Аутор Тема: Сви фалсификати хрватске "повијести"  (Прочитано 2718 пута)

симо

  • Гост
Сви фалсификати хрватске "повијести"
« послато: Јул 08, 2017, 07:11:31 пре подне »
О Вишеславовој крстионици

"Profesor emeritus Univerziteta u Zadru Nikola Jakšić digao je prašinu svojim istraživanjima posvećenim krstionici kneza Višeslava iz Nina, koja se u hrvatskoj istoriografiji smatrala autentičnim spomenikom pokrštavanja Hrvata.

Njegov zaključak je da Višeslavova krstionica nije iz Nina, da nije nastala u Hrvatskoj nego u Veneciji po narudžbi Mletaka i da nije bila namenjena Hrvatima, već jednoj od kneževina na istočnoj obali Jadrana.

Štaviše, on smatra da mitska krstionica Hrvata to zapravo nikad nije bila, a da knez Višeslav nikad i nije bio hrvatski knez, nego "neki slovenski".

O Višeslavu čak ni ne postoji mnogo podataka, a u njegovo vreme nije postojao hrvatski velikaš s imenom Višeslav. Zanimljivo je da njegove kolege istoričari i arheolozi pokušavaju da ospore njegova tumačenja i otkrića i Jakšića optužuju na nedostatak patriotizma i nacionalne svesti.

Profesor Jakšić je za Slobodnu Dalmaciju komentarisao deo izveštaja u kojem tvrdi da krstionica nije hrvatski spomenik i da nema nikakve veze s Hrvatima."

http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2017&mm=07&dd=07&nav_id=1280603


https://hr.wikipedia.org/wiki/Vi%C5%A1eslavova_krstionica

Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Сви фалсификати хрватске "повијести"
« Одговор #2 послато: Јул 08, 2017, 01:41:12 поподне »
Кад каже да је Карло Велики послао Хрвате као војну олигархију на Јадран против Авара, ја питам колико је тих Хрвата могло бити послато да се данас од њих изродила читава нација ::)?

А на сличан начин су дошли и Срби, али нешто касније. Кад су и на који начин то Срби дошли и на које Јакшић мисли просторе?

симо

  • Гост
Одг: Сви фалсификати хрватске "повијести"
« Одговор #3 послато: Јул 08, 2017, 02:03:10 поподне »
Чланак у СД од 04.07.2016. http://www.slobodnadalmacija.hr/novosti/hrvatska/clanak/id/318380/knez-viseslav-nije-bio-hrvat-niti-su-hrvati-stigli-u-stoljecu-sedmom
О лику и предметном дјелу проф. Јакшића http://slobodnadalmacija.hr/scena/kultura/clanak/id/301206/viseslavova-krstionica-neka-se-zove--ivanova

Вјечне полемике и дилеме о досељавању Хрвата, Ајнхардовим аналима, цркви Св. Спаса на Цетини ...
http://slobodnadalmacija.hr/scena/mozaik/clanak/id/317437/ovo-ce-mnoge-sokirati-hrvati-se-nisu-doselili-na-ovo-podrucje-u-stoljecu-sedmom-nego-u-devetome
http://www.slobodnadalmacija.hr/scena/mozaik/clanak/id/73250/milosevic-cetina-je-rijeka-dvaju-naroda

Црква Вазнесења Господњег на врелу Цетине ми је увијек изгледала монументално. Има ту и претјеривања са наше стране. Не вјерујем да је задужбина Тврткова како се наводи у Кончаревићевом љетопису (једном прилично сумњивом документу). Твртко није градио такве монументалне грађевине ни у Босни.

симо

  • Гост
Одг: Сви фалсификати хрватске "повијести"
« Одговор #4 послато: Јул 08, 2017, 02:06:10 поподне »
Кад каже да је Карло Велики послао Хрвате као војну олигархију на Јадран против Авара, ја питам колико је тих Хрвата могло бити послато да се данас од њих изродила читава нација ::)?

А на сличан начин су дошли и Срби, али нешто касније. Кад су и на који начин то Срби дошли и на које Јакшић мисли просторе?

Хрвати у Далмацији заиста нису поменути ни у једном извору првог реда у периоду до 9. вијека (што не значи да их ту није било), само ми није јасно зашто се одмах то мора изједначавати са Србима, за које Ајнхард 822. године каже да су народ који држи велик дио Далмације, што јасно говори да су ту морали бити,ако ништа друго, а оно у 7. вијеку.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Сви фалсификати хрватске "повијести"
« Одговор #5 послато: Јул 08, 2017, 03:22:46 поподне »
И ја сам мишљења да црква Светог Спаса на Цетини у оригиналу нема везе ни са Србима ни са Твртком. Касније је око ње изграђено православно гробље. Био сам тамо претпрошле године.

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Сви фалсификати хрватске "повијести"
« Одговор #6 послато: Јул 08, 2017, 07:43:25 поподне »
O овом проблему је већ писао Ђорђе Јанковић у свом раду "Српско поморје од 7. до 10. столећа" из 2007. године.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Iєшɑ

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Одг: Сви фалсификати хрватске "повијести"
« Одговор #7 послато: Септембар 26, 2022, 03:22:46 поподне »
Možda malo skrećem sa teme, ali,...
U kojim se sve izvorima, pored Venetske hronike Ivana đakona i dela Tome arhiđakona, pominju hrbatski vladari (od Mislava do Zvonimira i Petra Svačiića)?
I mogu li se i koji sve naći u PDF-u? Za početak, mogu li se naći ova dva gore pomenuta dela?
« Последња измена: Септембар 26, 2022, 03:30:14 поподне Ješo »
Новɑковић / Iєшић – „Iєшɑ“.
Iєшић Новɑковoг Симонов (1795.−1853.) и Милєнин (1801.−1864.) потомɑк.

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1684
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Сви фалсификати хрватске "повијести"
« Одговор #8 послато: Септембар 26, 2022, 08:37:49 поподне »
И ја сам мишљења да црква Светог Спаса на Цетини у оригиналу нема везе ни са Србима ни са Твртком. Касније је око ње изграђено православно гробље. Био сам тамо претпрошле године.

Олтар је био полукружан, до преласка у католичке руке у 18. вијеку. Друго, за цркву се зна да је имала куполу.

Бујрум!
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Iєшɑ

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Одг: Сви фалсификати хрватске "повијести"
« Одговор #9 послато: Октобар 25, 2022, 08:09:34 поподне »
Kad smo kod hrvatske povijesti, ima li gde Venetskih hronika Ivana đakona (10 - 11 vek po Hristu) u PDF formatu? Tražio sam po netu ali bezuspešno...
Новɑковић / Iєшић – „Iєшɑ“.
Iєшић Новɑковoг Симонов (1795.−1853.) и Милєнин (1801.−1864.) потомɑк.