На основу досадашњих резултата, видимо да су многи крајишки родови генетски хетерогени, што значи да је долазило до удруживања и да нису сви крвно повезани (по мушкој линији).
Имамо тако велику групу родова Родић-Стојсављевић код које се могу пронаћи чак три одвојене гране, Родићи I2a DN, Новаковићи I2a DN (иако су Динарик Север, није исти род у питању) и Умићевићи J2b2 M241.
Добро је познато да се и код крајишких Кецмана јављају три хаплогрупе, I2a DS, R1a M458 и J2b1 M205.
У днк пројекту имамо Радаковиће из Лике и са Кордуна, иста слава, исто презиме, а различите хаплогрупе (M458 и J2b1 M205). Поставља се наравно питање да ли је реч о истој групи родова.
Видимо да су и крајишки Јањатовићи (Св. Јован) "измешани" (J1c + J2b1 M205).
Такође, ту су и крајишки Стефањштаци. Бајићи из Дрвара и Миљевићи из околине Санског Моста, према предању, воде порекло од истог рода (Трнинића), али припадају различитим хаплогрупама (Бајићи су I2a DS, а Миљевићи R1b).
Могуће да сам некога изоставио, али сигурно ће оваквих случајева бити и убудуће.
Што се Јањетовића R1a тиче, они би, према Карановићу, могли бити огранак крајишких Богдановића. Највећи је проблем то што се славе не уклапају. Ови Јањетовићи су Јовањштаци и чини се да су бројнији, док ови "од Богдановића" славе Никољдан и Стефањдан. Славе се у неким ситуацијама мењају, па веза можда и постоји.
Занимљиво да су од ових Богдановића пореклом и крајишки Вујатовићи (у пројекту имамо неке Вујатовиће, али M458). Такође, у СДП имамо и Богдановиће Срђевштаке, али они припадају добро познатом роду Грбића и изгледа немају везе са овим Богдановићима Никољштацима, иако деле исту хаплогрупу (R1a).