Аутор Тема: Културна дешавања која не смете пропустити  (Прочитано 37135 пута)

Ван мреже Панић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 253
  • y: I1-M227, mt: H2a1c
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #120 послато: Октобар 21, 2021, 10:03:20 поподне »
Снимак предавања од 14.10.2021.
Винчански знаци у топологији писма (недостаје првих 12 минута)
https://drive.google.com/file/d/1ZVi5Pm3oQ1tiMbzJN_biVaniLWzYF7CE/view?usp=sharing

Снимак предавања од 21.10.2021.
Етничка слика Балкана на праву првог миленијума Нове ере
https://drive.google.com/file/d/1taLV10WH77huq5LGTuraNGLfhHHhOA7i/view?usp=sharing

Снимци су само звучни.

Браво мајсторе!
Столећима је мој род крш оро
и поповао или кметовао

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #121 послато: Октобар 22, 2021, 12:11:56 пре подне »
Браво мајсторе!

Биће тога још  :)

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #122 послато: Октобар 25, 2021, 08:59:43 поподне »


https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2021/09/Opisi-predavanja-i-biografije-predavaca-1.pdf
Цитат
Сви балкански народи, па и Срби, имају теорије да су они најстарији народ. Најчешће
такве теорије шире људи који о историји нешто знају, али не довољно, па повезивањем
неких чињеница, а више домишљањем, склапају теорије, које лако налазе присталице
међу онима који се осећају угроженим од других. Све оно што немају у животу такви
људи налазе у „светлој“ далекој прошлости. Проф. др Радивој Радић, у свом
предавању Да ли су Срби народ најстарији (28. октобар 2021) даје преглед и тумачење
таквих појава у нашој историографији, али више у публицистици.
https://www.sanu.ac.rs/predavanje-prof-dr-radivoja-radica-da-li-su-srbi-narod-najstariji/
Цитат
Наслов овог предавања је у тесној вези са синтагмом Срби…народ најстарији која попут еха већ најмање три деценије одјекује како широм српских земаља, тако и међу Србима у расејању. Реч је о наслову књиге Олге Луковић Пјановић која је код српских псеудоисторичара, па и неких делова нашег друштва, досегла култне размере. Живимо у веку у коме је поверење у научни метод ако не ишчезло, а оно барем доживело дубоку кризу. Ту је и жеља за свеопштим негирањем која је нарасла до неслућених размера. Савремени човек је склон да верује у нешто што је занимљивије, загонетније или тајанственије од научне истине. Данашња публика је спремна да истинитости историје претпостави интригантност приче, што значи да ће лакше поверовати у занимљиву и обавезно тајанствену и завереничку приповест него у обичну историјску истину. Када је у питању „образлагање“ тезе Срби…народ најстарији, могло би се рећи да у најмању руку постоје три камена-темељца на којима се заснива или се подупире теза о древности српског народа. Док први почива на олаком поигравању са лингвистиком, други уважава нетачну тезу да су Срби староседеоци на Балканском полуострву и да никакве сеобе није било, а трећи за упориште има фамозни тзв. српски календар који старином наводно сеже у време око 5.500 година пре Христа. У овом прилогу ће бити указано на произвољна тумачења, непоштовање елементарне научне методологије, заблуде, и, у крајњој линији, незнање оних који истрајавају на поменутим теоријама о неизмерној старини српског рода.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #123 послато: Октобар 25, 2021, 09:01:53 поподне »
http://www.galerija73.com/dogadjaj/tribina-beograd-za-pocetnike-gost-marko-aleksic-arheolog
Цитат
Захваљујући новим археолошким истраживањима Марко Алексић упознаће нас са првим, по имену познатим српским кнезом Дерваном и земљи Бојки, настанку титуле жупана, древним словенским насељима са остацима паганских храмова.

Изузетно важна ископавања откривају владарску палату на тлу Србије из 8. века, која представља најранију познату такву грађевину у словенском свету, или више цркава знатно старијих од Рашке епископије, што показује да су Срби прихватили хришћанство раније него што се то до сада веровало и да су се ту налазили први познати хришћански храмови међу Словенима. Видећемо историјске карте и илустрације значајних археолошких налаза, грађевина, утврђења и насеља најстарије српске државе.

Језиком историјске и археолошке науке Марко Алексић, аутор књиге “Српске земље пре Немањића”, која је већ постала бестселер и историјски класик откриће нам узбудљиву причу о српском најранијем националном путовању.

Наиме, у периоду од 7- 10. века, на рушевинама античког света израстају темељи Европе какву данас познајемо, преламају се кључни догађаји за њену историју, а на нашим просторима рађа се један нов свет. Словенска племена се шире и крећу ка југоистоку Европе, а међу њима се врло рано издваја име Срба. Наши преци отпочели су епско путовање од реке Лабе на истоку данашње Немачке које се после више од 1500 километара завршило у околини Солуна, да би се затим трајно населили на Балкану.

На ово узбудљиво и тајанствено историјско путовање можете се укрцати последњег петка у октобру - 29.10 у 19:00 часова у Галерији `73, својеврсном храму културе на Бановом брду, који је ове године добитница најпрестижније националне награде за допринос култури за читаву Србију - "Златни беочуг".

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #124 послато: Октобар 28, 2021, 12:54:21 поподне »
Звучни снимак данашњег предавања у САНУ (28.10.2021.)
Да ли су Срби народ најстарији?

https://drive.google.com/file/d/1-t1LhkGvtLxNvsl0CVG1pURHXINvCPsU/view?usp=sharing

Пренос је нажалост обиловао техничким сметњама, прекидима, понегде су се дешавала и понављања.

Само предавање је веома садржајно, пуно чињеница и јасних поређења науке и чињеница са једне и неких гласно рекламираних ствари са друге стране.

Пре почетка предавања је најављено да ће сва предавања овог циклуса бити објављена у издању САНУ у првој половини следеће године.

Следеће предавање неће бити у следећи четвртак, него нешто касније, у понедељак, за десетек дана.
« Последња измена: Октобар 28, 2021, 12:56:07 поподне Platin »

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 623
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #125 послато: Октобар 28, 2021, 04:10:33 поподне »
Звучни снимак данашњег предавања у САНУ (28.10.2021.)
Да ли су Срби народ најстарији?

https://drive.google.com/file/d/1-t1LhkGvtLxNvsl0CVG1pURHXINvCPsU/view?usp=sharing

Пренос је нажалост обиловао техничким сметњама, прекидима, понегде су се дешавала и понављања.

Само предавање је веома садржајно, пуно чињеница и јасних поређења науке и чињеница са једне и неких гласно рекламираних ствари са друге стране.

Пре почетка предавања је најављено да ће сва предавања овог циклуса бити објављена у издању САНУ у првој половини следеће године.

Следеће предавање неће бити у следећи четвртак, него нешто касније, у понедељак, за десетек дана.

Може ли се знати шта су председнику академије поклонили чланови удружења "Милош Милојевић" из Црне Баре на почетку предавања? )  Колико сам чуо - реч је о неком предмету из Борче, не из Бојке...

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #126 послато: Октобар 28, 2021, 07:45:41 поподне »
Може се знати  :)

Личило је на некакав букет, можда не баш цвећа, али некакве биљке су биле сасвим сигурно. Можда неколико њих, повезаних, једно 70цм дужине.

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 623
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #127 послато: Октобар 28, 2021, 08:39:17 поподне »
Хвала! Узгред, не знам зашто је то трње из Борче, ваљда је пандан Бојци - Винча, а не Борча...?!  ???
 У чему је, онда,  симболика, питам се?
Шаљивџије су  ти коловени,  винчанци   и трибали из Црне Баре, Борче и  Москве...

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #128 послато: Октобар 29, 2021, 05:12:59 поподне »
Нешто сам пропустио да напишем... Поклон није био за председника академије, него за превавача, проф др Радивоја Радића.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #129 послато: Новембар 02, 2021, 05:30:40 пре подне »
https://www.sanu.ac.rs/
Цитат
ЕТНИЧКА И КУЛТУРНА ПРОШЛОСТ СРБА У СВЕТЛУ ЈЕЗИКА
Академик Александар Лома
Понедељак, 8. новембар, 12 сати
Свечана сала САНУ

https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2021/09/Opisi-predavanja-i-biografije-predavaca-1.pdf
Цитат
Управо у предавању академика Александра Ломе –  Етничка и културна прошлост Срба у светлу језика (30. септембар 2021), биће показане могућности и резултати филолошке анализе лексике, пре свега топонимије и фразеологије у откривању заборављених митолошких представа Срба. Поједине речи, када се  „отворе“ и „развију“ откривају скривена значења, која су им некада придавана.
https://www.sanu.ac.rs/predavanje-akademika-aleksandra-lome-etnicka-i-kulturna-proslost-srba-u-svetlu-jezika/
Цитат
Изданак прасловенског, српски језик –   неке специфичне црте попримио је још у његовој дијалекатској диференцијацији до које је дошло у словенској прапостојбини, пре велике сеобе средином првог миленија пре Хр., да би их онда даље развијао након досељења на северозападни Балкан у седмом веку н.е., и уобличио се као посебан идиом до почетка старосрпске писмености крајем XII века, очувавши ту самосвојност, упркос црквенословенским утицајима, до данас. У овом прилогу биће речи пре свега о лексици старосрпског језика и њеној слојевитости, која, полазећи од општесловенског наслеђа, садржи и позније наслоје, проистекле из доцнијих контаката са другим језицима, пре свега у домену материјалне и духовне културе.

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #130 послато: Новембар 08, 2021, 01:31:48 поподне »
Звучни снимак данашњег предавања

https://drive.google.com/file/d/1F4mjTA5YXLFwtrIrN7RhCVwHJo5t6eU9/view?usp=sharing

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 623
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #131 послато: Новембар 08, 2021, 01:41:09 поподне »

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #132 послато: Новембар 16, 2021, 03:24:57 пре подне »
https://www.sanu.ac.rs/

https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2021/09/Opisi-predavanja-i-biografije-predavaca-1.pdf
Цитат
И у време просветитељства појавила се потреба да се од постојеће литературе склопи
древна историја Словена, а у оквиру њих и Срба. Проф. др Персида Лазаревић Ди
Ђакомо у предавању Рукописна заоставштина Павла Соларића о пореклу Словена и
Срба (18. новембар 2021), показаће концепт „просветитељске“, „предромантичарске“
теорије о словенској прошлости, коју је сачинио Павле Соларић (1779-1821), српски
филолог, географ и песник, који је један део живота провео у Италији, где је и умро.
Његов рукопис о пореклу Словена, на италијанском језику, чува се у Архиву САНУ у
Београду.
https://www.sanu.ac.rs/onlajn-predavanje-rukopisna-zaostavstina-pavla-solarica-o-poreklu-slovena-i-srba/
Цитат
У оквиру циклуса предавања под називом „О митолошкој прошлости Срба: истина и заблуде”, у четвртак, 18. новембра, у 12 сати, проф. др Персида Лазаревић ди Ђакомо одржаће онлајн предавање под називом „Рукописна заоставштина Павла Соларића о пореклу Словена и Срба”.

Као најближи пријатељ и сарадник Доситеја Обрадовића, Павле Соларић је схватио своју просветитељску мисију у филолошком смислу, па је српској култури оставио бројна дела у којима се учестало односи на прошлост Словена и Срба. Његове теорије, које данас делују одважно и на граници између митологије и науке, део су времена у коме је живео и потврђују да је активно пратио културне токове Европе као и да је сâм био део тих токова. Сума Соларићевих ставова, пре свега његове теорије која се заснива на претпоставци да Словени и Срби потичу од Скита и Сармата, налази се, међутим, у његовим необјављеним списима, првенствено у рукопису Рода славенскога почетак, размноженије, породи и изроди (Архив САНУ, инв. бр. 220) и попратним белешкама (Архив САНУ, инв. бр. 201, 213, 213 1/2). Овај недовршени Соларићев рукопис написан је на италијанском језику и требало је да стручним круговима и широј публици покаже и докаже славно порекло Словена и Срба и на тај начин потврди достојанство Словена, али изнад свега српског народа у оквиру словенске и шире заједнице. Овом приликом ће се поставити теза да Соларићеве теорије поштују историјско-филолошке истраживачке методе свог времена чиме Соларић долази до формално исправних закључака и истина о пореклу Словена и Срба.

Директан пренос конференције може се пратити на сајту САНУ
https://www.sanu.ac.rs/direktan-prenos/.

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 981
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #133 послато: Новембар 18, 2021, 01:23:32 поподне »
Звучни снимак данашњег предавања (18.11.2021.)

https://drive.google.com/file/d/15t6QYZFrKsymfssAS9mtAeLqepOUd3MA/view?usp=sharing


На одјави је поменуто да ће сва предавања овог циклуса да буду објављена и доступна јавности на пролеће, када прођу редакцију.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #134 послато: Новембар 25, 2021, 03:42:39 пре подне »

https://www.sanu.ac.rs/srpsko-bugarska-konferencija-rani-srednji-vek-na-centralnom-i-istocnom-balkanu/
Цитат
Српско-бугарска конференција „Рани средњи век на Централном и Источном Балкану”
Дводневна конференција „Рани средњи век на Централном и Источном Балкану”, као први у низу сусрета истраживача из Србије и Бугарске у оквиру програма сарадње између Српске академије наука и уметности (САНУ) и Бугарске академије наука (БАН), биће отворена у четвртак, 25. новембра, у 9 сати, у Свечаној сали САНУ. Скуп ће поздравити Владимир С. Костић, председник Српске академије наука и уметности, док ће уводне речи упутити  академик Васил Николов, редовни члан Бугарске академије наука, и  Вујадин Иванишевић, дописни члан Српске академије наука и уметности.

Досадашња истраживања показала су да процес обликовања раносредњовековног друштва на Централном и Источном Балкану представља регионалан феномен, са јасније израженим сличностима у областима српског и бугарског Подунавља, будући да је након пада рановизантијске границе и повлачења Царства у раном 7. веку, ова област улазила у оквире ране бугарске државе, насељене претежно словенским становништвом. Уз то, за уобличавање уметничко-занатских традиција била су значајна и зрачења византијске, касноаварске и мађарске културе. Сличности се запажају у концепту насељавања (реокупација античких тврђава и заснивање села отвореног типа), као и у обичајима везаним за погребне праксе (прилагање керамичког посуђа и сахрањивање са одређеним предметима), те у неким елементима материјалне културе и технологије (грнчарија, накит). Конференција са учешћем археолога и историчара из Србије и Бугарске посвећенa темама раног средњег века омогућиће ширу дебату која ће, верујемо, допринети јаснијем сагледавању одређених феномена и њиховим манифестацијама на Балканском полуострву и одговорити на поједина важна питања прошлости Балкана, која чине тачке повезивања заједница и култура на том простору. Уз савремене синтезе историјских података и интерпретација, пре свега би се разматрале појаве у вези са насељавањем, материјалном културом и технологијом, али и питања културног, етничког или родног приписивања археолошког записа, чему се у нашим археолошким школама још увек често приступа изван релевантних социо-антрополошких оквира.

Директан пренос може се пратити путем линка https://www.sanu.ac.rs/direktan-prenos/.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #135 послато: Новембар 25, 2021, 03:46:54 пре подне »
Из програма https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2021/11/SANU-BAN-Konferencija.pdf :
Цитат
Alexander Sarantis, University of Warsaw
Roman-Barbarian Violence and Peaceful ‘Dark Ages’? Warfare and Migration
in the Balkans, 565–800

Tivadar Vida, Eötvös Loránd University, Budapest
Bioarchaeological study of early medieval communities along the Danube.
Goals and state of research

Александър Николов, Софийски университет „Св. Климент Охридски“
Българи и авари на Средния и Долния Дунав: въпроси на
идентификацията

Предраг Коматина, Византолошки институт САНУ
Нека спорна питања јужнословенско-бугарских односа од VII до IX века

Владимир Стайков, Национален археологически институт с музей при БАН
Между Искър и Тимок: възможният сценарий за една земя, забулена в
неизвестност

Румяна Колева, Софийски университет „Св. Климент Охридски“
Къде изчезнаха местните? (размисли върху характера на етническите
промени през VІІ – ІХ в. на юг от Долен Дунав)

Наташа Миладиновић-Радмиловић, Археолошки институт, Београд
Физичка антропологија и проучавање раносредњовековних популација

Теодор Димитров, Софийски университет „Св. Климент Охридски“
Екологични предпоставки за избухването на т. нар. Юстинианова чума
(541 – 750) на Балканите: ролята на черния плъх (Rattus rattus)

Дејан Радичевић, Филозофски факултет, Универзитет у Београду
Средње и доње Подриње у раном средњем веку: археолошка сазнања

Ивана Пашић, Покрајински завод за заштиту споменика културе, Нови Сад
Насеље 8–9. века у околини Новог Сада – челаревски хоризонт
касноаварског доба у јужној Бачкој

Душанка Веселинов, Завод за заштиту споменика културе града Новог Сада
Прилози проучавању раносредњовековних насеља и гробаља на
јужном ободу Kарпатског басена. Резултати заштитних археолошких
истраживања у Новом Саду и његовој околини, у периоду од 2010–2015.
године

Стела Дончева, Национален археологически институт с музей при БАН,
филиал Шумен
Производственият център за художествен метал при Златар, Преславско
– резултати от последните проучвания

Вујадин Иванишевић, Археолошки институт, Београд и САНУ
Налази „словенских“ фибула у Илирику

Иван Бугарски, Археолошки институт, Београд
Оков орме са калотама и псеудоресама из Маргума и питање порекла
облика

Янко Димитров, Национален археологически институт с музей при БАН,
филиал Шумен
Към въпроса за ежедневието на „елита” и „простолюдието” в Плиска
през столичния период (по данни на датирани в VІІІ – ІХ в. керамични
находки)

Евгения Коматарова-Балинова, Андрей Аладжов, Национален
археологически институт с музей при БАН
Пътят на един поклонник (графитно изображение с религиозна сцена от
Кръглата каменна площадка в Плиска)

Методи Даскалов, Национален археологически институт с музей при БАН
Средновековно селище и керамичен център в околностите на гр.
Вълчедръм, по трасето на Северен магистрален газопровод до българосръбската граница

Деян Рабовянов, Национален археологически институт с музей при БАН,
филиал Велико Търново
Ранносредновековното селище до с. Кардам, Поповско, пример за
типичното село от периода на разцвет на Първото българско царство
(края на IX – X в.)

Весна Бикић, Археолошки институт, Београд
Стратум раног средњег века у Гамзиграду (источна Србија) и питање
грнчарске традиције

Галина Грозданова, Национален археологически институт с музей при БАН
За абсолютната и относителната хронология на ранносредновековната
керамика: проблеми и възможни решения

Андрей Аладжов, Национален археологически институт с музей при БАН
Разпространение на ажурни луксозни обици през Ранното Средновековие
в Югоизточна Европа

Стилиян Иванов, Национален археологически институт с музей при БАН,
филиал Велико Търново
Археологически обект Брестница-Полето: нови данни за желязната
металургия в ранносредновековна България

Милица Радишић, Археолошки институт, Београд
Раносредњовековна ливена индустрија у српском и бугарском Подунављу:
досадашња сазнања и перспективе за даља истраживања

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #136 послато: Новембар 25, 2021, 10:54:30 пре подне »

https://www.sanu.ac.rs/srpsko-bugarska-konferencija-rani-srednji-vek-na-centralnom-i-istocnom-balkanu/

На данашњој конференцији је било речи о HistoGenes пројекту:

https://www.shh.mpg.de/1514048/histo-genes-erc-synergy-grant

OCTOBER 16, 2019
The Max Planck Institute for the Science of Human History and its international partners have received a 10 million euro Synergy Grant from the European Research Council (ERC) to fund a multidisciplinary study of more than 100 medieval cemeteries located across central and eastern Europe. The project, HistoGenes - Integrating genetic, archaeological and historical perspectives on Eastern Central Europe, will seek to understand the impact of migrations and mobility on the population of the Carpathian Basin from 400-900 CE, based on a comprehensive analysis of samples from 6,000 ancient burial sites. HistoGenes will, for the first time, unite historians, archaeologists, geneticists, anthropologists, and specialists in bioinformatics, isotope analysis, and other scientific methods in understanding this key period of European history. 
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #137 послато: Новембар 27, 2021, 11:59:51 поподне »
https://www.oeaw.ac.at/imafo/read/what-is-histogenes
Цитат
Transformations inEastern Central Europe after the end of Roman rule

HistoGenes addresses one of the formative periods in European history: between c. 400 and c. 900 CE, medieval Europe emerged after the dissolution of the Western Roman Empire, in a process that involved migrations and demographic change, the rise of post-Roman Christian kingdoms in the West and of non-Roman ‘barbarian’ societies in the East. Traditional scholarship assumed that in the ‘migration period’, Völkerwanderung, between Antiquity and the Middle Ages, entire peoples wandered across Europe. This image has been successfully challenged. Scientific methods can now help us to find out much more about the shape and impact of migrations in one of the regions most affected by it. Did the population of East Central Europe essentially remain unchanged, while different migrant groups came, ruled for some time, and disappeared again? Or did populations actually shift in the process?

The case study: the Carpathian Basin in the 5th-9th centuries

This is a very promising case study to explore the potential and the problems of the interdisciplinary approach at the basis of HistoGenes. The Carpathian Basin, the region along the Middle Danube roughly between Vienna and Belgrade, is the region in Europe with the highest number of migrations, changing rule and population shifts attested in the written sources in the period. Pannonians, Romans, Goths, Huns, Longobards, Gepids, Avars, Bulgars, Slavs, Franks and many other ethnic groups are mentioned as living in this area or migrating there. Many of them practiced burial of their dead with grave goods, which provides us with an exceptional wealth of burial evidence. Over 100,000 graveswith grave goods have been excavated from the period so far, and many of them have already been published. In our project, we will gain new insights about many aspects of their lives, such as the role of kinship, sex and gender, social status and hierarchies, the incidence of war and violence, nutrition, working conditions, and the relations between them. We will also study their health: anthropological and genetic analysis of pathogens will show which diseases affected them. Were they hit by the Justinianic Plague in the 6th century?
https://www.histogenes.org/about
Цитат
Our Research Team
Our team consists of four Principal Investigators and their teams at institutions in the US, Hungary, Germany and Austria, and specialists from seven partner institutions. We have also built up a network of partners and collaborators in Slovenia, Serbia, Slovakia, the Czech Republic, Rumania, and will include groups from further countries.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #138 послато: Новембар 28, 2021, 12:05:25 пре подне »
https://www.oeaw.ac.at/imafo/read/what-is-histogeneshttps://www.histogenes.org/about

Дјелује обећавајуће. Једино ми је жао што нису захватили мало више подручје јужно од Саве.

На мрежи Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #139 послато: Децембар 02, 2021, 10:09:47 поподне »
ПРЕДАВАЊА У САНУ

КОНТРОВЕРЗЕ У МЕДИЦИНИ
ЕТИЧКИ АСПЕКТИ ГЕНЕТСКОГ ТЕСТИРАЊА
проф. др Ивана Новаковић
Среда, 8. децембар, 12 сати
Свечана сала САНУ

Предавање
ОД БЕЛОГ ОРЛА ДО БЕЛИХ ПЧЕЛА
(НАЗИВИ ЗА ДАЛЕКЕ ПРЕТКЕ И ПОТОМКЕ)
Др Марта Бјелетић
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 8. децембар, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду