Управо тако. Неопходно је упоредити временске периоде када су нека братства настала са поменом презимена и личних имена у изворима. У супротном се долази у ситуацију да се у стилу Божидара Кљајевића потпуно неосновано повезују различита братства истих или сличних презимена.
Ердељановић јасно наводи да су се Зечевићи са Златице иселили у Подгорицу и Бар "пре 140-150 година", односно око 1760. године. Нигде не помиње да је део тих Зечевића прешао из Златице у Васојевиће, нити сами Зечевићи из Васојевића имају такво предање. Да су ти Зечевићи са Златице од преосталих Зечевића од Васојевића, ваљда би отишли код својих рођака у Лијеву Ријеку, уместо да као бескућници иду код Турака у Подгорицу и Бар, где су због беде вероватно прешли на ислам, с обзиром да се касније не помињу под тим презименом у та два града (барем мени није познато). Не видим много логике у томе.
Презиме Зечевић је изведено од надимка Зеко и уопште није ретко у Црној Гори. Нису Зечевићи из Васојевића једини Зечевићи који постоје, иако у предањима постоји тенденција да се сви везују за њих. Тако у Бањанима рецимо има Зечевића, који припадају хаплогрупи N и генетичком роду Бањана. А они по старој доброј "традицији" везивања породица истог презимена, имају предање о пореклу од Зечевића из Жупе никшићке, које је очито нетачно због тога што је утврђено да су староседеоци у Бањанима.
Све сте погрешно протумачили или вам је то била и намјера. Нико није написао да су баш те протјеране породице одселиле за Лијеву Ријеку нити да су се потурчиле у Подгорици. Није тачно да су Зечевићи добили братственичко презиме по неком тамо Зеку. Не трчите пред руду, поготово кад нијесте упознати са чињеницама. Зечевићи су добили презиме по претку Раму - зецу, који је у планини ухватио двиску ( по једној верзији) или зеца ( по другој верзији) зубима у трку. Последњи Зечевићи из Дољана имали су у том тренутку кад су напустили своја огњишта рођаке у Дражевини, у Глухом Долу, Дупилу, на приморју, у Очинићима, Пиви, Бањанима, Жупи Никшићкој, Морачи, Врби код Пљеваља, Попама, Метохији и наравно Лијевој Ријеци. Настанили су се ипак у српском дијелу подгоричке вароши и њихови потомци од тада живе у Подгорици. Наравно "због беде" нијесу промијенили нити вјеру нити име и дан данас су православни вјерници.
А сад о хаплогрупама, ваљда ћете схватити како треба: презиме Зечевићи носи група породица која је некад давно живјела у широј заједници Васојевића, на Пештеру, у селу Дубници засеоку Зајечићи, испод средњевјековног града Васојевице, престоног града Васојевић Стева, опјеваног у косовском циклусу пјесама.
Пред Турцима ти Зајечићи - Зечевићи су се помјерали на разне стране, огроман број њих у Зету и Далмацију. Са собом су носили име старог краја Зечевићи, мада има и оних који се данас рецимо презивају Зајићи и Зајевићи а такође себе рачунају у Зечевиће. Што значи да своје сродство и повезаност Зечевићи темеље на основу старог завичаја, а не на основу крвне везе, мада вјероватно постоји и добар дио фамилија које су и тако повезане.
И не само по старом крају већ и по старом статусу, јер све Зечевиће веже једно старо гесло, одраз давних времена средњевјековне славе, а оно гласи: Зечевићи круну носе и са њом се сви поносе!
Тако да нема ништа чудно да су једни Зечевићи рецимо Е, други Н, а трећи И хаплогрупе. Оно што се односи на Зечевиће у малом заправо се односи на све Васојевиће као сталешки средњевјековни род у великом.
Бити Васојевић је стање духа и некад давно стечене привилегије а не питање крвне групе! Што то прије схватимо лакше ћемо разговарати.
