У вези са јуче начетом темом Сембераца и Мајевичана у Дубичком рату (1788-1791), према ономе што сам успио закључити, у попису се помињу сљедећа мјеста са подручја Семберије и Мајевице, те источног дијела Дистрикта Брчко: Бјелошевац, Брезје, Брезово Поље, Бродац, Бузекара, Црњелово, Глоговац (ово није сасвим поуздана идентификација), Криваци (данас ово село више не постоји, а налазило се приближно на мјесту ТЦ ФИС код Бијељине), Лабуцка, Мачковац, Међаши, Обарска, Попово Поље, Растошница, Свињаревац (данашње Остојићево), Тријешница, Угљевик, Вршани и можда Велино Село (наводи се као Великосело, али су Аустро-Угари правили грешку са називом Велина Села још и 1888. у току успоставе земљишних књига, па се знало десити да пишу Велико Село). Укупно је било близу 70 добровољаца са подручја ових села.
Има неколико занимљивости, али пар њих заслужује да се истакне:
- велики број насеља у последњим деценијама 18. вијека, у односу на само 3 из 1724/25, јасно говори о интензитету насељавања у другој половини 18. вијека (што и даље не говори против тезе да међу досељенима има и оних који су се само вратили из ибјеглиштва с друге стране Саве).
- недовршен процес унутрашњих миграција на овом подручју може се примјетити кроз чињницу да срећемо добровољце са презименима Аћимовић и Шабић из Брезова Поља. У првој половини 19. вијека у Вршанима ће се формирати засеоци Аћимуша-махала и Шабуља-махала (како су Аустро-Угари навели називе на својим војним мапама), а Аћимовићи и Шабићи ће се преточити у можда у неким периодима и најбројнију породицу у Вршанима - Божиће, што је вјероватно само накнадни доказ да су обје породице потицале од истог претка. Стојан Аћимовић, пописан у овом попису добровољаца је, по свему судећи, један од мојих предака преко бабе по оцу, што ми цијелу ствар чини још занимљивијом.
- Катићи из Броца ће и у каснијем периоду играти значајну улогу у локалној, али и широј историји, а од њих потиче и Сима Катић "Прекодринац", један од војвода из Првог српског устанка, који је у вријеме сачињавања овог пописа имао 5 година.
- пописан је Бојица Богићевић/Богичевић из Свињаревца - данашњег Остојићева, што је веома занимљиво када се доведе у везу са пописом граничара и ускока из 1724/25 (популарни Боденштајн) јер се ту у Броцу наводи Јован Богичевић/Богићевић. Због релативно малог протека времена и географске блискости (то су сусједна села, при чему је Остојићево гравитирало и гравитира или према Батковићу или према Броцу) ово може бити скроман доказ који говори у прилог томе да није након сваке промјене господара Семберије и комплетно становништво "ресетовано".