих МИЈАТОВИЋИ (7-1 к), један су род, досељен из Ступнице, у Јадру. Старо им је презиме – Јовановићи.”

У Ступници, према књизи Видосаве Николић-Стојанчевић "Рађевина и Јадар", једини род који је славио Никољдан као и Ђурђевићи је следећи:

"Ђукићи, Андрићи, Васиљевићи, Симићи и Исаиловићи су од једне фамилије, јер је прадед данашњих Андрића био Марко и имао браћу Исаила и Ђуку. Марко остави два сина, Андрију и Васиља, па од Ђуке остану Ђукићи, Исаила – Исаиловићи, Васиља –Васиљевићи од којих настану и Симићи а од Андрије – Андрићи. Осим ових Андрића у Горњој мали има још једна фамилија Андрића, који горњима нису у сродстви а славе, као и они, Никољдан."

Да ли Ђурђевићи имају везу са овим родом из Ступнице је упитно, с обзиром да је Никољдан врло честа слава, па би било пожељно ако би се неко од огранака овог рода такође тестирао.

https://www.poreklo.rs/2012/11/05/poreklo-prezimena-selo-metkovi%C4%87-bogati%C4%87/
https://www.poreklo.rs/2014/05/02/poreklo-prezimena-selo-stupnica-loznica/

[НиколаВук]

Остао сам дужан да набројим последњу туру узорака који су још прошле недеље предати у лабораторију:

129. Лазаревић, Никољдан, Бунар, Јагодина
130. Билић, Никољдан, Брејаковићи, Соколац

[Кековац]

65. Јакшић, Аранђеловдан, Фоча, I1

На овом броју тестираних маркера се не може са сигурношћу рећи којој грани ове хаплогрупе припада. Нема велики број поклапања ни са једним до сада тестираним у бази СДКП, мада би могао да му буде близак Симовић из Подграба код Пала, који такође слави Аранђеловдан, због неких карактеристичних вредности маркера које деле као што су DYS19=15, DYS389II=29, DYS458=18, DYS576=18 и DYS549=13, релативно малог одступања у укупном хаплотипу 4/23 и географске блискости. Савет за даље тестирање је BigY-700 тест код FTDNA или WGS тест код компанија Dante или Nebula.

Тестирани у упитнику није навео никакве детаље о пореклу Јакшића из Фоче. У литератури сам успео да пронађем само навод о Јови Јакшићу рођеном 1893. у Фочи, који је био изабран за секретара Социјалистичке радничке партије Југославије 1919. године, али је већ од наредне године постао један од истакнутих антикомуниста, како пише у Енциклопедији Југославије.

[Ивица Јовановић]

33. Зороје, Никољдан, Мудрић Село/Оштарски Станови/Раковица (ХР), I2-Y3120>S17250>Y4882>I-Y220413>I-FT109194>I-FT109402>, род А

Према наводима тестираног, даљим пореклом су из села Вребац код Госпића, у које се 1699. године доселио Илија Зороје из Босанског Грахова. У Вребцу заиста постоји породица сличног презимена, Зороја, која такође слави Никољдан. Из историјских извора је познато да је Вребац, након што је то подручје Аустрија освојила од Османлија крајем 17. века, поново плански насељен Србима крајишницима између 1689. и 1692. године, за време владавине цара Леополда Другог. Насељени Срби су дошли већином из предела Оточца и Бриња, мањи број из северне Далмације, а неколико породица од Босанског Грахова и долине Унца. У крајишком попису земљишних поседа и становништва Врепца из 1712. године наведен је и Илија Зороја, као власник парцеле површине од 280 ланаца, са седам чланова домаћинства "за оружје" и петнаесторо жена и деце.

Хаплотип тестираног Зороја поседује само једну стварно карактеристичну вредност, а то је DYS576=16, док се за неколико маркера може рећи да се јављају нешто ређе: DYS19=15, DYS391=10 и DYS385a=15. Резултат се добро уклапа у модални хаплотип рода који је у бази СДНКП означен као род А гране I2-FT109402. Овом роду припада и Зороја из Павловаца Вребачких код Госпића. Иако поменути род нема посебно карактеристичних маркера, код свих хаплотипова који му припадају, а којих је за сада осам, појављују се две од поменутих донекле карактеристичних вредности које поседује и тестирани Зороје из Мудрић Села: DYS391=10 и DYS385a=15. Узимајући у обзир све наведено, може се са приличном сигурношћу закључити да је предање тестираног тачно и да породице Зороје са Кордуна и Зороја из Лике припадају истом генетичком роду. Наравно, за коначну потврду било би неопходно проверити вредности релевантних СНП маркера или урадити дубински генетички тест. Остале породице који припадају овом роду и чији су резултати до сада објављени су: Љубоја (Копљевићи/Мркоњић Град, Марковдан), Басарић (Барлете/Госпић, Ђурђевдан), Вуклиш (Читлук/Козарска Дубица, Никољдан), Драгојевић (Решетар/Плитвичка Језера, Никољдан), Тегелтија (Горња Подгорја/Мркоњић Град, Ђурђевдан), Зарић (Вилуси/Бања Лука, Никољдан).

Американац који се презива Зорoја води GedMatch Balkan Ancestry and Genealogy group на фејсбуку. Сад ћи да га питам која је хг.

[Ивица Јовановић]

Javi se Zoroja, ima istu haplogrupu kao novi testirani 

I poručuje mu da mu se javi, ako želi.

Ovo mu je fb nalog:

https://www.facebook.com/zoroya

[Небојша]

65. Јакшић, Аранђеловдан, Фоча, I1

На овом броју тестираних маркера се не може са сигурношћу рећи којој грани ове хаплогрупе припада. Нема велики број поклапања ни са једним до сада тестираним у бази СДКП, мада би могао да му буде близак Симовић из Подграба код Пала, који такође слави Аранђеловдан, због неких карактеристичних вредности маркера које деле као што су DYS19=15, DYS389II=29, DYS458=18, DYS576=18 и DYS549=13, релативно малог одступања у укупном хаплотипу 4/23 и географске блискости. Савет за даље тестирање је BigY-700 тест код FTDNA или WGS тест код компанија Dante или Nebula.

Тестирани у упитнику није навео никакве детаље о пореклу Јакшића из Фоче. У литератури сам успео да пронађем само навод о Јови Јакшићу рођеном 1893. у Фочи, који је био изабран за секретара Социјалистичке радничке партије Југославије 1919. године, али је већ од наредне године постао један од истакнутих антикомуниста, како пише у Енциклопедији Југославије.

Рекао бих да нема сумње да је реч о истој грани којој припада и Симовић. Осим хаплотипа, исте су и славе и етнографска зона.

[Савас]

Из гламочког села Роре су Лукајићи, славе Михољдан, не знам да ли Лукаје имају неко предање да су можда од Лукајића.
Лукајићи су потомци Луке Милашиновића,како пише код Петра Рађеновића у књизи ,,Унац,,.
Дакле,могуће је да род Милашиновића припада овој хаплогрупи.

[vasil]

22. Димитров, Јовањдан, Ресен/Босилеград

Припада хаплогрупи I2-M223>A427>Y4884, роду А у табели Српског ДНК пројекта. Поседује карактеристичне вредности маркера DYS549=11 и DYS635=22, а од осталих тестираних из овог рода се разликује на најмање 3 од упоредивих 23 или 37 маркера. Тако су му технички најближа поклапања Алексић из Борчана код Лепосавића (слава Врачевдан) и Лазаревић из Мириловца код Параћина (слава Врачевдан), од којих се разликује за једну вредност управо на карактеристичним DYS549 и DYS635, као и на DYS570 за две вредности. Ово наравно не мора значити да су они и у некој ближој родословно-генетичкој вези. Препорука је да се уради WGS тест или FTDNA Big Y тест како би се утврдила дубља грана, јер нико из овог рода још увек није урадио ту врсту теста.

https://www.yfull.com/tree/I-Y4884/

Тестирани није оставио никакве податке о даљем пореклу у упитнику. У књизи "Насеља општине Босилеград" Горана Миланова, у којој се аутор није ближе бавио пореклом становништва у селима босилеградског краја, је наведено присуство Димитрова у неколико махала села Ресен, а тестирани, на основу одређених података из упитника, највероватније потиче од Димитрова из махале Шеиновци, која се налази на северним падинама Драјине Главе, на надморској висини од 885 до 990 метара.

Има един M223 от Душинци/Брезник.
14 24 15 10 16-16 11 13 12 13 12 29 16 8-10 11 11 24 14 20 27 14-15-16-16 11 11 21-21 14 15 18 21 34-35 12 11

[Ивица Јовановић]

33. Зороје, Никољдан, Мудрић Село/Оштарски Станови/Раковица (ХР), I2-Y3120>S17250>Y4882>I-Y220413>I-FT109194>I-FT109402>, род А

Према наводима тестираног, даљим пореклом су из села Вребац код Госпића, у које се 1699. године доселио Илија Зороје из Босанског Грахова. У Вребцу заиста постоји породица сличног презимена, Зороја, која такође слави Никољдан. Из историјских извора је познато да је Вребац, након што је то подручје Аустрија освојила од Османлија крајем 17. века, поново плански насељен Србима крајишницима између 1689. и 1692. године, за време владавине цара Леополда Другог. Насељени Срби су дошли већином из предела Оточца и Бриња, мањи број из северне Далмације, а неколико породица од Босанског Грахова и долине Унца. У крајишком попису земљишних поседа и становништва Врепца из 1712. године наведен је и Илија Зороја, као власник парцеле површине од 280 ланаца, са седам чланова домаћинства "за оружје" и петнаесторо жена и деце.

Хаплотип тестираног Зороја поседује само једну стварно карактеристичну вредност, а то је DYS576=16, док се за неколико маркера може рећи да се јављају нешто ређе: DYS19=15, DYS391=10 и DYS385a=15. Резултат се добро уклапа у модални хаплотип рода који је у бази СДНКП означен као род А гране I2-FT109402. Овом роду припада и Зороја из Павловаца Вребачких код Госпића. Иако поменути род нема посебно карактеристичних маркера, код свих хаплотипова који му припадају, а којих је за сада осам, појављују се две од поменутих донекле карактеристичних вредности које поседује и тестирани Зороје из Мудрић Села: DYS391=10 и DYS385a=15. Узимајући у обзир све наведено, може се са приличном сигурношћу закључити да је предање тестираног тачно и да породице Зороје са Кордуна и Зороја из Лике припадају истом генетичком роду. Наравно, за коначну потврду било би неопходно проверити вредности релевантних СНП маркера или урадити дубински генетички тест. Остале породице који припадају овом роду и чији су резултати до сада објављени су: Љубоја (Копљевићи/Мркоњић Град, Марковдан), Басарић (Барлете/Госпић, Ђурђевдан), Вуклиш (Читлук/Козарска Дубица, Никољдан), Драгојевић (Решетар/Плитвичка Језера, Никољдан), Тегелтија (Горња Подгорја/Мркоњић Град, Ђурђевдан), Зарић (Вилуси/Бања Лука, Никољдан).

Ovo je Amerikanac koga sam pomenuo, ovo je njegov Yfull. Očigledno poklapanje sa novim testiranim, Y, prezime i podneblje.

[Крни Јелац]

65. Јакшић, Аранђеловдан, Фоча, I1

На овом броју тестираних маркера се не може са сигурношћу рећи којој грани ове хаплогрупе припада. Нема велики број поклапања ни са једним до сада тестираним у бази СДКП, мада би могао да му буде близак Симовић из Подграба код Пала, који такође слави Аранђеловдан, због неких карактеристичних вредности маркера које деле као што су DYS19=15, DYS389II=29, DYS458=18, DYS576=18 и DYS549=13, релативно малог одступања у укупном хаплотипу 4/23 и географске блискости. Савет за даље тестирање је BigY-700 тест код FTDNA или WGS тест код компанија Dante или Nebula.

Тестирани у упитнику није навео никакве детаље о пореклу Јакшића из Фоче. У литератури сам успео да пронађем само навод о Јови Јакшићу рођеном 1893. у Фочи, који је био изабран за секретара Социјалистичке радничке партије Југославије 1919. године, али је већ од наредне године постао један од истакнутих антикомуниста, како пише у Енциклопедији Југославије.

Јакшића у Фочи колико ја знам нема. Има их у Чајничу (1к) али славе Ђурђевдан. Било их у селу Зубовићи код Горажда (мислим да славе Аранђеловдан). Они су по предању дошли из Пиве, као што за себе тврде и Симовићи.

[Кековац]

Јакшића у Фочи колико ја знам нема. Има их у Чајничу (1к) али славе Ђурђевдан. Било их у селу Зубовићи код Горажда (мислим да славе Аранђеловдан). Они су по предању дошли из Пиве, као што за себе тврде и Симовићи.

Пронашао сам у књизи Јакшићи кроз векове Јована Јакшића (1999) на страни 30 овај интересантан податак о једној породици Јакшића из Црне Горе:

У својој књизи "Дробњаци" - племе у Херцеговини, издање 1930. године Београд, аутор Андрија Лубурић, пише да се у Дробњацима, међу бројним породицама, налазе и Јакшићи (у Пашћенском крају) једна кућа. "Јакшићи су огранак Мандића" који су се доселили из Босне у Рисан и даље се расељавали по Црној Гори и Херцеговини. Презиме Јакшић добили су по попу Јакши Мандићу, рођен 1710. године. Јакша Мандић имао је синове: Данила, Максима и Радоја. Око 1770. преселе се Јакшини синови у Језера и у Палежу сазидају велику кулу у којој су становали у заједници, све док је није запалила нека војска, вероватно Турска. Место где је била кула Јакшића народ у Придворици и сада назива "Јакшића зидине". По попу Јакши сада се презива само породица његовог сина Радоја. Остали синови добили су нова презимена: Дурковићи, Даниловићи и Шаулићи. Славе Аранђеловдан. "Даниловићи су огранак Јакшића, а презивају се по Данилу, сину попа Јакше". Дурковићи се презивају по Дурку, сину Максима Јакшића.

[НиколаВук]

Има един M223 от Душинци/Брезник.
14 24 15 10 16-16 11 13 12 13 12 29 16 8-10 11 11 24 14 20 27 14-15-16-16 11 11 21-21 14 15 18 21 34-35 12 11

Имате ли можда податке о тестираном, презиме, ако случајно слави крсну славу? Може и приватном поруком.

[Христифор]

Да погледамо статистику  89 објављених резултата.

И2а-27 (30.3 % )  Дин Југ-22  ( 81.4%)  / Дин Север-5 (18.5%)
Р1а-15 (16.8%)
Е-В13- 12 (13.4%)
Р1б-8 (8.9%)
И1-7 (7.8 %)
Н2-5 (5.6%)
Ј2б-5 (5.6%)
Ј2а-3 (3.3%)
Г2а-3 (3.3%)
И2-M223-2 (2.2%)
Л1б-1 (1.1%)
Q1b-(1.1%)

[vasil]

Имате ли можда податке о тестираном, презиме, ако случајно слави крсну славу? Може и приватном поруком.

Йосифов е фамилията но при нас на това трудно можеш да разчиташ понеже основно са скорошни патроними. Член е на Българския проект във FTDNA(274454). Душинци е малка планинска махала и най-вероятно това им е името на рода иначе човека е написал че произлиза от Рангел Радосов(1830-1902)

[Крни Јелац]

Јакшића у Фочи колико ја знам нема. Има их у Чајничу (1к) али славе Ђурђевдан. Било их у селу Зубовићи код Горажда (мислим да славе Аранђеловдан). Они су по предању дошли из Пиве, као што за себе тврде и Симовићи.

Исправка за ове из Чајнича. Славе Аранђеловдан.

[drajver]

36. Зелинчевић, Стевањдан, Врањак/Модрича

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има веома необичан хаплотип, толико необичан да препоручујем да понови тест или да уради неки од дубинских тестова. Посједује неке веома необичне вриједности за хаплогрупу I2-PH908: DYS389-I=10, DYS460=7, DYS570=15. Самим тим нема блиских поклапања.

Као што и само презиме говори, Зелинчевићи су у Врањак доселили током 19. вијека из требавске Зелиње. У литератури се о њима може прочитати сљедеће:
"Један род Зелинчевића у Врањак се доселио из Зелиње за вријеме аустријске управе. Њиховог родоначелника Спасоју свештеници су у Домовнику уписали у домаћинству Томе Зелинчевића као његовог полубрата. Иако су исти род, за разлику од Томиних потомака који славе Аранђеловдан, ови Зелинчевићи као своје крсно име славе Светог архиђакона Стефана. Никин син Спасоје (1855-1928), њихов родоначелник у Врањак се доселио са кћерком Стојом и сином Михајлом."

Пошто је Зелинчевићу након уочених необичних вриједности маркера поновљен тест, хаплотип се вратио у нормалу. Можда чак и превише за мој укус. Све су вриједности сад модалне, једина немодална вриједност је остала DYS549=12. Најближи Зелинчевићу на два маркера разлике од 23 је Зарић из Витановића Горњих/Брчко, који такође слави Стевањдан. С обзиром да се ради о истој слави и блиском географском подручју, ова веза је вриједна SNP провјере.

[Atlantische]

113. Шуберић, Аранђеловдан, Мокрине, Херцег Нови

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480>Y128039>Y60799, роду Земуновића-Корјенића.

Поседује нешто специфичнији хаплотип, па је тако једини припадник рода са 439=13 (модал 12) и 570=18 (модал 19). Све остале вредности су у складу са стандардним, због чега има огроман број поклапања на 1-2 маркера разлике и са припадницима других подграна Y128480.

Шуберићи попут многих братстава овог рода по предању потичу од Стијачића из Клобука, одакле су иселили у Боку. Вероватно крајем 17. века, када и велики део бокељских братстава пореклом из Херцеговине. Од братстава којa се на различите начине доводе у везу са Стијачићима и то углавном као њихови огранци имамо тестиране Атељевиће, Комаре, Кујачиће, Јаничиће, Тркље и Бошњаке. Сви одреда су G2a-Y128480, изузев Бошњака из Подосоја код Билеће који су E1b-V13.

Мали додатак овом коментару. Превидех да са 23andMe имамо резултат G-L42 Стијепчића из Херцег Новог. По једном од предања, Шуберићи, Стијепчићи и Лазаревићи из Боке потичу од тројице браће који су из Клобука прешли у околину Новог.

[Atlantische]

127. Чепкеновић, Илиндан, Липљан

Припада хаплогрупи G1a-CTS11562, према Невгеновој процени која једва да прелази 30% могућности.

Колико је у питању ''изазован'' хаплотип говори податак да примера ради тестирани има 4/18 са потврђеним I1 Норвежанином. Код нас нема ближих поклапања, а једини донекле ''блиски'' су му припадници рода Пушица из пријепољског краја са којима има 6/23 (на 458 троструку разлику). На нашим просторима је једини потврђени припадник гране CTS11562 (која је палеолитске старости) 23andMe тестирани Хрват из околине Задра. С тим у вези бих Чепкеновићу најсрдачније препоручио дубинско тестирање.

Тестирани је навео да су Чепкеновићи у Липљан доселили из Камене Главе код Урошевца током 18. или 19. века, што се поклапа са подацима из литературе.

[Ивица Јовановић]

Ђедо градио Гобекли Тепе    Лепо би било ако би послушао Атлантише-а, значајно откриће ове туре тестирања. Увек буде резултата који изненаде, у томе и јесте драж.

[Ojler]

87. Николић, Ђурђевдан, Руделе/Ивошевци/Кистање, I2-Y3120

Према наводима тестираног, у засеоку Руделе презиме Николић забележено је 1709. године. Тестирани је такође сугерисао да би можда могли бити сродни породицама Масникоса или Рудела из Ивошевца које такође славе Ђурђевдан.

Хаплотип тестираног поседује две значајно карактеристичне вредности, DYS533=14 и DYS570=20, а ређе се јављају и вредности DYS19=17 и DYS389ii=30. Најближи овом резултату је хаплотип Милошева из Црепаје код Ковачице који слави Никољдан. Ова два хаплотипа се подударају на 20 од 23 упоредива маркера и оба поседују све четири поменуте карактеристичне вредности. Због различите славе и географске удаљености ипак се не бих усудио да их прогласим истим генетичким родом, али би се у том смеру свакако требало наставити истраживање.

Што се тиче претпоставке о могућој вези Николића са Масникосама, она се не чини реалном, с обзиром да је генетички тест показао да Масликовићи из околине Удбине, чије је старије презиме било Масникоса, припадају хаплогрупи J2a-M67.

[Кековац]

83. Павловић, Никољдан, Бреково/Ариље, I-P109>FGC22061>FGC22054*

Припада роду Дробњака и то роду В из табели СДКП. Има само један маркер DYS549(12/13) разлике у односу на свог рођака Ђукића из Парменца код Чачка, слава Никољдан, који је недавно урадио WGS тест и резултат проследио на YFull где ће ускоро формирати нову грану FGC22051 заједно са Михаиловићем из Бистрице код Лазаревца.

Тестирани је у упитнику навео да је старо презиме породице било Ђукић и да су се преци Ђукића доселили у Бреково у 18. веку из Црне Горе или Херцеговине. Потврду за ово предање имамо и у монографији Берково, Београд 1997, група аутора, где је дат и детаљан родослов Ђукића из Бреково и њихових огранака Павловића и Дмитровића. Павловићи према том родослову потичу од Павла Ђукића, рођеног 1797. године, сина Влаисава Ђукића и унука Ђуке, родоначелника овог рода. Ђукићи из Парменца су се 1898. доселили из Бреково, па је ова веза резултатом потврђена.

[Зрно]

87. Николић, Ђурђевдан, Руделе/Ивошевци/Кистање, I2-Y3120

Према наводима тестираног, у засеоку Руделе презиме Николић забележено је 1709. године. Тестирани је такође сугерисао да би можда могли бити сродни породицама Масникоса или Рудела из Ивошевца које такође славе Ђурђевдан.

Хаплотип тестираног поседује две значајно карактеристичне вредности, DYS533=14 и DYS570=20, а ређе се јављају и вредности DYS19=17 и DYS389ii=30. Најближи овом резултату је хаплотип Милошева из Црепаје код Ковачице који слави Никољдан. Ова два хаплотипа се подударају на 20 од 23 упоредива маркера и оба поседују све четири поменуте карактеристичне вредности. Због различите славе и географске удаљености ипак се не бих усудио да их прогласим истим генетичким родом, али би се у том смеру свакако требало наставити истраживање.

Што се тиче претпоставке о могућој вези Николића са Масникосама, она се не чини реалном, с обзиром да је генетички тест показао да Масликовићи из околине Удбине, чије је старије презиме било Масникоса, припадају хаплогрупи J2a-M67.

Та хипотеза о пореклу од Масникоса није предање, него има баш у документима. А за Масликовића је питање. Мени баш није уверљиво да од Масникосе настане Масликовић, а и ако јесте, знамо да је у Лици велика разнородност код истих презимена. У сваком случају би тестирањем Масникосе из Ивошеваца било много јасније.

[Небојша]

87. Николић, Ђурђевдан, Руделе/Ивошевци/Кистање, I2-Y3120

Према наводима тестираног, у засеоку Руделе презиме Николић забележено је 1709. године. Тестирани је такође сугерисао да би можда могли бити сродни породицама Масникоса или Рудела из Ивошевца које такође славе Ђурђевдан.

Хаплотип тестираног поседује две значајно карактеристичне вредности, DYS533=14 и DYS570=20, а ређе се јављају и вредности DYS19=17 и DYS389ii=30. Најближи овом резултату је хаплотип Милошева из Црепаје код Ковачице који слави Никољдан. Ова два хаплотипа се подударају на 20 од 23 упоредива маркера и оба поседују све четири поменуте карактеристичне вредности. Због различите славе и географске удаљености ипак се не бих усудио да их прогласим истим генетичким родом, али би се у том смеру свакако требало наставити истраживање.

Што се тиче претпоставке о могућој вези Николића са Масникосама, она се не чини реалном, с обзиром да је генетички тест показао да Масликовићи из околине Удбине, чије је старије презиме било Масникоса, припадају хаплогрупи J2a-M67.

Иако је реч о поклапању на свега 17 маркера, занимљива може бити веза са Вујасиновићима (Стевањдан), који су такође из Ивошеваца. Индикативне могу бити вредности DYS19=17, DYS458=17 и 635=24. На страну географска блискост, генерално нема пуно I2-Y3120 (xPH908) са оваквом комбинацијом маркера.

Резултат Масликовића J2a у контексту резултата Масникоса још не би узимао као нешто коначно, будући да ови други нису тестирани, а и реч је о веома ретком хаплотипу, практично непостојећем код крајишких Срба.

[Црна Гуја]

83. Павловић, Никољдан, Бреково/Ариље, I-P109>FGC22061>FGC22054*

Припада роду Дробњака и то роду В из табели СДКП. Има само један маркер DYS549(12/13) разлике у односу на свог рођака Ђукића из Парменца код Чачка, слава Никољдан, који је недавно урадио WGS тест и резултат проследио на YFull где ће ускоро формирати нову грану FGC22051 заједно са Михаиловићем из Бистрице код Лазаревца.

Тестирани је у упитнику навео да је старо презиме породице било Ђукић и да су се преци Ђукића доселили у Бреково у 18. веку из Црне Горе или Херцеговине. Потврду за ово предање имамо и у монографији Берково, Београд 1997, група аутора, где је дат и детаљан родослов Ђукића из Бреково и њихових огранака Павловића и Дмитровића. Павловићи према том родослову потичу од Павла Ђукића, рођеног 1797. године, сина Влаисава Ђукића и унука Ђуке, родоначелника овог рода. Ђукићи из Парменца су се 1898. доселили из Бреково, па је ова веза резултатом потврђена.

Мала исправка, грану FGC22051 формираће двојица Ђукића:

Ђукићу из Парменца код Чачка (род Дробњака I1-FGC22061) завршена је WGS анализа на YFull-u, и формирао је нову грану FGC22054>FGC22051 са раније тестираним Ђукићем непознатог места порекла, који је радио BigY тест. Ђукић и Михаиловић из Бистрице код Лазаревца, који је био са њим у роду FGC22061 Г5, пребачени су у нови род FGC22054* В (привремено, док се табела не ажурира на најновију верзију YFull стабла).

https://www.yfull.com/live/tree/I-FGC22054/

[Кековац]

Мала исправка, грану FGC22051 формираће двојица Ђукића:

Хвала на исправци.

[Ojler]

Иако је реч о поклапању на свега 17 маркера, занимљива може бити веза са Вујасиновићима (Стевањдан), који су такође из Ивошеваца. Индикативне могу бити вредности DYS19=17, DYS458=17 и 635=24. На страну географска блискост, генерално нема пуно I2-Y3120 (xPH908) са оваквом комбинацијом маркера.
...

Мислим да је та веза прилично мршава. Слажем се да је DYS635=24 занимљив отприлике колико и DYS19=17, али маркер DYS458=17 не може бити индикативан јер је то његова модална вредност коју има готово 75% припадника Динарик севера. Сличност се своди дакле на две вредности које нису баш посебно карактерисичне и подударање на 15 од 17 маркера, при чему је једна од различитих вредности присутних само код Николића (DYS389ii=30) отприлике исто ретка као и поменуте две које тестирани деле. Када се на то додају и различите славе, што у Лици код сродних породица углавном не бих очекивао, те непостојање заједничког предања, некако ми све то не делује као довољно материјала за извођење закључака о некој сродности. Наравно, без дубљих тестова можемо само да претпостављамо. 

[Небојша]

Мислим да је та веза прилично мршава. Слажем се да је DYS635=24 занимљив отприлике колико и DYS19=17, али маркер DYS458=17 не може бити индикативан јер је то његова модална вредност коју има готово 75% припадника Динарик севера. Сличност се своди дакле на две вредности које нису баш посебно карактерисичне и подударање на 15 од 17 маркера, при чему је једна од различитих вредности присутних код Николића (DYS389ii=30) отприлике исто ретка као и поменуте две које тестирани деле. Када се на то додају и различите славе, што у Лици код сродних породица углавном не бих очекивао, те непостојање заједничког предања, некако ми све то не делује као довољно материјала за извођење закључака о некој сродности. Наравно, без дубљих тестова можемо само да претпостављамо.

Не мислим да је DYS458 индикативан сам по себи, већ у комбинацији са поменута два маркера. Нема превише таквих хаплотипова. Ипак су близу географски да би ово била случајност. У Крајини (па и Далмацији) дешава се да има генетички блиских родова различитих слава. Но, ово је само неко запажање са стране.

[Ojler]

Не мислим да је DYS458 индикативан сам по себи, већ у комбинацији са поменута два маркера. Нема превише таквих хаплотипова. Ипак су близу географски да би ово била случајност. У Крајини (па и Далмацији) дешава се да има генетички блиских родова различитих слава. Но, ово је само неко запажање са стране.

Па ту се онда може у комбинацију убацити и било која друга модална вредност маркера, а сигурно их има баш зато што су модалне.

[Посо]

87. Николић, Ђурђевдан, Руделе/Ивошевци/Кистање, I2-Y3120

Према наводима тестираног, у засеоку Руделе презиме Николић забележено је 1709. године. Тестирани је такође сугерисао да би можда могли бити сродни породицама Масникоса или Рудела из Ивошевца које такође славе Ђурђевдан.

Хаплотип тестираног поседује две значајно карактеристичне вредности, DYS533=14 и DYS570=20, а ређе се јављају и вредности DYS19=17 и DYS389ii=30. Најближи овом резултату је хаплотип Милошева из Црепаје код Ковачице који слави Никољдан. Ова два хаплотипа се подударају на 20 од 23 упоредива маркера и оба поседују све четири поменуте карактеристичне вредности. Због различите славе и географске удаљености ипак се не бих усудио да их прогласим истим генетичким родом, али би се у том смеру свакако требало наставити истраживање.

Што се тиче претпоставке о могућој вези Николића са Масникосама, она се не чини реалном, с обзиром да је генетички тест показао да Масликовићи из околине Удбине, чије је старије презиме било Масникоса, припадају хаплогрупи J2a-M67.

По документима, нема сумње да ивошевачки Николићи и Ступари (Ђурђевдан) потичу од Масникоса.
Овдје је питање колико су Масникосе дуго присутне у Далмацији. Будући да су руководили млиновима и ступама, да ли постоји веза са млинаром Ивошем из пописа 1550. године по коме су Ивошевци добили назив, односно са Мочивунама, који су исто из Ивошеваца (ово презиме је повезано са послом који се обавља у ступама)?

[Ojler]

Та хипотеза о пореклу од Масникоса није предање, него има баш у документима. А за Масликовића је питање. Мени баш није уверљиво да од Масникосе настане Масликовић, а и ако јесте, знамо да је у Лици велика разнородност код истих презимена. У сваком случају би тестирањем Масникосе из Ивошеваца било много јасније.

По документима, нема сумње да ивошевачки Николићи и Ступари (Ђурђевдан) потичу од Масникоса.
Овдје је питање колико су Масникосе дуго присутне у Далмацији. Будући да су руководили млиновима и ступама, да ли постоји веза са млинаром Ивошем из пописа 1550. године по коме су Ивошевци добили назив, односно са Мочивунама, који су исто из Ивошеваца (ово презиме је повезано са послом који се обавља у ступама)?

Верујем да је тако како кажете. Нисам наишао на те податке, па сам се повео наводом тестираног Масликовића да им је старо презиме било Масникоса.

[Небојша]

Па ту се онда може у комбинацију убацити и било која друга модална вредност маркера, а сигурно их има баш зато што су модалне.

Да, али у Ивошевцима не. Погледај поново, заправо се и без 17 на 458 ретко срећу у комбинацији DYS19=17 и DYS635=24 код "северњака". Нема у тим каменим далматинским селима баш 100000 I2-Y3120 (xPH908) да ово не би било индикативно. Једино што је овде мршаво јесте то што су Вујасиновићи радили тест на мало маркера.

По мени, а то не мора наравно да буде приваћено као сугестија, ово је исти ген. род. Да ли је дошло до неког прибраћивања, или је реч о нешто разгранитијем генетичком роду који се на том простору среће код више разлитих породица, време ће показати.

[Ojler]

Да, али у Ивошевцима не. Погледај поново, заправо се и без 17 на 458 ретко срећу у комбинацији DYS19=17 и DYS635=24 код "северњака". Нема у тим каменим далматинским селима баш 100000 I2-Y3120 (xPH908) да ово не би било индикативно. Једино што је овде мршаво јесте то што су Вујасиновићи радили тест на мало маркера.

По мени, а то не мора наравно да буде приваћено као сугестија, ово је исти ген. род. Да ли је дошло до неког прибраћивања, или је реч о нешто разгранитијем генетичком роду који се на том простору среће код више разлитих породица, време ће показати.

Прихватам твоју сугестију у вези Вујасиновића јер сам сад видео и други резултат Вујасиновића који се разликује од Николићевог хаплотипа на само једном маркеру, који сам у првом прегледу превидео. Сврстаћу их дакле у исти род али додатни тест би свакако био од користи.

Дискусија на даље је чисто методолошка: Тачно је да се DYS19=17 и DYS635=24 у пару генерално ретко срећу код северњака, што је и очекивано када се комбинују две ређе вредности као што је овде случај. Оно што ми није јасно је зашто си том пару прикључио и DYS17=458, када је ту реч о модалној вредности, а не рецимо модални DYS391=11 који отприлике има исту учестаност, а још чешће се јавља уз DYS19=17 и DYS635=24 код северњака?

[Небојша]

Прихватам твоју сугестију у вези Вујасиновића јер сам сад видео и други резултат Вујасиновића који се разликује од Николићевог хаплотипа на само једном маркеру, који сам у првом прегледу превидео. Сврстаћу их дакле у исти род али додатни тест би свакако био од користи.

Дискусија на даље је чисто методолошка: Тачно је да се DYS19=17 и DYS635=24 у пару генерално ретко срећу код северњака, што је и очекивано када се комбинују две ређе вредности као што је овде случај. Оно што ми није јасно је зашто си том пару прикључио и DYS17=458, када је ту реч о модалној вредности, а не рецимо модални DYS391=11 који отприлике има исту учестаност, а још чешће се јавља уз DYS19=17 и DYS635=24 код северњака?

Одлично. Верујем да ниси погрешио.

Маркер DYS458 по аутоматизму гледам код свих, зато што је он код M205 често одређујући, али није тако код свих хаплогрупа. Нпр. код I2-Y3120 је ово практично модална вредност. У сваком случају, видљиво је било на основу ове друге две специфичне вредности и географске близине, да може бити неке везе.

[Иван Вукићевић]

104. Лепојевић, Аранђеловдан, Ново Село, Лесковац, E-V13>Y30977>Y37092

Припада роду Г из табеле СДНКП. Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS385b=17. То је уједно и једина вредност маркера на којој се разликује од хаплотипова Момчиловића (Дешилово/Мерошина) и једног тестираног чији резултат још није објављен (Алакинце/Сурдулица). Сва тројица тестираних, поред тога што су географски блиски, славе и исту славу (Аранђеловдан), тако да су готово извесно истог порекла.

Тестирани је у упитнику навео његова породица нема предање о даљем пореклу. Најстарији предак који се презивао Лепојевић је рођен око 1900. године, а пре тога су имали презиме Цветановић.

Риста Николић у свом раду „Крајиште и Власина“ на основу података прикупљених од 1905. до 1909. године не наводи Лепојевиће међу породицама у Новом Селу, већ само Цветановиће:
-Цветановић (Јанко) је из Лисине, дошао пре 60 година. Слави Никољдан.
Међутим, слава се очигледно не поклапа. Постоји више могућности: у питању су неки други Цветановићи, грешка у поменутом раду или је касније дошло до промене славе. Било би добро да тестирани, уколико зна, појасни о чему је реч.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS ради утврђивања млађе гране.

[Иван Вукићевић]

105. Вучић, Петковдан, Црколез, Исток, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988>BY50887>Y133830>Z13591

Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS576=16 и DYS570=19. На једном маркеру се разликује од хаплотипова следећих тестираних који припадају истом роду:
- необјављен резултат, Јовањдан, Пећ
- необјављен резултат, Петковдан, Врница/Вучитрн
- Младеновић, Митровдан, Клокочевац/Мајданпек

Тестирани је навео да је део породице почетком 20. века имао презиме Милић, а да по предању потичу из Бјелопавлића, што је овим резултатом потврђено.

[Иван Вукићевић]

109. Галић, Ђурђевдан, Шуица, Томиславград, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS393=14 и снижену вредност маркера DYS439=11. Нема блиских поклапања на пројекту.

Тестирани је навео да Галићи према предању потичу из Херцеговине.

Галића према попису становништва из 1991. године није било у Шуици, која је хрватско село. У околини је православних Галића било једино у Горњем Равном код Купреса.

[Кековац]

93. Влакетић, Михољдан, Маркушица/Винковци, I1-Z58>Y3560>TY317272

Има само једну разлику (DYS458) на упоредива 23 маркера са Андрићем из Змајева код Врбаса, породична слава такође Михољдан, па нема сумње да су ове две породице родбински повезане.

4. Андрић, Михољдан, Змајево, Врбас

Припада хаплогрупи I-M253. Нема поклапања међу претходно тестиранима из базе Српског ДНК пројекта, а не може му се са сигурношћу одредити ни дубља подграна. Свакако би најбоље било даље SNP тестирање.

О Андрићима је Илија Петровић у својој књизи Керски именослов забележио следеће:

Андрић. Представник породице Андрић, са презименом у данашњем облику, први пут је пописан 1743. године. Био је то Недељко Андрић. Нема разлога да се с њим не поистовете Недељко Керац из 1725/26. и Недељко Андреовић из 1728. године, с обзиром на то да су наведена лица једина са тим именом у овим двама пописима. Према томе, ради се о староседеоцима у Керу, највероватније насељеним овде пре Велике сеобе.

Андрићи славе Преподобног Киријака Отшелника (Михољдан), 29. септембра/12. октобра.

Влакетића је у Маркушици било још у попису 1828. године. Имајући у виду ове податке о Влакетићима и Андрићима, врло је вероватно да је заједнички предак ове две породице живео пре више стотина година и поред блиског хаплотипа.

На два маркера се разликује од Анђелића пореклом из Безедека код Мохача, слава Никољдан, па би и он, и поред различите породичне славе, могао да припада ширем генетичком роду Влакетића и Андрића. Анђелић су такође веома стара породица пореклом из Безедека.

Анђелић, Никољдан, Безедек, Мохач

Припада хаплогрупи I1-Y3560. Од претходно тестираних најближи су му Тодоровић из Друговца (разликују се на 2 од 23 упоредива маркера) и Панић из Репе (3/23).

Анђелићи се у Безедеку први пут помињу 1767. године. Ако неко зна нешто више о њиховом пореклу, нека напише.

Хвала, Клаудијусе!

Ово је мушка линија моје бабе по мајци. То је најдаље што се зна о њиховом пореклу. Они су се после Првог светског рата као оптанти иселили из Мађарске у Јужну Барању.

Иначе, Бездек је 1767. године пописан као чисто српско село. У њему је тада пописано пет кућа Анђелића. У пописима из 1720. и 1715. године нема помена Анђелића, док се у ранијим пописима (1736, 1711-13, 1697, 1696, 1687) наводи да је село напуштено.

Према ономе што је мени познато, то су једини православни Анђелићи у Барањи, а занимљиво је да се исто презиме јавља у исто време (1766) и у суседном чисто шокачком селу Топољу (мађ. Izsép). Ти Шокци Анђелићи се помињу још у попису из 1696. године. Али мислим да је то само случајност и да они повезани.

Крајем 18. века у Безедек се досељавају Немци, који ће на почетку 20. века чинити више од 70% становништва у селу. После разграничења Краљевине СХС и Мађарске у Тријанону 1920. године Безедек је остао у Мађарској, али на самој граници с Краљевином СХС. Сви који су били за припојење тих крајева КСХС морали су после разграничења да напусте Мађарску.

Иначе су блиски хаплотипу неколико породица са Косова од којих се Елезовић из Вучитрна дубински тестирао. Поред њега близак му је и Панић из Репе код Подујева, као и необјављен резултат тестираног из Горњег Неродимља.

У процесу је Yfull анализа узорка Елезовића из Вучитрна (слава Ђурђиц), који је урадио тест целог генома код Дантеа. Он припада подграни I1-Z58>FGC69695, занимљиво је да изгледа да ће формирати нову подграну са древним узорком из јужне Мађарске (ERS9945259), из периода Аварског Каганата. Нова подграна је именована као TY317272:

https://www.yfull.com/live/tree/I-FGC69695/

Елезовић није припао подграни А480, где има прилично Јужних Словена, што овај резултат чини још занимљивијим.

https://www.yfull.com/live/tree/I-Y3560/

Препорука за даље тестирање WGS тест код Dante или Nebula и упоређивање са резултатима Елезовића на YFull стаблу како би се могла утврдити старост везе са косовским огранком ове хаплогрупе.

[Ojler]

109. Галић, Ђурђевдан, Шуица, Томиславград, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS393=14 и снижену вредност маркера DYS439=11. Нема блиских поклапања на пројекту.

Тестирани је навео да Галићи према предању потичу из Херцеговине.

Галића према попису становништва из 1991. године није било у Шуици, која је хрватско село. У околини је православних Галића било једино у Горњем Равном код Купреса.

Мало бих ову објаву допунио неким подацима који би могли бити занимљиви.
Изгледа да су Галићи из Горњег Равног које помиње Иван новији досељеници, јер их Боривоје Милојевић не налази међу становницима тог села током својих истраживања Купрешког, Вуковског, Равног и Гламочког поља са почетка двадесетих година XX века. Но, на подручју Дувна живели су још једни Срби Галићи, додуше тридесетак километара јужније од Шуице, у селу Липа. Галићи из Липе славили су Јовањдан, а после 2. светског рата их је нестало. Видим у упитнику да је тестирани навео да је и његова породица раније славила Јовањдан, па може бити да се ради о истом братству.

[AGENCIJA]

32. Лазаревић, Ђурђевдан, Рудовци, Лазаревац, E-M34>Y29061>Z21466>Y159961>Y177539

Припада роду А из табеле СДНКП. Овом роду припадају још и Лазаревић (Ђурђевдан, Гунцати/Барајево), Дувњак (Никољдан, Лука/Илијаш) и Зелен (Никољдан, Рилић/Купрес). Веза са Лазаревићем из Гунцата је очито новијег датума, имајући у виду географску блискост и исто презиме и славу.

Тестирани је навео да је претходно презиме Лазаревића било Лакић.

Петар Петровић у свом раду о Шумадијској Колубари из 1939. године наводи следеће:
У прошлом веку доселило се девет родова:
–Лакићи (Живковићи и Лазаревићи) су од Васојевића у црногорским Брдима, Ђурђевдан.

Предање о пореклу Лакића од Васојевића је очито нетачно, што није изненађење с обзиром на то да Васојевићи славе Аранђеловдан, а не Ђурђевдан.

Веома смо заинтересоване да наш отац уради велики тест. Молимо Вас за инструкције.
Док се то не догоди 🙂 ми имамо једно питање за Вас. Да ли постоји могућност да нам сада, на основу досадашње анализе, кажете када смо дошли на Балканско полуострво и који нам сајт предлажете да пронађемо да би читале о овој реткој и занимљивој хапло групи?

Пуно Вам хвала

[Црна Гуја]

Веома смо заинтересоване да наш отац уради велики тест. Молимо Вас за инструкције.
Док се то не догоди 🙂 ми имамо једно питање за Вас. Да ли постоји могућност да нам сада, на основу досадашње анализе, кажете када смо дошли на Балканско полуострво и који нам сајт предлажете да пронађемо да би читале о овој реткој и занимљивој хапло групи?

Пуно Вам хвала

О грани којој припада ваш отац детаљно сам писао на следећој теми:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5667.0

[AGENCIJA]

Хвала на брзом одговору.
Ово смо прочитале и раније на овом форуму. 
Пошто смо заинтересоване да знамо нешто прецизније о нашој хапло групи молимо Вас за прецизније инструкције како се ради тај обимнији тест.

[Ojler]

47. Радосављевић, Ђурђевдан, Ћићевац, I2-Y3120>PH3414

Тестирани је навео да су се његови преци у Ћићевац доселили у 19. веку, из Мозгова/Алексинац. За време Другог светског рата селили су се у Сисевац, а затим у Сењски Рудник. Носе породични надимак Ћукови.

Како се може прочитати у етнографској литератури, Ћићевац је скоро у потпуности досељеничко насеље. Око 90% данашњег становништва чине досељеници који су у Ћићевац стизали од друге половине 18. до почетка 19. века. У популацији Ћићевца косовско–метохијска струја учествује са око 64%, досељеници из бившег села Кошева са око 14%, динарска струја има учешће од око 10%, староседеоци су присутни са око 7%, а остатак одлази на остале мање групе досељеника: Роме, вардарску и шопску миграциону струју, те на друга локална померања становништва. Први попис у коме се могу пратити данашња презимена у Ћићевцу је списак домаћина у капетанији ражањској који су платили спахијске приходе, из 1834. године. На том списку нема помена Радосављевића. Први помен тог презимена у Ћићевцу на који сам наишао је из 1903. године, трговац Марко Радосављевић.

Радосављевић има изузетно специфичан хаплотип, који карактеришу бројне ретке вредности маркера. Вредности DYS385=14-14 и DYS448=21 одмах упућују на грану I2-Y3120>PH3414, којој припада и велики херцеговачки род Мириловића. Но, резултат Радосављевића карактерише и низ других маркера који се код Мириловића не јављају: DYS389i=14, DYS437=14, DYS549=10, па и нешто ређа вредност DYS19=17. У бази СДНКП имамо један необјављени резултат на 17 маркера који има потпуно поклапање са хаплотипом тестираног Радосављевића. Реч је о породици такође из Ћићевца која као и Радосављевићи слави Ђурђевдан. Потпуно поклапање маркера уз све наведене специфичности, исто место порекла и иста крсна слава наводе на једини могући закључак, да се ради о истом генетичком роду. Имамо дакле нови генетички род испод гране PH3414, који се вероватно раздвојио од гране Мириловића још у средњем веку.
Што се тиче неименованог тестираног који је сродан Радосављевићу, ради се о породици чије се специфично презиме наводи на претходно поменутом попису домаћина Ђићевца из 1834. године.

Ако је Радосављевић у могућности да уради WGS или BigY тест, помогао би расветљавању како свог порекла, тако и бољој профилацији гране I2-PH3414.

[Црна Гуја]

Хвала на брзом одговору.
Ово смо прочитале и раније на овом форуму. 
Пошто смо заинтересоване да знамо нешто прецизније о нашој хапло групи молимо Вас за прецизније инструкције како се ради тај обимнији тест.

Тест целог генома (WGS) је тренутно на великом попусту код компаније Dante Labs (са 500 на 199 еура), то је по мом мишљењу тренутно најбоља опција на тржишту:

https://www.dantelabs.com/products/whole-genome-sequencing

[Христифор]

47. Радосављевић, Ђурђевдан, Ћићевац, I2-Y3120>PH3414

Тестирани је навео да су се његови преци у Ћићевац доселили у 19. веку, из Мозгова/Алексинац. За време Другог светског рата селили су се у Сисевац, а затим у Сењски Рудник. Носе породични надимак Ћукови.

Како се може прочитати у етнографској литератури, Ћићевац је скоро у потпуности досељеничко насеље. Око 90% данашњег становништва чине досељеници који су у Ћићевац стизали од друге половине 18. до почетка 19. века. У популацији Ћићевца косовско–метохијска струја учествује са око 64%, досељеници из бившег села Кошева са око 14%, динарска струја има учешће од око 10%, староседеоци су присутни са око 7%, а остатак одлази на остале мање групе досељеника: Роме, вардарску и шопску миграциону струју, те на друга локална померања становништва. Први попис у коме се могу пратити данашња презимена у Ћићевцу је списак домаћина у капетанији ражањској који су платили спахијске приходе, из 1834. године. На том списку нема помена Радосављевића. Први помен тог презимена у Ћићевцу на који сам наишао је из 1903. године, трговац Марко Радосављевић.

Радосављевић има изузетно специфичан хаплотип, који карактеришу бројне ретке вредности маркера. Вредности DYS385=14-14 и DYS448=21 одмах упућују на грану I2-Y3120>PH3414, којој припада и велики херцеговачки род Мириловића. Но, резултат Радосављевића карактерише и низ других маркера који се код Мириловића не јављају: DYS389i=14, DYS437=14, DYS549=10, па и нешто ређа вредност DYS19=17. У бази СДНКП имамо један необјављени резултат на 17 маркера који има потпуно поклапање са хаплотипом тестираног Радосављевића. Реч је о породици такође из Ћићевца која као и Радосављевићи слави Ђурђевдан. Потпуно поклапање маркера уз све наведене специфичности, исто место порекла и иста крсна слава наводе на једини могући закључак, да се ради о истом генетичком роду. Имамо дакле нови генетички род испод гране PH3414, који се вероватно раздвојио од гране Мириловића још у средњем веку.
Што се тиче неименованог тестираног који је сродан Радосављевићу, ради се о породици чије се специфично презиме наводи на претходно поменутом попису домаћина Ђићевца из 1834. године.

Ако је Радосављевић у могућности да уради WGS или BigY тест, помогао би расветљавању како свог порекла, тако и бољој профилацији гране I2-PH3414.

Надимак Ћукови је доста симптоматичан, пошто имамо Ћукове Мириловиће да ли постоји  могућност да је у питању ипак  херцеговачка струја досељавања?

[Ojler]

Надимак Ћукови је доста симптоматичан, пошто имамо Ћукове Мириловиће да ли постоји  могућност да је у питању ипак  херцеговачка струја досељавања?

Према литератури, а и према општеприхваћеним теоријама о миграционим струјама кретања становништва, не постоји. Такође, ова два хаплотипа из Ћићевца значајно одударају од модалног хаплотипа Мириловића: Радосављевићев на чак осам од 23 маркера. Њихови корени на простору Понишавља очито сежу у време када презиме Ћука Мириловића још није ни посведеочено у историјским изворима, тако да мислим да је у питању коинциденција. Има Ћука разних, у разним крајевима, чак више њих у Србији него у БиХ.

[Христифор]

У том случају онда су највероватније преци Радосављевића она струја која је остала на простору централне Србије при досељавању  док су преци Мириловићи продужили ка Херцеговини,  Било би сјајно када бисмо сазнали када је њихов заједнички предак живео.

[Ojler]

52. Вуковић, Ђурђевдан, Убли/Херцег Нови, I2-Y3120>Z17855>Y230195>Y230196>A16413>Y135658>A20030>Y135654*>, род В

Тестирани припада Вуковићима који су обрађени у књизи Генетичко порекло Срба старе Херцеговине, где су сврстани у род под називом Ивовићи и Кучинари, а на основу резултата претходно тестираног Вуковића и Кучинара. О роду и посебно Вуковићима је у књизи наведено следеће:

Овом генетичком роду припадају Кучинари из Бурмаза код Стоца и Ивовићи из Убала у Боки которској, чији су огранци Вуковићи и Вукићевићи из истог места. Иако Кучинари и Ивовићи нису повезани предањима, и једни и други потичу из Невесиња, где треба тражити матицу овог рода. Сви славе Ђурђевдан.
...
Вуковићи се у млетачким изворима помињу као „Вуковићи речени Ивовићи” („Achime del fu Tomo Vucovich dеttо Ivovich da Ubli”), а Вукићевићи као „Вукићевићи речени Ивовићи”. Због тога постоји  претпоставка да су се у Невесињу, одакле потичу према предању, звали Ивовићи, или, да је Иво имао децу Вука и Вукића.
...
Ивовићи, Вуковићи и Вукићевићи на Ублима у Боки которској према предању потичу од тројице браће Ива, Вука и Вукића, који су се 1692. године доселили из Невесиња. На основу млетачких извора, о којима је већ било речи, ипак је вероватније да су Вуковићи и Вукићевићи огранак Ивовића. Исељених Вукићевића у Боки которској има у Сасовићима, а Вуковића у Кутима, док се део Ивовића иселио у Никшић. Вуковића има и у Крушевицама под Орјеном, где су дошли са Убала 1920. године. У селу Кожухе код Добоја, у Требави у североисточној Босни, живи огранак убљанских Вуковића, од досељеника Вука Вуковића. Узимајући у обзир родослов кожушких Вуковића, ово пресељење се могло догодити средином 19. века.1

Као карактеристичне вредности рода у књизи су препознати маркери DYS385=15-15 и DYS19=17. Новотестирани Вуковић на маркеру DYS385 поседује ипак модалну вредност 14-15, па је упитно да ли је претходно констатована вредност 15-15 заиста одлика модалног хаплотипа овог рода. Пропуштено је да се препозна још једна вредност која је код гране I2-Y3120 отприлике подједнако ретка као и DYS19=17, а то је маркер DYS635=24, којег поседује и новотестирани Вуковић. Као заједничке ређе вредности ова три хаплотипа остају дакле маркери DYS19=17 и DYS635=24, који без раније препознатог DYS385=15-15 и нису претерано карактеристични, па се поставља питање чине ли Кучинари и Вуковићи заиста исти род. Додатно, хаплотип Вуковића тестираног овом приликом поседује и две само њему својствене ретке вредности, DYS458=16 и DYS448=21.

Кучинар и Вуковићи за сада остају у истом роду, а тек би детаљнији генетички тестови могли да утврде колико су заиста блиски.

[Ojler]

57. Стефановић, Никољдан, Локањ/Зворник, I2-Y3120

Тестирани је навео да потиче из места Локањ у околини Лознице. Локањ се заправо налази у Републици Српској и припада општини Зворник, а данас је подељен на села Горњи и Доњи Локањ. У Локању нисам нашао породицу са презименом Стефановић, али има Стевановића који живе у засеоцима Лазаревићи, Араповићи, Савићи у Горњем Локању и у засеоку Гудура у Доњем Локању. Може бити да се ради о истој породици са нешто измењеним  презименом.

Стефановић припада роду у којем су још Милутиновић (Бошковићи/Зворник) и још један тестирани из Бистрице код Нове Вароши, чији резултат још увек није објављен, сва тројица са славом Никољдан. Милутиновић је навео да мисле да су се доселили из јужних делова, вероватно из старе Црне Горе, док је други тестирани као место поорекла навео Орју Луку у Црној Гори, па је могуће да у тој регији треба тражити и порекло овог рода. Модални хаплотип рода карактерише маркер DYS549=12, као и ређе вредности DYS19=15, DYS576=19 и DYS635=22, које поседују сва тројица тестираних. Хаплотип Стефановића карактерише и маркер DYS449=34 за који код друге двојице припадника рода вредност није одређена.

[Милош]

28. Максимовић, Аранђеловдан, Чумић, Крагујевац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема неке посебне вредности које се могу издвојити, изузев можда 481=28. Нема ни толико блиска поклапања. Најближи по хаплотипу му је Петровић из околине Ниша са којим има две разлике на упоредива 25 маркера. Али како због миграција, геогрфаски, али и различите славе, велико је питање да ли овде постоји било каква веза.

Тестирани је навео да им је надимак рода био Плезићи и да су досељени пре Кочине Крајине из околине Бијелог Поља или Сјенице. Максим Илић, по коме носе презиме им је родоначелник. Наводно су Васојевићи, што је овај резултат демантовао.

Према литератури Максимовићи (Јаковљевићи, Стевановићи, Глишићи, Јанковићи (21 к., Св. Арханђео), су досељени између 1737-1787. године из Белог Поља у Старој Србији. (Из околине Подујева, Пећи или околине Истока).

https://www.poreklo.rs/2012/06/09/poreklo-prezimena-selo-%C4%8Dumi%C4%87-kragujevac/

Препоруке за WGS тест...

[Милош]

29. Крнић, Јовањдан, Кикинда

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 481=32, 549=12, 643=9. Нема ближих поклапања на пројекту. Можда не би било на одмет споменути једног тестираног из Мохача у Барањи са истом славом и карактеристичном вредношћу 643=9. Али имају превише разлика, где су неке и троструке, па би узео ову могућу везу са резервом.

Крнић није навео ништа о свом пореклу, а ни ја нисам пронашао. Ако неко има неки податак више, нека напише.

Свакако препорука за WGS тест.

[Драган Максимовић]

28. Максимовић, Аранђеловдан, Чумић, Крагујевац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема неке посебне вредности које се могу издвојити, изузев можда 481=28. Нема ни толико блиска поклапања. Најближи по хаплотипу му је Петровић из околине Ниша са којим има две разлике на упоредива 25 маркера. Али како због миграција, геогрфаски, али и различите славе, велико је питање да ли овде постоји било каква веза.

Тестирани је навео да им је надимак рода био Плезићи и да су досељени пре Кочине Крајине из околине Бијелог Поља или Сјенице. Максим Илић, по коме носе презиме им је родоначелник. Наводно су Васојевићи, што је овај резултат демантовао.

Према литератури Максимовићи (Јаковљевићи, Стевановићи, Глишићи, Јанковићи (21 к., Св. Арханђео), су досељени између 1737-1787. године из Белог Поља у Старој Србији. (Из околине Подујева, Пећи или околине Истока).

https://www.poreklo.rs/2012/06/09/poreklo-prezimena-selo-%C4%8Dumi%C4%87-kragujevac/

Препоруке за WGS тест...

Само мала допуна. Према породичном предању наши преци су се доселили са територије између Бијелог Поља (данас у Црној Гори) и Сјенице (данас у Србији). Тодор Радивојевић је у свом делу „Лепеница, антропогеографска испитивања” (Насеља српских земаља, књига VII, 1911, издање СКА) на 220. страни забележио да су се наши преци доселили из Белог Поља у Старој Србији што је у сагласности са породичним предањем јер је у време испитивања Радивојевића Бијело Поље било у Старој Србији а од првог балканског рата је у Црној Гори. У околини наведених места Подујево, Пећ и Исток заиста постоје села под називом Бело Поље, али мислим да је то само нагађање приређивача текста на датом линку (Александар Аксић Шарко) и у нашем случају је јако мало вероватно.
И на крају да разјасним у вези шаљивог презимена Плезић које је новијег датума и небитно је у погледу истраживања порекла породице.

[Милош]

Само мала допуна. Према породичном предању наши преци су се доселили са територије између Бијелог Поља (данас у Црној Гори) и Сјенице (данас у Србији). Тодор Радивојевић је у свом делу „Лепеница, антропогеографска испитивања” (Насеља српских земаља, књига VII, 1911, издање СКА) на 220. страни забележио да су се наши преци доселили из Белог Поља у Старој Србији што је у сагласности са породичним предањем јер је у време испитивања Радивојевића Бијело Поље било у Старој Србији а од првог балканског рата је у Црној Гори. У околини наведених места Подујево, Пећ и Исток заиста постоје села под називом Бело Поље, али мислим да је то само нагађање приређивача текста на датом линку (Александар Аксић Шарко) и у нашем случају је јако мало вероватно.
И на крају да разјасним у вези шаљивог презимена Плезић које је новијег датума и небитно је у погледу истраживања порекла породице.

Слажем се да је извесније да се ради о Бијелом Пољу у Црној Гори.

[Лепеничанин]

Драгане, немојте тек тако одбацивати могућност да потичете из краја око Пећи.                                 

Радивојевић је као место порекла забележио Бело Поље у Старој Србији, што се односи на цели тај брдски предео у који спада и Полимље, али пре свега Горњи Ибар и Север Метохије.

У околини Крагујевца, у Чумићу и Петровцу конкретно, има много фамилија насељених од Пећи у периоду тзв Друге сеобе. Најчешће се као постојбина помиње Студеница при чему није јасно да ли је то она код Пећи, у којој је било седиште митрополије хвостанске, али је то највероватнија могућност. Помиње се још и Мојстир, за који није извесно да ли је као топоним старији код Пећи или на Ибру, у пределу Трговишта, данашњег Рожаја. Помиње се и Дрен за који је извесно да јесте код Пећи….

Све у свему, чини ми се да је околина Пећи вероватнија постојбина него Бихор или Сјеница.

[ДушанВучко]

Само мала допуна. Према породичном предању наши преци су се доселили са територије између Бијелог Поља (данас у Црној Гори) и Сјенице (данас у Србији). Тодор Радивојевић је у свом делу „Лепеница, антропогеографска испитивања” (Насеља српских земаља, књига VII, 1911, издање СКА) на 220. страни забележио да су се наши преци доселили из Белог Поља у Старој Србији што је у сагласности са породичним предањем јер је у време испитивања Радивојевића Бијело Поље било у Старој Србији а од првог балканског рата је у Црној Гори. У околини наведених места Подујево, Пећ и Исток заиста постоје села под називом Бело Поље, али мислим да је то само нагађање приређивача текста на датом линку (Александар Аксић Шарко) и у нашем случају је јако мало вероватно.
И на крају да разјасним у вези шаљивог презимена Плезић које је новијег датума и небитно је у погледу истраживања порекла породице.

Мој другар из насеља из детињства је Павле Максимовић, из Чумића пореклом (сада је чини ми се у Шведској). Када је био рат 99те, био је рањен и пошто се опоравио, сам је хитао назад на Косово, вратио се аутостопом у Приштину. Нисам знао да су и Глишићи део истог рода, они су ми комшије са плаца . Ненад је био преводилац Миловану Рајевцу док је био селектор Гане. Из истог краја Чумића су и Васиљевићи (Никшићи), од којих је био и мој један ђак у музичкој школи. Баш ми је драго што се тестирао неко из Чумића кога занима порекло (моја генетска веза са Чумићем је преко бабе по мајци, Топаловићи, Св. Марта)

[Драган Максимовић]

Све у свему, чини ми се да је околина Пећи вероватнија постојбина него Бихор или Сјеница.

Хвала на сугестији. Никако не одбацујем и ове могуће локације, баш напротив, узимам их врло озбиљно. Само ми се чини да у садашњем тренутку вероватноћа је мало више на страни Бијелог поља (Ц.Гора) и Сјенице (Србија): у породичном предању се спомиње као локација у Црној Гори а да је у питању Пећ или Исток вероватније би смо запамтили као Метохију. Затим, да је у питању Бело Поље код Пећи или Истока, вероватно не би мешали Сјеницу већ би запамтили као село код ових већих места (посебно мислим да би спомињали Пећ).

Мој другар из насеља из детињства је Павле Максимовић, из Чумића пореклом (сада је чини ми се у Шведској). Када је био рат 99те, био је рањен и пошто се опоравио, сам је хитао назад на Косово, вратио се аутостопом у Приштину. Нисам знао да су и Глишићи део истог рода, они су ми комшије са плаца . Ненад је био преводилац Миловану Рајевцу док је био селектор Гане. Из истог краја Чумића су и Васиљевићи (Никшићи), од којих је био и мој један ђак у музичкој школи. Баш ми је драго што се тестирао неко из Чумића кога занима порекло (моја генетска веза са Чумићем је преко бабе по мајци, Топаловићи, Св. Марта)

У родослову Максимовића имам једног Павла Максимовића (отац Жарко, сестра Весна: http://www.maksimovic.rs/rod/maksimovicvasilijegraf.html). Моја грана Максимовића већ дуго не живи у Чумићу али зато гомилу података добијам од Стевана Р. Максимовића који живи у Чумићу и који је жива родословна енциклопедија.

[Неродимац]

Хвала на сугестији. Никако не одбацујем и ове могуће локације, баш напротив, узимам их врло озбиљно. Само ми се чини да у садашњем тренутку вероватноћа је мало више на страни Бијелог поља (Ц.Гора) и Сјенице (Србија): у породичном предању се спомиње као локација у Црној Гори а да је у питању Пећ или Исток вероватније би смо запамтили као Метохију. Затим, да је у питању Бело Поље код Пећи или Истока, вероватно не би мешали Сјеницу већ би запамтили као село код ових већих места (посебно мислим да би спомињали Пећ).
У родослову Максимовића имам једног Павла Максимовића (отац Жарко, сестра Весна: http://www.maksimovic.rs/rod/maksimovicvasilijegraf.html). Моја грана Максимовића већ дуго не живи у Чумићу али зато гомилу података добијам од Стевана Р. Максимовића који живи у Чумићу и који је жива родословна енциклопедија.

Оно што би Вас приближило и покушало да одгонетне даље порекло је WGS тест који ће сигирно дати неке смернице. Тренутно је попуст па ако сте размишљали о томе имате добру прилику за то.

[Драган Максимовић]

Оно што би Вас приближило и покушало да одгонетне даље порекло је WGS тест који ће сигирно дати неке смернице. Тренутно је попуст па ако сте размишљали о томе имате добру прилику за то.

Признајем да ме је мало разочарало и обесхрабрило то што није нађено неко ближе поклапање са постојећим подацима у Српском ДНК пројекту. Свакако ћу ипак пробати WGS или нешто слично, али не сада већ можда у наредних годину дана како би се боље припремио и информисао. Хвала на сугестији свакако.

[Ивица Јовановић]

Без бриге, огроман број људи приликом првог теста не пронађе. Имате сигурно поклапања јер припадате хаплогрупи I2-PH908 која је најчешћа хаплогрупа међ' Србима. WGS, који је сада на попусту у Dante Labs, би вам омогућио да та поклапања пронађете (када свој резултат окачите на Yfull стабло човечанства). Имате посебну тему Савети за тестирање. Оно што је за сада сигурно је то да нисте Васојевић. Они славе Аранђеловдан али су E-V13 а не I2. WGS обавезно ако сте у могућности. До тада ево линка са "рођацима" 2000 година уназад:

https://www.yfull.com/tree/I-PH908/

[Ojler]

69. Бузић, Аранђеловдан, Велика/Плав, I2-Y3120

У монографији о Великој и Величанима за Бузиће се наводи да су пореклом из Бјелопавлића и да су дошли кад и породице које су се доселиле из Цеклина, што је било око 1670. године. Први су се доселили Благоје и Спасоје. Од Благоја је Новица, а од Спасоја Мијајло. Вукота је ближи рођак Благојев и Спасојев. Имао је Радоту и Вуксана, чији су синови: Вујо, Слобо, Вукман и Ранко. Тестирани је упознат са предањем о пореклу из Бјелопавлића, а наводи да се помињу и везе са Бачевићима из Белог Поља код Пећи, али непознато какве.

Хаплотип тестираног припада хаплогрупи I2-Y3120, а вредност DYS448=20 га опредељује у групу грана I2а Динарик север. Резултат Бузића поседује само један маркер који значајније одступа од модалног хаплотипа гране I2а Динарик север, а то је DYS449=30. Ова вредност се јавља као модална код гране I2-PH908, тако да постоји могућност да Бузић припада грани I2-PH908, а да вредност DYS448=20 која је код њега присутна представља повратну мутацију. Што се тиче других значајних вредности овог хаплотипа, као карактеристична би се могла издвојити DYS19=17 уколико се ради о грани I2-PH908, док би се у супротном за овај маркер пре могло рећи да има ређу вредност. Као нешто ређа вредност може се поменути још DYS389ii=30.
Због овако специфичне и контрадикторне ситуације са опредељујућим маркерима, а непостојања неких других значајније карактеристичних вредности, тешко је извести неки поузданији закључак о хаплотиповима који би могли бити филогенетички блиски хаплотипу Бузића. Међу слављеницима Аранђеловдана технички му је најближи један необјављени хаплотип тестираног из села Полокце код Новог Пазара, који припада грани I2-PH908, са подударањем 21/23, а са истом генетичком удаљеношћу се разликује и од Балевића (Орах/Беране) који слави Никољдан.

За даљу анализу, Бузић би морао барем проверити мутацију PH908, а свакако да је WGS тест најбоље решење.

[MileT]

 Dragi prijatelji ja sam "onaj" Trubić što je "upao" u Nikšiće.Lično mislim da je  broj familija koje pripadaju plemenu Nikšić , a čije se nešto mladje poreklo vezuje za Bosnu daleko veći nego što pomenuste da su to samo dve familije.

[MileT]

Da zaboravih još familije koje svoje poreklo vode sa teritorije današnje Hrvatske, tako da će taj broj sigurno daleko premašiti trenutno stanje koje čine familije Trubić i Erceg.Pozdrav.

[Ojler]

89. Бранковић, Аранђеловдан, Орашје/Варварин, I2-Y3120

Тестирани није навео да познаје предање о даљем пореклу породице. У раду Станоја М. Мијатовића из 1905. године о области Темнић у коју спада и Орашје породица Бранковић у том месту није наведена, тако да је могуће да се ради о новијим досељеницима. Једина породица која је том приликом забележена у Орашју са славом Аранђеловдан били су Гавриловићи.

Хаплотип тестираног карактеришу маркери DYS643=11, DYS570=20 и DYS458=18, а поседује и нешто ређу вредност DYS19=17. Најближи овом резултату су хаплотипови двојице тестираних Грачанина из Сарајевског поља који такође славе Аранђеловдан. Ови хаплотипови са резултатом Бранковића имају поклапање 21/23 и 23/25, а поседују сва три поменута карактеристична маркера, при чему немају својих додатних карактеристичних вредности на упоредивих 23/25 позиција.
Иако се на први поглед чини да све ово говори у прилог претпоставци да се ради о припадницима истог генетичког рода, ситуација није баш тако једноставна. Наиме, недавно је један Грачанин урадио WGS тест и том приликом је установљено да припада грани I2-Y188845 у којој је род крајишких Пантелијевштака. Оно што је уочљиво код његовог хаплотипа је да је измутирао у односу на модални хаплотип рода крајишких Пантелијевштака на две карактеристичне вредности на којима има подударање са резултатом Бранковића, DYS643=11 и DYS570=20. То удаљава резултат Бранковића од рода крајишких Пантелијевштака и доводи у питање да ли је упечатљива сличност између његовог резултата и хаплотипа Грачанина заиста филогенетички значајна, посебно имајући у виду различите географске регије из којих потичу (Да поменем и да Грачанини имају предање да су се у Сарајевско поље доселили из Црне горе средином 19. века).

Препоручио бих Бранковићу да уради WGS тест. У корист му иде чињеница да је Грачанин тај тест већ урадио, па би без сумње била отклоњена дилема да ли припадају истом роду. Оно што такође може покушати је "гађање" СНП мутација карактеристичних за род крајичких пантелијевштака.

[Милош]

45. Костић, Јовањдан, Голобок, Смедеревска Паланка

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити 391=10, 456=16, 481=29, 635=22. Нема потпуна поклапања, а ако бих бирао ко му је близак, то би по хаплотипу био Пантелић из Блазнаве код Тополе, са којим има три разлике на упоредива 23 маркера. Деле одређене карактеристике, географски су релативно близу, једино што слава одудара. Од оних који славе Јовањдан, због неких карактеристика можда није лоше спименути Тимшића из Опарића код Рековца или Милићевића из Мирашевца код Раче, али са великом резервом због великог броја разлика са обојицом.

Тестирани је навео да им је старије презиме Костадиновић.

У литератури се наводи да су:

Вељковићи, Костићи (14 к., св. Јован) заједничког порекла са Јозићима.

Јозићи (15 к., св. Јован). Старином су са Косова. Њихов предак био сердар. Скривио нешто кнезу Милошу и он га протера на Космај, а одатле чак у Мачву. Доцније се вратио у Голобок.

https://www.poreklo.rs/2012/05/03/prezimena-selo-golobok-smed-palanka/

Препорука је WGS тест или можда провера на Y109645 код Yseq-a.

[Иван Вукићевић]

109. Галић, Ђурђевдан, Шуица, Томиславград, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS393=14 и снижену вредност маркера DYS439=11. Нема блиских поклапања на пројекту.

Тестирани је навео да Галићи према предању потичу из Херцеговине.

Галића према попису становништва из 1991. године није било у Шуици, која је хрватско село. У околини је православних Галића било једино у Горњем Равном код Купреса.

Мало бих ову објаву допунио неким подацима који би могли бити занимљиви.
Изгледа да су Галићи из Горњег Равног које помиње Иван новији досељеници, јер их Боривоје Милојевић не налази међу становницима тог села током својих истраживања Купрешког, Вуковског, Равног и Гламочког поља са почетка двадесетих година XX века. Но, на подручју Дувна живели су још једни Срби Галићи, додуше тридесетак километара јужније од Шуице, у селу Липа. Галићи из Липе славили су Јовањдан, а после 2. светског рата их је нестало. Видим у упитнику да је тестирани навео да је и његова породица раније славила Јовањдан, па може бити да се ради о истом братству.

Тестирани је доставио детаљне податке о пореклу своје породице, на основу којих је место порекла у табели СДНКП измењено у "Пећиград/Цазин", с обзиром да наводимо стање из 1900. године. Правац миграција Галића:
Херцеговина > Шуица/Томиславград > Пећиград/Цазин > Доња Видовска/Велика Кладуша > Цетинград

[drajver]

44. Тојчић, Лучиндан, Славин/Вареш

Припада хаплогрупи I2-PH908>FT16449>Y151633>BY169079>Y183830, херцеговачком роду Милобратовића. Тојчић посједује карактеристичне маркере овог рода DYS19=15, DYS448=20, DYS576=19, DYS570=17 што га уз славу Лучиндан генетички потврђује као припадника рода Милобратовића. Од својих приватних вриједности Тојчић има само нешто нижу DYS635=21. Са појединачним припадницима рода Милобратовића, вриједност DYS439=12 га повезује са Јовељићем из Кореташа/Лопаре, а вриједност DYS635=21 са Божовићем из Надинића/Гацко. По укупном хаплотипу блиски су му сви припадници рода Милобратовића: Шешлије, Шиљеговићи, Бодироге из околине Фоче, али и Пантићи из истог мјеста Славина/Вареш.

У етнографској литератури је о њима записано сљедеће:
"Лазаревићи, Вељанчићи и Тојчићи (12) су заједничког порекла. Сродство је међу њима већ толико далеко, да међу собом ступају у брачне везе. Старином су Миобратовићи из Херцеговине. Даље порекло воде из Требеси код Никшића. Најпре су се били населили у Ћећу под Чемерним. Исте су године прешли на Рокоче. Имали су велики мал, али им се ни ту није земља допадала за стоку. Одатле су гледали Стијене над Планиницом, и мислили да ће им ту бити добро. Један од њих дође на Планиницу да види, и кад је чуо да има хали чифлук Бјелопољаков, отишао је до бега. Кад је Бјелолопољак чуо да имају силиу стоку (400 глава ситне стоке и 30 коња), дао им је чифлук, и тако су се они населили на Планиници. Била су их тада три брата: Стјепан, Панто и Јовеља. Ту су били кметови, али су почели куповати земљу по Славину, док нису купили цело село, и онда су неки прешли на Славин. Први је прешао Панто, од кога су сви Пантићи око Вареша. Његови потомци на Славину носе поменута презимена. Вељанчићи су прозвани по некој баби, која је била с Веле. Лазаревићи се зову по свом четвртом претку Лазару, који је био син или унук Пантин. Марко Лазаревић, коме је сада 60 година, зна ове своје претке: Нико—Никола –Лазар Панто. Сви служе Св. Луку."

Може се рећи да је наведено предање потврђено, а досад су тестирани из ове групе не само Тојчићи, већ и Пантићи и Јовељићи. Иако херцеговачки род Милобратовића у својим предањима помиње Требјесу код Никшића, биће изгледније да се ради о стариначком херцеговачком роду са подручја сјеверозападно од Билеће, који је у неком тренутку преузео дио никшићких предања (Никшићи припадају другој хаплогрупи). У прилог томе иде и чињеница да Милобратовићи дијеле посљедњу терминалну мутацију Y183830, средњовјековне старости,  са још једним старијим херцеговачким родом, Солдама из Сузине /Берковићи.

Род Милобратовића детаљно је обрађен у књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине" а о хаплогрупи I2-PH908>FT16449 може детаљније да се прочита на сљедећем линку https://www.poreklo.rs/2021/12/08/stablo-haplogrupe-i2-ph908ft16449/

Препорука је неки од дубинских тестова, како би се до краја испрофилисао род Милобратовића.

[Ojler]

95. Гојковић, Аранђеловдан, Горња Трепча/Чачак, I2-Y3120

Гојковићи су присутни у Горњој Трепчи од почетка 19. века, када су се према подацима из етнографске литературе доселили "од Сјенице", за време Првог српског устанка. Предак тестираног, Паун Гојковић преминуо је 1806. године од рана задобијених у борбама и сахрањен је у Горњој Трепчи. У тевтерима чибучким Рудничке нахије за трнавска и љубићка села из 1823, 1824 и 1825. године помињу се домаћини Илија, Милија и Јован Гојковић. Иако се у студији Радомира Илића "О љубићским селима" из 1903. године за Гојковиће наводи да славе Лучиндан, према наводима тестираног нема никакве сумње да је Аранђеловдан њихова слава и да није мењана, тако да је Илић у свом раду вероватно направио грешку.

Иако се разликује на четири маркера од модалног хаплотипа гране  I2-Y3120 DN, хаплотип тестираног је прилично модалан и поседује само једну нешто ређу вредност, DYS576=19. Због такве "просечности" постоји већи број хаплотипова који је близак овом резултату на 1 до 3 маркера разлике. Технички најближи, а уједно и етнографски најзанимљивији је један род са подручја Рашке, чији модални хаплотип са хаплотипом Гојковића има подударање 22/23. Нажалост, једина разлика је управо на маркеру DYS576 који је једини донекле карактеристичан за Гојковића. Ради се о роду који слави Лучиндан (?) и којем припадају Вељковићи (Попе и Суви До/Тутин) и Обрадовић, а ту су и Вучетић из Топлице (Велика Плана/Прокупље) и Булатовић из Брда (Бијела Црква/Рожаје), као и херцеговачки род Кадијевића и Шешеља који је обрађен у књизи о Генетичком пореклу Срба Старе Херцеговине. Ипак, и поред значајне генетичке блискости, с обзиром на различите крсне славе и приличну модалност хаплотипа овог рода, не бих се усудио да тврдим да му припадају и Гојковићи, али би ову могућност свакако ваљало проверити дубљим тестовима.

Постоји још један занимљив резултат за тестираног Гојковића, а рекао бих и чудна околност. На подручју Шумадије најближи његовом резултату је хаплотип претходно тестираног Гојковића из истог места који такође слави Аранђеловдан. Ова два хаплотипа имају поклапање 20/23 и оба поседују карактеристичну вредност DYS576=19 и у том смислу чини се да су можда и филопгенетички најближи. Рекло би се очекивано с обзиром да је реч о истој фамилији, да није податка да претходно тестирани Гојковић није биолошки потомак Гојковића, што је коментарисано овде: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3694.msg100262#msg100262. Свакако би било добро да се провери постоји ли и овде нека ближа веза.

[Црна Гуја]

123. Ракић, Митровдан, Прилужје, Вучитрн

Припада хаплогрупи I2-M223>L701>P78>S25733>A427. Хаплотип нема вредности које значајније одступају од модалних. Једина ближа поклапања има са двојицом тестираних чији резултати нису још увек јавни, један је из Прилужја а други из околине Врања, од обојице се разликује на 3 од 23 маркера. Тестирани из Прилужја такође слави Митровдан, тако да нема сумње да Ракић и он припадају истом генетичком роду. С обзиром да још увек ниједан припадник гране А427 није дубински тестиран, препорука за даље тестирање је WGS или BigY-700 тест. Род Ракића је даљим пореклом из Лаба, одакле су досељени у Прилужје након 1840. године:

Ракићи (18 к., Митровдан). Доселили се из Лаба после Парлића.

https://www.poreklo.rs/2014/09/20/poreklo-prezimena-selo-priluzje-vucitrn/

[Ивица Јовановић]

123. Ракић, Митровдан, Прилужје, Вучитрн

Припада хаплогрупи I2-M223>L701>P78>S25733>A427. Хаплотип нема вредности које значајније одступају од модалних. Једина ближа поклапања има са двојицом тестираних чији резултати нису још увек јавни, један је из Прилужја а други из околине Врања, од обојице се разликује на 3 од 23 маркера. Тестирани из Прилужја такође слави Митровдан, тако да нема сумње да Ракић и он припадају истом генетичком роду. С обзиром да још увек ниједан припадник гране А427 није дубински тестиран, препорука за даље тестирање је WGS или BigY-700 тест. Род Ракића је даљим пореклом из Лаба, одакле су досељени у Прилужје након 1840. године:

https://www.poreklo.rs/2014/09/20/poreklo-prezimena-selo-priluzje-vucitrn/

Што је велика штета јер је A427 грана пронађена у Виминацијуму. А да не говоримо да је I-L702 била присутна и у Трипољској односно Кукутени култури.

[Ojler]

112. Беатовић, Ђурђевдан, Жањевица/Гацко, I2-Y3120>Y4460

Ово је други тестирани Беатовић из Жањевице и има исти хаплотип као и претходно тестирани. Беатовићи припадају роду Пилатоваца који је обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине. У наставку ћу цитирати пар релевантних одломака из књиге који се тичу Пилатоваца и посебно Беатовића:

Пилатовци су разгранати род чија је матица у истоименом селу у Опутним Рудинама. Према предању су били нижа српска властела, док се у историјским изворима из 15. века помињу најпре као власи  Пилатовићи, а затим и као власи Пилатовци, што је назив који ће се усталити. Исељених Пилатоваца највише има у Жањевици код Гацка, где су им још у средњем веку биле испаше, а одатле су се  ширили по селима у ширем подручју Гацка. Крсна слава рода је Ђурђевдан, а прислужба Ђурђиц.
...
Бејатовићи из Жањевице код Гацка према предању потичу из Корита у Билећким Рудинама, одакле им је предак дошао код Рончевића у најам. Рончевићи су га оженили својом ћерком, а он је примио њихово крсно име. Касније су променили презиме у Беатовић. С обзиром на то да генетички припадају роду Пилатоваца, као што се и наводи у предању забележеном у матици према коме потичу од Комненића, у Коритима им је била само успутна станица. Исељених Бејатовића има у Миљевцу код Невесиња где су се доселили у првој половини 19. века, као и у Горњим Бодежиштима где се презивају Беатовић, иако се у једном извору са почетка 20. века помињу као Бејати. Бејати из Кокорине код Гацка су се доселили из Жањевице у првој половини 19. века, а пореклом су из  Пилатоваца. Почетком 20. века се помињу као Беати. Раније су се такође презивали Бејатовић,  а део братства који је из Кокорине 1910. године прешао у Мједеник у Борчу је задржао старо презиме. Нису у сродству са Бејатима из Доњег Поплата код Стоца који славе Никољдан. Преци Бајовића из Гареве у Гацку су се доселили као сирочад из Жањевице. Према предању потичу од тамошњих Беата.

Једина донекле карактеристична вредност модалног хаплотипа рода Пилатоваца је DYS19=15. Поред тога, хаплотип Беатовић поседује и њему својствену вредност DYS385=14-14. Осим Беатовића, од тестираних из базе Српског ДНК пројекта у род Пилатоваца спадају још Бајовић (Гарева/Гацко), Додер (Кокорина/Гацко), Рончевић (Изгори/Гацко), Чорлија (Мека Груда/Билећа), Додеровић (Пољана/Плужине), Адамовић (Бистрица/Бијело Поље), Ћеранић (Обаљ/Калиновик), Шекарић (Мируше/Никшић) и Поповић (Сијерци/Соколац) са славом Ђурђевдан, те Парошки (Војка/Стара Пазова) са славом Ђурђиц. И поред приличног броја резултата нико од њих још није урадио велики генетички тест, што би свакако било препоручљиво.

[Иван Вукићевић]

118. Радујковић, Челинац, Часне Вериге, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722>Y176957

Припада генетичком роду Васојевића, као и скоро сви тестирани који славе Часне Вериге Апостола Петра. Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS390=23 и DYS635=22.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу, али је познато да је матица братстава која славе Часне Вериге у околини Мркоњић Града.

Чланак о роду Васојевића на порталу:
https://www.poreklo.rs/2018/04/07/rod-vasojevica/

[Иван Вукићевић]

125. Анђеловић, Лазарева Субота (раније Јовањдан), Доњи Козји Дол, Трговиште, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS439=13, YGATAH4=12 и DYS570=21 и снижену вредност маркера DYS549=11. На два маркера се разликује од Лазића (Никољдан, Ниш) и двојице тестираних из општине Ранковце код Куманова, чији резултати још нису објављени. С обзиром да деле више карактеристичних вредности маркера (YGATAH4=12, DYS570=21, DYS549=11), може се закључити да припадају истом генетичком роду.

Тестирани нема предање о даљем пореклу, осим што је чуо за мишљење да потичу из Црне Горе.
Анђеловићи се не помињу у Доњем Козјем Долу у раду Јована Трифуноског:
https://www.poreklo.rs/2017/01/21/poreklo-prezimena-selo-donji-kozji-dol-trgoviste/

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест.

[Иван Вукићевић]

119. Сандаљ, Никољдан, Радосавска, Бања Лука, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222

Припада генетичком роду Матаруга, односно подроду Драгошевића из Грахова. Хаплотип тестираног је веома близак модалном хаплотипу Драгошевића.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу, које је захваљујући овом резултатом откривено.

Род Матаруга је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

[Небојша]

125. Анђеловић, Лазарева Субота (раније Јовањдан), Доњи Козји Дол, Трговиште, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS439=13, YGATAH4=12 и DYS570=21 и снижену вредност маркера DYS549=11. На два маркера се разликује од Лазића (Никољдан, Ниш) и двојице тестираних из општине Ранковце код Куманова, чији резултати још нису објављени. С обзиром да деле више карактеристичних вредности маркера (YGATAH4=12, DYS570=21, DYS549=11), може се закључити да припадају истом генетичком роду.

Тестирани нема предање о даљем пореклу, осим што је чуо за мишљење да потичу из Црне Горе.
Анђеловићи се не помињу у Доњем Козјем Долу у раду Јована Трифуноског:
https://www.poreklo.rs/2017/01/21/poreklo-prezimena-selo-donji-kozji-dol-trgoviste/

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест.

Слава Лазаревдан је практично непостојећа у Горњој Пчињи. Тестирани је навео да је старија слава вероватно Јовањдан. Претпостављам да је реч о роду Ћосаци, који су уједно оснивачи села, а старином из прешевског краја и Куманова, где постоје ближа днк поклапања.

Ово предање о пореклу "из Црне Горе" треба схватити као и код већине других Пчињана. Мисли се на Прешевску Црну Гору.

[Ojler]

122. Мартић, Томиндан, Липе/Смедерево, I2-Y3120>S17250>Y4882

Тестирани је навео да су Мартићи старином од Никшића, одакле су прешли у околину Прибоја и Бајине Баште, а затим у Липе код Смедерева. У раду Боривоја Дробњаковића из 1925. године о смедеревском Подунављу и Јасеници, за Мартиће из Липе се наводи да су род са Стефановићима из истог села који такође славе Томиндан, те да им је деда погинуо ратујући уз Карађорђа, али се њихово старије порекло не наводи.

Тестирани има веома специфичан хаплотип са доста  карактеристичних вредности: DYS391=10, DYS385a=13, DYS385b=14, DYS389i=14 и DYS458=19. Процењујем да Мартић припада роду породица које славе Томиндан, а којег чине Павловић (Руцка/Чукарица/Београд), Максимовић (Мала Моштаница/Обреновац) и Јовановић (Мала Моштаница/Обреновац). Модални хаплотип овог рода карактеришу маркери DYS391=10 и DYS385a=13 које поседује и хаплотип Мартића, док остале поменуте ретке вредности представљају мутације специфичне за тестираног.

[Црна Гуја]

129. Лазаревић, Никољдан, Бунар, Јагодина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>CTS8816>Y2902>Y3226. Поседује за ову грану карактеристичне вредности DYS389=14-31 и DYS643=11. Поред њих поседује и неколико вредности које одступају од модалних: снижену DYS393=12 и повишене DYS570=21 и DYS481=24. Нема блиских поклапања на 23 маркера, док једино релативно блиско поклапање на мањем броју маркера има са Вулетићем из Горње Злегиње код Александровца, разликују се на 1 од 17. Треба напоменути да Вулетић нема горепоменуте маркере DYS570, DYS481 и DYS643, па самим тим ово поклапање вероватно нема већи значај. Препорука за даље тестирање је WGS или BigY-700, с обзиром да до сада ниједан припадник гране Y3226 код Срба није урадио дубински тест. Тестирани је у упитнику навео да су даљим пореклом из Јошаничке Бање, па би на основу тога Лазаревићи требали припадати роду Јошанаца:

Јошанци, славе Никољдан. Доселили су се из топличке Јошанице одмах после Миљковића.

https://www.poreklo.rs/2014/10/08/poreklo-prezimena-selo-bunar-jagodina/

[Христифор]

Освежавање статистике на  113 oбјављена резултата.   Доминација И2а  посебно њене северне гране  од последњег ажурирања.


И2а-40 (35.3 %)  Дин Југ-26  ( 65%)  / Дин Север-14 (35%)
Е-В13- 18 (15.9%)
Р1а-16 (14.1%)
И1-9 ( 7.9%)
Р1б-8 (7%)
Н2-5 (4.4%)
Ј2б-5 (4.4%)
Ј2а-3 (2.6%)
Г2а-3 (2.6%)
И2-M223-3 (2.6%)
Л1б-1 (0.8%)
Г1а-1 (0.8%)
Q1b-1 (0.8%)

[Кековац]

106. Јасика, Никољдан, Горња Дренова/Пријепоље, I1-P109>FGC22045>FGC22061

Припада генетичком роду Дробњака. Има потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера са двојицом до сада тестираних Јасика. Један од њих је исто из Дренове, а други је из Ивања, такође код Пријепоља. Нема сумње да су исти род сва тројица тестираних. Од карактеристичних вредности у хаплотипу тестирани има DYS385a=14 која га издваја од осталих тестираних припадника овог генетичког рода и DYS485=16 која се доста често јавља код Дробњака. У Старом Влаху има велики број тестираних припадника генетичког рода Дробњака који славе Никољдан. Да би се поуздано утврдило којој од тих породица су Јасике најближе мислим да је неопходно да тестирани уради WGS или BigY-700 тест.

Нисам пронашао ништа о селу Дренова у етнографској литератури. У књизи Вишеградска жупа и Горичка висораван у Павловини Јелисија Јеше Новаковића сам пронашао податак да у селу Коритник код Вишеграда такође има Јасика који славе Никољдан.

[Ojler]

128. Карапанџа, Мала Госпојина, Брубно/Глина, I2-Y3120

Презимена Карапанџа и Карапанџић нису толико ретка како се може учинити на први поглед и јављају се у разним крајевима где живе Срби. На простору западне Крајине постоји више породица са презименом Карапанџа које нису међусобно сродне. На подручју Огулина Карапанџе славе Ђурђевдан, а било их је и на Кордуну и у Лици. За њих постоје мишљења да би могли припадати племену Усораца.
На подручју Кордуна и Баније живи и друга фамилија Карапанџи који славе Малу Госпојину, а којима припада и тестирани. Изгледа да су и они разнородни, с обзиром да је код компаније 23andMe раније тестиран један Карапанџа, наводно са Баније, за којег је установљена припадност хаплогрупи R1b-U152. Постоји ипак могућност да овај Карапанџа припада роду Карапанџи ђурђевштака који до сада нису тестирани преко Српског ДНК пројекта.

Осим у Брубну, на Банији Карапанџе са славом Мала Госпојина живе и у селу Драготина. У Драготини су потврђени 1857, док се у Брубну бележе од 1772. године. Презимена Карапанџа и Карапанџић касније се јављају и на простору Поморишко-потиске крајине, а затим и међу припадницима Шајкашког батаљона, током 18. века и на даље, и они би могли потицати од Карапанџи из западних крајева.

Хаплотип тестираног поседује низ веома карактеристичних маркера. Посебно се истичу вредности DYS389i=14, DYS389ii=33 и DYS549=10, затим DYS448=21, а у мањој мери и DYS635=22. Најближи овом резултату је хаплотип Пупина из Идвора са подударањем 19/23, који такође слави Малу Госпојину. Ради се о фамилији којој је припадао и наш прослављени научник Михајло Пупин. Хаплотип тестираног Пупина такође поседује вредност DYS389i=14 и DYS635=22, те повишену вредност на маркеру DYS389ii. За Пупине/Пупиће се зна да се у Идвору први пут наводе 1753. године, када је међу припадницима Банатске земаљске милиције пописан граничар Кузман Пупић. Банатска земаљска милиција у Идвору формирана је 1752. након досељавања припадника распуштене Поморишко-Потиске крајине (Видети рад Саше Панчевачког о Пореклу Михајла Пупина: https://www.poreklo.rs/2022/01/13/prilog-proucavanju-porekla-mihajla-pupina/).

Сумирајући све претходно написано усудио бих се да закључим да Карапанџа и Пупин припадају истом генетичком роду и поред преосталих карактеристичних маркера које поседује хаплотип Карапанџе. Ову претпоставку би свакако требало потврдити додатним генетичким проверама, идеално WGS тестом.

[Бакс]

119. Сандаљ, Никољдан, Радосавска, Бања Лука, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222

Припада генетичком роду Матаруга, односно подроду Драгошевића из Грахова. Хаплотип тестираног је веома близак модалном хаплотипу Драгошевића.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу, које је захваљујући овом резултатом откривено.

Род Матаруга је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

Ово презиме је јако занимљиво. Једини други Сандаљ за ког сам чуо је херцег Сандаљ Хранић Косача. Мада, могуће је да је ова породица ово презиме понела из Херцеговине, где је ово име и било популарно баш због овог владара.

[ДушанПан]

Ово презиме је јако занимљиво. Једини други Сандаљ за ког сам чуо је херцег Сандаљ Хранић Косача. Мада, могуће је да је ова породица ово презиме понела из Херцеговине, где је ово име и било популарно баш због овог владара.

Постоји и село Сандаљ код Ваљева.

Сад видех овај коментар на порталу на чланак о пореклу презимена села:

Ismail
Koliko sam čuo mom rođaku je jedan meštana Teodosića rekao doselili su se iz okoline Foče. Ako se zna da je vojvoda Sandalj Hranić Kosača oko 1415-e godine ubio kneza Stanoja Jelačića i Jelačićima preoteo tvrđavu Jeleč kod Foče nameće se zaključak o poreklu naziva sela. Mislim da je iz te familije otac košarkaškog reprezentativca Miloša Teodosića.

https://www.poreklo.rs/2013/07/06/poreklo-prezimena-selo-sandalj-valjevo/#comment-148324

[Делија]

128. Карапанџа, Мала Госпојина, Брубно/Глина, I2-Y3120

Презимена Карапанџа и Карапанџић нису толико ретка како се може учинити на први поглед и јављају се у разним крајевима где живе Срби. На простору западне Крајине постоји више породица са презименом Карапанџа које нису међусобно сродне. На подручју Огулина Карапанџе славе Ђурђевдан, а било их је и на Кордуну и у Лици. За њих постоје мишљења да би могли припадати племену Усораца.
На подручју Кордуна и Баније живи и друга фамилија Карапанџи који славе Малу Госпојину, а којима припада и тестирани. Изгледа да су и они разнородни, с обзиром да је код компаније 23andMe раније тестиран један Карапанџа, наводно са Баније, за којег је установљена припадност хаплогрупи R1b-U152. Постоји ипак могућност да овај Карапанџа припада роду Карапанџи ђурђевштака који до сада нису тестирани преко Српског ДНК пројекта.

Осим у Брубну, на Банији Карапанџе са славом Мала Госпојина живе и у селу Драготина. У Драготини су потврђени 1857, док се у Брубну бележе од 1772. године. Презимена Карапанџа и Карапанџић касније се јављају и на простору Поморишко-потиске крајине, а затим и међу припадницима Шајкашког батаљона, током 18. века и на даље, и они би могли потицати од Карапанџи из западних крајева.

Хаплотип тестираног поседује низ веома карактеристичних маркера. Посебно се истичу вредности DYS389i=14, DYS389ii=33 и DYS549=10, затим DYS448=21, а у мањој мери и DYS635=22. Најближи овом резултату је хаплотип Пупина из Идвора са подударањем 19/23, који такође слави Малу Госпојину. Ради се о фамилији којој је припадао и наш прослављени научник Михајло Пупин. Хаплотип тестираног Пупина такође поседује вредност DYS389i=14 и DYS635=22, те повишену вредност на маркеру DYS389ii. За Пупине/Пупиће се зна да се у Идвору први пут наводе 1753. године, када је међу припадницима Банатске земаљске милиције пописан граничар Кузман Пупић. Банатска земаљска милиција у Идвору формирана је 1752. након досељавања припадника распуштене Поморишко-Потиске крајине (Видети рад Саше Панчевачког о Пореклу Михајла Пупина: https://www.poreklo.rs/2022/01/13/prilog-proucavanju-porekla-mihajla-pupina/).

Сумирајући све претходно написано усудио бих се да закључим да Карапанџа и Пупин припадају истом генетичком роду и поред преосталих карактеристичних маркера које поседује хаплотип Карапанџе. Ову претпоставку би свакако требало потврдити додатним генетичким проверама, идеално WGS тестом.

Ово је врло интересантно ! Узорак није тако лако набављен, упркос што их још има у Идвору, па и Панчеву..
Има чак Пупића у Панчеву који су Ковинци до 20.века, а по предању дошли негде из Херцеговине-брда. Требали смо и њихов узорак да узмемо, пристали су али су се у међувремену повукли из те приче..

[Ojler]

Ово је врло интересантно ! Узорак није тако лако набављен, упркос што их још има у Идвору, па и Панчеву..
Има чак Пупића у Панчеву који су Ковинци до 20.века, а по предању дошли негде из Херцеговине-брда. Требали смо и њихов узорак да узмемо, пристали су али су се у међувремену повукли из те приче..

Да, веома занимљиво. Можда можемо открити порекло Пупина ако би се и Пупин и Карапанџа одлучили за дубље тестирање.

[Делија]

Да, веома занимљиво. Можда можемо открити порекло Пупина ако би се и Пупин и Карапанџа одлучили за дубље тестирање.

Ако постоји иницијатива нашег друштва, ја ћу се потрудити да анимирам Пупина !
Иначе је Мала Госпојина врло ретка слава..јел се везује за неки наш крај њена чешћа појава?

[Драган Обреновић]

Ако постоји иницијатива нашег друштва, ја ћу се потрудити да анимирам Пупина !
Иначе је Мала Госпојина врло ретка слава..јел се везује за неки наш крај њена чешћа појава?

Пупин сасвим извесно може да рачуна на то да ће бројни чланови ДСР "Порекло" помоћи да се финансира WGS тест, ако је вољан да се тестира.

Било би јако лепо када бисмо открили мушку лозу којој припада наш велики научник, родољуб и добротвор.

[Делија]

Пупин сасвим извесно може да рачуна на то да ће бројни чланови ДСР "Порекло" помоћи да се финансира WGS тест, ако је вољан да се тестира.

Било би јако лепо када бисмо открили мушку лозу којој припада наш велики научник, родољуб и добротвор.

То би био један од делова слгалице који недостаје..досад смо побили теорије о некаквон цинцарском пореклу и доказали да су Пупини-Пупићи у Идвору присутни од обнављања села 1752/3 године.

[Драган Обреновић]

То би био један од делова слгалице који недостаје..досад смо побили теорије о некаквон цинцарском пореклу и доказали да су Пупини-Пупићи у Идвору присутни од обнављања села 1752/3 године.

Ма ништа не би фалило ни цинцарском пореклу, да се та теорија показала тачном. Поента је доћи до истине, односно сложити праву "слагалицу" његовог порекла, када већ имамо прилику

[Делија]

Ма ништа не би фалило ни цинцарском пореклу, да се та теорија показала тачном. Поента је доћи до истине, односно сложити праву "слагалицу" његовог порекла, када већ имамо прилику

Фалило би јер се та тврдња заснива(ла) на озбиљним фалсификатима, а и наравно злоупотребама толиким да су у селу Вевчане крај Охрида Македонске власти и локални народ направили „музеј кућу" одакле су  се преци Михајла Пупина наводно-по њима одселили у Банат. Мени је јасно да народ који не зна шта је има потребу да кривотвори, да преузима туђа атеријална и нематеријална добра, али сложићете се да је ако ништа срамота да постоји изостанак реакције наше државе на такве ствари. Или макар ангажман државе, односно њених највиших институција у виду Матице Српске и САНУ да ангажују истраживаче -етнографе и историчаре који би истражили пребогату етнографску грађу Банатских Срба и у овом случају генеологију рода Пупин. Авај, спала књига на лекара, физичара и једног историчара ентузијасту. 
Иначе бих се сложио да је истина најбитнија каква год била-али ме овај резултат Пупина, од генетике до матилних књига и пописа који откривају корене рода из средине 18/века  врло радује-јер су тиме  фалсификаторима запушена уста, на академски и професиоалан начин.

[Петар М. Демић]

128. Карапанџа, Мала Госпојина, Брубно/Глина, I2-Y3120

Презимена Карапанџа и Карапанџић нису толико ретка како се може учинити на први поглед и јављају се у разним крајевима где живе Срби. На простору западне Крајине постоји више породица са презименом Карапанџа које нису међусобно сродне. На подручју Огулина Карапанџе славе Ђурђевдан, а било их је и на Кордуну и у Лици. За њих постоје мишљења да би могли припадати племену Усораца.
На подручју Кордуна и Баније живи и друга фамилија Карапанџи који славе Малу Госпојину, а којима припада и тестирани. Изгледа да су и они разнородни, с обзиром да је код компаније 23andMe раније тестиран један Карапанџа, наводно са Баније, за којег је установљена припадност хаплогрупи R1b-U152. Постоји ипак могућност да овај Карапанџа припада роду Карапанџи ђурђевштака који до сада нису тестирани преко Српског ДНК пројекта.

Осим у Брубну, на Банији Карапанџе са славом Мала Госпојина живе и у селу Драготина. У Драготини су потврђени 1857, док се у Брубну бележе од 1772. године. Презимена Карапанџа и Карапанџић касније се јављају и на простору Поморишко-потиске крајине, а затим и међу припадницима Шајкашког батаљона, током 18. века и на даље, и они би могли потицати од Карапанџи из западних крајева.

Хаплотип тестираног поседује низ веома карактеристичних маркера. Посебно се истичу вредности DYS389i=14, DYS389ii=33 и DYS549=10, затим DYS448=21, а у мањој мери и DYS635=22. Најближи овом резултату је хаплотип Пупина из Идвора са подударањем 19/23, који такође слави Малу Госпојину. Ради се о фамилији којој је припадао и наш прослављени научник Михајло Пупин. Хаплотип тестираног Пупина такође поседује вредност DYS389i=14 и DYS635=22, те повишену вредност на маркеру DYS389ii. За Пупине/Пупиће се зна да се у Идвору први пут наводе 1753. године, када је међу припадницима Банатске земаљске милиције пописан граничар Кузман Пупић. Банатска земаљска милиција у Идвору формирана је 1752. након досељавања припадника распуштене Поморишко-Потиске крајине (Видети рад Саше Панчевачког о Пореклу Михајла Пупина: https://www.poreklo.rs/2022/01/13/prilog-proucavanju-porekla-mihajla-pupina/).

Сумирајући све претходно написано усудио бих се да закључим да Карапанџа и Пупин припадају истом генетичком роду и поред преосталих карактеристичних маркера које поседује хаплотип Карапанџе. Ову претпоставку би свакако требало потврдити додатним генетичким проверама, идеално WGS тестом.

На подручју читаве Горње Крајине постоји само један огранак Карапанџи који прославља Малу госпојину и то су управо Карапанџе из Брубна код Глине (Банија). Кордунашке Карапанџе не прослављају поменуту крсну славу, као ни други огранак банијских Карапанџи који је опстао (Драготина код Глине). Током друге половине XVIII вијека постојао је и огранак Карапанџи у Јаворњу код Двора, али је он врло брзо угашен или расељен, тако да нам крсна слава није позната.

Према подацима из архивске грађе Прве банске крајишке регименте, утврђено је да су Карапанџе биле присутне у Брубну током прве половине XVIII вијека и да су имале најмање 3 породичне задруге у селу. Нешто касније ово презиме јавља се и у оближњој Драготини, али је крсна слава драготинског огранка Јовањдан (наравно, постоји могућност да је неко од брубљанских Карапанџи прижењен).

Крсна слава Мала госпојина готово је непостојећа на Банији и Карапанџе су једини род на подручју бивше Прве банске крајишке регименте (западни дио Баније) који је прославља. Нисам успио прикупити крсне славе свих родова са подручја бивше Друге банске крајишке регименте, али могу рећи да још увијек немам никакву потврду да је неко прослављао Малу госпојину у источном дијелу Баније.

[Милош]

48. Николић, Никољдан, Кочане, Дољевац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 391=10, 549=12, 635=21. И поред тога нема ближих поклапања, нити сам могао на овом нивоу сазнања да га повежем поуздано са било ким на пројекту. По хаплотипу му је најближи Тимшић из Опарића код Рековца, са којим дели споменуте карактеристичне вредности, али имају 3 разлике (једна чак трострука) на упоредива 23 маркера и различите славе, па не бих се усудио да ову везу потврдим.

Тестирани је навео да Николићи припадају роду "Павловци", који су према литератури најбројнији у селу и за које се каже:

"Павловци, староседеоци 50к."

https://www.poreklo.rs/2017/03/11/poreklo-prezimena-selo-kocane-doljevac/

Препорука WGS тест...

[Ojler]

На подручју читаве Горње Крајине постоји само један огранак Карапанџи који прославља Малу госпојину и то су управо Карапанџе из Брубна код Глине (Банија). Кордунашке Карапанџе не прослављају поменуту крсну славу, као ни други огранак банијских Карапанџи који је опстао (Драготина код Глине). Током друге половине XVIII вијека постојао је и огранак Карапанџи у Јаворњу код Двора, али је он врло брзо угашен или расељен, тако да нам крсна слава није позната.

Према подацима из архивске грађе Прве банске крајишке регименте, утврђено је да су Карапанџе биле присутне у Брубну током прве половине XVIII вијека и да су имале најмање 3 породичне задруге у селу. Нешто касније ово презиме јавља се и у оближњој Драготини, али је крсна слава драготинског огранка Јовањдан (наравно, постоји могућност да је неко од брубљанских Карапанџи прижењен).

Крсна слава Мала госпојина готово је непостојећа на Банији и Карапанџе су једини род на подручју бивше Прве банске крајишке регименте (западни дио Баније) који је прославља. Нисам успио прикупити крсне славе свих родова са подручја бивше Друге банске крајишке регименте, али могу рећи да још увијек немам никакву потврду да је неко прослављао Малу госпојину у источном дијелу Баније.

Хвала Петре на допунама и корекцијама. Може бити да је онда Карапанџа са Баније који је тестиран код 23andMe и припада хаплогрупи R1b-U152 од тих из Драготине који славе Јовањдан.

[Петар М. Демић]

Хвала Петре на допунама и корекцијама. Може бити да је онда Карапанџа са Баније који је тестиран код 23andMe и припада хаплогрупи R1b-U152 од тих из Драготине који славе Јовањдан.

Нема на чему, Велиборе.

Извјесно је да је тестирани Карапанџа из Брубна изворни Карапанџа, прије свега због поклапања са Пупинима који славе исту крсну славу. На Банији је домазетство било доста честа појава, као и преузимање презимена и/или крсних слава по разним основама, а видимо и на основу ДНК резултата да су многи родови шаролики у смислу поријекла по мушкој линији.

Тестирани Карапанџа је човјек који је расположен за сваку сарадњу и неко ко има жељу покренути људе из свог села око ДНК тестирања, па вјерујем да ће бити на располагању и око даљег откривања поријекла Карапанџи и Пупина.

[Милош]

60. Маринковић, Аранђеловдан, Корман, Алексинац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује прилично необичан хаплотип са низом карактеристичних вредности: 19=15, 385=14-16, 449=34, 576=16, 635=22. Посебно се издваја јако висока вредност 449=34, због које би Маринковић, иако је 448=19, могао бити негативан на PH908. Можда би томе у прилог ишао и резултат једног нејавног резултата из Гагинца код Лесковца, са којим дели одређене кадактеристичне вредности и славу, а који поседује вредност 448=20, док нема маркер 449.  Од оних који поседују ту вредност 34, сви су 448=20, али такође су и сви из динарских крајева, па их не могу са Маринковићем повезати.

Тестирани је као место даљег порекла навео Призрен и околину, Шоплук, али и југ Србије и Македонију.

Препоручијем или WGS тест или најпре потврда за PH908 код Yseq-a, а касније и неки панел.

[Ojler]

60. Маринковић, Аранђеловдан, Корман, Алексинац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује прилично необичан хаплотип са низом карактеристичних вредности: 19=15, 385=14-16, 449=34, 576=16, 635=22. Посебно се издваја јако висока вредност 449=34, због које би Маринковић, иако је 448=19, могао бити негативан на PH908. Можда би томе у прилог ишао и резултат једног нејавног резултата из Гагинца код Лесковца, са којим дели одређене кадактеристичне вредности и славу, а који поседује вредност 448=20, док нема маркер 449.  Од оних који поседују ту вредност 34, сви су 448=20, али такође су и сви из динарских крајева, па их не могу са Маринковићем повезати.

Тестирани је као место даљег порекла навео Призрен и околину, Шоплук, али и југ Србије и Македонију.

Препоручијем или WGS тест или најпре потврда за PH908 код Yseq-a, а касније и неки панел.

Ја бих препоручио да овај резултат ипак задржимо на нивоу I2-Y3120.

[Милош]

Ја бих препоручио да овај резултат ипак задржимо на нивоу I2-Y3120.

Свакако.

[Небојша]

121. Живковић, Ђурђиц, Вргудинац, Бела Паланка, J2b-M241>Y40288


Живковићи припадају роду Веселиновци. У литератури се за њих каже следеће (слично предање оставио је и тестирани):

-Веселиновци, Св. Ђорђе, су досељени из околине Призрена пре 150 година. Род чине:

-Веселиновци-Мутавџије (Веселиновићи), Ћосинци (Игићи) и Стамболијини (Спасићи и Николићи). Од Николића је једна кућа у Белој Паланци, где се доселила као чифчијска на негдашњем спахилуку. Веселиновићи знају 6 појаса: Стојан, Јован, Живко, Веселин, Живко и Недељко. У Пејчиће-Катинце усињени су Станко и Панајот из Ореовца, од  њих су:

-Митићи. Веселиноваца има одсељењних у Белу Паланку око 1920. године, Нишку Бању, Црвену Реку, Беогард и Нови Сад.

Реч је о подграни J2b-L283 која је раширена у Понишављу, Шумадији, има је код Срба са Косова и из Старог Влаха. У Крајини јој припадају Лучинштаци Опачићи, Чубриле, Шевићи и други. Живковић нема ближих поклапања, пошто поседује неколико специфичних вредности (393=12, 390=23, 549=15). Није искључено да су му потенцијално блиске неке породице са Косова и из Шумадије, које деле с њим вредност 12 на маркеру 393.


Ово је подследњи тестирани припадник J групе за овај Српски ДНК месец. Хаплогрупа J2 присутна је са 7.1%, што је испод српског просека. Тестираних J1 није било током ове акције. У оквиру J2 групе однос J2b и J2a је 66.7% према 33.3%. Хаплогрупа J2a je заступљена са 2.4%, што је такође нешто испод српског просека.

У оквиру J2b (4.7%), која је близу просека, доминира подграна J2b-M205, чији су сви припадници са потеза Пљевља-Пријепоље-Мојковац. Подграна J2b-L283 присутна је са 0.8%.

Открића везана за Ј2 током ове акције.

- Арсић из Црне Реке код Трговишта је први тестирани J2a из Горње Пчиње
- Кратовац J2a из Нове Вароши нема ближих поклапања у базама (јединствен хаплотип)
- Тестирањем Глушчевића из Камене Горе и Гајевића из Пљеваља, генетички је профилисан род Бујака J2b-M205, који је раширен у Средњем Полимљу и Потарју.

[Христифор]

Пупин сасвим извесно може да рачуна на то да ће бројни чланови ДСР "Порекло" помоћи да се финансира WGS тест, ако је вољан да се тестира.

Било би јако лепо када бисмо открили мушку лозу којој припада наш велики научник, родољуб и добротвор.

Свакако, још када бисмо сазнали и хаплогрупу рода Миланковића утврдили  бисмо генетско порекло три наша највећа научника.

[Gorance]

На подручју читаве Горње Крајине постоји само један огранак Карапанџи који прославља Малу госпојину и то су управо Карапанџе из Брубна код Глине (Банија). Кордунашке Карапанџе не прослављају поменуту крсну славу, као ни други огранак банијских Карапанџи који је опстао (Драготина код Глине). Током друге половине XVIII вијека постојао је и огранак Карапанџи у Јаворњу код Двора, али је он врло брзо угашен или расељен, тако да нам крсна слава није позната.

Према подацима из архивске грађе Прве банске крајишке регименте, утврђено је да су Карапанџе биле присутне у Брубну током прве половине XVIII вијека и да су имале најмање 3 породичне задруге у селу. Нешто касније ово презиме јавља се и у оближњој Драготини, али је крсна слава драготинског огранка Јовањдан (наравно, постоји могућност да је неко од брубљанских Карапанџи прижењен).

Крсна слава Мала госпојина готово је непостојећа на Банији и Карапанџе су једини род на подручју бивше Прве банске крајишке регименте (западни дио Баније) који је прославља. Нисам успио прикупити крсне славе свих родова са подручја бивше Друге банске крајишке регименте, али могу рећи да још увијек немам никакву потврду да је неко прослављао Малу госпојину у источном дијелу Баније.

У основној школи сам сам имао другарицу из Петриње, презиме Карапанџа,ако неком значи. Зна ли неко имају ли они везе са Карапанџићима, бератска фамилија из неготинске крајине?

[Ojler]

У основној школи сам сам имао другарицу из Петриње, презиме Карапанџа,ако неком значи. Зна ли неко имају ли они везе са Карапанџићима, бератска фамилија из неготинске крајине?

Без да и проверавам, немају.

[Милош]

70. Милојевић, Јовањдан, Скобаљ, Смедерево

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 458=16, 449=29, 481=32. Чини се да му је по хаплотипу најближи Крнић из Кикинде, тестиран у оквиру овог подухвата. Деле исту славу и одређене карактеристичне вредности, а имају 4 разлике на упоредива 25 маркера.

Тестирани је навео да је Милојевићима старије презиме Бркић и да су негде из Старе Србије. У литератури се за Бркиће каже: "Бркићи, славе Јовањдан. Зову их „Маџарима“. Њихов предак, који је био јако бркат, дошао жени у кућу из Сегедина".

https://www.poreklo.rs/2014/09/13/poreklo-prezimena-selo-skobalj-smederevo/

Овај навод у литератури је занимљив у светлу подударања са Крнићем из Кикинде.

Предлажем WGS тест...

[Gorance]

Без да и проверавам, немају.

Мало је ,,необично" презиме. Шта год значило

[Exiled]

70. Милојевић, Јовањдан, Скобаљ, Смедерево

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 458=16, 449=29, 481=32. Чини се да му је по хаплотипу најближи Крнић из Кикинде, тестиран у оквиру овог подухвата. Деле исту славу и одређене карактеристичне вредности, а имају 4 разлике на упоредива 25 маркера.

Тестирани је навео да је Милојевићима старије презиме Бркић и да су негде из Старе Србије. У литератури се за Бркиће каже: "Бркићи, славе Јовањдан. Зову их „Маџарима“. Њихов предак, који је био јако бркат, дошао жени у кућу из Сегедина".

https://www.poreklo.rs/2014/09/13/poreklo-prezimena-selo-skobalj-smederevo/

Овај навод у литератури је занимљив у светлу подударања са Крнићем из Кикинде.

Предлажем WGS тест...

Ако читају ово Крнић и Милојевић нек се гласну поруком па да видимо шта и како даље😊

[Ojler]

Мало је ,,необично" презиме. Шта год значило

Ради се о турцизму са значењем црна канџа, црна шапа. Настајало је независно и јавља се у различитим облицима у свим српским крајевима у којима су били Турци: Карапанџа, Карапанџић, Карапанџин, Карапанчин, Карапанџов...

[Милош]

80. Станковић, Никољдан, Слишане, Лебане

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 390=23, 19=15, 385=15-15, 533=14. Најближи му је један тестирани из румунског Баната. Деле исту славу и имају 3 разлике (једна двострука) на упоредива 23 маркера, а деле и одређене карактеристичне вредности.

У Слишану постоје две породице Станковића. Станковићи-Дојчиновци су тестирани и припадају R1a-YP3989. Ови су очито други Станковићи, иако је слава иста. И једни и други су досељени са Власине. Тестирани је навео да им је старије презиме Кузмани.

Препорука за неки од WGS тестова...

[Ивица Јовановић]

Мало је ,,необично" презиме. Шта год значило

Значи исто што и караконџула. Кара је таман, мрачан. Мрачна камџа, митско биће из фолклора. Вероватно као надимак даван особама које су изгледале засрашујуће.

[Spasojevic miki]

у село Бублица има фамилија Карапанџе дошли са Бугарске границе где се презивали Карапанџов

[Милош]

82. Раденковић, Аранђеловдан, Горње Левиће, Брус

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 19=17, 389=14-32, 549=12. Како због хаплотипа, али и славе, на први поглед ми је заличио на Озриниће, али за разлику од њих који имају 448=18, Раденковић има модалну вредност 19. Најближи по хаплотипу му и јесу тројица Озринића, са којима има 4 разлике на упоредива 23 маркера, али због вредности на 448, не бих могао да га сврстам у тај род.

 Претпостављам да и Раденковићи припадају овом роду из Г. Левића:

"У Великој сеоби дошли су из Мораче преци Пецака:

Пецићи, Бокићи, Будићи, Прокићи, Милојевићи, Спасићи, Ракићи, Вуличевићи, Вукојичићи, Јездићи, Шаденовићи, Белчевићи, Танасковићи, Пантићи (45 кућа, Св. Архангел и Мали Св. Архангел). Сви су са кућама у потоку Пецака".

https://www.poreklo.rs/2018/11/18/poreklo-prezimena-selo-gornje-levice-brus/

Препорука за WGS тест или провера на Yseq-y могуће везе са Озринићима.

[drajver]

130. Билић, Никољдан, Брејаковићи/Соколац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује сљедеће карактеристичне маркере: DYS391=10 и DYS437=14. По овим карактеристичним маркерима и укупном хаплотипу близак је једној необјављеној муслиманској породици из Бродарева/Пријепоље. Разликују се само на једном маркеру (DYS635) па је ова веза више него могућа. За поменуту муслиманску породицу се наводи поријекло из предјела Вранеша. По основу наведена два карактеристична маркера могли би им бити блиски и муслимани Беговићи из Расове код Бијелог Поља и још једна необјављена српска породица из Пријепоља, али су они нешто другачијег хаплотипа.

Предање тестираних, а и подаци из етнографске литературе наводе сљедеће о поријеклу Билића: "Билићи или Биљићи (8 к, Никољдан) су старином Церовићи из Тушине. Церовићи у Тушини припадају најстаријем слоју становништва у Дробњаку, Новљанима, и даљим су пореклом из Никшићскик Рудина, одакле се је доселио Милић, дед Милоша Билића, старца од 95 година. Као Перовића има их и на Сјемећу (Рогатички срез)." Филиповић још наводи да су се Билићи крајем 18. вијека доселили из Дробњака.

Предање о поријеклу од Церовића свакако није тачно (Церовићи су тестирани и припадају дробњачком роду и I1 хаплогрупи), а ни од тестираних I2-PH908 родова са подручја Дробњака нема неких посебно блиских Билићу. Узимајући у обзир предање муслиманске породице која је генетички блиска Билићу није искључено да су и Билићи негдје са подручја Вранеша што географски није далеко од Дробњака. Помињу се додуше и неки "БИЛИћ, раније: МАРИЋ, огранак Радовићи, из Пиве одселили код Хан Пијеска (Романија)" али нисам успио о њима наћи више података.

[Exiled]

130. Билић, Никољдан, Брејаковићи/Соколац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује сљедеће карактеристичне маркере: DYS391=10 и DYS437=14. По овим карактеристичним маркерима и укупном хаплотипу близак је једној необјављеној муслиманској породици из Бродарева/Пријепоље. Разликују се само на једном маркеру (DYS635) па је ова веза више него могућа. За поменуту муслиманску породицу се наводи поријекло из предјела Вранеша. По основу наведена два карактеристична маркера могли би им бити блиски и муслимани Беговићи из Расове код Бијелог Поља и још једна необјављена српска породица из Пријепоља, али су они нешто другачијег хаплотипа.

Предање тестираних, а и подаци из етнографске литературе наводе сљедеће о поријеклу Билића: "Билићи или Биљићи (8 к, Никољдан) су старином Церовићи из Тушине. Церовићи у Тушини припадају најстаријем слоју становништва у Дробњаку, Новљанима, и даљим су пореклом из Никшићскик Рудина, одакле се је доселио Милић, дед Милоша Билића, старца од 95 година. Као Перовића има их и на Сјемећу (Рогатички срез)." Филиповић још наводи да су се Билићи крајем 18. вијека доселили из Дробњака.

Предање о поријеклу од Церовића свакако није тачно (Церовићи су тестирани и припадају дробњачком роду и I1 хаплогрупи), а ни од тестираних I2-PH908 родова са подручја Дробњака нема неких посебно блиских Билићу. Узимајући у обзир предање муслиманске породице која је генетички блиска Билићу није искључено да су и Билићи негдје са подручја Вранеша што географски није далеко од Дробњака. Помињу се додуше и неки "БИЛИћ, раније: МАРИЋ, огранак Радовићи, из Пиве одселили код Хан Пијеска (Романија)" али нисам успио о њима наћи више података.

Да гађне 151633 за почетак?

[Милош]

120. Павловић, Мратиндан, Ђаково, Краљево

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу једино споменути 439=14, 389II=30, 458=18, 635=22. Најближи му је Стојановић из Горње Сабанте код Крагујевца, са којим дели ретку славу и има 3 разлике на упоредива 23 маркера. Како Стојановићи припадају роду Кулизића пореклом из Колашина, вероватно су и Павловићи истог порекла.

У литератури се за њих каже:

"Павловићи (Дуловићи, Каровићи и Ћуљовићи), Мратиндан. Они су стара и многобројна породица расељена по многим засеоцима у околини. Овде су се одавно доселили из Црне Горе".

https://www.poreklo.rs/2015/07/04/poreklo-prezimena-selo-savovo-kraljevo/

Препоручујем неки од WGS тестова.

[drajver]

117. Ђаковић, Стевањдан, Герзово/Мркоњић Град

Припада хаплогрупи I2-PH908, највјероватније грани I2-FT14506>Y179335>BY191770>FT39964>BY189748>FT124969, којој припада више српских породица на подручју Крајине које славе Стевањдан. У оквиру те гране највећи је дио породица које карактерише повишена вриједност маркера DYS576=20. Од тих породица Ђаковићу су најближи Савичићи из Герзова који славе Стевањдан. И Ђаковићи и Савичићи су предањски огранак старог герзовачког рода Бубњевића, па је кроз њихове резултате потврђена и хаплогрупа овог рода. Било би пожељено да се кроз дубинске тестове Бубњевићи још боље генетички профилишу. Ђаковић у односу на модални хаплотип Бубњевића посједује и једну своју рјеђу, могуће скорију промјену DYS390=23. Остале су вриједности мање више модалне. Припадници гране I2-FT124969 којој највејероватније припада и Ђаковић имају генетичке везе средњовјековне старости са тестиранима на подручју Старог Влаха и Старе Херцеговине, па се може претпоставити смјер досељавања из тог правца.

О Бубњевићима из Герзова је Карановић оставио сљедећи запис у свом раду Поуње у Босанској крајини:

"У Герзову је код Јајца турбе Ђерзел Алије, омиљеног јунака међу муслиманима, који је ту у боју пао по предању са Змај Огњеним Вуком. У том Герзову и у суседној Медној и Пецкој има велика група родова, који славе Св. Архиђакона Стефана патрона, владара из династије Немањића. Код њих је сачувано већ избледело предање, да је један калуђер од Високих Дечана пролазио кроз Герзово купећи милостињу за манастир. Допали му се ти крајеви, па је упутио своје саплеменике да се ту населе. Сачувало се предање да је старешина имао право да носи сабљу, ћурак и доламу, према томе је област имала неку врсту автономије. Један је род прозван Бубњевић, што им је предак, веле, носио бубањ у некаквој војсци. Вероватно је да су њихови претци помагали Турцима код заузимања Јајца 1527. као мартолози па се ту и настанили.
Драгоцена је записка из 1737. на једном псалтиру, који је сада у богословској библиотеци у Сарајеву. Ту се спомиње ђак Лаза родом Вујашковић, од племена Мрњавчића. На једном је
надгробном крсту означен отац Лазин Вујашко Бубњевић."

[drajver]

Да гађне 151633 за почетак?

Најпаметније би било Панел, ако већ не може дубински.

[Андрић]

117. Ђаковић, Стевањдан, Герзово/Мркоњић Град

Припада хаплогрупи I2-PH908, највјероватније грани I2-FT14506>Y179335>BY191770>FT39964>BY189748>FT124969, којој припада више српских породица на подручју Крајине које славе Стевањдан. У оквиру те гране највећи је дио породица које карактерише повишена вриједност маркера DYS576=20. Од тих породица Ђаковићу су најближи Савичићи из Герзова који славе Стевањдан. И Ђаковићи и Савичићи су предањски огранак старог герзовачког рода Бубњевића, па је кроз њихове резултате потврђена и хаплогрупа овог рода. Било би пожељено да се кроз дубинске тестове Бубњевићи још боље генетички профилишу. Ђаковић у односу на модални хаплотип Бубњевића посједује и једну своју рјеђу, могуће скорију промјену DYS390=23. Остале су вриједности мање више модалне. Припадници гране I2-FT124969 којој највејероватније припада и Ђаковић имају генетичке везе средњовјековне старости са тестиранима на подручју Старог Влаха и Старе Херцеговине, па се може претпоставити смјер досељавања из тог правца.

О Бубњевићима из Герзова је Карановић оставио сљедећи запис у свом раду Поуње у Босанској крајини:

"У Герзову је код Јајца турбе Ђерзел Алије, омиљеног јунака међу муслиманима, који је ту у боју пао по предању са Змај Огњеним Вуком. У том Герзову и у суседној Медној и Пецкој има велика група родова, који славе Св. Архиђакона Стефана патрона, владара из династије Немањића. Код њих је сачувано већ избледело предање, да је један калуђер од Високих Дечана пролазио кроз Герзово купећи милостињу за манастир. Допали му се ти крајеви, па је упутио своје саплеменике да се ту населе. Сачувало се предање да је старешина имао право да носи сабљу, ћурак и доламу, према томе је област имала неку врсту автономије. Један је род прозван Бубњевић, што им је предак, веле, носио бубањ у некаквој војсци. Вероватно је да су њихови претци помагали Турцима код заузимања Јајца 1527. као мартолози па се ту и настанили.
Драгоцена је записка из 1737. на једном псалтиру, који је сада у богословској библиотеци у Сарајеву. Ту се спомиње ђак Лаза родом Вујашковић, од племена Мрњавчића. На једном је
надгробном крсту означен отац Лазин Вујашко Бубњевић."

Очекиван резултат. Кад спомињеш Бубњебиће, у Герзову је сада сачуван само облик Бубањ. Ти исти Бубњебићи према једној књизи етнолога Мирослава Нишкановића имају предање како им је предак био добошар (бубњар) у турској војсци и да су по томе добили презиме. Даље наводи како је том Бубњу кад је навршио војни рок турски цар додијелио награду да добије онолико земље колико може у једном дану са коњем обићи. Прошао је све од Црног Врха до ливаде Чардак. У новије вријеме кружи предање како је овај род досељен из Херцеговине, док у једном другом предању забиљежено прије више од 100 година се наводи да су прије 400 година од Скадра досељени са поријеклом од Мрњавчевића. У овај род мислим да спадају и Гајићи и Тодорићи из Герзова такође с славом св. Стефан, а за Слијепчевиће из Герзова се припадност овом роду установила путем генетског теста.

[Андрић]

Очекиван резултат. Кад спомињеш Бубњебиће, у Герзову је сада сачуван само облик Бубањ. Ти исти Бубњебићи према једној књизи етнолога Мирослава Нишкановића имају предање како им је предак био добошар (бубњар) у турској војсци и да су по томе добили презиме. Даље наводи како је том Бубњу кад је навршио војни рок турски цар додијелио награду да добије онолико земље колико може у једном дану са коњем обићи. Прошао је све од Црног Врха до ливаде Чардак. У новије вријеме кружи предање како је овај род досељен из Херцеговине, док у једном другом предању забиљежено прије више од 100 година се наводи да су прије 400 година од Скадра досељени са поријеклом од Мрњавчевића. У овај род мислим да спадају и Гајићи и Тодорићи из Герзова такође с славом св. Стефан, а за Слијепчевиће из Герзова се припадност овом роду установила путем генетског теста.

Додао бих овдје неке исправке. Ова предања су забиљежена тачније у књизи "Становништва села Герзова у Босанској Крајини" од Мирослава Нишкановића раду објављеног у земаљском музеју у Сарајеву. Црни Врх да не буде забуне није онај код Гламоча већ врх између Герзова, Бараћа и Подрашнице, а ливада Чардак је на Млиништима пријевоју према Гламочу. Сав тај потез је припао по предању у посјед тог Бубња који је највјеројатније учествовао у заузимање Јајца од стране Турака па се том приликом ту и населио. И дан данас се зна гдје се налазило кућиште тог Бубња у Герзову. Даље он каже како су изгубили земљу јер је неко њихов убио неког кириџију (најамни презовник робе). Наводно после тога им је наметнута као нека крварина, и кад им је досадило да то плаћају, одустали су од своје земље. Прича о поријеклу из Скадра је можда више неки плод маште и повезивање на основу истих презимена. Доста реалнија је овдје прича о досељењу из Херцеговине. Још бих и додао то како Ђаковићи нису споменути у ради Нишкановића, мора да су давније већ исељени из Герзова, а Слијепчевићи су досељени из Пецке и немају предање о поријеклу од Бубњевића.

[drajver]

Додао бих овдје неке исправке. Ова предања су забиљежена тачније у књизи "Становништва села Герзова у Босанској Крајини" од Мирослава Нишкановића раду објављеног у земаљском музеју у Сарајеву. Црни Врх да не буде забуне није онај код Гламоча већ врх између Герзова, Бараћа и Подрашнице, а ливада Чардак је на Млиништима пријевоју према Гламочу. Сав тај потез је припао по предању у посјед тог Бубња који је највјеројатније учествовао у заузимање Јајца од стране Турака па се том приликом ту и населио. И дан данас се зна гдје се налазило кућиште тог Бубња у Герзову. Даље он каже како су изгубили земљу јер је неко њихов убио неког кириџију (најамни презовник робе). Наводно после тога им је наметнута као нека крварина, и кад им је досадило да то плаћају, одустали су од своје земље. Прича о поријеклу из Скадра је можда више неки плод маште и повезивање на основу истих презимена. Доста реалнија је овдје прича о досељењу из Херцеговине. Још бих и додао то како Ђаковићи нису споменути у ради Нишкановића, мора да су давније већ исељени из Герзова, а Слијепчевићи су досељени из Пецке и немају предање о поријеклу од Бубњевића.

Слијепчевићи вјероватно и не припадају овом роду. Иначе је за овај род тешко одредити припадност јер му је хаплотип углавном модалан. Једина нешто израженија вриједност је повишена DYS576=20 коју Слијепчевићи не посједују. Слијепчевићи ту имају ниску DYS576=17.

[Кековац]

115. Матић, Ђурђевдан, Врело/Уб, I1-P109>FGC22045>FGC22061

Припада генетичком роду Дробњака, а од модалног хаплотипа има разлику само на маркеру DYS576=18. Има потпуно поклапање са једним резултатом из Калиника који још није јаван, али с обзиром на велику географску удаљеност и различиту славу вероватно то поклапање није од већег филогенетског значаја. Исту карактеристичну вредност дели са два тестирана која славе Ђурђевдан пореклом из места Тушина код Шавника, али од једног има један маркер разлике, а од другог два маркера на 23 упоредива маркера. Ипак би могли бити повезани због исте промене на маркеру DYS576 која је прилично ретка код до сада тестираних припадника овог рода. Да би се са сигурношћу могло утврдити којем огранку генетичког рода Дробњака припада тестирани мислим да је неопходан дубински WGS или BigY-700 тест.

Тестирани је у упитнику навео да су Матићи према предању дошли у 19. веку у Врело из Херцеговине. Ово село је у етнографској литератури обрадио Љубомир Павловић али једина породица са презименом Матић из Врела коју наводи у својој књизи Антропогеографија ваљевске Тамнаве слави Никољдан. О пореклу презимена из Врела је објављен пре десет година и чланак на порталу https://www.poreklo.rs/2013/02/13/poreklo-prezimena-selo-vrelo-ub/.

[ДушанВучко]

115. Матић, Ђурђевдан, Врело/Уб, I1-P109>FGC22045>FGC22061

Припада генетичком роду Дробњака, а од модалног хаплотипа има разлику само на маркеру DYS576=18. Има потпуно поклапање са једним резултатом из Калиника који још није јаван, али с обзиром на велику географску удаљеност и различиту славу вероватно то поклапање није од већег филогенетског значаја. Исту карактеристичну вредност дели са два тестирана која славе Ђурђевдан пореклом из места Тушина код Шавника, али од једног има један маркер разлике, а од другог два маркера на 23 упоредива маркера. Ипак би могли бити повезани због исте промене на маркеру DYS576 која је прилично ретка код до сада тестираних припадника овог рода. Да би се са сигурношћу могло утврдити којем огранку генетичког рода Дробњака припада тестирани мислим да је неопходан дубински WGS или BigY-700 тест.

Тестирани је у упитнику навео да су Матићи према предању дошли у 19. веку у Врело из Херцеговине. Ово село је у етнографској литератури обрадио Љубомир Павловић али једина породица са презименом Матић из Врела коју наводи у својој књизи Антропогеографија ваљевске Тамнаве слави Никољдан. О пореклу презимена из Врела је објављен пре десет година и чланак на порталу https://www.poreklo.rs/2013/02/13/poreklo-prezimena-selo-vrelo-ub/.

Немања Матић 
https://sr.m.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%9B
https://youtu.be/defNZ9iGjow?si=3yIv1oCp_nF-1KlG

[Кековац]

Немања Матић 
https://sr.m.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%9B
https://youtu.be/defNZ9iGjow?si=3yIv1oCp_nF-1KlG

Изгледа да није то та породица због различите славе. Пише у чланку са портала да породица Немање Матића слави Никољдан а тестирани слави Ђурђевдан.

[Христифор]

Немања Матић 
https://sr.m.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B0_%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%9B
https://youtu.be/defNZ9iGjow?si=3yIv1oCp_nF-1KlG

Вуче на Германе ако је дробњачка грана. 

[Небојша]

Изгледа да није то та породица због различите славе. Пише у чланку са портала да породица Немање Матића слави Никољдан а тестирани слави Ђурђевдан.

И Немања слави Ђурђевдан. Вероватно да је било више несродних Матића. Често је то презиме у том крају.

https://www.indeks.rs/to-je-ovaj-covek-nemanja-matic/?fbclid=IwAR1kto5FLZsK4f2uUpr33o97xiWQkR9T-Gbup4gsC9Pc3quTDZk7wrv9uHg

[Кековац]

И Немања слави Ђурђевдан. Вероватно да је било више несродних Матића. Често је то презиме у том крају.

https://www.indeks.rs/to-je-ovaj-covek-nemanja-matic/?fbclid=IwAR1kto5FLZsK4f2uUpr33o97xiWQkR9T-Gbup4gsC9Pc3quTDZk7wrv9uHg

Тачно, било је у Тамнавском крају пуно породица које се презивају Матић. Нисам знао да Немања слави Ђурђевдан, мислио сам да слави Никољдан јер је у чланку о презименима из Врела на порталу писало у напомени поред Матића који славе Никољдан да је Немања Матић из те породице, па сам тако закључио да не слави исту славу као и тестирани Матић. Само за две породице Матић Љубомир Павловић наводи да славе Ђурђевдан. То су Матићи из Кратинске, досељени из Сандаља у Подгорини, Матићи из Шарбана, досељени у другој половини 18. века из Златарића у Подгорини.

[Милош]

42. Тимотијевић, Никољдан, Велика Плана, Прокупље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 389=14-32. Када се томе дода и слава Никољдан, рекао бих да је Тимотијевићу најближи Бараћ из Павиног Поља код Бијелог Поља, као и њихови исељеници на Рогозни, чија је матица у Гњеждану између Новог Пазара и Лепосавића. Имају две разлике на упоредива 23 маркера.

Тимотијевиће нисам нашао у Великој Плани, али има велики род Бараћа, од којих врло могуће и Тимотијевићи потичу. Тестирани није оставио значајније податке о пореклу. Исељени Бараћи из Гњеждана су иначе блиски сродници Саве Дечанца (световно име Ђорђе Бараћ).

Тимотијевићу предлажем WGS тест.

[Кековац]

124. Суботички, Никољдан, Бачко Петрово Село/Бечеј, I1-P109>FGC22045>FGC22061

Припада генетичком роду Дробњака, а од модалног хаплотипа се његов резултат разликује на маркерима DYS19=15, DYS437=17 и DYS635=23. Исте карактеристичне вредности имају још неки до сада тестирани припадници овог генетичког рода али нико нема све три, па тестирани нема потпуно поклапање ни са ким у бази СДКП, али има неколико резултата који се разликују само на једном маркеру. Ни један од њих није географски близак, али бих издвојио резултат Крстајића из Пашине Воде код Жабљака због исте породичне славе, чији се резултат разликује од резултата Суботичког на маркеру DYS19(14/15). За дефинитивно разјашњење око филогенетска повезаности Суботичког са другим припадницима генетичког рода Дробњака мислим да је ипак неопходан дубљи тест, WGS код компанија Dante или Nebula или BigY-700 код FTDNA.

Тестирани је у упитнику навео да је пронашао преко 300 лица са презименом Суботички у матичним књигама али је за педесет лица успео да делимично реконструише породично стабло. Такође је навео да је још 1768. забележен неко са презименом Суботичанин у Бачком Петровом Селу, али није повезан са његовом граном. И заиста има у литератури велики број навода презимена Суботички у местима широм Војводине још од 18. века. Вероватно нису све те породице истог порекла. Занимљиво је да се у Футогу у попису из 1698. помињу два становника са презименом Суботић. Такође је због географске близине занимљиво да се презиме Суботички помиње на више места у Остојићеву, које није далеко од Бачког Петровог Села, иако је у Банату.

[Atlantische]

Тестирани је у упитнику навео да је пронашао преко 300 лица са презименом Суботички у матичним књигама али је за педесет лица успео да делимично реконструише породично стабло. Такође је навео да је још 1768. забележен неко са презименом Суботичанин у Бачком Петровом Селу, али није повезан са његовом граном. И заиста има у литератури велики број навода презимена Суботички у местима широм Војводине још од 18. века. Вероватно нису све те породице истог порекла. Занимљиво је да се у Футогу у попису из 1698. помињу два становника са презименом Суботић. Такође је због географске близине занимљиво да се презиме Суботички помиње на више места у Остојићеву, које није далеко од Бачког Петровог Села, иако је у Банату.

За претпоставити је да велика већина носилаца овог презимена потиче од српских граничара који су након развојчења Потиско-поморишке крајине 1751. године иселили у јужније крајеве где су формиране нове крајишке области, укључујући Потиски дистрикт којем је припадало Бачко Петрово Село. Суботица је до тада била важно граничарско место са великим уделом Срба, а након тога па до распада Аустроугарске је остала у угарском тзв. провинцијалу у којем Срби нису имали ни изблиза једнака права као у граници.

У Вилову у Шајкашком батаљону је 1819. пописан граничар Илија Суботички досељен из Бачког Петровог Села, па тестирани може проверити да ли се ради о члану његове породице. 

Презимена Суботић и Суботин су патроними од личног имена Субота.

[Ojler]

Даме и господо, хвала на пажњи. То би било то од Уредништва Српског ДНК пројекта што се тиче ове акције. Укупно 126 тестираних.

[Васић.РС]

Требало би да има још један Васић из Прњавора село Чорле . Он је послао узорке на криву адресу па је поново посло на исправну адресу.
Поздрав

[Ojler]

Требало би да има још један Васић из Прњавора село Чорле . Он је послао узорке на криву адресу па је поново посло на исправну адресу.
Поздрав

У праву си. Остало је још неколико таквих узорака који су касно стигли или нису успели, па су поновно слати. Њих сам превидео, извињавам се

[Христифор]

Спојићемо малтене Српски ДНК Месец 2023 и Новогодишњу ДНК недељу 2024. Мени лично не смета, напротив.

[Перегрине Фалцон]

Заборавих да напишем да припадници овог рода имају и доста генетичких поклапања широм Западне Србије, почев од Нове Вароши (необјављен), преко Ваљева (Бирчанин) и Лајковца (Живковић), до Шапца (Исаиловић). Интересантно да практично сви славе Ђурђевдан, или Ђурђиц.

Ово је заправо правило код свих M205 родова/грана из пљеваљског краја. Највише днк рођака имају по Западној Србији. Са друге стране, у Крајини предњачи подграна J-Y22063. Од J-Y155375 издвајају се Кричке из Далмације и банијски Кричи.

Да ли је могуће утврдити како је презиме Глушчевић изведено ако се исти топоними понављају током њихових миграција на простору Југославије. Глув, Глушац, Глушчев ић ... се може односити на лошу комуникацију староседеоца са дошљацима или на глухоћу пребивалишта и катуна Глушчевића јер су карактеристично живели удаљени од центра села то јест на ободу племенске територије (Дробњаци) укључујући Глуваћке топониме код Шавника, Глушчевића подове код Жабљака па и засеок Глушчевићи источно од Камене горе која је познатија по овој устаничкој лози коју је тешко дозвати и пронаћи тамо негде у "глувој" тишини, мраку, .... што може објаснити велики број конфликта у то време у вези испаше стоке (поготово док се стока од глушча не напасе ;-) ?

[Небојша]

Да ли је могуће утврдити како је презиме Глушчевић изведено ако се исти топоними понављају током њихових миграција на простору Југославије. Глув, Глушац, Глушчев ић ... се може односити на лошу комуникацију староседеоца са дошљацима или на глухоћу пребивалишта и катуна Глушчевића јер су карактеристично живели удаљени од центра села то јест на ободу племенске територије (Дробњаци) укључујући Глуваћке топониме код Шавника, Глушчевића подове код Жабљака па и засеок Глушчевићи источно од Камене горе која је познатија по овој устаничкој лози коју је тешко дозвати и пронаћи тамо негде у "глувој" тишини, мраку, .... што може објаснити велики број конфликта у то време у вези испаше стоке (поготово док се стока од глушча не напасе ;-) ?

Мени делује најсмисленије оно што је написао Милета Војиновић о Бујацима. Да су ове породице потекле од тројице браће. Од Гаје Гајевићи, од Гоге (који је ћопао) Гогићи и од једног што је био глув, наглув, Глушчевићи. Мада ово може да звучи и као легенда. Није искључено да је по неком топониму настало презиме. Али с обзиром на доказану блискост са овим родовима, предање добија на значају.

Иначе, нису сви који поседују у корену презимена основу Глув, Глуш, Глух повезани, тј. нису то раселице Глушчевића. Херцеговачки Глушци су I2, Глухајићи E-V13, итд. Глушчевићи своје блиске генетичке рођаке требају тражити на потезу Пљевља-Пријепоље-Западна Србија.

[Васић.РС]

У праву си. Остало је још неколико таквих узорака који су касно стигли или нису успели, па су поновно слати. Њих сам превидео, извињавам се

Када ће бити објављени резултати ових што су остали од прошле акције ?

[НиколаВук]

Када ће бити објављени резултати ових што су остали од прошле акције ?

Највероватније ће већина њих бити објављена током ове недеље.

[НиколаВук]

125. Анђеловић, Лазарева Субота (раније Јовањдан), Доњи Козји Дол, Трговиште, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS439=13, YGATAH4=12 и DYS570=21 и снижену вредност маркера DYS549=11. На два маркера се разликује од Лазића (Никољдан, Ниш) и двојице тестираних из општине Ранковце код Куманова, чији резултати још нису објављени. С обзиром да деле више карактеристичних вредности маркера (YGATAH4=12, DYS570=21, DYS549=11), може се закључити да припадају истом генетичком роду.

Тестирани нема предање о даљем пореклу, осим што је чуо за мишљење да потичу из Црне Горе.
Анђеловићи се не помињу у Доњем Козјем Долу у раду Јована Трифуноског:
https://www.poreklo.rs/2017/01/21/poreklo-prezimena-selo-donji-kozji-dol-trgoviste/

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест.

Слава Лазаревдан је практично непостојећа у Горњој Пчињи. Тестирани је навео да је старија слава вероватно Јовањдан. Претпостављам да је реч о роду Ћосаци, који су уједно оснивачи села, а старином из прешевског краја и Куманова, где постоје ближа днк поклапања.

Ово предање о пореклу "из Црне Горе" треба схватити као и код већине других Пчињана. Мисли се на Прешевску Црну Гору.

Тестирани је накнадно путем мејла потврдио да је стара слава Јовањдан а да су Лазареву Суботу почели да славе тек 90-их година 20. века. У табели СДНКП је промењен податак о слави.

[Васић.РС]

Највероватније ће већина њих бити објављена током ове недеље.

Ако може коментар Васића из Чорли . Коме је најближи ? У табели је сврстан у род I2 > I-Y218167  Игњатијевдан.

[drajver]

Ако може коментар Васића из Чорли . Коме је најближи ? У табели је сврстан у род I2 > I-Y218167  Игњатијевдан.

Биће објављен ускоро. У табели је грешком сврстан под I-Y218167.

[drajver]

131. Васић, Ђурђевдан, Чорле/Прњавор

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Игњатијевштака између Врбаса и Босне. Оваj род, поред славе Игњатијевдана и географске блискости, карактеришу сљедеће вриједности маркера: DYS19=15, DYS389-I=12, DYS576=20. Васић их све посједује иако не слави Игњатијевдан. Најближи су му Симић из Грабовца/Челинац (на 1 маркер разлике од 23) и Красић из Шешковаца /Лакташи (2/23). Овај род је прилично раширен на поменутом подручју (Добој, Прњавор, Челинац, Дервента), што би подразумјевало и нешто већу старост на том подручју. Чини се са друге стране да постоји генетичка веза са родом Чакаревића из Старог Влаха. Каквог је карактера и колико стара та веза, могу показати само дубински тестови. С обзиром да херцеговачки Малешевци још нису дубински профилисани, и то питање евентуалне везе са Малешевцима остаје отворено.

Подручје око Прњавора није етнографски обрађивано па нисам успио пронаћи неке детаљније пдоатке о поријеклу Васића.

Од познатијих припадника овог рода, издвојио бих глумца Слободана Ћустића.

[Иван Вукићевић]

66. Витомировић, Ђурђиц, Јаково, Сурчин, E-M34>Z841>Z849>CTS1727>L791

Од хаплотипа претходно тестираног Витомировића из истраживања САНУ, које је такође из Срема и слави Ђурђиц, разликује се на једном маркеру. Тај резултат још није објављен, али га можемо узгред споменути пошто је овим резултатом дефинитивно утврђена хаплогрупа Витомировића.

Витомировићи највероватније припадају роду Ралевића из Калудре код Берана. Хаплотип новотестираног Витомировића се од хаплотипова двојице Ралевића из Калудре разликује на 3 маркера. Ако се упореде хаплотипови двојице Витомировића и тројице Ралевића, издвајају се само два маркера на којима постоји јасна разлика: DYS458 (Ралевићи - 17, Витомировићи - 18) и DYS481 (Ралевићи - 27, Витомировићи - 28).

Тестирани је навео да Витомировићи према предању потичу од кнеза Витомира, по коме је Витомирица код Пећи добила име. Даље је навео да су из Витомирице су почели да се исељавају у тадашњу Угарску у другој половини 15. века (Никола Витомировић), те да су се последњи Витомировићи из Витомирице иселили са Чарнојевићем.

[Мијатовић Срђан]

68. Вучетић, Никољдан, Жабаре, Крушевац

Припада хаплогрупи G2a-M406.

Несумњиво је повезан са Мијатовићем из оближњих Великих Купаца који такође слави Никољдан. Разликују се на свега 1 од 23 упоредива маркера (391).

Тестирани је навео да Вучетићи потичу из суседног Треботина где се налази гроб њиховог родоначелника Вучете Николића, сахрањеног средином 19. века. С друге стране, Мијатовић је приликом тестирања навео да је раније презиме његовог рода било Анђелковић, а да су у тај крај доселили негде из Црне Горе. Оваквих хаплотипова нема у Црној Гори, па је предање веома упитно.

Не знам да ли је овакав резултат изненађење, али он може да говори о дужем присуству предака Вучетића и Мијатовића подручју Расине.

Заиста сам се обрадовао са овим поклапањем.
Имам молбу да ми помогнете да контактирам рођака са поклапањем 22/23

Питање које ме интересује шта значи ово поклапање, у којој даљини имамо заједничке претке

[Мијатовић Срђан]

Можда су мислили на Скопску Црну Гору, коју су и онако звали само Црна Гора.

Имам податак из црквене књиге умрлих из цркве у Мајдеву (Велики Купци, Крушевац) да је наш родоначелник Мијат умро 1865. године  и стоји у напомени у 42. години живота, што би значило да је рођен 1823. године али не знамо где.
Имамо предање да је дошао из Црне Горе (по слави су ми неки познаваоци истраживања родослова рекли да је из племена Кучи и да могу да очекујем неког Анђелка као његовог оца рођеног 1790-1800).
Мој деда наводи да је долазио из Црне Горе и продавао лучу и со и када се оженио у Великим Купцима ту и остао.
У књизи умрлих пише Мијат Анђелковић, сви на даље његови потомци носе презиме Мијатовић а немамо податке одакле је дошао.

Уколико неко може да помогне на основу овог реченог нека да предлог

[Неродимац]

Здраво и нека је са срећом рођак. Додао бих нешто што би можда било од користи а то је следећи резултат:

Јовановски, Никољдан, Непроштено, Теарце, хаплогрупа G-M406>FGC5081>Y2724>Z17887>L645>BY61547>BY12700>FTB20525

Непроштено одакле је Јовановски се налази у Скопској Црној Гори који се звао пре само Црна Гора па је ваше порекло из "Црне Горе" можда било из ове одакле је Јовановски, а и слава је иста. Да би ово оповргли или потврдили било би добро да урадите неки од WGS тестова где би знали на чему сте.

[НиколаВук]

Здраво и нека је са срећом рођак. Додао бих нешто што би можда било од користи а то је следећи резултат:

Јовановски, Никољдан, Непроштено, Теарце, хаплогрупа G-M406>FGC5081>Y2724>Z17887>L645>BY61547>BY12700>FTB20525

Непроштено одакле је Јовановски се налази у Скопској Црној Гори који се звао пре само Црна Гора па је ваше порекло из "Црне Горе" можда било из ове одакле је Јовановски, а и слава је иста. Да би ово оповргли или потврдили било би добро да урадите неки од WGS тестова где би знали на чему сте.

Једна исправка само, Непроштено је у Доњем Пологу.

[Христифор]

Колико је још резултата  остало да се објави па да коначно сачинимо  финалну статистику?

[НиколаВук]

Колико је још резултата  остало да се објави па да коначно сачинимо  финалну статистику?

Још само два резултата чекамо.

[Небојша]

108. Вуковић, Ђурђевдан, Мојковац, J2b-M205>Y22059


Као и нешто раније објављени Пејовић, тестиран такође у склопу ове акције, Вуковић припада генетичком роду Дедејића J2b-Y22063. Потпуно поклапање са претходно тестираним Вуковићем из Штитарице (то је вероватно место и овог Вуковића). Блиски су му хаплотипови и осталих из рода Дедејића, чија је карактеристика вредност 24 на маркеру DYS481.

Цитираћу део објаве резултата Пејовића:

37. Пејовић, Ђурђевдан, Доња Поља, Мојковац, J2b-M205>Y22059


Пејовићи из Поља су огранак Дедејића. Литеритура их негде уже везује за Смоловиће (такође огранак Дедејића), али они су више пута тестирани и сви припадају хаплогрупи R1a. Већи број братства, која по предању воде порекло од Дедејића, припада хаплогрупи J2b-M205 (болдовани у доњем тексту).

"Дедејићи. Добрија Дедејић је живио у Чеву.Око 1570. године одселио је из Чева јер је била неродна година. Предање каже да је Добрија орао њиву. Снаха му донесе ручак и орачи поједу ручак, а снаху не понуде H она остане гладна. Због глади се заплаче. Тада Добрија закоље једног вола и нахрани породицу. Одлучио је да нађе земљу која ће моћи да му прехрани породицу. Настанио се на ријеци Тари, на мјесту које ће се по њему назвати Добриловина. Дедејићи сматрају да је Добриловина добила име по њиховом претку Добрији, али се Добриловина под именом Добрихнина помиње још у средњем вијеку као засеок Прошћења. То земљиште главари касније одредише као погодно за изградњу манастира и ту изградише манастир Добриловину. Добрији су у замјену дали друго имање у Прошћењу. Главари подигну манастир а Добрију не упишу ни као оснивача ни као дародавца.

По другом предању на Чеву је живио Доброје са својих осам синова. Једном приликом дошли су у сукоб са неким Миликићима па напусте Чево и настане се у Лужницу код Спужа. Ту им није било безбједно због присуства Турака па су преко Роваца и Колашина доселили у Добриловину на ријеци Тари. Неки Чевљани сматрају да су Дедејићи расељени послије упада везира Кукавице 1612. године. Сва братства Дедејића славе Ђурђевдан. Раније су прислуживали прву недељу по Великој Госпођи. Дедејићи су се у Дробњаку временом подијелили на више братстава: Дедејићи, Благојевићи, Раонићи, Крејовићи, Зејаци, Калпачине, Микићи, Шпањи, Јелићи. Истог поријекла са Дедејићима у Шаранцима и Дробњаку су и братства: Вељовићи у Подбишћу, Видојевићи у Бијелом Пољу, Вујичићи из Прошћења, Вукадиновићи у Прошћењу, Вуковићи (од Раосављевића) у Штитарици, Гребовићи у Бијелом Пољу, Ђоговићи (од Зејака) у Прошћењу, Крвавци у Прошћењу, Кргушићи у Прошћењу, Крушчићи у Мојковцу, Меди (Медојевићи) у Прошћењу, Пејовићи — Смоловићи из Поља и Подбишћа, Раосављевићи у околини Колашина, Ратковићи (од Вукадиновића) у Бијелом Пољу, Топовићи (од Медојевића), Ћорићи у Бијелом Пољу, Филиповићи у Бијелом Пољу и Прошћењу, Чокорлије (Ђоговића) код Томашева."

извор: Жељко Остојић, Озринићи (2017)