Може ли се некако утврдити распоред хаплогрупа на Балкану око нове ере и да ли је било већег процента групе И2 пре миграције Словена на Балкан? Друга ствар, јасно је да хаплогрупа није народ и група народа, али ме занима процес формирања Словена, где у већини доминира Р1а, па би логично било да је то изворна словенска хаплогрупа, јер је већинска код већине словенских народа...Значи ли то да они припадници Словена са групом И2, нису изворни Словени , него она мањина која је прихватила језик већине и обичаје, тј. да ли је пре тог стапања у словенски етнос, говорила неки други језик пре тога...Јер сам видео да генерално хаплогрупа И (И1 и И2) су палеоевропљани а не индоевропљани као Р1а, што значи да су изворно говорили неким старим европским језиком који није индоевропски...
Не знам са коликом се сигурношћу може утврдити распоред хаплогрупа на Балкану око почетка нове ере, али би за почетак са великом сигурношћу могли елиминисати већину типичних словенских, балтских и германских маркера (R1a-M458, R1a-Z280, R1a-Z284, R1b-U106, I1, I2-Din, N1c), што би значило да нам од већих хаплогрупа остају E-V13, G2a, J2, R1b-Z2103 и R1b-P312. E-V13 и G2a су као најстарије имале најравномернији распоред, Ј2 је вероватно била нешто заступљенија на југу и истоку Балкана, као и R1b-Z2103 (Трачани и Грци?), док је прото-келтска R1b-P312 била заступљена углавном на западном Балкану, вероватно као део неких илирских племена.
Јасно је да припадници гране I2-CTS10228 нису били "изворни" Словени како кажеш, и да су пре доласка Индоевропљана говорили неиндоевропским језиком, а пре утапања у Словене највероватније неким германским дијалектом, али су по свој прилици учествовали у етногенези Словена од најранијег периода, и ширили су се скоро искључиво са Словенима (што данашња распрострањеност јасно показује). Данас се ова грана не може сматрати ништа мање словенском него М458 и Z280, као што данас нико неће рећи да је I1 мање германска него R1b-U106 или R1a-Z284.
Што се тиче формирања Словена, ако бисмо тражили којим су гранама припадали најранији Словени мислим да бисмо прво требали утврдити које су то гране које су у значајном проценту заступљене код свих Словена (Источних, Западних и Јужних), а да се истовремено не могу наћи у значајном проценту код околних несловенских народа. По мени се ту издвајају три гране:
R1a-M458,
R1a-Z280>Y2902 и
I2a-CTS10228, и мислим да су управо оне учествовале у најранијим фазама словенске етногенезе. М458 се може у незанемарљивом проценту пронаћи код Немаца, али је јасно да се ту ради о германизованим Словенима јер скоро сви припадају доказано словенским подгранама, док је код Балтичких народа прилично слабо заступљена. Код Z280 је сасвим друга прича, јер су многе њене подгране или већински балтске или мешовито балто-словенске, што може указивати да је у даљој прошлости велика већина ових подграна говорила балтским дијалектима, и да је тек касније словенизована током експанзије Словена. Изузеци би овде могле бити гране:
Y2902 (волго-карпатска),
YP340 (старокарпатска) и
Y2613 (карпатско-далматинска), и неке мање као
L1280 и
YP4278. I2a-CTS10228 је данас можда и типичнији словенски маркер од R1a, јер се за разлику од R1a код Балтичких народа налази у траговима, а тек нешто мало више код Немаца. Јавља се у значајном проценту и код неких несловенских народа (Мађари, Румуни, Аустријанци, Грци), али то су све територије где је историјски забележено трајно насељавање Словена.
По мени је најлогичнији сценарио да су све горе набројане гране живеле подељене на мања крвно повезана племена на једној истој територији (Западна Украјина, Југоисточна Пољска), и да су у дужем периоду биле релативно изоловане и упућене једна на другу, што је постепено довело до смањивања разлика у говору, све док у једном тренутку дијалект једног од већих племена није искочио у први план, и временом постао основа словенског језика. Узевши у обзир да I2a-CTS10228 популација свакако није оригинално говорила словенским језиком, а да је Z280 популација по свему судећи говорила неким од балтичких дијалеката, моје мишљење је да је управо језик M458 популације био основа словенског језика.
Било је свакако и међусобног мешања међу тим раним Словенима, али не у степену да дође до потпуног уједначавања хаплогрупа, већ је свака од популација великим делом очувала генетску структуру, и управо то је по мом мишљењу разлог зашто је после расељавања Словена из матичног подручја код сваке група Словена (Источних, Западних, Јужних) постојала другачија структура хаплогрупа.
