У средњем вијеку документи су се писали словијенским језиком цркве, но током писања закона, важне ствари, које је и прост народ морао разумјети, писале су се дјеломице на народном језику. Помоћу тих кратких уметака, да се опредјелити, којим дијалектом су говорили Немањићи и Рашани.
Таи꙼ срамотꙋ да прїи꙼мить, а ѿ того нища да не имать, нь да пребваеть ꙗкоже | есть ѹписанⷩно.
3. ništa umiesto ništo
:г͠: Аще кто деѡ свои꙼ ꙁапишеть комꙋ и припишеть на кога, и аще бꙋдеть вь томь писани ꙁаписано и ѡномꙋ дїꙗкꙋ кои е писаѡ, то да се не вѣрꙋеⷮ:
4. deo - umiesto del;
5. na koga - umiesto na kogo;
6. koi je pisao - umiesto iže jest pisal;
Аще кто ꙁапишеть прикїю (prćiju,miraz), а поⷭле не иꙁдеть, ѿ ѡина именїа да платиⷮ, подобаеть | прикѷю ꙋꙁимати са цѣномь и са сведочбомь.
7. uzimati umjesto vъzimati
8. sa umiesto sъ
9. instr. žn. -om umiesto -oju, -ov, sa cěnom, sa svedočbom.
Аще кто вь дни мимоходещи вьнидеть вь | винограⷣ, или ѡвощїꙗ мимоходеще̏ пꙋтемь, и ѹбереть гроꙁдїꙗ или ѡвощїꙗ ꙋ марамꙋ, или понесеть ꙋ рꙋци, тои꙼ не сꙋдитꙿсе, аще ли ва кошь береть, да га биють, и да платиⷮ :в͠ї: перꙿперь. Аще ли ѹнощи береть да поꙁобьлеть, и да платиⷮ, к͠: перꙿперь, и да га бїють: | Аще ли береть да уинить вино, да платиⷮь що бꙋдеть ѡбраѡ, м͠: пеⷬпеⷬ, и да га бїють: - - -
10. u maramu - umjesto v maramu
11. u ruci - a ne u ruce, znak da se ne radi o moravskom kosovsko-resavskom nariječju, a ijekavskom.
12. obrao umjesto obral
Акѡ се ткѡ при с кимъ, и има писанїе ꙁа некꙋю вещь, тере га крїе, а поⷭле га ꙗвить, то да неприемꙿлетꙿсе ничьтоже ако истинꙿно еⷭть, ако ли бꙋдеть погꙋбиль и речеть имамь книгꙋ ꙁаписанꙿнꙋю | него самь иꙁгꙋбиль, даⷭ .е͠. свеⷣтелеи꙼ доⷭтовѣрниⷯ, и тако да мꙋ се вѣрꙋеть, ако ли и мноꙁи свѣⷣтели свѣдокꙋюⷮ а неⷭть сведитеⷧстꙿвѡ енⷣакѡ да се не вѣрꙋеть:
13. tko umiesto kto, ako umjesto ašte
14. ima, krije umjesto imat, krijet
15. tere, od te, nastavak re, kao u bosanskom kire (ki že); ondar, jer od ondare, jere itd.
Аще кто кого потворить блꙋдомь, или татьбою, или коею ꙁлою вещїю, и бꙋдеть повинаⷩ, и дасть мито некоемꙋ | да га ѡправда, а поⷭле се наће ере е кривь, кою би каꙁань понⷣеѡ ѡнаи꙼ криви да поⷣнесе ѡнаи꙼ кои га е ѡправꙿдаѡ•
16. glagol - da ga opravda, nadje umjesto najde, podneo umjesto podnesl
Пакы имамо повеⷧ ⷷнїе, не добро есть родителемь иꙁꙿмѣтати свое дѣти ѿ наслѣдїꙗ своего, аще не бꙋдꙋтъ съгрѣшили ꙗкоже преⷤде написа се:
17. glag. okrajak mn. - mo, mi imamo umjesto mi imam.
Аще беꙁ орꙋжіꙗ вь тамницꙋ да вьвьрьгꙋть се или копають рꙋди.
18. ъ>а, tamnica za tъмница
По великыхь градовихь и по варошахь идеже сꙋть монастири, тꙋ калꙋгери | да ꙋчеть дѣцꙋ котори сꙋ ꙋчени вьсакои̏ мудростию по сѣли же и прости и бельци да ꙋчеть. Вьсаки ѿць и мати и сьродници свое дѣти да посилають на ꙋченїе ѿ ꙁ͠: лѣть, нь и градови и вароши и вьсь сьборь да имать давати мьꙁдꙋ дидаскаломь такожде и ис комꙋновь | да ихь посѣщають:
19. po gradovih umjesto po gradih; gradovi umjesto gradi.
И посаⷣници що сꙋ по бащинаⷯ, да сꙋ ꙋ бащинꙋ вечнꙋ, нь посаⷣникꙋ прикѵа да се не даⷭть никогда:
da su u baštinu vječnu (umjesto u baštini vječnoj) je znamen sklonosti zetsko-rašškoga k izjednačenju lok. i akk.
Zа невѣрꙋ ꙁа вьсїю прошенїе братꙋ ꙁа брата, и ѿц͠ь ꙁа сн͠а, родимь ꙁа родима, кто сꙋть ѿделени ѿ ѡного ꙋ своиⷯ доми кои нѣсть сьгрѣшиⷧ, таи꙼ да не има платити нища, раꙁма ѡнеꙁи кои сꙋ сьгрѣшили, тогова | кꙋћа да платить
u svoih domi(h)
ne ima (a ne “nema”)
razma - osim
togova, ovogova, njegova - tako se kaže u govoru Kuča, Bratonožića, Pipera i Vasojevića. No Kuči imaju svojstvo da kažu robje, grobje, podnebje umjesto roblje, groblje, podneblje tako da se ne radi o njihovu govoru; Piperi i Bratonožići govore ima, radia umjesto imao, radio, tako da se ne radi ni o njima. Jedino Vasojevići imaju takav govor, koji u svim potankostima odgovara onomu što je napisano u Dušanovu Zakoniku. (ijekavski, povremene ekavske riječi, togova, onogova, imao, dao a ne imaa, daa)