Ех, шта рећи. Један од разлога што данас доста људи копа по хаплогрупама јесте управо што су оне опипљива, научно доказана веза (а то је једино меродавно у ери сцијентизма), пре бих рекао сламчица, са каквим-таквим суштинским идентитетом путем патријархалне линије у овом времену свеопште кризе идентитета и бивства. Та веза има улогу клагесовске примордијалне меморије бачене преко времена и простора попут пупчане врпце, напајајући се са праизвора егзистенције. Трагање за смислом у добу бесмисла.
Везано за то, данас сам баш размишљао како су многе модерне нације, државе, идентитети, тек боље или лоше урађене маске у глобалном театру људске историје. Погледајмо само Балкан. Чак је и за назив нашег полуострва понуђено више теорија, те је нека древна иранска провинција, те је од монгола, те од турака. А наводно се оригинално звао Хелм; Хум, Холм. Нисам сигуран ни за то шта значи. Подсећа ме на оно нордијско –хеим, ваљда значи нешто као дом, кућа, свет..? (Ванахеим, свет Ванира итд.) а пандан му је –стан. Аутохтонисти би сигурно рекли да је Балкан-Хелм колевка свих цивилизација па се зато тако зове. И Толкинов Хелмов понор има неке везе. Видите како је идентитет климава ствар.
Шалу на страну, данас сам заправо руминирао над историјско-географским чвориштима која ме већ неко време боду а везано је за питање идентитета. Наиме, приметио сам одавно да Кавказ има занимљивих паралела са Балканом. Кавкаски С(е)рби и данас збуњују историчаре а камоли нас лаике. У каквој су вези са нама? Па онда кавкаска краљевина Албанија? Да ли су се неки народи са тих подручја населили на Балкан па назвали ова подручја по првобитном станишту? Ту је наравно и кавкаска Иберија, што је био назив и за пиринејско полуострво.
Читао сам чланак који тврди да Срби имају генетски везе са Келтима и Грузинима одн. да су од свих народа најближи њима, не знам колико је то истинито али Грузија је управо на Кавказу где су били и ти Серби. Чуо сам да и данас у Грузији зову неке официре батон. Батон је, знамо, био илирски вођа а касније је у енглеском означавала полицијску палицу. Изгледа да су заиста постојале неке древне везе Кавказа и Хелма и да су можда Илири били једна од тих веза.
А онда сам читао да сада и Келти тврде прапорекло са Кавказа. Дакле нисмо једини трагачи за пореклом, идентитетом. Би-би-си је пре десетак година објавио чланак како су Осети толико фасцинирани Вилијамом Воласом да ходочасте у Единбург где се налази његова статуа. Сматрају га једним од својих, односно поистовећују се са Шкотима. С друге стране, британски историчари сада и јавно тврде да су артуријански митови са све Камелотом и светим гралом скитско-сарматског порекла. Осети су наводно од Алана а Алани су према неким изворима били сродни са Антима, тј. прото-словенима? Осети чак и физички доста подсећају на Балканце, више него Руси. Но, да не улазим дубље у ову тематику. Вратимо се проблему идентитета.
Какве везе имају данашњи Грци са античком Грчком? Чак је и порекло имена Грк, Грчка и данас спорно. Једни тврде да су грци били тек једна нижа каста у хеленском друштву и да „грк“ значи црн (у смислу да су тамнији због већег излагања сунцу, ово је стандарна тема код многих народа). Други да смо их тако назвали јер их нисмо разумели а звучали су као да гракћу, стога грци па одатле Grecia, Greece. И док их цео свет тако зове они себе зову (Х)елада од праоца Хелена, Елена или Јелена. Али зашто ми се чини да данашњи Грци имају везе са славним античким Хеленима колико и данашњи Египћани са оним из времена фараона? А опет и једни и други уживају мање више углед наследника тих древних цивилизација, иако се ради о више миленијума. Грчки митови су пуни светлих, плавокосих јунака.
И садашњи иранци нису истоветни древним иранцима, имену које долази од арија, аријевац, значења слободан човек. А то исто значи и франак, франк, од древних Франака, па одатле и модерни Француз, иако он и нема толико везе са франачким племеном, а посебно ако је тај Француз рецимо афричког порекла.
Видимо како се питање идентитета мења, развија, добија другачија значења. Живим окружен мађарима и многи од њих су високи, плави, чак и риђи. Тешко да су то они исти централноазијски угрини који су на коњима тутњали Европом пре више векова. Али је њихов идентитет мађар, угрин, унгар, како год. А свака друга реч истоветна српској, уз суфикс –ок, -ик и сл.
Идентитет је стога маска, персона склона манипулацији, политикарењу, духу времена, религијском одређењу и сл. У најбољем случају то је спољашњи слој и одраз унутрашњег стања бића. Па погледајмо само словенске народе и шта су урадили од нас кроз политику и религијску схизму. Ја и даље сматрам да је савремени национализам плод романтичара раног 19. века и симптом дегенерације закуване још у Ренесанси. Чим је одбачена идеја васељенског царства, као рефлексије Божјег Небеског, у замену за стварање држава и нација, настаје, по мени, прва криза идентиета. Од тада је кренуло све низбрдо у том смислу. Људи су до тада имали своје племе, род, али и припадност већем идентитету у склопу традиционално уређене монархије, као и божанско порекло у неком полумитксом претку. Хелени од Хелена, Римљани од Ромула, Готи од Гаута итд. Људи су имали трансцендентно, божанско порекло, а доласком Дарвина оно се окренуло и срозало на животињу. Ако је глобализам једна страна свепристуног зла оличена у кули вавилонској, онда су нације и државе привремени хаос изникао након рушења исте те куле.
И сад како написах коментар, размишљам да ли да га уопште и поставим јер не знам ни сам шта сам хтео да кажем. Нисам антинационалиста, нити националиста, нисам хаплосупрематиста (или како се то већ каже). Само постављам нека питања како би се можда повела нека добра дискусија.