Аутор Тема: Пробој Солунског фронта  (Прочитано 9470 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пробој Солунског фронта
« Одговор #21 послато: Новембар 30, 2018, 08:03:05 поподне »
Али, ево и одговора:

„Никад више 1916“ – капитулација и окупација Црне Горе, Јован Маркуш:

https://www.in4s.net/skrivena-strana-istorije-nikad-vise-1916-kapitulacija-i-okupacija-crne-gore/

Наравно, то није прошло у данашњој Подгорици:

http://www.novosti.rs/вести/планета.480.html:763273-Kidanje-veza-Srbije-i-Crne-Gore
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пробој Солунског фронта
« Одговор #22 послато: Новембар 30, 2018, 08:42:00 поподне »
Нисам знао где друго да поставим ово.

У данашњим "Новостима" у фељтону о уједињењу војвођанских крајева са Србијом 1918. године, објављена је и потресна судбина карловачког патриарха Лукијана Богдановића, а због његове борбе за права војвођанских Срба. За њега се каже да је био прва жртва Првог светског рата и пре него је рат почео. Пет година касније, Лукијанова паства се коначно ујединила са Матицом.



https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%9B%D1%83%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD

http://www.spc.rs/sr/lukijan_bogdanovitsh_poslednji_patrijarh_karlovachki

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0.487.html:484263-Omca-poslata-iz-Ugarske-monarhije

<a href="https://www.youtube.com/v/xx0mwFDramQ" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/xx0mwFDramQ</a>

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Пробој Солунског фронта
« Одговор #23 послато: Новембар 30, 2018, 08:58:17 поподне »
Баш би се лијепо провели ови титогорски фанатици и лажни неозеленаши да Крсто Поповић и његови зеленаши из Катунске нахије васкрсну. Замисли да Крсту Поповићу и Јовану Пламенцу кажеш да Црногорци нису Срби и да су Косовски мит и култ св. Саве увезени у Црну Гору. Не бих волио бити у кожи ономе ко би се усудио то рећи пред њима. :D

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пробој Солунског фронта
« Одговор #24 послато: Новембар 30, 2018, 09:10:23 поподне »
Баш би се лијепо провели ови титогорски фанатици и лажни неозеленаши да Крсто Поповић и његови зеленаши из Катунске нахије васкрсну. Замисли да Крсту Поповићу и Јовану Пламенцу кажеш да Црногорци нису Срби и да су Косовски мит и култ св. Саве увезени у Црну Гору. Не бих волио бити у кожи ономе ко би се усудио то рећи пред њима. :D

Слажем се. И Крсто се "преврће по гробу". Он није имао двојбе о својој народности.
Писали смо о томе на теми "О Србству Црногораца" која је, на жалост, закључана.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пробој Солунског фронта
« Одговор #25 послато: Децембар 01, 2018, 09:12:14 пре подне »
А данас и стогодишњица несрећног уједињења са западном РК "браћом".
Тиме је заокружена ова солунска прича.
Шта се све даље догађало у оквирима једног столећа, знамо.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Пробој Солунског фронта
« Одговор #26 послато: Јануар 25, 2020, 07:10:44 поподне »
Пре неки дан баш читам неке мемоаре из дигиталне, тачније књигу Три силе притисле Србијицу, па пређох и преко једног дела где се помиње тај тренутак почетка пробоја Солунског фронта. Ево један интересантан пасус:

КРЕНУТО СВЕ Код нас дошли добровољци из Америке, преко десет хиљада, све Срби који су били тамо на раду — печалбари. Обучени, богати, све златни сатови, златно прстење на њима. Траже од команде: на бугарском фронту да буду. Они им кажу – хоће. Али нису дали Французи. Питам ја њих зашто и како су дошли. Тамо, каже, у Америци гуслари их навели, певају како Срби страдају и ратују...
Ево једног данашњег текста о о добровољцима из Америке и импозантна је бројка од 10 000 која се пријавила (ако рачунамо да је број Срба у Америци био 40 000, где се рачунају и жене, деца и старији, претпоставка би могла да буде да се сигурно преко 50% пунолетног мушког становништва исељених Срба у Америку пријавило у добровољце):

Pre početka rata 1914.godine u Americi je zivelo 40.000 iseljenika. Njih 10.000 stupilo je dobrovoljno u srpsku i crnogorsku vojsku.
Dobrovoljci koji su došli iz Amerike 1915. i 1916. godine bili su pripadnici elitne jedinice srpske vojske pod komandom majora Vojina Popovića (VojvodaVuk). Ova formacija štitila je odstupnicu srpske vojske preko Albanije 1915. godine i zbog velikih gubitaka nazvana je "legijom smrti".

Dobrovoljački odred bio je ista srpska jedinica koja je probila neprijateljski front na planinskom vrhu Kajmakčalan, na Solunskom frontu, 1916. godine.
Ovi borci, očvrsli u životu na periferijama američkih gradova, pokazivali su u borbama na Solunskom frontu veliku hrabrost i mnogi od njih bili su odlikovani najvišim srpskim odlikovanjima - Karađorđevom zvezdom i Obilića medaljom za hrabrost.

Po završetku rata 1918. godine manji deo srpskih dobrovoljaca vratio se u Sjedinjene Američke Države, a veći deo je ostao u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Kao ratne veterane, srpske dobrovoljce su jugoslovenske vlasti naselile u oblastima granica prema Mađarskoj i Rumuniji.

https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2020&mm=01&dd=25&nav_id=1646258

Dobrovoljci: Banatsko Karadjordjevo
<a href="https://www.youtube.com/v/Fe901ZaNVHk" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/Fe901ZaNVHk</a>
« Последња измена: Јануар 25, 2020, 07:18:15 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Пробој Солунског фронта
« Одговор #27 послато: Јануар 25, 2020, 07:36:48 поподне »
Ево једног данашњег текста о о добровољцима из Америке и импозантна је бројка од 10 000 која се пријавила (ако рачунамо да је број Срба у Америци био 40 000, где се рачунају и жене, деца и старији, претпоставка би могла да буде да се сигурно преко 50% пунолетног мушког становништва исељених Срба у Америку пријавило у добровољце):

Pre početka rata 1914.godine u Americi je zivelo 40.000 iseljenika. Njih 10.000 stupilo je dobrovoljno u srpsku i crnogorsku vojsku.
Dobrovoljci koji su došli iz Amerike 1915. i 1916. godine bili su pripadnici elitne jedinice srpske vojske pod komandom majora Vojina Popovića (VojvodaVuk). Ova formacija štitila je odstupnicu srpske vojske preko Albanije 1915. godine i zbog velikih gubitaka nazvana je "legijom smrti".

Dobrovoljački odred bio je ista srpska jedinica koja je probila neprijateljski front na planinskom vrhu Kajmakčalan, na Solunskom frontu, 1916. godine.
Ovi borci, očvrsli u životu na periferijama američkih gradova, pokazivali su u borbama na Solunskom frontu veliku hrabrost i mnogi od njih bili su odlikovani najvišim srpskim odlikovanjima - Karađorđevom zvezdom i Obilića medaljom za hrabrost.

Po završetku rata 1918. godine manji deo srpskih dobrovoljaca vratio se u Sjedinjene Američke Države, a veći deo je ostao u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Kao ratne veterane, srpske dobrovoljce su jugoslovenske vlasti naselile u oblastima granica prema Mađarskoj i Rumuniji.

https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2020&mm=01&dd=25&nav_id=1646258

Dobrovoljci: Banatsko Karadjordjevo
<a href="https://www.youtube.com/v/Fe901ZaNVHk" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/Fe901ZaNVHk</a>

Да се надовежем на овај Душко пост. Један од америчких Срба, добровољац у Првом светском рату, Лазар Жарковић, Херцеговац који је задужио Кос. Митровицу. Једна занимљива животна прича. Иначе кућа која се спомиње у чланку и види на слици, обновљена је летос.

https://kossev.info/kako-nikada-niste-culi-za-lazara-zarkovica/

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Пробој Солунског фронта
« Одговор #28 послато: Јануар 25, 2020, 08:20:37 поподне »
У једној од најбољих књига које сам читао, а која има и симболичан наслов "Гут бај Бродвеј, ело Вранс", аутор књиге Љубомир Кокотовић описује сцену одласка Срба из Америке (Чикага) у Први светски рат. Књига је писана у личком дијалекту, а аутор је прикупио приче које је чуо од солунских добровољаца које су они беседили у дугим, зимским ноћима у Банатском Карађорђеву. Ево шта је забележио Кокотовић у причи "Срби иду у рат":

Наруде муј, доша y уну Штецу, што кажу, на вришко. Унда, њувај, шуњај се по уној Ћикаги, сведно ка ћено. Побури нус овђе, побури унђе, ма клапац уни ка најгори.
Едан дан. Што је? Куји је враг? Неква варатутма, е вика чује се каво озго. Кат чојек ваља и жена му. Уставим ји. Вељо: Да што је то? Есу ли то машкаре? Што ли? Но, вели. Сербс го ин д вор! Да Срби иду у рат! Јој лети уни нарот са свију страна. Крув ти јебем, касам и ја натиса ки да ме сами враг нуси.
Лете некви управ порет мене. И њије: да што је? И уни: Сербс го ин д вор! Кат, есам ли избијо каво горе, имаш ти што виђети. То све вреви, закрчило уну уљцу. Ту се пјева, ту се пуца, унда музика уна плекната. Ту се вијори српска е меричка застава! Куњи уни бјели ништо се пропињу, затегло јим зваље, е уштрљили репине а штепају унијем копимати, јебем сингерица! Мариши барут из цјеви уније зачадитије, ђечина уна поскако. Е нигеричи, уни промућу се про главе испрет уније куња. Праште прангије. А браћо моја.
Ма свак жив изиша, господа уна. Знаш, касе и нигерица една, гузе јој оскочиле ка личке наћве. Ништо се окреће на окретушку, каво танца с уном
метлом. Ту је и краљ Петар до пасом, унда Пашић истом до полак. Брада му рашчешљата а дошла каво субјела. Александар, и ун урамит а накривит, нако како мавају ш њим. Ту је и Вилсон, и што ти ја знам.
Ундак жемске у народној нушњи. Е, Мериканци машу унијем ап цилиндрима.
На едној табулици исписало: Гад кип сербијен. Бок чува Србе! Унда на едној: Мерико стрејт јур хенд. Испужи руку Мерико и што ти ја знам. Кут то свезало српски и мерички барјак, па дошло ка плата, па крос срет среце уне уљце! Изиша нарот на прозоре, врцају озго долари, све нако на уне барјаке. Жемске слимају са себе накиће. Ту се слима златна пуцад, е бразлетне е златне уре. Ту се изнаша златни е сребрни есцајг. Јеби му матер, ђе се мала Србија кочопери великој Авустрији. Една љепа, ћаћа је јеба, слима низа от струка. Ништо се окесијо уни барјак, добијо каво трбу.

(Гут бај Бродвеј, ело Вранс, Зрењанин 1996, стр. 204-205)
« Последња измена: Јануар 25, 2020, 08:31:08 поподне Број 1 »

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Пробој Солунског фронта
« Одговор #29 послато: Јануар 25, 2020, 08:38:34 поподне »
У једној од најбољих књига које сам читао, а која има и симболичан наслов "Гут бај Бродвеј, ело Вранс", аутор књиге Љубомир Кокотовић описује сцену одласка Срба из Америке (Чикага) у Први светски рат. Књига је писана у личком дијалекту, а аутор је прикупио приче које је чуо од солунских добровољаца које су они беседили у дугим, зимским ноћима у Банатском Карађорђеву. Ево шта је забележио Кокотовић у причи "Срби иду у рат":

Наруде муј, доша y уну Штецу, што кажу, на вришко. Унда, њувај, шуњај се по уној Ћикаги, сведно ка ћено. Побури нус овђе, побури унђе, ма клапац уни ка најгори.
Едан дан. Што је? Куји је враг? Неква варатутма, е вика чује се каво озго. Кат чојек ваља и жена му. Уставим ји. Вељо: Да што је то? Есу ли то машкаре? Што ли? Но, вели. Сербс го ин д вор! Да Срби иду у рат! Јој лети уни нарот са свију страна. Крув ти јебем, касам и ја натиса ки да ме сами враг нуси.
Лете некви управ порет мене. И њије: да што је? И уни: Сербс го ин д вор! Кат, есам ли избијо каво горе, имаш ти што виђети. То све вреви, закрчило уну уљцу. Ту се пјева, ту се пуца, унда музика уна плекната. Ту се вијори српска е меричка застава! Куњи уни бјели ништо се пропињу, затегло јим зваље, е уштрљили репине а штепају унијем копимати, јебем сингерица! Мариши барут из цјеви уније зачадитије, ђечина уна поскако. Е нигеричи, уни промућу се про главе испрет уније куња. Праште прангије. А браћо моја.
Ма свак жив изиша, господа уна. Знаш, касе и нигерица една, гузе јој оскочиле ка личке наћве. Ништо се окреће на окретушку, каво танца с уном
метлом. Ту је и краљ Петар до пасом, унда Пашић истом до полак. Брада му рашчешљата а дошла каво субјела. Александар, и ун урамит а накривит, нако како мавају ш њим. Ту је и Вилсон, и што ти ја знам.
Ундак жемске у народној нушњи. Е, Мериканци машу унијем ап цилиндрима.
На едној табулици исписало: Гад кип сербијен. Бок чува Србе! Унда на едној: Мерико стрејт јур хенд. Испужи руку Мерико и што ти ја знам. Кут то свезало српски и мерички барјак, па дошло ка плата, па крос срет среце уне уљце! Изиша нарот на прозоре, врцају озго долари, све нако на уне барјаке. Жемске слимају са себе накиће. Ту се слима златна пуцад, е бразлетне е златне уре. Ту се изнаша златни е сребрни есцајг. Јеби му матер, ђе се мала Србија кочопери великој Авустрији. Една љепа, ћаћа је јеба, слима низа от струка. Ништо се окесијо уни барјак, добијо каво трбу.

(Гут бај Бродвеј, ело Вранс, Зрењанин 1996, стр. 204-205)

Наставак приче је такав да сам морао и њега да прекуцам:

Едни пире у трубе уне, ништо ји свило про прсије, па испот пазуве, па про рамена. Едни керапе у добоше. Унда, бртеси муј, тадај се и Тесла подавро а и Пупин, знаш кад је има и своју банку. Речемо Тесла је личном иша кот њивок президента. Иска испомућ уну за Србију. Да му је да за праву, како би река изиша у сусрет. Да држа до Срба каво исти ови Розеволт, преставићемо. О, је! То је нарот сепаратан, да му је река!
Ту сам видијо Ицана Нуваковића, јадан ти Ицан, ка навиљак, Раша Бубало, истом. Унда, Вајица Глумичић, јебем креденац, с десна му Љубан, е блесасти Шкоран запиње нугу Питу Лајсику. Овај нањ замањо влашом от виске. Реља Бањац, прсан уни, зањијем је Саватовић, па Дмитар Баћа, Лазо Рашета. Унда, Коста Радека, кривије нугу, до њек Илај Дракулић, омален а оширок. И да не набрајам, Мајк Ивковић, Сјевало, и ун се испрсијо. E, превезало ји пешкирма унијем скупијем. Мериканке ће: Кип јур селв брејв Сербиенс! Пасте се рабри Срби!
Јеби му матер, одвали се добар кумат и њима. Ђе неш наки мумци ка соколи, у капама унијем личкијем, пуштили ресе про плећије. Нема, ваздигло се васцијело Српство. Пала ми на ум неква коперта у Лици ђе матер на њојзи исциврала, нако више креветлина унок: Кат анђо би подига едан забачен грб, силан нарот кликнуо би та славно је бити Срб!
Касам видијо како се то одзивље и како се то распаљо и све скупа, вакат је тако! Наруде муј, туче ти у прсије, ништо се отима из уста, е сузе ми тргле. Мес чини да би чојка згриза у тај ма. Јебем ја све доли Србина! И Мерику и доларе, и намјештење уно. Ест, Тројства ми!
Муј брајне, тада је Мерика добро упазила касе Србин крено у рат!
« Последња измена: Јануар 25, 2020, 10:46:24 поподне Број 1 »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Пробој Солунског фронта
« Одговор #30 послато: Јануар 25, 2020, 08:58:46 поподне »
Знаш, касе и нигерица една, гузе јој оскочиле ка личке наћве.

Шта ти је оригинални лички, како то сликовито опише.  ;D

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Пробој Солунског фронта
« Одговор #31 послато: Јануар 25, 2020, 10:36:30 поподне »
Шта ти је оригинални лички, како то сликовито опише.  ;D
Пре неки дан, кад смо снимали прилог за "Квадратуру круга", остао сам у причи са Бранком Станковићем и његовом екипом сниматеља, у којој је и један Крајишник. Почели су причу о некој књизи коју је Бранко препоручио овом Крајишнику, а мени је већ после пар реченица било јасно да причају управо о Кокотовићевој књизи. Зато сам и одлучио да ово објавим јер, вељо, ако Станковић Ужичанин то разуме, разумеће и остала Србадија ође на форуму.
Иначе, ово `Вранс` у наслову књиге је заправо Француска у данашњој Бизерти (Тунис) где су бродови пуни добровољаца из Америке (`Бродвеја`) стизали да ратују за Србију.
Има у књизи Станислава Кракова "Живот човека на Балкану" неколико описа погибија ових добровољаца, који су остављали послове и мир, да би, остављали кости од Кајмакчалана до златне слободе. Слава им!

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Пробој Солунског фронта
« Одговор #32 послато: Јануар 26, 2020, 08:36:17 пре подне »
У једној од најбољих књига које сам читао, а која има и симболичан наслов "Гут бај Бродвеј, ело Вранс", аутор књиге Љубомир Кокотовић описује сцену одласка Срба из Америке (Чикага) у Први светски рат. Књига је писана у личком дијалекту, а аутор је прикупио приче које је чуо од солунских добровољаца које су они беседили у дугим, зимским ноћима у Банатском Карађорђеву. Ево шта је забележио Кокотовић у причи "Срби иду у рат":

Ту се вијори српска е меричка застава! Куњи уни бјели ништо се пропињу, затегло јим зваље, е уштрљили репине а штепају унијем копитами, јебем сингерица!

(Гут бај Бродвеј, ело Вранс, Зрењанин 1996, стр. 204-205)


Књигу имах прилике проучавати прѣ неку годину, и примѣтих постояње у њой двайу данас забрањених падежа: творитељнога ("са нугавицами", "с нами", "врећами", "руками"...) и мѣстнога ("у прсийе(х), по присйе(х)"). Први йе нарочито чест.
Данас су забрањени захваљуйући недѣлу Вука Стефановић-Караџића, великога и знаменитога упропаститеља и уназадитеља србскога йезика и изрода нашега народа.
Наравно, има и аориста, често у мѣстном облику ("банушмо", "пружи(х) я руке").
Ова књига йе право йезичко благо!
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пробој Солунског фронта
« Одговор #33 послато: Новембар 11, 2020, 01:05:54 поподне »
На дан примирја у Првом светском рату:

https://www.youtube.com/v/oloF_UnYCW0&list=PLAUBvJw_EtMSEidCz5QctN8l_YKEh__kK

Ваља рећи да би за нас приличније било да славимо 13. новембар, јер је то дан коначне победе Србије у Великом рату, кад је и Мађарска капитулирала.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Пробој Солунског фронта
« Одговор #34 послато: Новембар 11, 2020, 04:48:37 поподне »
Мени овај линк не ради.  ???

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пробој Солунског фронта
« Одговор #35 послато: Новембар 11, 2020, 07:53:25 поподне »
Мени овај линк не ради.  ???

Ништа битно, Јацо, плеј-листа песама из Првог светског рата. Укуцаш управо то - песме из Првог светског рата на ју-тјубу, и изиђе ти најпре Марш на Дрину, па затим још читав низ песама.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пробој Солунског фронта
« Одговор #36 послато: Јануар 23, 2021, 12:44:02 пре подне »
Не нарочито запажено у јавности, пре неколико дана, 20. јануара ове године, навршило се 100 година од упокојења војводе Живојина Мишића:

https://www.rasejanje.info/2021/01/20/na-danasnji-dan-pre-100-godina-umro-zivojin-misic/
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже пек

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 82
Одг: Пробој Солунског фронта
« Одговор #37 послато: Јануар 23, 2021, 04:54:01 поподне »
Ево једног данашњег текста о о добровољцима из Америке и импозантна је бројка од 10 000 која се пријавила (ако рачунамо да је број Срба у Америци био 40 000, где се рачунају и жене, деца и старији, претпоставка би могла да буде да се сигурно преко 50% пунолетног мушког становништва исељених Срба у Америку пријавило у добровољце):

Pre početka rata 1914.godine u Americi je zivelo 40.000 iseljenika. Njih 10.000 stupilo je dobrovoljno u srpsku i crnogorsku vojsku.
Dobrovoljci koji su došli iz Amerike 1915. i 1916. godine bili su pripadnici elitne jedinice srpske vojske pod komandom majora Vojina Popovića (VojvodaVuk). Ova formacija štitila je odstupnicu srpske vojske preko Albanije 1915. godine i zbog velikih gubitaka nazvana je "legijom smrti".

Dobrovoljački odred bio je ista srpska jedinica koja je probila neprijateljski front na planinskom vrhu Kajmakčalan, na Solunskom frontu, 1916. godine.
Ovi borci, očvrsli u životu na periferijama američkih gradova, pokazivali su u borbama na Solunskom frontu veliku hrabrost i mnogi od njih bili su odlikovani najvišim srpskim odlikovanjima - Karađorđevom zvezdom i Obilića medaljom za hrabrost.

Po završetku rata 1918. godine manji deo srpskih dobrovoljaca vratio se u Sjedinjene Američke Države, a veći deo je ostao u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Kao ratne veterane, srpske dobrovoljce su jugoslovenske vlasti naselile u oblastima granica prema Mađarskoj i Rumuniji.


Код војводе Вука је највише било Сремаца који су прешли у Србију пре рата или кад је српска војска прелазила у Срем а било је и Црногораца можда је је и био неки добровољац из Америке али већина је дошла у Солун тек после погибије војводе Вука.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пробој Солунског фронта
« Одговор #38 послато: Новембар 28, 2021, 09:15:00 поподне »
Београд новембра 1918. године. Деца радосна због уласка србске војске у Престоницу:



"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Пробој Солунског фронта
« Одговор #39 послато: Јануар 07, 2023, 11:46:27 поподне »
Кога занима ова тематика, недавно је објављена одлична књига:



"Наша мука ваља за причешћа"