Аутор Тема: Брињско-удбински Кнежевићи никољштаци  (Прочитано 710 пута)

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5200
Брињско-удбински Кнежевићи никољштаци
« послато: Април 30, 2024, 09:50:44 пре подне »
У Сербским народним новинама од 18.јуна 1842. године могла се прочитати и сљедећа вијест:

" Из Лике од 17. јуна по римском календару, славно познати руски Савјетник, Димитрије Књажевич, путујући лане кроз Лику у Далмацију, посјетио је при његовом повратку из Далмације овдашње село Мутилић, и ту живећу граничарску фамилију Кнежевићеву, па је богато обдари. Вративши се послије у Русију, изволео је г. Савјетник Књажевић једну скупоцјену икону , представљајућу Преображење Господње за цркву мутилићку за спомен послати, гдје је некад његов отац крштен био. Икона ова има 14 и по стопависине, а једанаест и четврт стопа ширине и обложена је у црвени баршун. Кроз богато позлаћене, на икони налазеће се дровоизрезе (Skulpturen) провиђају се поједини удови представљања образа у најфинијем стилу; главни образ је пако од врата до ноге полакизвишен ( у полурељефу) (Halberhoben) од платине (бело злато). Цело закључавају достојно богато украшени крајоукраси. Вредност самог малања цени се одприлике на 50 ц. дуката. Остраг иконе стоји на једној сребрној таблици сљедећи руски руски натпис:
"Храму Преображења Господњег у селу Мутилићу
У спомен на Максима Димитријевича Књажевича, рођеног у овом селу 1756. године и примивши у овој цркви свето крштење, посветивши свој касније свој живот на службу Руској Империји и упокојивши се у Казану 01 децембра 1809. године.
Усрдно приносе удовица његова Јелисавета и дјеца: синови Димитрије, Александар, Николај и Владислав и ћерка Екатерина,
У Санкт-Петербургу, октобра 1841. године"


Примивши ми ову икону преко наше бечке , тајне дворске и државне Канцеларије, уручили смо је крбавском протопрезвитеру г. Спиридону Личини (такође сродник г. Савјетника Д. Кнежевића), који ју је на дан Вазнесења Господњег осветио, а сабраном народу изговорио слово овоме торжеству сходно, представљајући му животописаније фамилије Кнежевића. Житељи села Мутилића изјављују дакле пред целим публикумом своју најтоплију, искрену благодарност гореименованој ГГ. приложницима за њихов тако ријетки и скупоцјени дар, а фамилија Кнежевића живиће у њиховом памствовању, док год буде Велебит сњежну главу носио."

Забиљежени догађај се десио пред црквом са сљедеће слике:


Ко зна шта се десило са иконом коју су даривали Књажевичи, али о дародавцима из Русије и Кнежевићима из Мутилића има нешто више података.


Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5200
Одг: Брињско-удбински Кнежевићи никољштаци
« Одговор #1 послато: Април 30, 2024, 10:24:05 пре подне »
Годину дана прије објављивања горе поменутог чланка у Сербским народним новинама, у мају и јуну 1841. године, Лику и Мутилић су посјетила три посјетиоца из далека. У једној руској публикацији може да се прочита сљедеће:

"Поездку наметили на май-июнь 1841 года. Конечно, сообща они волновались и определяли пути следования. Ехали вдвоём: Дмитрий Максимович Княжевич и его сподвижник Николай Иванович, задание — собрать сведения о предках этого рода, изучить прошлое края, прочувствовать быт и культуру сербов. Сопровождал гостей из России Вук Караджич, к тому времени уже прославленный фольклорист, знаток сербских народных песен. Незамысловатый экипаж двигался на юг Балканского полуострова, к отрогам Альпийских гор, пометивших хребтами и теснинами замкнутые долины с приютившимися там селениями."

Као што се види из описа, Лику су том приликом посјетили Дмитрий Максимович Княжевич и Николай Иванович Надаждин, а својеврсни водич им је био ни мање ни више него Вук Караџић.

Дмитриј Максимович Књажевич (1788—1844) био је руски писац, публициста и чиновник.


https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BD%D1%8F%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87,_%D0%94%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B9_%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87_(%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BB%D1%8C)

Николај Иванович Надеждин (1804-1856), руски научник, критичар, филозоф, новинар, етнограф. Професор Московског универзитета.


https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%B6%D0%B4%D0%B8%D0%BD,_%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%B9_%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87

Драгоцјено је што је Николај Иванович о овом путу у Лику 1841. године оставио дневничке записе који су објављени. Покушаћу у наредним постовима извући неке најинтересантније моменте.
« Последња измена: Април 30, 2024, 10:26:55 пре подне drajver »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5200
Одг: Брињско-удбински Кнежевићи никољштаци
« Одговор #2 послато: Април 30, 2024, 10:59:04 пре подне »
Своје дневничке записе са пута Николај Иванович Надеждин заправо пише другом брату Књажевичу који је остао у Русији, Владиславу Максимовичу, као својеврсни извјештај или како каже у уводној реченици:

"Я дал вам слово, почтеннейший и любезнейший Владислав Максимович, собрать подробные сведения о вашей фамилии на месте, откуда она ведёт своё начало. Слово сдержано, как видите: а как сдержано — судите сами!"

Такође види се да су Књажевичи пред овај пут сразмјерно мало знали о родбини свог оца у Лици. Имали су податак да је отац у Русију отишао из Госпића и зато је Госпић био прво и полазно мјесто њиховог истраживања. У Госпић су дошли из Личког Лешћа, могуће прије тога из Сења , а на путу преме Госпићу прошли су кроз села Кварте и Перушић. У Госпићу су се распитивали о Кнежевићима, али нису могли добити никакве поуздане информације. Занимљиво је како Николај Иванович описује "брбљивост" Вука Караџића када је на госпићким улицама почео да зауставља госпићке грађане и да се распитује о Кнежевићима. Такав нападан приступ очигледно је Русима био стран.

"Проходящие останавливались возле нас поглазеть на незнакомые лица, вероятно, являющиеся здесь редко. Мы сказали Вуку, чтобы он начал теперь же розыски о Княжевичах. Тому только было и надобно, чтоб иметь повод пуститься в неиссякаемое разглагольствование. Он сам начал останавливать тех, которые, не останавливаясь, проходили мимо, с вопросами: не знают ли они — есть ли здесь, или где-нибудь в окрестностях, какие-нибудь Княжевичи? Все отвечали отрицательно. Иные припоминали, что Кнежевичи бывали здесь когда-то, но это было уже очень давно."

На крају су ипак успјели наћи у Госпићу неке сроднике (удовица Манојловић, рођ. Кнежевић), али и информацију да њихови рођаци Кнежевићи не живе у Госпићу већ у Удбини. Надеждин ту даје још краћи опис и  импресије Госпића тог времена. Помиње и неку књижевну вечер којој присисутвују Гај и Мажуранић. Када им је Вук договорио кочију до Далмације, Надеждин коментарише да је то била обична сеоска запрега, која је преуређена да личи на кочију на доста незграпан начин. Кочијаш је био Буњевац, којег интересантно Надеждин описује као старог Србина.

"Явились, наконец, и кони и колесница, совершенно готовые к отъезду. Что же? Это была простая русская телега, или лучше крымская маджара, без всяких суетных украшений, во всей своей первобытной простоте! Услужливый и предусмотрительный автомедон — старый сербин, впрочем «буневац», то есть католик — хозяин лошадей и экипажа, чтобы предохранить нас от солнца, утвердил над телегою несколько дуг из прутьев, на которые накинул сверху мохнатую рогожу; кроме того, не позабыл бросить и внутрь несколько охапок травы, чтобы сидеть было мягче."

Све ово дешавање у Госпићу се дешавало почетком маја 1841. године, путници су одатле отишли у Далмацију, а у повратку из Далмације, почетком јуна дошли су у Удбину. Вук Караџић је и раније бивао у Удбини и познавао је неке људе у том крају. У првом реду, старину Гају Омчикуса, за којег је Русима напричао да је велики шкртац.
« Последња измена: Април 30, 2024, 11:09:48 пре подне drajver »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5200
Одг: Брињско-удбински Кнежевићи никољштаци
« Одговор #3 послато: Април 30, 2024, 11:57:15 пре подне »
Веома је живописан Надеждинов опис Гаје Омчикуса из Удбине који је угостио тројицу путника.

"Чудный старик этот Омчикус! Ему, верно, уже гораздо за семьдесят. По крайней мере, он очень хорошо помнит Марию-Терезию, а при Иосифе II был уже во всех кампаниях. Время сгорбило его колоссальный рост, смяло атлетические, богатырские формы; но он ещё совсем крепок на ногах, бодр и свеж как нельзя лучше. Глаза его сверкают ярким огнём, когда он говорит о своих походах, когда вспоминает, как бил и резал Турков. Назад тому лет пять, при неудовольствиях, возникших на границе между Австрийцами и Турками, Омчикус, давно уже выписанный из действительной службы, взял своё заветное ружьё и присоединился к батальону, который двинулся на границу, чтобы обуздать и отразить силу силою, в случае нужды.
— Куда ты, старый? — спросил его командир.
— Хочу в последний раз, перед смертью, сжечь ещё хоть одну турецкую кучу и застрелить хоть одного неверного! — отвечал спокойно Омчикус."
Иако већ у дубокој старости, прикључио се био батаљону на граници, јер му је посљедња жеља била да пред смрт "запали још једну турску кућу и убије још једног невјерника".

Гајо је путнике одвео у Мутилић и ту су некако и најбоље описане сцене овог путовања. Кнежевићи су већ знали за путнике који долазе. А сусрет руских и личких Кнежевића на путу из Удбине у Мутилић Надеждин је описао овако:
"Мы пошли вниз с высоты, на которой расположено селение Удбиня, по направлению к востоку. Омчикус шагал впереди, точно богатырь в семимильных сапогах, так что мы едва поспевали за ним. На половине дороги нам встретились двое мужчин, которые не шли, а бежали: один лет уж под пятьдесят; другой — с небольшим за двадцать. Увидевши нас, они остановились. То были Кнежевичи, Дано и Паво: первый — двоюродный племянник покойного Максима Дмитриевича, второй — родной, от родного брата. Оба они, обласканные Дмитрием Максимовичем, воротились назад с нами. На лицах их изображались и радость, и изумление, и родственная горячность, и с тем вместе глубокая, благоговейная почтительность."

Описује се затим сама кућа у којој се родио Максим Дмитриевич Књажевич
"Святая, патриархальная простота царствовала внутри. Никакого убранства, никаких признаков богатства и роскоши. Мебель самая смиренная, состоящая из утварей, необходимых для сельского домашнего обихода. В одном углу стояли «кросна»: так называется здесь ткацкий домашний стан. Впрочем, всё было в порядке, в опрятности, в чистоте."

А затим су се испред куће поредали сви Кнежевићи да поздраве госте. Суштински Надеждин описује једну класичну српску сеоску задругу.

"Когда мы вышли из дома, на дворе стоял целый ряд мужчин и женщин. Всё это были Кнежевичи, принадлежащие или к поколению Ильи, родного брата Максима Дмитриевича, который оставил после себя четырёх сыновей, или к поколению Дана, у которого также четыре сына. Оба эти поколения соединены законом в одно нераздельное семейство, у которого всё общее: домашний быт и служебная повинность, земля и хозяйство, труды и прибытки. Есть ещё два поколения Кнежевичей, происходящие от той же самой линии, как и Максим Дмитриевич, кроме тех, которые принадлежат к другой линии, произведшей в числе прочих майора Мата."

Описују и посјету цркви (то је иста црква са слике из претходних постова):
"Мы вошли в дом Божий; приложились, по обычаю, к храмовой иконе, всегда стоящей посреди церкви на налое. Как наружность, так и внутренность храма, самые простые, без всякого украшения и богатства. По существующему во всех здешних сторонах обыкновению, вся церковь внутри обставлена вокруг стен местами для почётнейших лиц из прихода."

Када се сва маса Кнежевића искупила да испрати путнике, Надеждин је то искористио да на лицу мјеста сакупи податке о роду Кнежевића.
"Между тем, всё семейство Кнежевичей собралось сюда же на прощанье. С карандашом и записною книжкою я уселся посреди них, с тем, чтоб собрать и заметить все подробности о настоящем состоянии фамилии. Дано диктовал мне более всех. Он был всех старше и знал всех больше."

На свом путу назад, тројица путника су прошла још кроз сљедеће мјеста: Бјелопоље, Кореница, Плитвичка језера, Прибој, Петрово село, Ваганац, Раковицу (гдје су жељели посјетити још једног Кнежевића њиховог рода, капетана Васу Кнежевића) да би своје путовање завршили у владичанском двору у Плашком. У наставку овог Надеждиновог извјештаја налази се оно што је он успио сакупити и закључити о роду Кнежевића из Мутилића.





Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5200
Одг: Брињско-удбински Кнежевићи никољштаци
« Одговор #4 послато: Април 30, 2024, 12:34:14 поподне »
Прије него уопште буде ријечи о самом поријеклу удбинских Кнежевића, покушао бих у најкраћем написати нешто о овој њиховој руској грани.

Све почиње са Максимом Митровим Кнежевићем, који се родио 1758. године у Мутилићу гдје је и крштен. Свакако је војну службу као и сви Срби крајишници почео у аустријској војсци и као војник је из Госпића пребјегао у Руску империју 1773. године, мада се негдје наводи и 1779. година. У сваком случају био је веома млад, једва пунољетан. Примљен је у царску хусарску гарду. Напредовао је до чина мајора, а затим је напустио армију и прешао у цивилну службу. Напредовао је и у цивилној служби и био главни тужилац Уфимске и Казанске губерније.



Оженио је Елизавету Алексеевну Рудневу и са њом добио четири сина: Дмитрија, Александра, Николаја и Владислава и ћерку Екатерину. Синови су такође напредовали на друштвеној љествици и заузимали значајне позиције у култури и политици Руске империје.

Не знам када је тачно Кнежевићима додјељено племство, али уписани су у Дворјанску родословну књигу Таврическе губерније Руске империје. Покушао сма наћи ову књигу онлајн, али нисам успио.

Како год, у случају Кнежевића , у само једној генерацији десило се велико помјерање на друштвеној љествици. Од граничара војника поријеклом из српске задруге у Лици до државног тужиоца неколико руских губернија. Није ово толико необично за Србе, поготово из Војне крајине. Таквих случајева има много и међу онима који су остали у Хабзбуршкој монархији (Гаврило Родић, Боројевић, Мамула, Цветичанин и др.). Суштина је у томе да је управо војна служба могла да отвори сва врата, да је она била основ овакве изразите социјалне покретљивости.

Иначе, Надеждин у свом извјештају помиње да су рођаци Максима Дмитриевича примили од њега писмо из Русије у којем им он пише да прије смрти жели још једном видјети свој родни крај и да ће доћи са својим најстаријим сином Дмитријем. Рођаци су га очекивали, али га је смрт предухитрила. Умро је у Казану 1809. године.
« Последња измена: Април 30, 2024, 12:43:05 поподне drajver »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5200
Одг: Брињско-удбински Кнежевићи никољштаци
« Одговор #5 послато: Април 30, 2024, 01:17:46 поподне »
Дмитрија Максимовича Књажевича, најстаријег Максимовог сина смо већ поменули. Једини је од руских Кнежевића, који је у поменутом путовању посјетио родни крај у Лици. У једну руку и разумљиво јер је од све браће највише путовао. Умро је такође на путу, у Полтави, свега годину дана након посјете Лици, у октобру 1842. године.



Дмитриј и његова браћа похађали су казанску гимназију, одакле је Дмитриј био избачен 1804. године и то због једног догађаја којег је у својим успоменама описао руски писац С.Т. Аксаков. Када је гимназијски болнички управник увриједио или можда и ударио његовог млађег брата Александра , Дмитриј је организовао групу од око 80 гимназијалаца који су ушли у болницу и притворили болничког управника. Исти Аксаков је оставио и запис о томе како су га браћа Књажевићи учили  да зубима ломи орахе.

Дмитриј Максимович је затим отишао у Санкт- Петербург гдје је ушао у културне и друштвене кругове престонице, а затим и у сам државни апарат. Послан је у иностранство у дипломатске мисије, гдје се највише бавио у њемачким земљама. По повратку радио је у министарству финансија. Постављен је ускоро за повјереника Одеског образовног округа. Реорганизовао је Ришељевски лицеј у Одеси. Био укључен у израду рјечника руског језика, водио разне друштвене организације (о старинама, о сеоској привреди), писао уџбенике из педагогије. Бавио се литературним радом и публицистиком.

У сваком случају једна веома активна личност оног времена. Од све браће Књажевића чини се да је оставио највише потомака и мислим да би његових потомака могло бити још живих негдје.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5200
Одг: Брињско-удбински Кнежевићи никољштаци
« Одговор #6 послато: Април 30, 2024, 01:35:15 поподне »
Други брат Александар Максимович 1792-1872, такође је оставио трага у историји Руске Империје и то као седми по реду министар финансија. Поред тога био је и сенатор, члан Государственог Совјета. У вријеме његовог министровања основана је Државна банка Руске империје.



Имао је сличан животни пут као и његова браћа од казанске гимназије преко Санкт-Петербурга. Иако су мање више били дио државног апарата, чиновници и економисти, браћа Књажевичи су имали и склоност ка литератури и писању. О Александру Максимовичу, посебно о његовој економској дјелатности има много података у руским изворима. Ово је његова биографија на сајту минстарства финансија Русије.
https://minfin.gov.ru/ru/ministry/history/ministers?id_4=10043-knyazhevich_aleksandr_maksimovich

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5200
Одг: Брињско-удбински Кнежевићи никољштаци
« Одговор #7 послато: Април 30, 2024, 02:00:39 поподне »
Најмлађи брат Владислав (1798-1873) наставио традицију старије браће, и што се тиче политике и друштвеног рада.

Управо Владиславу писац Надеждин, по обећању како каже, шаље извјештај о личком путовању 1841. године.



Владислав се у младости углавном бави писањем и новинарством. Близак је био кругу око Пушкина. Касније као и друга његова браћа постаје државни чиновник. Био је вице-губернатор Санкт-Петербурга, вице-губернатора Тавриде (Крима). На Криму је оставио највише трага, било кода се радило о активностима у вријеме око Кримског рата или касније у вези са заштитом споменика Крима.

О четвртом брату Николају нисам успио наћи неких детаљнијих података. И он је чини се био у државној служби. Нашао сма сљедећи податак "Родился в 1794 г. Начальник государственного казначейства. Умер в 1852 г. "

О сестри Екатерини Максимовној такође нема пуно података, постоји смао податак да је била удата Перевощикова.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5200
Одг: Брињско-удбински Кнежевићи никољштаци
« Одговор #8 послато: Април 30, 2024, 02:22:05 поподне »
На једном руском сајту нашао сам родословно стабло руских Књажевича




На мрежи Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 898
Одг: Брињско-удбински Кнежевићи никољштаци
« Одговор #9 послато: Април 30, 2024, 04:57:47 поподне »
Још да утврдимо  хаплогрупу и породична сага заокружена.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5200
Одг: Брињско-удбински Кнежевићи никољштаци
« Одговор #10 послато: Април 30, 2024, 09:00:07 поподне »
Завршићу руски дио приче о Кнежевићима са још два истакнутија припадника рода у Русији. И један и други су потомци Дмитрија Максимовича, тачније ради се о његовим унуцима. Дмитриј Максимович имао је два сина, Антонина и Максима.

Максимов син био је Дмитрий Максимович Княжевич (1874—1918), генерал царске свите. У коначници су се Кнежевићи опет вратили војсци и служили су при царском двору. Дмитриј Максимович је учествовао у руско-јапанском рату 1905. године, Првом свјетском рату, грађанском рату. Погинуо је у борби са бољшевицима у Кронштату 1918. године.
Занимљив је детаљ да је 1912. године као репрезентативац Русије у мачевању учествовао на олимпијским играма у Штокхолму.



Његов брат од стрица био је још један руски генерал из царске свите и уједно и посљедњи царски губернатор Крима (Тавридске губерније), Никола́й Антони́нович Княже́вич 1871-1950. Био је и посљедњи градоначелник Одесе, прије доласка бољшевика. Преко Југославије је емигрирао у Француску. Сахрањен је на гробљу Сент-Женевјев де Буа у Паризу.
 


Неки од Књажевича боравили су у Југославији као бијели емигранти. Чини ми се да сам видио да је један од браће Николаја Антониновича сахрањен на београдском руском гробљу.

Помиње се и удовица неког од ових Књажевича Лидија која је са сином емигрирала у САД. Тамо је 1941. године у Њујорк тајмсу објављен краћи некролог који гласи "Mme. Lydia Kniagevitch of the Hotel Sherman Square, pianist and widow of Alexander Kniagevitch, Chamberlain to the late Czar Nicholas of Russia, died Monday in a nursing home, here, after a long illness. Her age was 80."
https://www.nytimes.com/1945/07/07/archives/mme-kniagevitch-pianist-lecturer-widow-of-chamberlain-to-last-czar.html

Мислим да је она ауторица књиге
https://www.abebooks.com/first-edition/Lights-Vanished-Kniagevitch-Lydia-illustrations-Woodi/31105414409/bd

Прилично сам сигуран да ових Књажевича и данас има живих, вјероватно по Европи и Америци.

Ван мреже Слобо

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 88
Одг: Брињско-удбински Кнежевићи никољштаци
« Одговор #11 послато: Април 30, 2024, 10:24:55 поподне »
Одлична грађа за нови чланак....

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13213
Одг: Брињско-удбински Кнежевићи никољштаци
« Одговор #12 послато: Мај 02, 2024, 09:03:18 пре подне »
Познати су крајишки Кнежевићи Никољштаци R1a-Z280>Y2613>Y2608 са Цвјетнића (Дрвар), мада су они пореклом из Северне Далмације и питање јесу ли у вези са брињско-удбинским. Постоји и неки Кнежевић Никољдан I1-M253 из Доњег Лапца, на 23andMe. Презиме је релативно често, а слава она најчешћа, могуће да су и нешто сасвим треће.

На мрежи Grbić

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 226
  • R1A>BY149000>FTA3227
Одг: Брињско-удбински Кнежевићи никољштаци
« Одговор #13 послато: Мај 02, 2024, 12:01:10 поподне »
Познати су крајишки Кнежевићи Никољштаци R1a-Z280>Y2613>Y2608 са Цвјетнића (Дрвар), мада су они пореклом из Северне Далмације и питање јесу ли у вези са брињско-удбинским. Постоји и неки Кнежевић Никољдан I1-M253 из Доњег Лапца, на 23andMe. Презиме је релативно често, а слава она најчешћа, могуће да су и нешто сасвим треће.
A postoji i koliko se sećam neki testirani iz Korenice  R1a>Z280>Y2613>Y2608.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13213
Одг: Брињско-удбински Кнежевићи никољштаци
« Одговор #14 послато: Мај 02, 2024, 01:18:00 поподне »
A postoji i koliko se sećam neki testirani iz Korenice  R1a>Z280>Y2613>Y2608.

Јесте. Мада је упитно да ли су исти род са овима из Бриња. Није реч о истој миграционој струји:

Prva seoba Srba iz turske Like na krajiško tlo izvršena je 1611. u Brlog. U njoj je sudjelovalo tridesetak rodova, koji su stekli veliki prostor oko staroga grada Brloga i na Gušića polju. Ipak su i iz toga skupa poslije turskoga rašpa izišli mnogobrojni raseljenici i u Liku sve do Gračaca, i u Krbavu, i u Korenicu, a kasnije i u potplješevičku Novoseliju. Između njih vrlo su se dobro razvili Budisavljevići, Drakule ili Drakulići, Kneževići, Mileusnići, Ogrizovići, Price, Vukadinovići i Žakule. Ti su rodovi najviše i sudjelovali u naseljavanju Korenica i Krbave.

Srpsko naselje u Brinju, doseljeno 1638, imalo je 25 rodova, ali je bilo dobro razvijeno sa mnogo porodica. Iz toga skupa izišao je velik broj raselica u sve krajeve Like, razmjerno najveći na tom tlu. Otuda potječu osobito naseljenici na bunićkom i udbinskom zemljištu. Valja u tom skupu kao dobro razvijene rodove istaknuti Kneževiće, Rajačiće, Rapajiće, Smiljaniće i Stanice.

извор: Стјепан Павичић, "Сеобе и насеља у Лици"

На мрежи Grbić

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 226
  • R1A>BY149000>FTA3227
Одг: Брињско-удбински Кнежевићи никољштаци
« Одговор #15 послато: Мај 02, 2024, 02:11:35 поподне »
Јесте. Мада је упитно да ли су исти род са овима из Бриња. Није реч о истој миграционој струји:

Prva seoba Srba iz turske Like na krajiško tlo izvršena je 1611. u Brlog. U njoj je sudjelovalo tridesetak rodova, koji su stekli veliki prostor oko staroga grada Brloga i na Gušića polju. Ipak su i iz toga skupa poslije turskoga rašpa izišli mnogobrojni raseljenici i u Liku sve do Gračaca, i u Krbavu, i u Korenicu, a kasnije i u potplješevičku Novoseliju. Između njih vrlo su se dobro razvili Budisavljevići, Drakule ili Drakulići, Kneževići, Mileusnići, Ogrizovići, Price, Vukadinovići i Žakule. Ti su rodovi najviše i sudjelovali u naseljavanju Korenica i Krbave.

Srpsko naselje u Brinju, doseljeno 1638, imalo je 25 rodova, ali je bilo dobro razvijeno sa mnogo porodica. Iz toga skupa izišao je velik broj raselica u sve krajeve Like, razmjerno najveći na tom tlu. Otuda potječu osobito naseljenici na bunićkom i udbinskom zemljištu. Valja u tom skupu kao dobro razvijene rodove istaknuti Kneževiće, Rajačiće, Rapajiće, Smiljaniće i Stanice.

извор: Стјепан Павичић, "Сеобе и насеља у Лици"
Sve je to ok, možda nisu svi Kneževići prešli u Brinje ,neki su možda ostali na području turske Like i kasnije 1685 se sa Turcima povukli u Bosnu(Bjelajsko polje) odakle su 1692 naseljeni u Oton.
Takav je slučaj sa Grbićima i Brekićima.
Dok se ne testiraju možemo samo da nagadjamo.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5200
Одг: Брињско-удбински Кнежевићи никољштаци
« Одговор #16 послато: Мај 02, 2024, 07:56:20 поподне »
Кнежевић је доста често презиме, још ако уз то иду и најчешће славе типа Никољдан, Јовањдан, веома је тешко испратити те родове.

Ипак, покушаћу да бар на подручју Лике лоцирам главне групе Кнежевића у неком временском пресјеку.

У периоду до аустријског запосједања Лике 1680-тих, на старом крајишком земљишту имамо двије групе Кнежевића:

Кнежевиће у Брињу, који настањују насеља Прокике, Водотеч, Рапајин до, Жуту Локву, ови су насељени са турске територије 1638. године, славе Никољдан
Кнежевиће у Брлогу, који настањују насеља Брлог и Главаце, насељени са турске територије 1611. године, не знам коју славу славе
Треба поменути и Кнежевиће у Плашком и околини, који славе Ђурђевдан, а за које не знам да ли би могли бити у вези са овим брлошким Кнежевићима

По аустријском запосједању Лике 1680-тих, са старог крајишког земљишта неки Кнежевићи насељени су у Лику. По попису из 1712. године у сљедећим насељима:

Бунићко подручје, сеобу предводио капетан Добривој Кнежевић из Лучана код  Бриња
Мутилић, помиње се једна кућа Јована Кнежевића са браћом Ђуром и Радојем (у Ћојлуку и Ондићу), прилично нејасно написано презиме, али то нису преци мутилићких Кнежевића који у Мутилић долазе 1716. године
Ловинац и околина, ово  су католички буњевачки Кнежевићи, од којих ће неки добити племство и касније одселити за Угарску, баруни Кнежевићи

По попису Лике из 1807. године Кнежевићи су присутни у сљедећим насељима:

Бунић и околна насеља: Козјан, Шаламунић
Мутилић
Заклопац (Срб)
плус католички Кнежевићи у Штикади, Ричицама (Грачац) и Боричевцу (Лапац)

По попису Лике из 1819. године Кнежевићи су присутни у сљедећим насељима:

Бунић и околна насеља: Козјан и Шаламунић
Мутилић
Дугопоље (Срб)
плус католички Кнежевићи у Штикади и Ричицама, а јављају се први пут и у Доњем Косињу
од овог пописа први пут се јављају православни Кнежевићи у насељима Широка кула и Јошане. У Широкој кули су бројни чак постоји и Кнежевића варош. У Јошанима Кнежевићи славе Јовањдан. Не знам из којих су насеља могли доселити.

По попису из 1915. Кнежевића је у Лици било у сљедећим насељима:

Бунићка група
Бунић, има их који славе и Никољдан и Јовањдан
Козјан, има их који славе и Никољдан и Јовањдан
Шаламунић, има их који славе и Никољдан и Јовањдан

Мутилићка група
Мутилић, славе Никољдан
Ребић, славе Никољдан
Удбина, славе Никољдан

Брлошка група
Брлог, не знам славу
Главаце (Оточац), не знам славу

Брињска група
Прокике(Бриње), претпостављам да славе Никољдан
Рапајин кланац (Бриње), претпостављам да славе Никољдан
Водотеч (Бриње), претпостављам да славе Никољдан
Жута Локва (Бриње), претпостављам да славе Никољдан

Непознато којој групи припадају:
Дугопоље (Срб), не знам славу
Купирово (Срб), не знам славу
Јошани, славе Јовањдан
Широка Кула, славе и Јовањдан и Никољдан

Буњевачка група
Госпић, католици
Д.Косињ, католици
Синац, католици
Граб (Грачац), католици
Штикада (Грачац), католици
Ричице (Ловинац), католици
Боричевац (Лапац), католици
Днопоље (Лапац), католици
Ораовац (Лапац), католици
Међудражје (Заваље), католици
Ваганац (Л.Петрово село), католици

Овдје треба поменути да је у ратовима 1790-тих било на подручју Лике пребјега Кнежевића из Очигрија, Цвјетнића, Добросела (Лапац). Није искључено да неки од Кнежевића у околини Срба потичу од ових. Значи, Кнежевићи никољштаци R1a-Y2608, нису директно повезани са брињско-удбинским Кнежевићима никољштацима, али никад не треба искључити могућност неке даље везе, из периода 16-17. вијека нпр.
« Последња измена: Мај 02, 2024, 07:58:23 поподне drajver »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5200
Одг: Брињско-удбински Кнежевићи никољштаци
« Одговор #17 послато: Мај 03, 2024, 11:22:12 пре подне »
Како сам већ поменуо, Надеждин је приликом свог боравка у Мутилићу од самих Кнежевића сакупио доста материјала о поријеклу овог рода. Све оно што је сакупио објавио је већ наредне 1842. године у Одеси у публикацији под називом "Род Књажевича". Ту се налази и читав раније помињани опис пута у Лику од 1841. године, као и и својеврсна предруска историја рода Књажевича. Надеждин почиње нашироко, описујући историју па и природне карактеристике Лике и Срба у њој. Јасно је зашто то чини на такав начин. Публикација је намјењена Књажевичима у самој Русији, који о нашим крајевима знају веома мало.

Ова књижица доступна је на мрежи на сљедећем линку https://viewer.rsl.ru/ru/rsl01003542203?page=5&rotate=0&theme=white

насловна страна Надеждинове публикације са руским грбом Књажевича


Највреднији је дио публикације управо оно што је Надеждин сакупио на самом терену, тј. оно што је чуо од самих Кнежевића о њиховом поријеклу. На основу података које су му они прилично исцрпно саопштили Надеждин је израдио прилично велико и детаљно родословно стабло.



Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5200
Одг: Брињско-удбински Кнежевићи никољштаци
« Одговор #18 послато: Мај 03, 2024, 12:12:39 поподне »
По записима Надеждина сјећање Кнежевића допире до године 1716. године када двојица браће, Илија и Радивој Кнежевић из Бриња (тачније брињског насеља Прокика), синови Урошеви, долазе у Мутилић и купују комаде земље од католика Портнера и Вукасовића.

Подручје Удбине и Мутилића Аустријанци су заузели већ 1689. године и у складу са колонизаторском политиком, населили су у Мутилићи католике и православне са старог крајишког земљишта. Православни насељеници долазили су управо из околине Бриња, а предводио их је кнез Вук Галовић. Приликом заузимања Удбине истакао се харамбаша Маријан Кнежевић, који је и погинуо том приликом. Надеждин за овог Маријана претпоставља да је могао бити повезан са мутилићким Кнежевићима, јер се лично име Маријан и касније јавља у њиховим родословима, али сами Кнежевићи му нису поменули ту везу. У попису Лике 1712. године помиње се једно домаћинство Кнежевића којег чине браћа Јован, Ђуро и Радоје у Ондићу и Ћојлуку (тада дио Мутилића), али то нису Кнежевићи које касније налазимо у Мутилићу.

И сам Надеждин шпекулише о даљем поријеклу Кнежевића, помиње Херцеговину, повезује их са Кнежевићима Крушевићима из Качићивих пјесама, чак поставља и питање да ли су сви Кнежевићи истог поријекла. Он зна и за Кнежевиће католике у околини Грачаца, али и Кнежевиће на Кордуну. Међутим, то су све Надеждинова размишљања и истраживања, не и оно што су му сами Кнежевићи саопштили. За Кнежевиће у Брињу, Надеждин исправно закључује да су тамо присутни већ у 17. вијеку.

Из других извора видјели смо да су брињски Кнежевићи могли бити дио сеобе из 1638. године. Својеврсну потврду видимо у списку војника из 1657. године, када се у међу срспким војницима Брињанима појављује и име Петра Кнежевића.

Оно гдје се може говорити о приличној поузданости јесте име најстаријег претка Уроша о којем су му саопштили Кнажевићи у Мутилићу и долазак двојице браће Илије и Радивоја 1716. године у Мутилић. Стабло је од тог момента прилично прецизно. Надеждин исправно размишља да је разлог доласка Кнежевића у Мутилић могао бити тај што су тамо већ имали познанике, можда и сроднике, који су се населили нешто раније. Мутилић и јесте насељен управо брињском струјом становништва.

Даље, Надеждин набраја појединце из породичног стабла, са краћим освртом на њихове судбине.

Руска грана Кнежевића, тј. њихов родоначелник Максим Дмитриевич потиче од Радивоја. Директна линија је Урош-Радивоје-Дмитар-Максим. Најстарији предак Урош би требао дакле бити рођен око 1660. године у Брињу, Радивоје крајем 17. вијека такође у Брињу, док су Максим и отац му Дмитар рођени у Мутилићу. Занимљиво је да је син Максимовог брата Симе који је остао у Лици, нестао у Русији као Наполеонов војник. Дакле у рату 1812. године, било је Кнежевића са обе стране фронта.

Из Илијине гране Надеждин помиње два брата Илију и Филипа који су били капетани и који су учествовали у бици код Добросела (Лапац) од 27. маја 1789. године, гдје је, како пише Надеждин, 1500 Личана и Оточана задржавало продор 10.000 Турака. Син овог капетана Илије био је мајор Мато Кнежевић који је био почетком 19. вијека биоградоначелник Панчева.

Један од Кнежевића, фелдфебел Радивоје учествовао је у Вукасовићевој мисији у Црној Гори 1780. године.

Надеждин помиње и податак да је Максим Дмитриевич у Русију отишао са неким свештеним лицем, и сумња да би тај свештеник могао бити Пахомије Кнежевић, епископ арадски 1770-1784. године, за којег претпоставља да је такође сродник Кнежевића.

То би било у најкраћем што је Надеждин том приликом успио скупити, а да је мање више поуздано.