Светски ДНК месец 2021

[Небојша]

113. Курбалија, Јовањдан, Стрмица, Книн

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује три карактеристичне вредности - повишене 15 на DYS19 и 22 на DYS635 и снижену 16 на DYS576. Последње две вредности дели са више тестираних на пројекту, док вредност DYS19=15 дели са Тешмановићем из Јасенице код Зворника, Трифковићем из Бијељине, једним тестираним из херцеговачког подухвата који је пореклом из Пиве и једним тестираним са САНУ истраживања пореклом из околине Богатића. Тестирани са САНУ истраживања слави Никољдан, а сви остали набројани Јовањдан. Упитно је да ли ова вредност указује на неку ближу генеалошку везу поменутих са Курбалијом, пре свега због географске удаљености, мада није искључено. С обзиром да је Тешмановић урадио СНП тестирање и припада нижој подграни Y89317, Курбалија би могао код YSEQ лабораторије да провери да ли је позитиван на овај СНП:

https://www.yseq.net/product_info.php?currency=EUR&products_id=108214&osCsid=16812ad11ab79188bf06087b3aff3257

Тестирани није оставио податке о даљем пореклу. Саво Накићеновић у свом раду "Книнска крајина" из 1920. године наводи 12 кућа Курбалија у Стрмици са славом Јовањдан. Ако неко има још података о пореклу Курбалија, нека слободно допише.

https://www.poreklo.rs/2012/06/03/poreklo-prezimena-selo-strmica-knin/

Веома ретко презиме, убедљиво најзаступљеније у Стрмици крај Книна. Било је неких Курбалија E-V13 на FTDNA. Како презиме постоји и на подручју Славоније, могуће да је реч о тамошњим Курбалијама.

Један статистички податак, од последњих 36 тестираних из Крајине, на хаплогрупу N2-P189.2 одлази чак 17.1%.

[Филипчић]

132. Мишковић, Срђевдан, Борач, Кнић, R1b>U152>Z193>BY3654

Захваљујући дубинском тестирању активног члана ”Порекла”, позната нам је тачна грана којој припадају Мишковићи, у којој се за сада налазе са Западноевропљанима.

Хаплотипови двојице до сада тестираних Мишковића се разликују на два маркера, на 576 на којем новотестирани Мишковић има вредност 18 за разлику од 19 код претходника, односно 439 где има 11 за разлику од 12 код претходно тестираног Мишковића.

У селу Борач у Гружи, под Јешевцем, налазе се остаци средњевековног града Борча. Мишковићи су у Борчу поуздано живели од Кочине Крајине. У предању се помиње да су са још неколико фамилија са славом Срђевдан у Борач наводно дошли из Васојевића, са родовским надимком ”Лутовци”.

https://www.poreklo.rs/2015/01/24/poreklo-prezimena-selo-borac-knic/

Нови тестирани, Радован Мишковић се налази на супротној страни породничног стабла у односу на мене.
У тефтеру пореских глава из 1835. и 1839. у селу Борач, уписана су браћа Илија (Радованов предак) и Глигорије (мој предак) Марковић:
https://www.poreklo.rs/2018/03/10/tefter-poreskih-glava-sela-borac-iz-1835-godine/

Дакле наш заједнички предак (Јосип?) је живео пре нешто више од 200 година.
Приликом једне од посета историјском архиву у Крагујевцу, у црквеној матичној књизи рођених из 1837., на више места проналазим и Илију и Глигорија (Глиша) уписане као очеве својој деци. Приметио сам такође и да су некад уписан као Мишковић а некад као Марковић док за Глигорија некад пише Глишо. Кумови су им били Теодор и Павле Пантелић из Црнуће.

Неколико примера из архива:

Илијин син, Стеван:


Крштеница мог чукун деде Марка (отац Глишо Марковић):


Крштеница Марковиг брата Сретена (отац Глигорије Мишковић):


Такође у Илијиној умрлици стоји презиме Марковић:


 
Остаје ми да прилико следеће посете архиву детаљно погледам најстарију књигу умрлих где бих можда нашао још података.

Сликао сам нпр умрлицу где пише Мато Мишковић, међутим такав се не налази на мом породичном стаблу које опет не мора бити потпуно тачно:


Треба напоменути да у Борчу постоји још једна породица Марковић која слави Срђевдан и било би ми корисно да сазнам њихову хаплогрупу.

Сада када сам утврдио истородност Мишковића из Борча, како бих ухватио неку везу, план је да тестирам неке породице из Горобиља и Лиса код Пожеге, а које славе Срђевдан. Такође Јоксимовиће који су из Д.Трепче код Чачка и било би интересантно утврдити хаплогрупу неких родова из Мораче које славе исту славу.
Ето толико од мене за сад.

[Clavdivs]

117. Зељковић, Ђурђевдан, Доња Подгорја, Мркоњић Град

Припада хаплогрупи I1-Z63, односно њеној грани PH220. Од претходно тестираног Зељковића из Доњих Бараћа се разликује на два од 23 упоредива маркера, тако да нема сумње да су истог порекла.

О пореклу Зељковића је више речи било овде:

74. Зељковић, Ђурђевдан, Доњи Бараћи, Мркоњић Град

Припада хаплогрупи I1-Z63, односно њеној грани PH220. Блиски су му тестирани који такође славе Ђурђевдан: Миличић из Подосоја (Шипово) и Ђукић из Ђукића (Шипово), од којих се разликује на 2 од 23 упоредива маркера и Лекић из Шеховаца (Мркоњић Град), од кога се разликује на 3 од 23 упоредива маркера.

О пореклу Зељковића је више речи било на овој теми: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5186.0;nowap

[Clavdivs]

124. Јевтић, Никољдан, Бујачић, Ваљево

Припада хаплогрупи I1-M227, односно њеној српској подрграни BY169301. На 17 упоредивих маркера има потпуно поклапање са Остојићем из Срезојеваца (славе Томиндан) и једним тестираним из Драгачева, који такође слави Никољдан. Од осталих тестираних најближи му је Даријевић из Старих Бановаца, који такође слави Никољдан (разликују се на једном од 23 упоредива маркера).

О пореклу Јевтића Љуба Павловић бележи следеће:

Јевтићи: Најстарија породица по досељењу су Јевтићи, некад најјача и најмногобројнија породица, данас представљена са само 3 куће и то слабе и нејаке. И од ове породице многе куће су замрле. Јевтићи су се доселили у почетку 17. века из Дрекаловића у Кучима, због крве освете. Они су до скора имали највеће и најбоље делове сеоског имања. Славе Никољдан.

[Ojler]

154. Аврамовић, Никољдан, Челебићи, Коњиц

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује карактеристичне вредности: 19=17, 456=16. Најближи на пројекту му је Брујић из околине Вргинмоста. Имају две разлике на упоредива 23 маркера и деле карактеристичне вредности горе наведене. Славе различите славе.

Тестирани је навео да су Аврамовићи пореклом са Дурмитора, одакле су у Челебиће дошли средином 18. века.

Мислим да би Аврамовићи лако могли припадати роду означеном са Е4 у табели СДНКП.

[Иван Вукићевић]

156. Тубић, Савиндан, Крстац, Сјеница, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Припада роду Вранешана - савинштака, односно роду Д у табели СДНКП.
Хаплотип тестираног поседује повишену вредност DYS456=18, док је остатак хаплотипа истоветан модалном хаплотипу овог рода.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу. Тубића има у више села у околини Сјенице.

[Иван Вукићевић]

160. Рапајић, Јовањдан, Крбавица, Кореница, E-V13>Z5018>S2979>L241

Најближе поклапање има са Рапаићем (који нема слово Ј у презимену) из истог места, од кога се разликује на два маркера. Деле карактеристичне вредности маркера DYS389ii=32, DYS549=13 и DYS533=11 и груписани су у род Ж у табели СДНКП.

Породица тестираног Рапајића нема предање о даљем пореклу.
Претходно тестирани Рапаић је навео у упитнику да су се у Крбавацу доселили између 1550. и 1580. године, као и да припада ужој грани Корадића.

Рапаића има и околини Бриња у Лици, где су се доселили 1639. године са подручја које је тада било под турском окупацијом.

[Иван Вукићевић]

174. Хаџић, нема славу, Гујиће, Тутин, E-V13>Z5017>Z16988>BY105970

Припада роду Климената. Поседује карактеристичну вредност маркера YGATAH4=9, док је модална вредност код Климената на овом маркеру 11. Све остале вредности маркера које поседује хаплотип Хаџића су модалне за овај род.

Тестирани је навео да Хаџићи потичу из Црне Горе или Албаније. С обзиром да роду Климената припадају и Хаџићи из Балотића код Рожаја, није искључено да поптичу од њих. У сваком случају, овим резултатом је утврђено да даљим пореклом потичу из Климената у Малесији.

[Милош]

Мислим да би Аврамовићи лако могли припадати роду означеном са Е4 у табели СДНКП.

У праву си, могли би припадати овом роду, због славе, карактеристике 456=16, а и због целокупног хаплотипа...

[Војиновић Марко]

174. Хаџић, нема славу, Гујиће, Тутин, E-V13>Z5017>Z16988>BY105970

Припада роду Климената. Поседује карактеристичну вредност маркера YGATAH4=9, док је модална вредност код Климената на овом маркеру 11. Све остале вредности маркера које поседује хаплотип Хаџића су модалне за овај род.

Тестирани је навео да Хаџићи потичу из Црне Горе или Албаније. С обзиром да роду Климената припадају и Хаџићи из Балотића код Рожаја, није искључено да поптичу од њих. У сваком случају, овим резултатом је утврђено да даљим пореклом потичу из Климената у Малесији.

Да ли је могуће да су појединци из племена Климената албанског порекла, и ако јесте, како је дошло до "посрбљивања"? И да ли може јасно да се каже која су црногорска и албанска племена српска а која албанска? Верујем да је било асимилације с обе стране, а обе стране прихватају себи племена као што су Кучи, и породице нпр. Кастриоти, Аријанити,...(такође ако је могуће нешто о њима да се каже?)

[Иван Вукићевић]

Да ли је могуће да су појединци из племена Климената албанског порекла, и ако јесте, како је дошло до "посрбљивања"? И да ли може јасно да се каже која су црногорска и албанска племена српска а која албанска? Верујем да је било асимилације с обе стране, а обе стране прихватају себи племена као што су Кучи, и породице нпр. Кастриоти, Аријанити,...(такође ако је могуће нешто о њима да се каже?)

Под "посрбљивањем" се обично мисли и на прелазак на православље, а до сада имамо само једног тестираног (чији резултат још увек није објављен) који је православне вере, а да припада овом роду.

Имамо тему о Климентима, где има доста корисних података, између осталог и о томе како су њихови досељеници у Рашкој области временом преузели језик од муслимана српског порекла: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3761.0

[Бранко Поповић]

Да поменем још један резултат E-V13 са 23andMe, који може бити у вези са овом групом E-PH1173, пре свега са тестиранима из Западне Србије (Св. Врачи). У питању су Драгачевци E-V13 (Св. Врачи) из Обреновца. За Драгачевце из тог краја се каже да су досељени у другој половини 18. века из Драгачева (Каона, Лучани).

Да, изгледа да постоји веза, јер и Драгачевци из Обреновца и Властелице из Липнице код Чачка имају исто предање о пореклу од Кнежевића из села Властељице у Драгачеву. Кнежевићу су један од најстаријих родова у овој области и имају предање да је по њима основано село у којем се налазе и да су племићког порекла. Иначе Кнежевићи су у том селу од пре Косовског боја.
Оно што сам ја уочио јесте да се родови који славе Ђурђиц са хаплогрупом Е-РН1173 налазе у Јадру и Рађевини и то само у селима Југовићи, Горња и Доња Бадања, у осталим селима чини ми се да нема староседелачких родова који имају ову хаплогрупу. Али мислим да се ова хаплогрупа и слава може наћи код староседелачких родова у Поцерини пре свега у селима Поцерски Метковић, Волујац, Двориште и Грушић. Мислим да је у тим селима ово најразвијенији род, али нема података о тим селима на пројекту. Такође у овим селима има доста досељеничких родова који славе Ђурђиц, али по доступним подацима ови родови воде порекло од села Јабучје код Лајковца за које је утврђено да припадају хаплогрупи I.

[Kalajdzic1]

152.  Калајџић, Ђурђевдан, Ивица, Љубиње

Припада хаплогрупи I2-PH908. Главну карактеристику коју има је врло ретка вредност YGATAH4=9. Свакако му је најближи Вртикапа из истог места и са истом славом. Деле споменуту карактеристичну вредност. Имају три разлике на упоредива 23 маркера.

За Вртикапе, Калајџиће и Ђулабије из Ивица се сматра да су од средњовекивних Ненковића. Њихов центар је био у Ивици. Они су се у једном моменту издвојили из влаха Бурмаза. У изворима је познат њихов родоначелник Ненко Крајсалић.

Иначе ову карактеристичну вредност деле и са Авдаловићима, који припадају подграни BY173308 (BY173300), па је могуће и да Калајџићи и Вртикапе  припадају тој подграни.

Da li ppostoji mogucnost da Kalajdzici vode poreklo i od Vojvode Milese Mandica?

[Wolf Sagash]

Da li ppostoji mogucnost da Kalajdzici vode poreklo i od Vojvode Milese Mandica?

Vjerovatno potiču od katunara Miliše Bogišića

[Romanijski]

Vjerovatno potiču od katunara Miliše Bogišića

 Нема шансе да потичу од Милише Богишића. Та лоза је Г2....  Окиљевићи и неколико презимена која су потекла од њих.

[Kalajdzic1]

Haplogrupa - I2-Y3120 > I2-PH908
Slava - Djurdjevdan
Mesto porekla - Selo Ivica, kod Ljubinja, Bosna i Hercegovina


Prema nekim izvorima, porodica Kalajdžić imala je dva ogranka. Zbog starog zanata – kalajisanja, kojim se bavio jedan deo porodice, prozvaše ih Kalajdžići.


Po predanju, jedan ogranak pripadao je većem plemenu – Maleševići, koji vode poreklo od Maleše Mandića, iz Drobnjaka (rođen u XIV veku), uglednog vojvode koji je uživao poverenje kneza Lazara zbog prolivene krvi i odane službe narodu i knezu, te je imao brojne povlastice.

http://www.malesevci.rs

Drugi deo ogranka porodice Kalajdžić poreklom je od Nenkovaca (Vlasi, Nenkovići), izumrlog plemena, koje se u srednjevekovnim knjigama pominje kao
katun „Burmazi”. Poznata razvojna linija počinje 1376. godine s Katunarom Krajslavom Mrđenovićem. Glavna veza u njihovom daljnjem postojanju je njegov sin Nenko Krajsalić (1398-1436). Katunar koji je dao ime Nenković. Naslednik mu je Miliša Nenković (1438). Sedamdesetih godina 15. veka braća Katuni Miliša i Radič Bogišić pripadali su vlastima Nenković. Spisi takođe kažu da je njihov rodonačelnik, Nenko Krajsalić (1398 – 1436), svoju familiju nastanio u Ivici, malenom mestu, koje je ime dobilo po svom ivičnom položaju i dan danas postoji u ljubinjskoj opštini, podeljeno na Donju i Gornju Ivicu. Današnje stanovništvo, međutim, uglavnom je doseljeničko, a samo Vrtikape, Ćulabije i Kalajdžići pričaju da vode porijeklo od izumrlih Nenkovaca

Na osnovu dosadašnjih istraživanja, ovo je rodoslov koji sam uspeo da sklopim:
Otac: Dragan Kalajdžić, Beograd, rođen 1950.
Deda: Slavko Kalajdžić, rođen u Uroševcu, 1927-2014 (preminuo u Beogradu)
Pradeda: Cvetko Kalajdžić, rođen u selu Ivice, kod Ljubinja, blizu Mostara, 1880 -.. (nosilac Albanske spomenice, posle rata se doseljava na Kosovo, selo Nasip gde je i preminuo)
Čukundeda: Jovan Kalajdžić, rođen u selu Ivice, kod Ljubinja, blizu Mostara (imao je 5 dece, Cvetko, Obren ( 1875 – 1945, preminuo u zatvoru u Sojevo ), Obren, Mitar, Stanisa I Milica). Ozenjen za Stanu Vrtikapu

Dodao bih da sam podatke pronasao u crkvenim knjgama koje se cuvaju u Crkvi Rođenja Presvete Bogorodice u Ljubinju

[Ojler]

Haplogrupa - I2-Y3120 > I2-PH908
Slava - Djurdjevdan
Mesto porekla - Selo Ivica, kod Ljubinja, Bosna i Hercegovina


Prema nekim izvorima, porodica Kalajdžić imala je dva ogranka. Zbog starog zanata – kalajisanja, kojim se bavio jedan deo porodice, prozvaše ih Kalajdžići.


Po predanju, jedan ogranak pripadao je većem plemenu – Maleševići, koji vode poreklo od Maleše Mandića, iz Drobnjaka (rođen u XIV veku), uglednog vojvode koji je uživao poverenje kneza Lazara zbog prolivene krvi i odane službe narodu i knezu, te je imao brojne povlastice.

http://www.malesevci.rs

Drugi deo ogranka porodice Kalajdžić poreklom je od Nenkovaca (Vlasi, Nenkovići), izumrlog plemena, koje se u srednjevekovnim knjigama pominje kao
katun „Burmazi”. Poznata razvojna linija počinje 1376. godine s Katunarom Krajslavom Mrđenovićem. Glavna veza u njihovom daljnjem postojanju je njegov sin Nenko Krajsalić (1398-1436). Katunar koji je dao ime Nenković. Naslednik mu je Miliša Nenković (1438). Sedamdesetih godina 15. veka braća Katuni Miliša i Radič Bogišić pripadali su vlastima Nenković. Spisi takođe kažu da je njihov rodonačelnik, Nenko Krajsalić (1398 – 1436), svoju familiju nastanio u Ivici, malenom mestu, koje je ime dobilo po svom ivičnom položaju i dan danas postoji u ljubinjskoj opštini, podeljeno na Donju i Gornju Ivicu. Današnje stanovništvo, međutim, uglavnom je doseljeničko, a samo Vrtikape, Ćulabije i Kalajdžići pričaju da vode porijeklo od izumrlih Nenkovaca

Na osnovu dosadašnjih istraživanja, ovo je rodoslov koji sam uspeo da sklopim:
Otac: Dragan Kalajdžić, Beograd, rođen 1950.
Deda: Slavko Kalajdžić, rođen u Uroševcu, 1927-2014 (preminuo u Beogradu)
Pradeda: Cvetko Kalajdžić, rođen u selu Ivice, kod Ljubinja, blizu Mostara, 1880 -.. (nosilac Albanske spomenice, posle rata se doseljava na Kosovo, selo Nasip gde je i preminuo)
Čukundeda: Jovan Kalajdžić, rođen u selu Ivice, kod Ljubinja, blizu Mostara (imao je 5 dece, Cvetko, Obren ( 1875 – 1945, preminuo u zatvoru u Sojevo ), Obren, Mitar, Stanisa I Milica). Ozenjen za Stanu Vrtikapu

Dodao bih da sam podatke pronasao u crkvenim knjgama koje se cuvaju u Crkvi Rođenja Presvete Bogorodice u Ljubinju

Између хаплотипа Калајџића и хаплотипова других херцеговачких братстава која имају предање о пореклу од Малешеваца постоји једна битна разлика, а то је веома ретка вредност маркера YGATAH4=9, коју Калајџићи деле са Вртикапама.   

[Wolf Sagash]

Haplogrupa - I2-Y3120 > I2-PH908
Slava - Djurdjevdan
Mesto porekla - Selo Ivica, kod Ljubinja, Bosna i Hercegovina


Prema nekim izvorima, porodica Kalajdžić imala je dva ogranka. Zbog starog zanata – kalajisanja, kojim se bavio jedan deo porodice, prozvaše ih Kalajdžići.


Po predanju, jedan ogranak pripadao je većem plemenu – Maleševići, koji vode poreklo od Maleše Mandića, iz Drobnjaka (rođen u XIV veku), uglednog vojvode koji je uživao poverenje kneza Lazara zbog prolivene krvi i odane službe narodu i knezu, te je imao brojne povlastice.

http://www.malesevci.rs

Drugi deo ogranka porodice Kalajdžić poreklom je od Nenkovaca (Vlasi, Nenkovići), izumrlog plemena, koje se u srednjevekovnim knjigama pominje kao
katun „Burmazi”. Poznata razvojna linija počinje 1376. godine s Katunarom Krajslavom Mrđenovićem. Glavna veza u njihovom daljnjem postojanju je njegov sin Nenko Krajsalić (1398-1436). Katunar koji je dao ime Nenković. Naslednik mu je Miliša Nenković (1438). Sedamdesetih godina 15. veka braća Katuni Miliša i Radič Bogišić pripadali su vlastima Nenković. Spisi takođe kažu da je njihov rodonačelnik, Nenko Krajsalić (1398 – 1436), svoju familiju nastanio u Ivici, malenom mestu, koje je ime dobilo po svom ivičnom položaju i dan danas postoji u ljubinjskoj opštini, podeljeno na Donju i Gornju Ivicu. Današnje stanovništvo, međutim, uglavnom je doseljeničko, a samo Vrtikape, Ćulabije i Kalajdžići pričaju da vode porijeklo od izumrlih Nenkovaca

Na osnovu dosadašnjih istraživanja, ovo je rodoslov koji sam uspeo da sklopim:
Otac: Dragan Kalajdžić, Beograd, rođen 1950.
Deda: Slavko Kalajdžić, rođen u Uroševcu, 1927-2014 (preminuo u Beogradu)
Pradeda: Cvetko Kalajdžić, rođen u selu Ivice, kod Ljubinja, blizu Mostara, 1880 -.. (nosilac Albanske spomenice, posle rata se doseljava na Kosovo, selo Nasip gde je i preminuo)
Čukundeda: Jovan Kalajdžić, rođen u selu Ivice, kod Ljubinja, blizu Mostara (imao je 5 dece, Cvetko, Obren ( 1875 – 1945, preminuo u zatvoru u Sojevo ), Obren, Mitar, Stanisa I Milica). Ozenjen za Stanu Vrtikapu

Dodao bih da sam podatke pronasao u crkvenim knjgama koje se cuvaju u Crkvi Rođenja Presvete Bogorodice u Ljubinju

Prađed vam se zvao Ćetko

[Лука]

140. Остојић, Аранђеловдан, Придворица, Шавник

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045, роду Дробњака. Има доста блиских поклапања са осталим припадницима FGC22045 гране на пројекту, мада ни једно потпуно.

О Остојићима односно о њиховом пореклу је у литератури забележено:

Постоје двије верзије у овом братству о поријеклу Остојића. По једној они су од одиве Јакшића, која је била удата негдје у Бјелопавлићима, гдје је рано остала удовица, па са својим малољетним сином који се звао Остоја, ваљда по томе што је остао послије очеве смрти, дође у род у Придворицу код Јакшића, гдје Остоја одраста, а његове потомке по њему прозваше Остојићи. По другој верзији, коју заступају неки из овог братства, Остојићи воде поријекло од Митра Јакшића који је имао надимак Остоја и у почетку су живјели у Придворици, одакле се Митар, звани Остоја, са синовима попа Јакше Мандића, преселио на Језера средином 18. вијека. Митрови потомци, по његовом надимку Остоја, узеше презиме Остојићи.

Предање о пореклу из Бјелопавлића је свакако нетачно.

[Лука]

142. Јанковић, Никољдан, Грабовица, Шавник

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045, роду Дробњака. Јанковић најближе поклапање има са Добриловићем из Соколовића код Сокоца, потпуно се поклапају на 23 упоредива маркера. Деле нешто ређу вредност 21 на маркеру 448.

О Јанковићима односно о њиховом пореклу је у литератури забележено:

Јанковићи су огранак Добриловића. Своје садашње презиме добили су по Јанку Добриловићу, сину попа Маринка. Јанко је био истакнути јунак и борац против Турака. Објесио га је Мехмед-паша Скопљак на Пушини, 1805. године, јер се истицао у борбама против Турака и учествовао у устанку Дробњака 1805. године. Од Марка остану синови Сава, Тривко, Марко и Видак, преселе се из Комарнице у Грабовицу на своје катуне и ту се прозову Јанковићи. Тривко је био познати хајдук и налазио се у чети Гаврила Шибалије; погинуо је у околини Пљеваља у борби с Турцима. Од овог братства је познат официр Марко, који се истакао у балканским и Првом свјетском рату.

Судећи по подацима из литературе, ближа повезаност Јанковића и Добриловића је очекивана.