Из рада и закључка:
Ова студија пружа увид у начин живота на далматинском острву током касне антике, обележеном турбулентним историјским периодима и под утицајем политичких и економских промена широм Медитерана. Анализирана популација показује знаке ниског квалитета живота, са високом смртношћу међу младима и доказима физиолошког стреса, вероватно због исхране са ниским садржајем протеина и високим садржајем угљених хидрата, али и других узрока, као што су инфективне болести и могућа анемија. Лоше орално здравље додатно указује на недостатке у исхрани и усклађено је са уоченим прехрамбеним профилом типичним за аграрна друштва. Недостатак морских ресурса у исхрани сугерише да су социо-економски фактори утицали на прехрамбене навике. Штавише, генетичка анализа је открила да је проучавана популација углавном хомогена, с тим да неки појединци имају везе са источним Медитераном и Северном Африком, што потенцијално указује на разнолико порекло и трговачке везе.
Иако нису пронађени докази о различитим друштвеним класама, различите праксе сахрањивања указују на могућу социјалну стратификацију. Значајно је да је приближно половина појединаца сахрањена заједно у гробници, што поставља питања о могућим разликама између оних сахрањених унутар и ван гробнице. Међутим, нису уочене уочљиве разлике у праксама сахрањивања или гробним предметима, што сугерише разнолике погребне обичаје без обзира на порекло или статус сродства. Важно је напоменути да мешавина увезених и локално произведених предмета у гробовима указује на сложену социјалну и економску слику, са заједничким погребним контекстима који наговештавају могуће породичне везе изван крвних сродства.
У закључку, ово истраживање пружа увид у живот и смрт на далматинском острву током касне антике. Пружа увид кроз призму здравља, анализе исхране и популационе генетике у контексту Римског царства у касној антици. Повезаност локалитета са медитеранским трговачким рутама такође наглашава његов значај у регионалним економијама и миграцијама.
