Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2485193 пута)

Ван мреже Андрић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 289
  • I2-PH908
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6760 послато: Март 02, 2019, 04:45:11 поподне »
Jeli ovo možda prvi testirani iz Medne ili ima više?

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6761 послато: Март 04, 2019, 03:23:37 поподне »
Мазалица, Аранђеловдан, Војишница, Војнић

Припада хаплогрупи I1-Y13930. Од претходно тестираних најближи му је Татарин из Јагодњака од кога се разликује на једном од 23 упоредива маркера. Од Бачка који слави исту славу се разликује на 3 од упоредивих 19 маркера.

О Мазалицама у Војишници нисам успео да пронађем ништа. Ако неко зна нешто о њима - нека напише.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Банска крајина

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 103
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6762 послато: Март 04, 2019, 03:56:53 поподне »
Мазалица, Аранђеловдан, Војишница, Војнић

Припада хаплогрупи I1-Y13930. Од претходно тестираних најближи му је Татарин из Јагодњака од кога се разликује на једном од 23 упоредива маркера. Од Бачка који слави исту славу се разликује на 3 од упоредивих 19 маркера.

О Мазалицама у Војишници нисам успео да пронађем ништа. Ако неко зна нешто о њима - нека напише.

По свему судећи, Мазалице су у Војишници биле присутне још током XVIII вијека.

На основу војне документације Слуњске крајишке регименте, можемо закључити да је почетком XIX вијека у Војишници била најмање једна породична задруга Мазалица (бр. 25). Из те задруге су 1807. године пописани Петар Мазалица и Јаков Мазалица:

Између 1807. и 1819. године, по свему судећи, долази до издвајања једне гране Мазалица из ове матичне породичне задруге у нову породичну задругу (бр. 33). Године 1819. пописани су Арсенија Мазалица, Алекса Мазалица и Којо Мазалица из задруге бр. 25 и Петар Мазалица из задруге бр. 33.
« Последња измена: Март 04, 2019, 05:11:32 поподне НиколаВук »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6763 послато: Март 04, 2019, 04:15:17 поподне »
Jeli ovo možda prvi testirani iz Medne ili ima više?

 Занимљиво, страна моје бабе, тј. прадједа су Бошњаци из села Босна код Какња. Славе Ђурђевдан, а по предању су прије око 250 или више година дошли у Средњу Босну са презименом Ћирковић из села Медна. Овдје на пројекту постоји неки Бошњак из Маленаца код Зрењанина, Ђурђевдан који су E-V13>L241 вјероватно, но не видим како се ови моји са тим могу увезати посебно што је презиме настало по доласку у средњу Босну, могуће да је ово "мој" резултат са те стране јер нисам видио никога досад из Медне да је тестиран.
« Последња измена: Март 04, 2019, 04:18:43 поподне Zor »

Ван мреже Андрић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 289
  • I2-PH908
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6764 послато: Март 04, 2019, 04:46:52 поподне »
Interesantno :).

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6765 послато: Март 04, 2019, 04:56:17 поподне »
Занимљиво, страна моје бабе, тј. прадједа су Бошњаци из села Босна код Какња. Славе Ђурђевдан, а по предању су прије око 250 или више година дошли у Средњу Босну са презименом Ћирковић из села Медна. Овдје на пројекту постоји неки Бошњак из Маленаца код Зрењанина, Ђурђевдан који су E-V13>L241 вјероватно, но не видим како се ови моји са тим могу увезати посебно што је презиме настало по доласку у средњу Босну, могуће да је ово "мој" резултат са те стране јер нисам видио никога досад из Медне да је тестиран.

Њему се први познати предак звао Јован Бошњак и из шанца Печке у Поморишкој војној крајини је прешао у Меленце. Он је рођен почетком 18.века.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6766 послато: Март 04, 2019, 06:37:04 поподне »
Њему се први познати предак звао Јован Бошњак и из шанца Печке у Поморишкој војној крајини је прешао у Меленце. Он је рођен почетком 18.века.

 Далеко је то, онда су његови тамо били и у 17. вијеку? Презиме је настало вјероватно по томе што је дошао "из Босне", а то се види и са генетске стране јер му је најближи неко из Лике и то дијеле неке специфичне вриједности. Код Хрвата у Славонији таква презимена су настајала након сеобе католика са Еугеном Савојским исто по старом локалитету.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6767 послато: Март 04, 2019, 06:43:43 поподне »
Далеко је то, онда су његови тамо били и у 17. вијеку? Презиме је настало вјероватно по томе што је дошао "из Босне", а то се види и са генетске стране јер му је најближи неко из Лике и то дијеле неке специфичне вриједности. Код Хрвата у Славонији таква презимена су настајала након сеобе католика са Еугеном Савојским исто по старом локалитету.


Мислим да су Великом Сеобом дошли, и то чак прво у Будим и околину, па одатле у Поморишје. Тако су текле те сеобе са запада, прво на сам север па су онда премештани као граничари где год затреба. Са друге стране југоистока косовско-вардарска струје је ишла често у само Поморишје.
Значи Бошњак осим тог Личанина нема са неким од других наших нека конкретнија поклапања?
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Nikola М

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 138
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6768 послато: Март 04, 2019, 08:04:14 поподне »
По свему судећи, Мазалице су у Војишници биле присутне још током XVIII вијека.

На основу војне документације Слуњске крајишке регименте, можемо закључити да је почетком XIX вијека у Војишници била најмање једна породична задруга Мазалица (бр. 25). Из те задруге су 1807. године пописани Петар Мазалица и Јаков Мазалица:

Између 1807. и 1819. године, по свему судећи, долази до издвајања једне гране Мазалица из ове матичне породичне задруге у нову породичну задругу (бр. 33). Године 1819. пописани су Арсенија Мазалица, Алекса Мазалица и Којо Мазалица из задруге бр. 25 и Петар Мазалица из задруге бр. 33.

Можда је ова тврдња тачна везана за издвајање Мазалица, али можда су биле две независне задруге Мазалица бр. 25 и бр. 33, то је велико питање. На Кордуну раздвајања (издвајања) задруга су почела у великој мери да се догађају тек у периоду укидања Војне Крајине. Тада је систем породичне задруге почео да нестаје, па су млади брачни парови са својом тек рођеном децом одлазили из задруге и на наслеђеним деловима имања у атару села градили своје куће и окућнице. Нпр. најстарији или најмлађи брат је остајао у старој кући, а остала браћа су наслеђивала друге комаде земље. Баш се 1880-их то може приметити, јер се тада знатно повећавао број кућа, односно број кућних бројева.

Ван мреже Банска крајина

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 103
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6769 послато: Март 04, 2019, 08:44:06 поподне »
Можда је ова тврдња тачна везана за издвајање Мазалица, али можда су биле две независне задруге Мазалица бр. 25 и бр. 33, то је велико питање. На Кордуну раздвајања (издвајања) задруга су почела у великој мери да се догађају тек у периоду укидања Војне Крајине. Тада је систем породичне задруге почео да нестаје, па су млади брачни парови са својом тек рођеном децом одлазили из задруге и на наслеђеним деловима имања у атару села градили своје куће и окућнице. Нпр. најстарији или најмлађи брат је остајао у старој кући, а остала браћа су наслеђивала друге комаде земље. Баш се 1880-их то може приметити, јер се тада знатно повећавао број кућа, односно број кућних бројева.

Долазило је до диоба задруга и за вријеме постојања Војне крајине. О томе је доста писао Огњеслав Утјешеновић Острожински. Имамо пуно таквих примјера на подручју Прве банске крајишке регименте (готово у сваком већем селу баш у овом периоду долази до повећања броја породичних задруга). Узећу за примјер село Острожин код Вргинмоста, гдје су 1807. године пописани људи до задружног броја 46, док су 1819. године пописани људи до задружног броја 54. У том периоду се од задруге Перенчевића са броја 30 одвојио један огранак у задругу бр. 50.

У овом случају је извјесно да је дошло до издвајања огранака из појединих матичних задруга пошто 1807. године у Војишници имамо пописане људе до задружног броја 30. С друге стране, 1819. године у Војишници имамо пописане људе до задружног броја 34. На броју 31 су Кнежевићи (1807. године има их само на броју 3), на броју 33 су Мазалице (1807. године има их само на броју 25), а на броју 34 су Узелци (1807. године има их само на броју 6). Осим тога, у случају Мазалица, Петар Мазалица који је пописан 1819. године у задрузи бр. 33 би по годинама и по висини могао одговарати Петру Мазалици пописаном 1807. године у задрузи бр. 25 (мада се неки подаци ипак разликују).

« Последња измена: Март 04, 2019, 08:53:10 поподне Банска крајина »

Ван мреже Шар

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6770 послато: Март 04, 2019, 09:03:21 поподне »
Славковић, Ђурђић, Мушниково, Призрен.



Мушниково

Најстарији помен села Мушникова потиче из 14.века у Поменику манастира Св. Тројице у селу Мушутишту – Призренски подгор. Затим, 1564. године у селу Мушникову је сазидана црква Св.Петке.
Према народној традицији Мушниково је пре чуме која је харала у древно доба било велико село од неколико стотина кућа, а после чуме у селу је остало само 16 кућа колико их је било у време владавине у Призрену Синан-паше. У то време је у Мушниково дошао „ханџија“ који је овде завео рад на потурчавању Срба. Од кабила Ханџинаца било је концем XIX века 8 кућа.
Ј . Ц в и ј и ћ наводи, по подацима које је добио 5. августа 1904. годне, од учитеља Јанка М. Ђорђевића, да је „Мушниково једино село у којем има старинаца” у Сретачкој жупи.
Мушниково је село махалског типа. Сеоске куће су углавном од камена грађене, а покривене су плочом, ређе сламом, а у новије време местимично и црепом. 
Називи и порекло родова
Сташовци, 24 куће., славе Ђурђиц. Од овога рода 1923. године одселила су се 2 домаћинства као колонисти у Талиновце и 1 домаћинство у село Плешину – Косово. Уз то, одселило се и 1 домаћинствоу Урошевац и 3 домаћннства у Призрен. После другог светског рата у Банат је одсељено 1 домаћинство 1946. године. Овом роду припадају и 2 домаћинства домазетска, који су примили презиме и крсну спаву.
Славковци, 16 кућа. То су старинци Срби. Славе Ђурђиц, а прислужују Ђурђевдан. Од овога рода 1 домаћннство се одселило у Петрово Село – Призренско поље, као колонисти 1924. године.
Сичановци – Витошевци, 8 кућа, славе Св. Николу, прислужуЈу Св. Николу летњег. Од свога рода одселила су се два домаћинства у Призрен 1929. године. Овај род води порекло из предела “Мораве“.
Бајкини, 7 кућа, славе Св. Николу. Пореклом су нз Сиринића, из села Севца, а називају их „Шоповима“. Од овога рода 1 домаћинство је одсељено у Доњу Србицу, а 2 домаћинства у Становце – Метохија.
Сташовци – „Дрцковци", 8 кућа. Досељени су као сточари, а пореклом су „Качаревци“, за њих се каже „нису баш Шопови”. Славе Ђурђиц. Од овога рода 1 домаћинство се одсепило у село Раштане – Призренски крај, те и 1 домаћинство у Призрен 1946. године.
Татаровци род, 11 кућа, славе Ђурђиц. Пореклом су из Бугарске или Македоније. Од овога рода 5 домаћинстава је одсељено
1925. као колонисти у Призренско поље. Два домаћинства су одсељена 1946. године у Банат.
Качаревци, 11 кућа, славе Ђурђиц. Од овога рода у старо доба одселило се 1 домаћинство у Севце – Сиринић, 2 домаћинства у Заскок, а 2 домаћинства у Гребно – Косово, 1924. Као копонисти.
Љубисавци, 9 кућа, славе Св. Николу, прислужују Св. Николу летњег. Од овога рода се одселило: 2 домаћинства у Тетово, 4 домаћинства у Д. Србицу – Призрен, 1925. као колонисти.
Димовци, 3 куће; Бајровци 2 куће.
Према мојим проучавањима половином месеца августа 1947. године и почетком јануара 1948. године у Мушникову је било Срба православне вере: 8 родова са 94 куће; Срба муслиманске вере, а српског матерњег језика 2 рода са 5 кућа. Свега родова 10 са 99 кућа.

Извор: Порекло становништва, генеза насеља и ономастика Средачке жупе – Татомир Вукановић

Ван мреже Nikola М

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 138
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6771 послато: Март 04, 2019, 09:22:46 поподне »
Долазило је до диоба задруга и за вријеме постојања Војне крајине. О томе је доста писао Огњеслав Утјешеновић Острожински. Имамо пуно таквих примјера на подручју Прве банске крајишке регименте (готово у сваком већем селу баш у овом периоду долази до повећања броја породичних задруга). Узећу за примјер село Острожин код Вргинмоста, гдје су 1807. године пописани људи до задружног броја 46, док су 1819. године пописани људи до задружног броја 54. У том периоду се од задруге Перенчевића са броја 30 одвојио један огранак у задругу бр. 50.

У овом случају је извјесно да је дошло до издвајања огранака из појединих матичних задруга пошто 1807. године у Војишници имамо пописане људе до задружног броја 30. С друге стране, 1819. године у Војишници имамо пописане људе до задружног броја 34. На броју 31 су Кнежевићи (1807. године има их само на броју 3), на броју 33 су Мазалице (1807. године има их само на броју 25), а на броју 34 су Узелци (1807. године има их само на броју 6). Осим тога, у случају Мазалица, Петар Мазалица који је пописан 1819. године у задрузи бр. 33 би по годинама и по висини могао одговарати Петру Мазалици пописаном 1807. године у задрузи бр. 25 (мада се неки подаци ипак разликују).

Нисам написао да раније није било деоба задруга, него да је највише деоба било баш у периоду укидања Војне Крајине (да будем прецизан за простор око Војнића и према Карловцу). Такође питање је да ли су тада у моменту пописивања граничара одређене породице имале момке стасале за војну службу, па због тога одређени бројеви задруга се не помињу у списковима и то је једна од могућих чињеница. Разне варијанте на те теме су отворене и ми из данашње перспективе не можемо да у потпуности знамо шта се тада тачно догађало, већ на основу ових доступних чињеница можемо разне закључке да изведемо.

Ван мреже Банска крајина

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 103
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6772 послато: Март 04, 2019, 10:37:11 поподне »
Нисам написао да раније није било деоба задруга, него да је највише деоба било баш у периоду укидања Војне Крајине (да будем прецизан за простор око Војнића и према Карловцу). Такође питање је да ли су тада у моменту пописивања граничара одређене породице имале момке стасале за војну службу, па због тога одређени бројеви задруга се не помињу у списковима и то је једна од могућих чињеница. Разне варијанте на те теме су отворене и ми из данашње перспективе не можемо да у потпуности знамо шта се тада тачно догађало, већ на основу ових доступних чињеница можемо разне закључке да изведемо.

Иста ситуација око диоба била је и на подручју Баније (највећи дио њих извршен је након 1880. године). Мислим да се чак могу наћи и поједини примјери диоба на сајту: http://dnc.nsk.hr/Newspapers/Default.aspx

Чињеница је да се у периоду између 1807. и 1819. године у великом броју села број задруга повећава (ко не вјерује, нека узме обрађивати село по село на основу спискова из 1807. и 1819. године, па нека пореди). У неким селима између 1807. до 1819. године број пописаних задружних бројева расте и до десет бројева. Тешко је повјеровати да на свим тим бројевима 1807. године баш нико није био стасао за војну службу. Исто тако, поједини људи пописани 1807. године пописани су и 1819. године и то на задружним бројевима који раније нису постојали. Даље, на новим задружним бројевима су у великој већини случајева презимена која су већ постојала у селу прије успостављања тих бројева. Оно што сам примјетио проучавајући црквене књиге банијских парохија из половине XIX вијека, задружни бројеви у тим црквеним књигама одговарају задружним бројевима из поменутих војних пописа (1807/1819). У периоду између 1819. и 1857. године, такође долази до већег повећања броја породичних задруга по селима.

Два примјера из ранијег периода. Године 1772. село Брезово Поље код Глине имало је 23 породичне задруге, да би до 1786. године имало 26 породичних задруга (три нове породичне задруге настале су одвајањем огранака већ постојећих родова - Бркића, Петровића и Шукунда). Сусједно село Брубно 1772. године имало је 25 породичних задруга, да би до 1786. године имало 31 породичну задругу (шест нових породичних задруга настаје одвајањем огранака већ постојећих родова - Јануса, Јовића, Купрешана, Радановића, Сладојевића).

Тако можемо узети презиме Шукунда из Брезовог Поља, пошто се међу Шукундама јављају упечатљива имена. Шукунде су 1772. године пописане на задружном броју 14 (14/23), гдје су до 1780. године пописани Јован Шукунда, Сава Шукунда, Јањат Шукунда и Глиго Шукунда. Већ 1781. године имамо први помен Шукунда на задружном броју 25 и ту је пописан Јањат Шукунда, да би на истом задружном броју 1784. године био пописан и Глиго Шукунда. Слични су примјери и код других поменутих родова (нпр. у Брубњу Јануси са задружног броја 14 формирају задругу бр. 31, док Радановићи са броја 11 формирају задругу бр. 27). Оно што се јасно може видјети из ових примјера је то да је до диобе долазило онда када би се нека породична задруга намножила (већи број мушкараца способних за војну службу).
« Последња измена: Март 04, 2019, 10:44:55 поподне Банска крајина »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6773 послато: Март 08, 2019, 08:34:44 пре подне »
Станисављевић, Никољдан, Шетоње, Петровац на Млави, E-V13>Z5017>Z19851

Припада роду Катуњана и Риђана, као и сви припадници ове гране на пројекту. На 37 маркера колико је тестирао преко YSEQ-а поседује две специфичне вредности за овај род:
DYS458=14 - ниједан тестирани у оквиру овог рода нема ову вредност
DYS460=11 - модална вредност за овај род је 9, а једино Стевић из истог места има вредност 10

Овом роду припадају и Стевићи и Стојановићи из истог места, а занимљиво је да ова братства нису међусобно повезана предањима. Златан ће сигурно написати нешто више о пореклу Станисављевића с обзиром да је он иницирао ово тестирање.
« Последња измена: Март 08, 2019, 04:10:03 поподне Иван Вукићевић »

Ван мреже Златан

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 553
  • Y: E-V13>А18833>А9739
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6774 послато: Март 08, 2019, 11:23:06 пре подне »
Станисављевић, Никољдан, Шетоње, Петровац на Млави, E-V13>Z5017>Z19851

Припада роду Катуњана и Риђана, као и сви припадници ове гране на пројекту. На 37 маркера колико је тестирао преко YSEQ-а поседује две специфичне вредности за овај род:
DYS458=14 - ниједан тестирани у оквиру овог рода нема ову вредност
DYS460=11 - модална вредност за овај род је 9, а једино Стевић из истог места има вредност 10

Овом роду припадају и Стевићи и Стојановићи из истог места, а занимљиво је да ова братства нису међусобно повезана предањима. Златан ће сигурно написати нешто више о пореклу Станисављевића с обзиром да је он иницирао ово тестирање.

Хвала на анализи, Иване.

Правилно си запазио у пређашњим коментарима да ова братства немају предање о заједничком пореклу. У истраживањима Љубомира Јовановића дуго смо мислили да род Станисављевића (тквз огранак Вучковића, по Вучку, рођеном 1789. год.) није поменут. Међутим, пошто је род са Стојановићем који има предање да је од Мишићевих, а и славе се поклапају, за нас нема дилеме да су и Станисављевићи огранак Мишића, који су се доселили негде у првој половини 18. века из Старе Србије.

https://www.poreklo.rs/2018/12/08/poreklo-prezimena-setonje-petrovac-na-mlavi/
Мишићи (19) из Старе Србије, славе Св. Николу.

Станисављевић зна своје претке пуних 9 генерација уназад, до последњег, рођеног око 1740. године.
Нико од данашњих потомака их не доводи у неку везу за Мишићима, што је мени индикатор да је заједнички предак живео још раније. Можда почетком 17. века, или још раније.
« Последња измена: Март 08, 2019, 04:10:50 поподне Иван Вукићевић »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6775 послато: Март 09, 2019, 08:14:48 поподне »
Баштинац, Лучиндан, Романовци, Градишка, E-V13>CTS5856>Z16663

Ово је први тестирани на пројекту који припада грани Z16663 која је на YFull стаблу означена паралелно са Y35953:
https://www.yfull.com/tree/E-Y35953/
Ова грана је, иако ретка, присутна широм Европе, а у окружењу јој припада неколико хрватских породица из Имотског.

Баштинци се спомињу у Романовцима 1882. године у шематизму Митрополије Дабробосанске:
https://www.poreklo.rs/2014/04/09/poreklo-prezimena-parohije-romanovci-masici-gradiska/

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6776 послато: Март 10, 2019, 09:33:02 пре подне »
Шејњановић, Митровдан, Подвршка, Кладово, J2a-M67>Z7671

Иако фали пар маркера, Шејњановићу су генетски блиске неке породице из Понишавља и Тимочке Крајине, које такође славе Митровдан. Баш недавно сам помињао појачано присуство J-Z7671 у том делу Србије.

У Понишављу, тачније у околини Сврљига, постоји неколико генетски веома блиских породица које славе Мратиндан. Судећи по Невген предвиђачу, припадају подграни J2a-M67>Z7671.

Yfull стабло:
https://www.yfull.com/tree/J-Z7671/

Шејњановићи се налазе и на списку влашких презимена
https://www.poreklo.rs/2012/04/30/vla%C5%A1ka-prezimena/

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6777 послато: Март 10, 2019, 10:14:36 пре подне »
Цитат
Шејњановић, Митровдан, Подвршка, Кладово, J2a-M67>Z7671

Иако фали пар маркера, Шејњановићу су генетски блиске неке породице из Понишавља и Тимочке Крајине, које такође славе Митровдан. Баш недавно сам помињао појачано присуство J-Z7671 у том делу Србије.

У Понишављу, тачније у околини Сврљига, постоји неколико генетски веома блиских породица које славе Мратиндан. Судећи по Невген предвиђачу, припадају подграни J2a-M67>Z7671.

Није иста слава са поменутим породицама.

Да ли је то Шејњановић урадио СНП тест? Без СНП теста, са толико СТР маркера који недостају
не може се вршити предвиђање којој грани припада.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6778 послато: Март 10, 2019, 10:18:28 пре подне »
Није иста слава са поменутим породицама.

Да ли је то Шејњановић урадио СНП тест? Без СНП теста, са толико СТР маркера који недостају
не може се вршити предвиђање којој грани припада.

Да, превидео сам, Митровдан, Мратиндан. Није радио СНП тест, али су му на ово маркера, они најближи.

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 531
  • I2-PH908>Y109645
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6779 послато: Март 10, 2019, 11:04:41 пре подне »
Ова грана је, иако ретка, присутна широм Европе, а у окружењу јој припада неколико хрватских породица из Имотског.

Напоменуо бих да је екипа из Имотског позитивна на низводни СНП - Z43289, дочим је Баштинац - Z16663*, тако да смо сигурни да не дијеле нити један СНП испод Z16663, тј. удаљеност између Баштинца и Имоћана је 4000 година.