Дошао сам до још неких сазнања у вези Никодијевића из Азање и Влашког Дола, па би то поделио са вама. Отварам тему ради дискусије о целом братству Мајсторовића коме припадамо, те његовом ближем и даљем пореклу.
Почео бих од мене. Наиме, иако је прошло доста времена од смрти оца, игром случаја почео сам да се присећам неких појединости у вези порекла које ми је и он сам помињао. Наишавши на неку документацију у стану, присетио сам се да ми је отац рекао како се чукундеда звао - Светозар, што је том документацијом и потврђено. Сетио сам се и да ми је отац својевремено помињао да су сви Никодијевићи (Азањци и Влашкодолчани) само огранак Поповића из Азање.
До скоро сам претпостављао да су Никодијевићи Влашкодолчани мањина у односу на Азањце, али то се променило прегледом катастра. У КО Азања изгледа нема других Никодијевића осим оних у центру села, где су иначе Јелићске куће. Поповићи јесу у центру, али са јужне стране код школе и на југоисток ка Паланци. Заправо постоји цео заселак чије су куће најдаље од центра, и то одмах до глибовачких, док су Јелићске од центра ка Влашком Долу и завршавају се управо до Никодијевића у Влашком Долу. Чудно ми је било да се у литератури не помињу Јелићи као највећи појединачни азањски род и у Влашком Долу, ако су им куће тик до наших, међутим испоставило се да су њихове куће у КО Азања, а не у КО Влашки До што може збунити људе данас када су села административно, али не и физички одвојена.
Дакле према списима Боривоја Дробњаковића 1924. је у Азањи забележено 200 Јелићских и 158 "Мајсторских" кућа не рачунајући и 72 у Влашком Долу (у Азањи пре поделе било је 230 кућа Мајсторовића са 24 различита презимена), али је у 20. веку било само 7 кућа Никодијевића, 6 влашкодолских и једна азањска.
Пошто се буквално сваки дан присећамо бабе, деде и тате, мајка ми скоро једном приликом поменула колико би волела да одемо код рођака у Влашки До да видимо шта раде пошто не памтимо кад смо последњи пут били. И ту се она сети како је деда причао зашто је баш тамо купио имање - због тога што је њихова, та једна азањска кућа огранак оних из Влашког Дола до првих Јелићских у КО Азања. Дакле пре деобе браће била је једна кућа Никодијевића у Влашком Долу, а ниједна у Азањи. Како смо већ утврдили да смо огранак Поповића, објашњење на питање зашто у литератури, попут наведених Јелића, у Влашком Долу нема ни Поповића, можемо извући из претпоставке да је из Азање један брат из куће Поповића дошао у Влашки До, а његов син је узео ново презиме, по његовом имену. Имајући у виду да се име родоначелника поклапа са новим презименом, а познато је које је старо презиме било - Поповић, могло би се рећи да би роданачелник Никодијевића влашкодолчана и азањаца дакле био извесни Никодије Поповић из Азање.
То је засад све што знам о мојој породици у Азањи и Влашком Долу. У Дробњаковићевом раду површно је наведено даље порекло (од Сјенице-Косова на трешњу/Рипањ, па у Азању без помена браће или братства), али сами рођаци тврде да не знају ни за какво Косово, већ да се дошло из "Црне Горе". Већ сам ово коментарисао на другим темама, да је могуће да су стари које је Дробњаковић испитивао запамтили Косово (уствари врло могуће да се ради о Метохији као делу шире области Косова, ближем Црној Гори), а заборавили Црну Гору, док они данас памте само Црну Гору а не сећају се Косова (Метохије).
Имајући у виду да је некада Херцеговина покривала простор скоро до Мораче на исток, може се рећи да се помен Црне Горе односи на део данашње географско-административне целине источно од Мораче - дакле Брда која се иначе наслањају географски и административно на Метохију. Ако се ради о Метохији као Косову може се претпоставити да су и Брда (Беране?) и Санџак (Сјеница) биле успутне станице, или у случају Брда можда чак и повратна миграција (Брда>Метохија>Брда>Санџак>Шумадија). Осим тога не треба изгубити из вида и албански део територије (Малесија) до Дрима са којим се поменуте славофоне области граниче. Било би интересантно да се појаве неки BY190177 рођаци у области јужно од Сјенице.