Српски ДНК месец 2023

[Ивица Јовановић]

123. Ракић, Митровдан, Прилужје, Вучитрн

Припада хаплогрупи I2-M223>L701>P78>S25733>A427. Хаплотип нема вредности које значајније одступају од модалних. Једина ближа поклапања има са двојицом тестираних чији резултати нису још увек јавни, један је из Прилужја а други из околине Врања, од обојице се разликује на 3 од 23 маркера. Тестирани из Прилужја такође слави Митровдан, тако да нема сумње да Ракић и он припадају истом генетичком роду. С обзиром да још увек ниједан припадник гране А427 није дубински тестиран, препорука за даље тестирање је WGS или BigY-700 тест. Род Ракића је даљим пореклом из Лаба, одакле су досељени у Прилужје након 1840. године:

https://www.poreklo.rs/2014/09/20/poreklo-prezimena-selo-priluzje-vucitrn/

Што је велика штета јер је A427 грана пронађена у Виминацијуму. А да не говоримо да је I-L702 била присутна и у Трипољској односно Кукутени култури.

[Ojler]

112. Беатовић, Ђурђевдан, Жањевица/Гацко, I2-Y3120>Y4460

Ово је други тестирани Беатовић из Жањевице и има исти хаплотип као и претходно тестирани. Беатовићи припадају роду Пилатоваца који је обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине. У наставку ћу цитирати пар релевантних одломака из књиге који се тичу Пилатоваца и посебно Беатовића:

Пилатовци су разгранати род чија је матица у истоименом селу у Опутним Рудинама. Према предању су били нижа српска властела, док се у историјским изворима из 15. века помињу најпре као власи  Пилатовићи, а затим и као власи Пилатовци, што је назив који ће се усталити. Исељених Пилатоваца највише има у Жањевици код Гацка, где су им још у средњем веку биле испаше, а одатле су се  ширили по селима у ширем подручју Гацка. Крсна слава рода је Ђурђевдан, а прислужба Ђурђиц.
...
Бејатовићи из Жањевице код Гацка према предању потичу из Корита у Билећким Рудинама, одакле им је предак дошао код Рончевића у најам. Рончевићи су га оженили својом ћерком, а он је примио њихово крсно име. Касније су променили презиме у Беатовић. С обзиром на то да генетички припадају роду Пилатоваца, као што се и наводи у предању забележеном у матици према коме потичу од Комненића, у Коритима им је била само успутна станица. Исељених Бејатовића има у Миљевцу код Невесиња где су се доселили у првој половини 19. века, као и у Горњим Бодежиштима где се презивају Беатовић, иако се у једном извору са почетка 20. века помињу као Бејати. Бејати из Кокорине код Гацка су се доселили из Жањевице у првој половини 19. века, а пореклом су из  Пилатоваца. Почетком 20. века се помињу као Беати. Раније су се такође презивали Бејатовић,  а део братства који је из Кокорине 1910. године прешао у Мједеник у Борчу је задржао старо презиме. Нису у сродству са Бејатима из Доњег Поплата код Стоца који славе Никољдан. Преци Бајовића из Гареве у Гацку су се доселили као сирочад из Жањевице. Према предању потичу од тамошњих Беата.

Једина донекле карактеристична вредност модалног хаплотипа рода Пилатоваца је DYS19=15. Поред тога, хаплотип Беатовић поседује и њему својствену вредност DYS385=14-14. Осим Беатовића, од тестираних из базе Српског ДНК пројекта у род Пилатоваца спадају још Бајовић (Гарева/Гацко), Додер (Кокорина/Гацко), Рончевић (Изгори/Гацко), Чорлија (Мека Груда/Билећа), Додеровић (Пољана/Плужине), Адамовић (Бистрица/Бијело Поље), Ћеранић (Обаљ/Калиновик), Шекарић (Мируше/Никшић) и Поповић (Сијерци/Соколац) са славом Ђурђевдан, те Парошки (Војка/Стара Пазова) са славом Ђурђиц. И поред приличног броја резултата нико од њих још није урадио велики генетички тест, што би свакако било препоручљиво.

[Иван Вукићевић]

118. Радујковић, Челинац, Часне Вериге, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722>Y176957

Припада генетичком роду Васојевића, као и скоро сви тестирани који славе Часне Вериге Апостола Петра. Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS390=23 и DYS635=22.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу, али је познато да је матица братстава која славе Часне Вериге у околини Мркоњић Града.

Чланак о роду Васојевића на порталу:
https://www.poreklo.rs/2018/04/07/rod-vasojevica/

[Иван Вукићевић]

125. Анђеловић, Лазарева Субота (раније Јовањдан), Доњи Козји Дол, Трговиште, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS439=13, YGATAH4=12 и DYS570=21 и снижену вредност маркера DYS549=11. На два маркера се разликује од Лазића (Никољдан, Ниш) и двојице тестираних из општине Ранковце код Куманова, чији резултати још нису објављени. С обзиром да деле више карактеристичних вредности маркера (YGATAH4=12, DYS570=21, DYS549=11), може се закључити да припадају истом генетичком роду.

Тестирани нема предање о даљем пореклу, осим што је чуо за мишљење да потичу из Црне Горе.
Анђеловићи се не помињу у Доњем Козјем Долу у раду Јована Трифуноског:
https://www.poreklo.rs/2017/01/21/poreklo-prezimena-selo-donji-kozji-dol-trgoviste/

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест.

[Иван Вукићевић]

119. Сандаљ, Никољдан, Радосавска, Бања Лука, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222

Припада генетичком роду Матаруга, односно подроду Драгошевића из Грахова. Хаплотип тестираног је веома близак модалном хаплотипу Драгошевића.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу, које је захваљујући овом резултатом откривено.

Род Матаруга је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

[Небојша]

125. Анђеловић, Лазарева Субота (раније Јовањдан), Доњи Козји Дол, Трговиште, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS439=13, YGATAH4=12 и DYS570=21 и снижену вредност маркера DYS549=11. На два маркера се разликује од Лазића (Никољдан, Ниш) и двојице тестираних из општине Ранковце код Куманова, чији резултати још нису објављени. С обзиром да деле више карактеристичних вредности маркера (YGATAH4=12, DYS570=21, DYS549=11), може се закључити да припадају истом генетичком роду.

Тестирани нема предање о даљем пореклу, осим што је чуо за мишљење да потичу из Црне Горе.
Анђеловићи се не помињу у Доњем Козјем Долу у раду Јована Трифуноског:
https://www.poreklo.rs/2017/01/21/poreklo-prezimena-selo-donji-kozji-dol-trgoviste/

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест.

Слава Лазаревдан је практично непостојећа у Горњој Пчињи. Тестирани је навео да је старија слава вероватно Јовањдан. Претпостављам да је реч о роду Ћосаци, који су уједно оснивачи села, а старином из прешевског краја и Куманова, где постоје ближа днк поклапања.

Ово предање о пореклу "из Црне Горе" треба схватити као и код већине других Пчињана. Мисли се на Прешевску Црну Гору.

[Ojler]

122. Мартић, Томиндан, Липе/Смедерево, I2-Y3120>S17250>Y4882

Тестирани је навео да су Мартићи старином од Никшића, одакле су прешли у околину Прибоја и Бајине Баште, а затим у Липе код Смедерева. У раду Боривоја Дробњаковића из 1925. године о смедеревском Подунављу и Јасеници, за Мартиће из Липе се наводи да су род са Стефановићима из истог села који такође славе Томиндан, те да им је деда погинуо ратујући уз Карађорђа, али се њихово старије порекло не наводи.

Тестирани има веома специфичан хаплотип са доста  карактеристичних вредности: DYS391=10, DYS385a=13, DYS385b=14, DYS389i=14 и DYS458=19. Процењујем да Мартић припада роду породица које славе Томиндан, а којег чине Павловић (Руцка/Чукарица/Београд), Максимовић (Мала Моштаница/Обреновац) и Јовановић (Мала Моштаница/Обреновац). Модални хаплотип овог рода карактеришу маркери DYS391=10 и DYS385a=13 које поседује и хаплотип Мартића, док остале поменуте ретке вредности представљају мутације специфичне за тестираног.

[Црна Гуја]

129. Лазаревић, Никољдан, Бунар, Јагодина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>CTS8816>Y2902>Y3226. Поседује за ову грану карактеристичне вредности DYS389=14-31 и DYS643=11. Поред њих поседује и неколико вредности које одступају од модалних: снижену DYS393=12 и повишене DYS570=21 и DYS481=24. Нема блиских поклапања на 23 маркера, док једино релативно блиско поклапање на мањем броју маркера има са Вулетићем из Горње Злегиње код Александровца, разликују се на 1 од 17. Треба напоменути да Вулетић нема горепоменуте маркере DYS570, DYS481 и DYS643, па самим тим ово поклапање вероватно нема већи значај. Препорука за даље тестирање је WGS или BigY-700, с обзиром да до сада ниједан припадник гране Y3226 код Срба није урадио дубински тест. Тестирани је у упитнику навео да су даљим пореклом из Јошаничке Бање, па би на основу тога Лазаревићи требали припадати роду Јошанаца:

Јошанци, славе Никољдан. Доселили су се из топличке Јошанице одмах после Миљковића.

https://www.poreklo.rs/2014/10/08/poreklo-prezimena-selo-bunar-jagodina/

[Христифор]

Освежавање статистике на  113 oбјављена резултата.   Доминација И2а  посебно њене северне гране  од последњег ажурирања.


И2а-40 (35.3 %)  Дин Југ-26  ( 65%)  / Дин Север-14 (35%)
Е-В13- 18 (15.9%)
Р1а-16 (14.1%)
И1-9 ( 7.9%)
Р1б-8 (7%)
Н2-5 (4.4%)
Ј2б-5 (4.4%)
Ј2а-3 (2.6%)
Г2а-3 (2.6%)
И2-M223-3 (2.6%)
Л1б-1 (0.8%)
Г1а-1 (0.8%)
Q1b-1 (0.8%)

[Кековац]

106. Јасика, Никољдан, Горња Дренова/Пријепоље, I1-P109>FGC22045>FGC22061

Припада генетичком роду Дробњака. Има потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера са двојицом до сада тестираних Јасика. Један од њих је исто из Дренове, а други је из Ивања, такође код Пријепоља. Нема сумње да су исти род сва тројица тестираних. Од карактеристичних вредности у хаплотипу тестирани има DYS385a=14 која га издваја од осталих тестираних припадника овог генетичког рода и DYS485=16 која се доста често јавља код Дробњака. У Старом Влаху има велики број тестираних припадника генетичког рода Дробњака који славе Никољдан. Да би се поуздано утврдило којој од тих породица су Јасике најближе мислим да је неопходно да тестирани уради WGS или BigY-700 тест.

Нисам пронашао ништа о селу Дренова у етнографској литератури. У књизи Вишеградска жупа и Горичка висораван у Павловини Јелисија Јеше Новаковића сам пронашао податак да у селу Коритник код Вишеграда такође има Јасика који славе Никољдан.

[Ojler]

128. Карапанџа, Мала Госпојина, Брубно/Глина, I2-Y3120

Презимена Карапанџа и Карапанџић нису толико ретка како се може учинити на први поглед и јављају се у разним крајевима где живе Срби. На простору западне Крајине постоји више породица са презименом Карапанџа које нису међусобно сродне. На подручју Огулина Карапанџе славе Ђурђевдан, а било их је и на Кордуну и у Лици. За њих постоје мишљења да би могли припадати племену Усораца.
На подручју Кордуна и Баније живи и друга фамилија Карапанџи који славе Малу Госпојину, а којима припада и тестирани. Изгледа да су и они разнородни, с обзиром да је код компаније 23andMe раније тестиран један Карапанџа, наводно са Баније, за којег је установљена припадност хаплогрупи R1b-U152. Постоји ипак могућност да овај Карапанџа припада роду Карапанџи ђурђевштака који до сада нису тестирани преко Српског ДНК пројекта.

Осим у Брубну, на Банији Карапанџе са славом Мала Госпојина живе и у селу Драготина. У Драготини су потврђени 1857, док се у Брубну бележе од 1772. године. Презимена Карапанџа и Карапанџић касније се јављају и на простору Поморишко-потиске крајине, а затим и међу припадницима Шајкашког батаљона, током 18. века и на даље, и они би могли потицати од Карапанџи из западних крајева.

Хаплотип тестираног поседује низ веома карактеристичних маркера. Посебно се истичу вредности DYS389i=14, DYS389ii=33 и DYS549=10, затим DYS448=21, а у мањој мери и DYS635=22. Најближи овом резултату је хаплотип Пупина из Идвора са подударањем 19/23, који такође слави Малу Госпојину. Ради се о фамилији којој је припадао и наш прослављени научник Михајло Пупин. Хаплотип тестираног Пупина такође поседује вредност DYS389i=14 и DYS635=22, те повишену вредност на маркеру DYS389ii. За Пупине/Пупиће се зна да се у Идвору први пут наводе 1753. године, када је међу припадницима Банатске земаљске милиције пописан граничар Кузман Пупић. Банатска земаљска милиција у Идвору формирана је 1752. након досељавања припадника распуштене Поморишко-Потиске крајине (Видети рад Саше Панчевачког о Пореклу Михајла Пупина: https://www.poreklo.rs/2022/01/13/prilog-proucavanju-porekla-mihajla-pupina/).

Сумирајући све претходно написано усудио бих се да закључим да Карапанџа и Пупин припадају истом генетичком роду и поред преосталих карактеристичних маркера које поседује хаплотип Карапанџе. Ову претпоставку би свакако требало потврдити додатним генетичким проверама, идеално WGS тестом.

[Бакс]

119. Сандаљ, Никољдан, Радосавска, Бања Лука, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222

Припада генетичком роду Матаруга, односно подроду Драгошевића из Грахова. Хаплотип тестираног је веома близак модалном хаплотипу Драгошевића.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу, које је захваљујући овом резултатом откривено.

Род Матаруга је детаљно обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

Ово презиме је јако занимљиво. Једини други Сандаљ за ког сам чуо је херцег Сандаљ Хранић Косача. Мада, могуће је да је ова породица ово презиме понела из Херцеговине, где је ово име и било популарно баш због овог владара.

[ДушанПан]

Ово презиме је јако занимљиво. Једини други Сандаљ за ког сам чуо је херцег Сандаљ Хранић Косача. Мада, могуће је да је ова породица ово презиме понела из Херцеговине, где је ово име и било популарно баш због овог владара.

Постоји и село Сандаљ код Ваљева.

Сад видех овај коментар на порталу на чланак о пореклу презимена села:

Ismail
Koliko sam čuo mom rođaku je jedan meštana Teodosića rekao doselili su se iz okoline Foče. Ako se zna da je vojvoda Sandalj Hranić Kosača oko 1415-e godine ubio kneza Stanoja Jelačića i Jelačićima preoteo tvrđavu Jeleč kod Foče nameće se zaključak o poreklu naziva sela. Mislim da je iz te familije otac košarkaškog reprezentativca Miloša Teodosića.

https://www.poreklo.rs/2013/07/06/poreklo-prezimena-selo-sandalj-valjevo/#comment-148324

[Делија]

128. Карапанџа, Мала Госпојина, Брубно/Глина, I2-Y3120

Презимена Карапанџа и Карапанџић нису толико ретка како се може учинити на први поглед и јављају се у разним крајевима где живе Срби. На простору западне Крајине постоји више породица са презименом Карапанџа које нису међусобно сродне. На подручју Огулина Карапанџе славе Ђурђевдан, а било их је и на Кордуну и у Лици. За њих постоје мишљења да би могли припадати племену Усораца.
На подручју Кордуна и Баније живи и друга фамилија Карапанџи који славе Малу Госпојину, а којима припада и тестирани. Изгледа да су и они разнородни, с обзиром да је код компаније 23andMe раније тестиран један Карапанџа, наводно са Баније, за којег је установљена припадност хаплогрупи R1b-U152. Постоји ипак могућност да овај Карапанџа припада роду Карапанџи ђурђевштака који до сада нису тестирани преко Српског ДНК пројекта.

Осим у Брубну, на Банији Карапанџе са славом Мала Госпојина живе и у селу Драготина. У Драготини су потврђени 1857, док се у Брубну бележе од 1772. године. Презимена Карапанџа и Карапанџић касније се јављају и на простору Поморишко-потиске крајине, а затим и међу припадницима Шајкашког батаљона, током 18. века и на даље, и они би могли потицати од Карапанџи из западних крајева.

Хаплотип тестираног поседује низ веома карактеристичних маркера. Посебно се истичу вредности DYS389i=14, DYS389ii=33 и DYS549=10, затим DYS448=21, а у мањој мери и DYS635=22. Најближи овом резултату је хаплотип Пупина из Идвора са подударањем 19/23, који такође слави Малу Госпојину. Ради се о фамилији којој је припадао и наш прослављени научник Михајло Пупин. Хаплотип тестираног Пупина такође поседује вредност DYS389i=14 и DYS635=22, те повишену вредност на маркеру DYS389ii. За Пупине/Пупиће се зна да се у Идвору први пут наводе 1753. године, када је међу припадницима Банатске земаљске милиције пописан граничар Кузман Пупић. Банатска земаљска милиција у Идвору формирана је 1752. након досељавања припадника распуштене Поморишко-Потиске крајине (Видети рад Саше Панчевачког о Пореклу Михајла Пупина: https://www.poreklo.rs/2022/01/13/prilog-proucavanju-porekla-mihajla-pupina/).

Сумирајући све претходно написано усудио бих се да закључим да Карапанџа и Пупин припадају истом генетичком роду и поред преосталих карактеристичних маркера које поседује хаплотип Карапанџе. Ову претпоставку би свакако требало потврдити додатним генетичким проверама, идеално WGS тестом.

Ово је врло интересантно ! Узорак није тако лако набављен, упркос што их још има у Идвору, па и Панчеву..
Има чак Пупића у Панчеву који су Ковинци до 20.века, а по предању дошли негде из Херцеговине-брда. Требали смо и њихов узорак да узмемо, пристали су али су се у међувремену повукли из те приче..

[Ojler]

Ово је врло интересантно ! Узорак није тако лако набављен, упркос што их још има у Идвору, па и Панчеву..
Има чак Пупића у Панчеву који су Ковинци до 20.века, а по предању дошли негде из Херцеговине-брда. Требали смо и њихов узорак да узмемо, пристали су али су се у међувремену повукли из те приче..

Да, веома занимљиво. Можда можемо открити порекло Пупина ако би се и Пупин и Карапанџа одлучили за дубље тестирање.

[Делија]

Да, веома занимљиво. Можда можемо открити порекло Пупина ако би се и Пупин и Карапанџа одлучили за дубље тестирање.

Ако постоји иницијатива нашег друштва, ја ћу се потрудити да анимирам Пупина !
Иначе је Мала Госпојина врло ретка слава..јел се везује за неки наш крај њена чешћа појава?

[Драган Обреновић]

Ако постоји иницијатива нашег друштва, ја ћу се потрудити да анимирам Пупина !
Иначе је Мала Госпојина врло ретка слава..јел се везује за неки наш крај њена чешћа појава?

Пупин сасвим извесно може да рачуна на то да ће бројни чланови ДСР "Порекло" помоћи да се финансира WGS тест, ако је вољан да се тестира.

Било би јако лепо када бисмо открили мушку лозу којој припада наш велики научник, родољуб и добротвор.

[Делија]

Пупин сасвим извесно може да рачуна на то да ће бројни чланови ДСР "Порекло" помоћи да се финансира WGS тест, ако је вољан да се тестира.

Било би јако лепо када бисмо открили мушку лозу којој припада наш велики научник, родољуб и добротвор.

То би био један од делова слгалице који недостаје..досад смо побили теорије о некаквон цинцарском пореклу и доказали да су Пупини-Пупићи у Идвору присутни од обнављања села 1752/3 године.

[Драган Обреновић]

То би био један од делова слгалице који недостаје..досад смо побили теорије о некаквон цинцарском пореклу и доказали да су Пупини-Пупићи у Идвору присутни од обнављања села 1752/3 године.

Ма ништа не би фалило ни цинцарском пореклу, да се та теорија показала тачном. Поента је доћи до истине, односно сложити праву "слагалицу" његовог порекла, када већ имамо прилику

[Делија]

Ма ништа не би фалило ни цинцарском пореклу, да се та теорија показала тачном. Поента је доћи до истине, односно сложити праву "слагалицу" његовог порекла, када већ имамо прилику

Фалило би јер се та тврдња заснива(ла) на озбиљним фалсификатима, а и наравно злоупотребама толиким да су у селу Вевчане крај Охрида Македонске власти и локални народ направили „музеј кућу" одакле су  се преци Михајла Пупина наводно-по њима одселили у Банат. Мени је јасно да народ који не зна шта је има потребу да кривотвори, да преузима туђа атеријална и нематеријална добра, али сложићете се да је ако ништа срамота да постоји изостанак реакције наше државе на такве ствари. Или макар ангажман државе, односно њених највиших институција у виду Матице Српске и САНУ да ангажују истраживаче -етнографе и историчаре који би истражили пребогату етнографску грађу Банатских Срба и у овом случају генеологију рода Пупин. Авај, спала књига на лекара, физичара и једног историчара ентузијасту. 
Иначе бих се сложио да је истина најбитнија каква год била-али ме овај резултат Пупина, од генетике до матилних књига и пописа који откривају корене рода из средине 18/века  врло радује-јер су тиме  фалсификаторима запушена уста, на академски и професиоалан начин.