Српски ДНК месец 2022

[Uzi]

Што се Гламоча и порекла тиче, једино се могу користити Милојевић и Рађеновић (који је села Роре и Црни Врх обрадио у Унцу), јер су они верно записали предања, била она тачна или не. Никићу се не сме веровати јер је он за већину породица измаштао како су у Гламочу од 7. века, када се за већину њих засигурно зна да су се доселиле тек у 18. и 19. веку. Податке је примао и бирао оно што му се највише свиђа, спајао породице које су несродне, а некада, када порекло породице само препише од Милојевића, није то ни добро радио, па промени неки важан детаљ. Лепо је што је описао свако село и побројао које су породице у њима живеле, поготово Прибељу, Поповиће, Стекеровце и Хотковце које Милојевић на велику жалост није обрадио, али за порекло је непоуздан.
Е сад, ово за Малешевиће делује у реду, није изнео ништа несигурно или нетачно, али само упозоравам, како би људи били пажљиви кад консултују ову књигу. Негде стоје тачни подаци, а негде потпуне фантазмагорије, и све између.

Јесте уочио сам тај феномен код Никића о досељавању Гламочана из Полабља.  Али пошто је за Ваган навео и људе са којима је разговарао и који су га угостили (Петар Малешевић и Душан Шавија), а поклопили су се и подаци са Милојевићем, онда сам га ипак навео.

[Милош]

5. Ђорђевић, Петковдан, Горња Злегиња, Александровац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити 391=10, 389=14-33, 576=17, 549=12. Нема ближих поклапања на пројекту. На основу одређених вредности, као и славе, могуће да имају везе са родовима који славе Петкивдан из Зете (Милатовић, Врбица, Брновић)...

Нисам успео да нађем ништа о Ђорђевићима из Горње Злегиње. У селу се са Петковданом спомињу Цветковићи. Могуће да је у питању једна кућа, досељена током друге половине 20. века.

Пепорука за неки напреднији тест.

[Милош]

6. Андрејић,  Аранђеловдан, Лаћислед, Александровац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема неких посебних карактеристика. Вероватно су му блиски Јовановић из Латковца, Недељковић из Ботурића са којима има једну разлику на 17 упоредивих маркера. Рекао бих да му је близак и један род из околине Кос. Митровице са истим надимком рода и славом, као и предањем. Не бих ни Татића избацио из ове приче, иако имају већи број разлика.

За Андрејиће у литератури пише:

"Радовићи су се, кажу, најпре доселили из „Мораче, код Колашина“.
-Карајовићи*. Предак кара-Јовица, са браћом Милетом и Андријом, су такође од Мораче. Од Милета су:
-Милетићи.
Од Андијре су:
-Андрићи.
Броје од досељења седам колена: Борислав (71 година), Милан, Лазар, Михаило, Јаков и Кара-Јован. Кара-Јован је убио турског агу и морао одавде да бежи „преко Мораве“.

Тестирани је оставио податке о пореклу: "По предању су три брата, Кара-Јован, Милета и Андреја "од Мораче" дошли у Александровачку Жупу. Најстарији познати предак је Недељко, 1834. уписан као Левићанин а 1836. као Андрејић. Андрејићи су, рачунајући од Недељка, 8 колена у Жупи".

Назив Левићанин потиче очигледно од села Левиће на Копаонику. И у једном и у другом Левићу има Аранђеловштака са предањем о Морачи, али се у Доње Левиће спомиње:

"У доба општих покрета наших народа у току 17. века настанише се у селу преци данашњих родова:

-Милуновића, Шушића – Мијаиловића, Беговића – Милетића, и Недељковића (8 кућа, Св. Архангел и Велика Госпојина) из племена Мораче".

Препорука напредни тест. Колико ми је познато, очекује се WGS тест за Татића.

[Небојша]

Постоји од раније резултат Карајовића из суседног села Доњи Ступањ, слава Аранђеловдан, хаплогрупа J2b-M205. Њима су блиски Караилићи са славом Ђурђевдан. Био сам убеђен да је реч о роду из Лаћиследа, али је префикс "кара" веома раширен у том крају, па не треба да чуди што не постоји веза између појединих фамилија.

[Милош]

10. Илић, Доње Гаре, Власотинце, Јовањдан

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има веома ретку вредност, једину на пројекту у оквиру PH908, 391=9. Осим ове, Илић има и карактеристичну 449=33 и 481=32. Нема ближих поклапања на пројекту.  Свакако уколико се неко појави са оваквим вредностима, неће бити сумње да се ради о истом роду.

Према речима тестираног први предак Радичко дошао је из села Добровиш као сироче. Презимена присутна у роду - Илић, Радичковић и Гмитровић. Махала у селу где живе зове се Вучирид.

Свакако препорука за неки WGS тест.

[Неродимац]

6. Андрејић,  Аранђеловдан, Лаћислед, Александровац

Препорука напредни тест. Колико ми је познато, очекује се WGS тест за Татића.

Татић из Тулара код Прокупља је радио тест код Dante Labs
и добио  https://www.yfull.com/live/tree/R-Y175368/
Пошто је његов рођак Татић из Брзеће тестиран као Ph908 очекивали смо и код Татића из Тулара исту подграну али се десило да иако имају предање да су од Татића из Брзеће добили другу хаплогрупу која је у ствари права Морачка а Татићи из Брзећа за сада неће радити неки од БИГ тестова.

[Жупљанин]

6. Андрејић,  Аранђеловдан, Лаћислед, Александровац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема неких посебних карактеристика. Вероватно су му блиски Јовановић из Латковца, Недељковић из Ботурића са којима има једну разлику на 17 упоредивих маркера. Рекао бих да му је близак и један род из околине Кос. Митровице са истим надимком рода и славом, као и предањем. Не бих ни Татића избацио из ове приче, иако имају већи број разлика.

За Андрејиће у литератури пише:

"Радовићи су се, кажу, најпре доселили из „Мораче, код Колашина“.
-Карајовићи*. Предак кара-Јовица, са браћом Милетом и Андријом, су такође од Мораче. Од Милета су:
-Милетићи.
Од Андијре су:
-Андрићи.
Броје од досељења седам колена: Борислав (71 година), Милан, Лазар, Михаило, Јаков и Кара-Јован. Кара-Јован је убио турског агу и морао одавде да бежи „преко Мораве“.

Тестирани је оставио податке о пореклу: "По предању су три брата, Кара-Јован, Милета и Андреја "од Мораче" дошли у Александровачку Жупу. Најстарији познати предак је Недељко, 1834. уписан као Левићанин а 1836. као Андрејић. Андрејићи су, рачунајући од Недељка, 8 колена у Жупи".

Назив Левићанин потиче очигледно од села Левиће на Копаонику. И у једном и у другом Левићу има Аранђеловштака са предањем о Морачи, али се у Доње Левиће спомиње:

"У доба општих покрета наших народа у току 17. века настанише се у селу преци данашњих родова:

-Милуновића, Шушића – Мијаиловића, Беговића – Милетића, и Недељковића (8 кућа, Св. Архангел и Велика Госпојина) из племена Мораче".

Препорука напредни тест. Колико ми је познато, очекује се WGS тест за Татића.

Хвала Вам на одговору, записано се поклапа са оним што сам и ја пронашао у литератури (Тодоровићево ДНК испитивање у Жупи, чини ми се, 2018, исправићете ме ако грешим). Лутовчев запис је непотпун и неодређен, будући да није записао крсну славу ни предање о Карајовићима, Милетићима и Андрејићима из Лаћиследа.
Оно што бих ја додао, не знам да ли му је ово место, али, што би можда привукло друге који знају нешто више о мом "случају", је питање Доњег Левића, односно Горњег Левића.
У Доњем Левићу ( мада би исправније било Доњим Левићима јер је ово стара множина) су потомци Морачана који славе Аранђеловдан и Госпојину ( Богићевци Морачани?), а у Горњем Левићу су потомци Морачана, род Пецака који слави Аранђеловдан Зимски и Летњи, баш као и три фамилије из Лаћиследа.
Питање за милион долара је - Ко је и одакле род ПЕЦАКА (Пецићи, Бокићи, Будићи, Прокићи, Милојевићи, Спасићи, Ракићи, Вуличевићи, Вукојичићи, Јездићи, Шаденовићи, Белчевићи, Танасковићи, Пантићи)? Нисам нашао ништа у литератури о њима. Срећу се и у једном селу код Куршумлије.
Ако неко може да разреши овај мистериј, био бих му захвалан.

[Милош]

Татић из Тулара код Прокупља је радио тест код Dante Labs
и добио  https://www.yfull.com/live/tree/R-Y175368/
Пошто је његов рођак Татић из Брзеће тестиран као Ph908 очекивали смо и код Татића из Тулара исту подграну али се десило да иако имају предање да су од Татића из Брзеће добили другу хаплогрупу која је у ствари права Морачка а Татићи из Брзећа за сада неће радити неки од БИГ тестова.

Нисам испратио ово... Дакле заиста имамо Морачане-Богићевце у оквиру овог рода и вероватно староседелачки PH908 род(ови) који (су) се прибрати(ли)о и преузе(ли)о предање од њих. Матица овог PH908 рода/родова је свакако Копаоник, можда и Копаонички Ибар.

[Неродимац]

Нисам испратио ово... Дакле заиста имамо Морачане-Богићевце у оквиру овог рода и вероватно староседелачки PH908 род(ови) који (су) се прибрати(ли)о и преузе(ли)о предање од њих. Матица овог PH908 рода/родова је свакако Копаоник, можда и Копаонички Ибар.

Или је староседелац који се прибратио или призетио или је заједно са њима пре доласка прибратио или призетио у братство Морачана. Мислим да је Жупа веома лепо обрађена да би се такав случај ако се десио у Жупи сигирно забележио па је моје мишљење да су ипак дошли заједно јер видимо нове тестиране са PH908 а припадају роду Морачана.

[Gorance]

Хвала Вам на одговору, записано се поклапа са оним што сам и ја пронашао у литератури (Тодоровићево ДНК испитивање у Жупи, чини ми се, 2018, исправићете ме ако грешим). Лутовчев запис је непотпун и неодређен, будући да није записао крсну славу ни предање о Карајовићима, Милетићима и Андрејићима из Лаћиследа.
Оно што бих ја додао, не знам да ли му је ово место, али, што би можда привукло друге који знају нешто више о мом "случају", је питање Доњег Левића, односно Горњег Левића.
У Доњем Левићу ( мада би исправније било Доњим Левићима јер је ово стара множина) су потомци Морачана који славе Аранђеловдан и Госпојину ( Богићевци Морачани?), а у Горњем Левићу су потомци Морачана, род Пецака који слави Аранђеловдан Зимски и Летњи, баш као и три фамилије из Лаћиследа.
Питање за милион долара је - Ко је и одакле род ПЕЦАКА (Пецићи, Бокићи, Будићи, Прокићи, Милојевићи, Спасићи, Ракићи, Вуличевићи, Вукојичићи, Јездићи, Шаденовићи, Белчевићи, Танасковићи, Пантићи)? Нисам нашао ништа у литератури о њима. Срећу се и у једном селу код Куршумлије.
Ако неко може да разреши овај мистериј, био бих му захвалан.

  Поздрав земо из Доњег Ступња. Мани се литературе у вези са Жупом, поготово Лутовца. Мене одведе на погрешан траг. Само тестирање. 

[Милош]

Или је староседелац који се прибратио или призетио или је заједно са њима пре доласка прибратио или призетио у братство Морачана. Мислим да је Жупа веома лепо обрађена да би се такав случај ако се десио у Жупи сигирно забележио па је моје мишљење да су ипак дошли заједно јер видимо нове тестиране са PH908 а припадају роду Морачана.

Главни проблем је рапрострањеност PH908 Морачана по Копаонику у најширем смислу и непостојање генетичке везе са Морачом и Брдима уопште. Овде је очигледно Аранђеловдан као слава била пресудна око преузимања предања од Морачана-Богићеваца који су им били очито у непосредној близини. Нешто слично можемо видети и код рода Дробњака у И. Колашину.

[Exiled]

Ако сам добро пребројио осто је још само Вујичић из прве туре, хоће ли бити ускоро?

[НиколаВук]

Ако сам добро пребројио осто је још само Вујичић из прве туре, хоће ли бити ускоро?

Биће.

[Жупљанин]

  Поздрав земо из Доњег Ступња. Мани се литературе у вези са Жупом, поготово Лутовца. Мене одведе на погрешан траг. Само тестирање. 

Хвала, поздрав за Доњи Ступањ на брду.  Што се литературе тиче, предлог је одавно прихваћен. А што се тестирања тиче... за сада, не видим сврху јер не могу фактографски да уобличим причу ( недостају документа, датуми, докази...). Можда неког дана, када и овде, као у Шведској, буде хладно, а добар стандард. 

[Gorance]

Хвала, поздрав за Доњи Ступањ на брду.  Што се литературе тиче, предлог је одавно прихваћен. А што се тестирања тиче... за сада, не видим сврху јер не могу фактографски да уобличим причу ( недостају документа, датуми, докази...). Можда неког дана, када и овде, као у Шведској, буде хладно, а добар стандард. 

Брате мој, нисам знао да си у Швецији. И ја сам из БГ-а, а ћале ми је из Ступња,где сам провео  пола живота (нису ме много водили по морима). Моја је фамилија велика,па један каже одавде смо пореклом,други оданде... Само тестирање. Не одох на жупску бербу,брука!!!

[Ваљевац]

Цењени земљаче, иако су приче о досељеницима који су са собом донели и име села честе у литератури, и сами можемо претпоставити да ће оне најчешће бити плод накнадне контрукције.

У случају Бобове не морамо ни да сумњамо, имамо османски попис из 1530. године:



Поздрав од Подгорца! 

Драги земо Подгорац, да ли можеш да ми пошаљеш тај извор, турски дефтер. Морам ти рећи да си изненадио многе Бобовце, који су веровали у записе Љубомира Павловића: Колубара и Подгорина, и да име села потиче са југа.
При том многи обичаји, нпр паљење лиле, су идентични као доле на југу, и људи имају трагове ијекавице у неким речима још увек  Но, изгледа да је име села доста старије од Прве сеобе.

[Небојша]

15. Илић, Никољдан, Мала Копашница (махала Бели Брег), Лесковац, J2b-M241

Илић је оставио неодређено предање о пореклу "са неке планине". На основу славе, могуће је да постоји веза са Тасићима (непознато порекло) из исте махале:
https://www.poreklo.rs/2016/02/04/poreklo-prezimena-selo-mala-kopasnica-leskovac/

Илић има најближа поклапања на простору Врањског Поморавља (Врање, Владичин Хан) и то са две српске породице које такође славе Никољдан. Код Илића се јавља веома нетипична мутација на маркеру 390 (21), која до сада није забележена код припадника J2b-M241 из табеле пројекта. Осим тога, као условно специфичну, треба издвојити вредност 21 на маркеру 481. Интересантно да је Илићу доста близак католик Јаковчевић из Сплита (481=21), али с обзиром на географску удаљеност, не знам колико је ово вредно помена.

[Селаковић]

Драги земо Подгорац, да ли можеш да ми пошаљеш тај извор, турски дефтер. Морам ти рећи да си изненадио многе Бобовце, који су веровали у записе Љубомира Павловића: Колубара и Подгорина, и да име села потиче са југа.
При том многи обичаји, нпр паљење лиле, су идентични као доле на југу, и људи имају трагове ијекавице у неким речима још увек  Но, изгледа да је име села доста старије од Прве сеобе.

Драги земљаче,

Качена је раније на форуму књига "Rumeli Eyaleti (1514-1550)", изашла 2013. у Анкари - она је својеврсни регистар топонима из тог периода. Мислим да је можеш лако наћи на интернету. Мапа чији сам део окачио је са 1008. странице у пдф.

Иначе за нас је много релевантније што је Ваљевска нахија, а самим тим и Подгорина, прилично добро покривена последњим опширнијим турским пописом за који знамо да је сачуван за ужу Србију, а то је онај из 1741. Нажалост, његов превод још увек није објављен и вероватно неће бити још неко време.

А паљење лиле, ијекавица - тога има у свим нашим селима 

[Црна Гуја]

22. Раковић, Илиндан, Живковци, Љиг

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098. Хаплотипом и славом се уклапа у род YP6098* Б3, где му се налазе и најближа поклапања, а врло блиски су му и припадници рода Б2 који славе Мратиндан. На само 1 од 23 маркера разликује се од Јеринића из Вировца код Мионице (Илиндан), Раденовића из Плава (Илиндан) и Лончаревића из Андријевице (Мратиндан); на 1 од 17 упоредивих маркера разликује се од Цвијовића из Врквених Тоца код Пријепоља (Мратиндан), на 2 од 23 маркера од Цвијовића из Глиснице код Пљеваља (Мратиндан) и једног нејавног резултата из околине Новог Пазара (Илиндан), а на 2 од 17 маркера од Рашковића из Поцесја код Рашке (Илиндан). Тестирани је у упитнику написао да су даљим пореклом "од Сјенице", одакле су се доселила браћа Рака и Раде. Од Раке су Раковићи, а од Рада Радовићи. Према породичном предању у Сјеницу су дошли из Колашина. Може се рећи да је резултат тестирања потврдио предање, јер се најближа поклапања Раковића налазе управо на подручју Брда и Рашке области. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

https://www.poreklo.rs/2013/05/22/poreklo-prezimena-selo-%C5%BEivkovci-ljig/

[drajver]

20. Васов, Никољдан, Сенокос/Димитровград

Припада хаплогрупи I1. Због нешто специфичнијег хаплотипа и одсуства бликсих поклапања нижа грана се не може са сигурношћу одредити. Чисто технички гледано, по хаплотипу, са разликом 4/23, Васову је најближи Црнадак из Босанске крајине, који припада роду Дробњака и грани I-FGC22045 и Богосављевић из околине Петровца на Млави, који припада грани I-FGC9549. Међутим та блискост није таква да би се могла сигурно тврдити припадност било којој од наведених грана. Занимљиво је да Васов посједује и специфичнију дробњачку вриједност YGATA H4=11. У сваком случају, само SNP тестирање може ријешити ствар.

Тестирани је оставио сљедеће предање о поријеклу свог рода: "Чукундедино презиме, у време Турака, било Андрејев, касније по Васи били Васовићи, а Васов остало после бугарске окупације. Надимак рода је Суртуковци."