Српски ДНК месец 2023

[Atlantische]

113. Шуберић, Аранђеловдан, Мокрине, Херцег Нови

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480>Y128039>Y60799, роду Земуновића-Корјенића.

Поседује нешто специфичнији хаплотип, па је тако једини припадник рода са 439=13 (модал 12) и 570=18 (модал 19). Све остале вредности су у складу са стандардним, због чега има огроман број поклапања на 1-2 маркера разлике и са припадницима других подграна Y128480.

Шуберићи попут многих братстава овог рода по предању потичу од Стијачића из Клобука, одакле су иселили у Боку. Вероватно крајем 17. века, када и велики део бокељских братстава пореклом из Херцеговине. Од братстава којa се на различите начине доводе у везу са Стијачићима и то углавном као њихови огранци имамо тестиране Атељевиће, Комаре, Кујачиће, Јаничиће, Тркље и Бошњаке. Сви одреда су G2a-Y128480, изузев Бошњака из Подосоја код Билеће који су E1b-V13.

[Небојша]

Да,Баре су у питању налазе се на средокраћи пута ПП- Јабука.

Ипак је у питању Бара. Добио сам и детаљно објашњење.

"БарЕ (множина) се заиста налазе на магистралном путу Пријепоље - Пљевља управо на скретању за Камену Гору испред (планине, манастира и места) Јабука. Међутим када после искључења тим путем после 10-ак км прођете центар села Камена Гора и наставите на исток ка Бијорцу, где су се први Глушчевићи населили, тамо је и засеок БарА (једнина) одакле су моји преци."

[Небојша]

110. Гајевић, Ђурђевдан, Козица, Пљевља, J2b-M205>Y22059


Гајевићи су огранак Бујака, што је тестирани и навео у предању. Постоји потпуно поклапање на 23 маркера са Глушчевићима из Камене Горе, па све што важи за Глушчевиће, важи и за Гајевиће.

96. Глушчевић, Ђурђевдан, Бара, Камена Гора, Пријепоље, J2b-M205>Y22059
102. Глушчевић, Ђурђевдан, Гувништа, Камена Гора, Пријепоље, J2b-M205>Y22059

Реч је иначе о роду Бујака (Пљеваљски крај). О њима литература каже следеће:

"Бујаци у Вијенцу су род са Глушчевићима, Гајевићима и Гогићима из Зенице. Према једној верзији предања, која је изгледа најтачнија, дошли су од Гацка као Бујаци. Тамо и сада има велики број Бујака. Убили су свог агу и побегли за Никшић. То је урадио њихов предак Никола. Тај Никола није хтео да да аги порез, а кад му ага запрети да ће га истерати са имања, он га уби. Код Никшића су се задржали неколико година и потом су прешли у Шаранце око 1700. године. У Шаранцима су били још у једној кућној заједници, али су се ту изделили. Један је са породицом прешао Тару и населио се код Вељковића, задржавши старо презиме Бујаци. По њима је и село добило име. Остатак породичне задруге подели се на три дела, па и они пређоше Тару. Од Гаја су постали Гајевићи, од Гоге, који се гегао, Гогићи, а један је био глув, па му потомке прозваше Глушчевићи. Куда су се сељакали нови досељеници из Шарана, односно од Гацка, из Херцеговине, не може се утврдити, али су се Глушчевићи задржали у Каменој Гори, Гајевићи у Козици, Гогићи у Зеници, а Бујаци у селу, које по њима доби име Бујаци."

Генетички Глушчевићи (Бујаци) имају неколико веома блиских поклапања на потезу Пљевља-Пријепоље-Бијело Поље. Реч је о Радовићима из Џурова, затим Цвијовићима из Рибаревине и Цмиљанићима из Пљеваља. Сви славе Ђурђевдан. Са Радовићима Глушчевићи деле вредност 15 на маркеру DYS456, па су сигурно ближе повезани. Треба споменути да су Глушчевићима хаплотипом потенцијално блиске и неке муслиманске породице из Пријепоља, које су пореклом управо из околине Пљеваља, тј. крајева који су матични за Бујаке.

Ово је онај J2b-Y155375 хаплотип који је условно ближи Кричима и Крнојелцима, него Перуничићима и осталим Пљевљацима који славе Аранђеловдан и Ђурђевдан. С обзиром да су обе групе генетички добро профилисане, Глушчевићи имају две опције за тестирање:

1. J2b-M205>Y22059>Y155375>BY173966 (Перуничићи, Голубовићи и остали)
2. J2b-M205>Y22059>Y155375> FT422756 (Крнојелци, Кричке, муслимани из Пријепоља)

Занимљива је статистика до сада тестираних Срба из Пљеваља (узорак 50)

I2-Y3120 = 43.8%
I2-PH908 = 31.2%
I2-Z17855 = 4.2%
I2-S17250 = 4.2%
I2-Y3120 = 4.2%

J2b-M205 = 18.8%

I1 = 12.5%
I1-P109 = 4.2%
I1-Z63 = 4.2%
I1-M227 = 4.2%

E-V13 = 6.3%

R1a = 6.3%
R1a-Z280 = 4.2
R1a-M458 = 2.1

R1b = 6.3%
R1b-Z2705 = 2.1%
R1b-U152 = 2.1%
R1b-L48 = 2.1%

G2a-L42 = 4.2%

J2a-L70 = 2.1%


Ако се настави овакав тренд, сваки пети Србин из Пљеваља биће J2b-M205. Натпросечно је заступљена и хаплогрупа I2-Y3120, самим тим и подграна I2-PH908.

[Exiled]

Ипак је у питању Бара. Добио сам и детаљно објашњење.

"БарЕ (множина) се заиста налазе на магистралном путу Пријепоље - Пљевља управо на скретању за Камену Гору испред (планине, манастира и места) Јабука. Међутим када после искључења тим путем после 10-ак км прођете центар села Камена Гора и наставите на исток ка Бијорцу, где су се први Глушчевићи населили, тамо је и засеок БарА (једнина) одакле су моји преци."

За тај заселак нисам знао али ме јесте збуњивало то што знам да на Барама нема Глушчевића. Научих нешто.

[Милош]

8. Ђурковић, Петровдан, Белољин, Прокупље

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 391=10, 437=14, 449=32, 635=22. Нема ближих поклапања. Са славом Петровдан, најближи су му на 3 разлике на упоредива 23 маркера: један из Зеока код Лазаревца и други Вучковић из околине Чачка. Препоручујем неки од дубинских тестова.

По речима тестираног, Ђурковићи су пореклом из Цоковића код Новог Пазара од истоименог рода.

"Ђурковићи, 5 кућа, Петровдан, преслава Андрија Прозвани, су старији досељеници из околине Подгорице."

https://www.poreklo.rs/2018/02/11/poreklo-prezimena-selo-cokovice-novi-pazar/

[Иван Вукићевић]

61. Орловић, Јовањдан, Горња Плоча, Ловинац, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>Z38456

Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS549=13. Од хаплотипова Матавуља (Јовањдан, Грбавци/Градишка) и Поповића (Никољдан, Грмушани/Двор) суштински се разликује само на маркеру DYS549, док на маркеру DYS570 хаплотипови поменуте двојице имају вредност 18, а хаплотип Орловића двоструку вредност 17-18. Како је модална вредност код припаданике гране Z38456 на овом макреру 19, он се може узети као кључан за претпоставку о сродству Орловића са Матавуљима и Поповићима. Орловић је због тога сврстан у род Д у табели СДНКП.

Тестирани нема предање о даљем пореклу своје породице. Није знао ни која је слава Орловића, али је тај податак доступан у врло солидном чланку о Горњој Плочи на Википедији:
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%93%D0%BE%D1%80%D1%9A%D0%B0_%D0%9F%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B0

[Иван Вукићевић]

74. Белчевић, Ђурђевдан (прислужба: Спасовдан), Трнови Лаз, Прокупље, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује снижене вредности марекра DYS385=16 и DYS570=18. Нема блиских поклапања на пројекту.

Тестирани је у упитнику навео следећи правац миграција: Расно/Сјеница > Стара Павлица/Рашка > Трнови Лаз/Прокупље
Исто наводи и Радомир Илић у свом раду о Ибру, говорећи о становништву Павлице:
-Бежанци (Белчевићи), Ђурђевдан. Дошли пре 5 година из Расне у Старој Србији. Свега их је једна кућа.

Препорука за даље тестирање: WGS или BigY ради утврђивања млађе гране.

[drajver]

75. Поповић, Лучиндан, Мокро Поље/Ервеник

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Е2 у табели СДП. У овом роду су поред Поповића још и Опачић из Биовичиног села и Вукмирица из Мокрог Поља. Све три породице могу своје поријекло везати за Мокро поље, јер и Опачићи лучинштаци су присутни у Мокром Пољу. Хаплотип је скоро у потпуности модалан и само на основу STR резултата не могу се поуздано одређивати везе са другим тестиранима хаплогрупе I2-PH908. Раније се претпостављало да ова група породица припада роду Никшића, међутим SNP тестови су оповргли овакву претпоставку (Опачић из Биовичиног села је негативан на никшићки FT190799).

У Мокром Пољу сљедеће породице, поред Поповића и Вукмирица,  славе Лучиндан и потенцијално би могле припадати овом роду: Вагићи, Каназири, Костићи, Муждале, Опачићи, Сучевићи, Тривићи. Сматра се да је становништво Мокрог Поља насељено из Бјелајског поља 1692. године. Међутим, треба оставити могућност да је ту било и старијих породица. Занимљиво је да је црква св. Луке у Мокром Пољу старија од ове сеобе. Или су досељеници почели славити св. Луку по храмовској слави или се ради о старијем становништву којег је црква св. Луке била родовска слава. Везано за овај род, потребно би било испитати и везу са родом лучинштака J-Y40288, јер Опачиће налазимо и у оквиру ове хаплогрупе. Опачићи из Плавна, са друге стране, славе трећу хаплогрупу N-FT182494.

И свакако, препорука је неки до дубинских тестова, како би се испрофилисао род.

[Петар М. Демић]

75. Поповић, Лучиндан, Мокро Поље/Ервеник

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Е2 у табели СДП. У овом роду су поред Поповића још и Опачић из Биовичиног села и Вукмирица из Мокрог Поља. Све три породице могу своје поријекло да вежу за Мокро поље, јер и Опачићи лучинштаци су присутни у Мокром Пољу. Хаплотип је скоро у потпуности модалан и само на основу STR резултата не могу се поуздано одређивати везе са другим тестиранима хаплогрупе I2-PH908. Раније се претпостављало да ова група породица припада роду Никшића, међутим SNP тестови су оповргли овакву претпоставку (Опачић из Биовичиног села је негативан на никшићки FT190799).

У Мокром Пољу сљедеће породице, поред Поповића и Вукмирица,  славе Лучиндан и потенцијално би могле припадати овом роду: Вагићи, Каназири, Костићи, Муждале, Опачићи, Сучевићи, Тривићи. Сматра се да је становништво Мокрог Поља насељено из Бјелајског поља 1692. године. Међутим, треба оставити могућност да је ту било и старијих породица. Занимљиво је да је црква св. Луке у Мокром Пољу старија од ове сеобе. Или су досељеници почели славити св. Луку по храмовској слави или се ради о старијем становништву којег је црква св. Луке била родовска слава. Везано за овај род, потребно би било испитати и везу са родом лучинштака J-Y40288, јер Опачиће налазимо и у оквиру ове хаплогрупе. Опачићи из Плавна, са друге стране, славе трећу хаплогрупу N-FT182494.

И свакако, препорука је неки до дубинских тестова, како би се испрофилисао род.

Све породице из Мокрог Поља које славе Лучиндан раније су носиле презиме Опачић и те промјене се могу испратити кроз различите историјске изворе. Већ у попису из 1709. године имамо писане доказе да су преци Вагића, Вукмирица, Каназира и Поповића пописани под презименом Опачић (Опачић речени Вага, Опачић речени Вукмир, Опачић речени Каназир, Опачић речени Поповић).

По мом мишљењу, изворна хаплогрупа Опачића из Плавна би могла бити J-Y40288, пошто имамо и резултат банијских Плављанића који прослављају Лучиндан (J-M241). Односно, матица Лучинштака J-Y40288 би могло бити управо Плавно.

[Небојша]

Главнина Далматинаца са славом Св. Лука за сада припада I2-PH908. То је углавном екипа из Мокрог Поља. Припадници J2b-Y40288 су из Босанске Крајине и Лике, плус поменути Плављанић са Баније. Из Далмације је неки Јовановић (Лучиндан) из Риђана код Книна, J2b-L283 (23andMe).

Постоји и један Кошутић исте хаплогрупе, али без места порекла. Може бити да је сродан Шевићима, Опачићима и Чубрилама. По Карановићу је то исти род.

Чињеница да крајишници I2-PH908 нису Никшићи по Y-DNA баца мало другачије светло на целу причу. Са друге стране, код овог крајишког рода јесте присутно неко предање о Никшићу, Никши, за које не верујем да је новијег датума. Како то објаснити.

 

[Exiled]

Мислим да је Опачић који је негативан на Никшиће наручио WGS тако да ће то ако не разреши а оно сигурно погурати ствари напред.

[drajver]

78. Бандић, Јовањдан, Кусуци/Рогатица

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y32084>FT25902>FT176119>FT174826. Овој грани припадају још и Савовићи из Комарнице у Дробњаку, Дробњаци из Својчева и Бољана код Пријепоља. Хаплотип је близак модалу за хаплогрупу I-PH908, а од рјеђих вриједности маркера издваја се DYS385ab=13-15. Бандић има и једну своју, нешто израженију вриједност, DYS389-II=32.

Иако је тестирани оставио предање о поријеклу од Бандића из Старе Црне Горе, оно по свему судећи није тачно, јер Бандићи припадају генетичком роду Ј2а, Цуца и Пјешиваца. Поријекло Бандића из Кусука је највјероватније са подручја Дробњака, иако генетички не припадају дробњачком роду.

О хаплогрупи I2-PH908>Y32084 више може да се прочита на сљедећем линку
https://www.poreklo.rs/2021/12/07/stablo-haplogrupe-i2-ph908y32084/

[drajver]

Са друге стране, код овог крајишког рода јесте присутно неко предање о Никшићу, Никши, за које не верујем да је новијег датума. Како то објаснити.

Мислим да су то све новије контаминације литературом.

[Exiled]

78. Бандић, Јовањдан, Кусуци/Рогатица

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y32084>FT25902>FT176119>FT174826. Овој грани припадају још и Савовићи из Комарнице у Дробњаку, Дробњаци из Својчева и Бољана код Пријепоља. Хаплотип је близак модалу за хаплогрупу I-PH908, а од рјеђих вриједности маркера издваја се DYS385ab=13-15. Бандић има и једну своју, нешто израженију вриједност, DYS389-II=32.

Иако је тестирани оставио предање о поријеклу од Бандића из Старе Црне Горе, оно по свему судећи није тачно, јер Бандићи припадају генетичком роду Ј2а, Цуца и Пјешиваца. Поријекло Бандића из Кусука је највјероватније са подручја Дробњака, иако генетички не припадају дробњачком роду.

О хаплогрупи I2-PH908>Y32084 више може да се прочита на сљедећем линку
https://www.poreklo.rs/2021/12/07/stablo-haplogrupe-i2-ph908y32084/

Знао сам да ћу се нешто обрадовати данас али ништа док не проверим.

[Небојша]

У Крајини имамо и Лучинштаке који упадају у род Никшића, онај Трубић? Не знам да ли је и Ерцег у тој групи.

[drajver]

У Крајини имамо и Лучинштаке који упадају у род Никшића, онај Трубић? Не знам да ли је и Ерцег у тој групи.

Да, Ерцег и Трубић свакако, али они су доста источно и могли би бити дио и касније сеобе (поготово је ово Ерцег симптоматично као назив за неког ко је дошао из Херцеговине касније у односу на становништво које му је тај надимак дало). Бојим се да се са њима завршава прича о Никшићима у Крајини. Треба провјерити и овог Девића из околине Дрниша.

Никшићи су најисточнији старохерцеговачки род који дијелом прелази и у Брда, у првим деценијама турске владавине били су добро позиционирани на својим матичним просторима, па вјероватно у 15-16. вијеку нису дали већи број исељеника у западне крајеве.

[drajver]

84. Шаравања, Добро Село/Читлук

Припада хаплогрупи I2-PH908. Прилично модалан хаплотип, што значи да има већи број блиских поклапања која не морају имати филогенетски значај. Једина карактеристична вриједност маркера, а могло би се рећи и јединствена за Шаравању, је DYS449=27. У бази нема ниједног тестираног који би имао ову вриједност, а нема их превише ни који имају вриједност DYS449=28. Ипак, добар дио тестираних нема тестиран овај маркер јер он раније није улазио у стандардни сет од 23 маркера. Препорука је дубински тест.

Шаравање су католичка породица из западне Херцеговине. Потомци су Томе Грбавца званог Шаравања из Доброг Села/Читлук, који је живио у првој половини 18. вијека. Шаравање  припадају старијем западнохерцеговачком роду Грбаваца који се на пдоручју Доброг Села у документима може пратити од 17. вијека,а вјероватно је на том подручју боравио и раније. Од рода Грбаваца су Шаравање и Бркићи у Добром Селу, као и Гарци и Метери из околине Имотског.

[Exiled]

Знао сам да ћу се нешто обрадовати данас али ништа док не проверим.

Бандићу ако ово читаш јави се, све ћу организовати, прибор имам, налог у Берлину имам па да проверимо везу. Проверио бих те и аутосомално јер ми мирише на нешто о чему не бих сад ништа писао можда на теми о мојој грани.

[drajver]

86. Марић, Ђурђевдан, Осредак/Цазин

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује нешто специфичнији хаплотип са неколико карактеристичних вриједности маркера: DYS391=10, DYS385ab=15-15, DYS643=11. Нема других тестираних који посједују све ове карактеристичне вриједности. Пашајлије из Дабра код Санског Моста, који славе Ђурђевдан, посједују DYS385ab=15-15, DYS643=11, али су на 5 маркера разлике удаљености од Марића. Ипак због исте славе и географске блискости ову везу би требало SNP провјерити. Марић нема других посебно бликсих хаплотипова, па једино рјешење представља неки од дубинских тестова.

О Марићима из Осредака је у етнографској литератури записано сљедеће: "Марићи 8 к. Славе Ђурђевдан. Старином су из Далмације, где су се звали Рабате. Уставили су се једно време у Хргару, а одатле пре 80 г. у Осредак." Рабате су биле присутне у околини Бихаћа у више насеља: Бихаћ, Хргар, Мала Пећа, Прашчијак. А било их је и у новском крају, у насељима Петковац и Тавија са нешто измијењеним презименом Рабат. У Далмацији није било Рабата, али је у Липама код Госпића у Лици било Рабатића, који славе Ђурђевдан. ови лички Рабатићи пописани су у околини Госпића (Радучу) још 1712. године. Презиме је можда надимачко и није искључено да је повезано са карловачким генералом Јосифом Рабатом, који је доста упечатљива фигура био међу крајишницима.

[Ojler]

25. Лека, Јовањдан, Ново Село Кореничко/Плитвичка Језера, I2-Y3120>PH3414>Y58629, род Мириловића

Матична област Лека је у Лици, на подручју које гравитира Кореници, где су забележени на попису 1712. године. Како се наводи у литератури, након освајања Лике и Крбаве 1527. године Турци су на подручје Коренице населили своје пастире (влахе) из Потарја, односно од Пиве и Лима. Ово становништво населило је подручје од Врела до Фркашића, а њихово насељавање завршено је 1580. године. Лексици презимене Хрватске из друге половине 20. века бележе Леке у кореничким селима Врановача, Жељава, Фркашић, Калебовац, Личко Петрово Село и  Ново Село Кореничко.

Хаплотип тестираног се потпуно уклапа у род Мириловића, са свим карактеристичним маркерима: DYS385=14-14, DYS448=21 и DYS576=17. Присутна је и ретка вредност DYS391=12 која је такође значајно заступљена код већег броја хаплотипова Мириловића, као и вредност DYS458=16. Све ове вредности поседују и хаплотипови двојице Мириловића из гламочког краја, који су уједно и најближи резултату Леке са разликама на два маркера од 23 упоредива: Чвокића из Красинца и Чолића из Старог Села. Није искључено да су ова три хаплотипа ближе генетички повезана унутар рода Мириловића и да формирају млађу грану, што би се морало проверити дубинским тестовима.