Ovim svojim prvim javljanjem želim da pozdravim sve učesnike ovog foruma i da istaknem da mi učešće u radu ovog foruma predstavlja izazov i čast. Dalje želio bih da se predstavim: po profesiji sam filolog, tačnije magistar filoloških nauka - dakle autsajder u temama koje su predmet diskusija na ovom forumu. Istorijom, antropološkim istraživanjima i sličnim istraživanjima bavim se ne samo u okvirima struke već i pasionirano, kao ljubitelj starina. porijeklom sam iz Crne Gore - gornji Vasojevići, od grane Mijomanovića.
Riješio sam da se uključim u rad foruma upravo prilogom na ovu temu jer smatram da je ona i najizazovnija sa stanovišta jednog sveobuhvatnog pogleda na istoriju srpskog naroda i na njegovo porijeklo.
Posebno smatram da mišljenja ljudi koji su očito verzirani za materiju o kojoj je riječ, dakle DNK istraživanja mogu biti od pomoći za struku kojom se bavim, a takođe da i sam, saznanjima do kojih je filološka i istoriografska nauka došla, mogu pomoći u odgovoru na nedoumice koje se ponekad javljaju pred ekspertima genetičko-antropoloških studija. U svakom slučaju interdisciplinaran pristup uvijek se pokazivao kao efikasan u rješavanju problema.
Dakle, haplogrupa E, kako saznajem druga velika grupa u srpskom narodu, najzastupljenija je upravo u krajevima iz kojih i sam dolazim, Vasojevićima i Kučima. Dalje je navedeno da je ova haplogrupa procentualno najzastupljenija na području: Crne Gore, Kosova, Albanije i stare Srbije, a da procentualna zastupljenost opada idući prema sjeveru, zapadu i istoku, da se određene genoglose prostiru čak do Finske, V. Britanije, Španije..., da je svojim praporijeklom vezana za afrički kontinent, te da postoje indicije da su upravo pojedina bratstva koja svoje porijeklo vezuju za Nemanjiće upravo nosioci ovog Y markera (ili ovih).
Povodom naprijed iznesenog imao bih da kažem sljedeće:
1. da je ova E grupa najzastupljenija u srpskom narodu i u onim krajevima koje je naseljavao srpski narod upravo na prostorima koji se u filologiji veoma precizno grupišu u jednu cjelinu, u grupu starih štokavskih govora - tkz zetskih i sjeničkih govora, odnosno govora koji su veoma oštro odvojeni od ostatka štokavskih govora, hercegovačkih, timočkih, resavskih i sl. Ujedno zetski govori su mnogo stariji i mnogo bolje su očuvali staru fonetsku, morfološku i sintaksičku osnovu;
2. prostiranje starih zetskih govora uglavnom se poklapa sa granicama srednjevjekovne Zete Vojislavljevića, Zete Balšića i kasnije Gornje Zete;
3. kretanja i migracije stanovništva takođe se većinom poklapaju sa granicama izoglosa;
4. na kraju upravo u tim granicama je vidim i najzastupljenija haplogrupa E.
Pitanje koje stoji u osnovi je otkud i otkad je ovaj marker dospio na ove prostore. Ukoliko je tačna pretpostavka da se radi o stanovništvu koje je na ove prostore dospjelo još u neolitu, onda će istorija morati nanovo da sagleda istorijsku pozadinu srpskog naroda, odnosno moraće da se odbaci teorija srednjevjekovnog doseljavanja pod patronatom Vizantije.
Pitanje pripadnosti vladalačkih rodova ovoj grupi takođe će otvoriti niz pitanja na koja neće biti lako da se odgovori. Lično sam mišljenja da će se u okvirima ove haplogrupe pronaći veoma veliki broj vasojevićkih, kučkih, crmničkih, zetskih, porodica iz predjela Sandžaka, bilo pravoslavnih bilo muhamedanskih. Gotovo sa sigurnoću bih tvrdio da će većina vladalačkih rodova koji su izrasli na ovim prostorima pripadati upravo ovom E haplo tipu. Stoga nikakvo iznenađenje neće biti ukoliko se ispostavi da su ne samo Nemanjići, već i Balšići i Karađorđevići udionici roda haplogrupe E. Takođe bih se usudio da iznesem stav da će mnoga naslijeđena predanja detaljnim mapiranjem Y hromozoma E grupe pasti u vodu, te da će se ustanoviti da granice rodova prate i granice štokavskih govora, odnosno da E haplogrupu pouzdano možemo vezati za zetske i sjeničke govore, te da snopovi jezičkih izoglosa prate proporcionalno zastupljenost haploglosja E grupe.
Pozdrav
Добро дошао, Мијомановићу.
Добро ће доћи и твоја ужа специјалност-филологија. Понекад ствари треба погледати из свих углова.
Покушаћу дати коментар по пунктовима које си поставио:
1. Моје размишљање гледе поклапања територије са повећаном концентрацијом Е1б хаплогрупе и зоне зетско-рашких говора се слаже са твојим. С друге стране волио бих да мало детаљније појасниш шта сматраш када кажеш да је тај дио говора старији у смислу синтаксе, морфологије и фонетике. Колико знам он није једини староштокавски говор, већ су ту и средњебосански, славонски и сл. Мислио сам да се термин старо- односи искључиво на акцентуацију. Сем тога, зетско рашки говори слично источним штокавским говорима такође слабо разликују падеже.
2. Овдје се дјелимично слажем, јер се зетско рашки говори простиру и на подручје Рашке , а не само Зете, међутим западна граница средњевјековне Зете, али и Рашке према областима загорске Србије и Травуније чини и западну границу зетско-рашког дијалекта.
Што се осталог тиче, моја верзија је да је хаплогрупа Е највећим дијелом старосједилачка на Балкану. Њена прилично равномјерна заступљеност у Италији, Грчкој, Албанији, Македонији, Бугарској, па чак и у Аустрији говори да је она на Балкану свакако била прије доласка Словена. Да ли је могло бити и међу дошавшим Словенима? Сасвим могуће, али не у неком великом проценту. Јер ако је Е1б била дио неолитске културе Европе, зашта имамо и конкретне доказе са неолитског налазишта у Шпанији онда је сасвим могуће да је нека група Е1б постојала још од неолита на подручју и сјеверно од Карпата гдје се и одиграла етногенеза Словена. Но то свакако није било ништа значајно да би Словене могли везати за Е1б хаплогрупу. Висок удио Е1б међу балканским Словенима је посљедица прије свега старосједилачке популације. Уосталом то доказује и преко 40% Е1б хаплогрупе код Шиптара које свакако не можемо сматрати Словенима.
Питање је : зашто је Е1б повишен у зони зетско-рашких говора?
Одговор је јасан, то је прелазна зона између доминантне српске зоне у старој Херцеговини (Травунија, Хум, Паганија и загорска Србија) и зоне са јаким утицајем старосједилачког становништва , прије свега у Зети, али по свој прилици и у Рашкој. Управо зато Порфирогенит Рашку уопште и не помиње, а за Дукљу на чак два мјеста не помиње да је настањена Србима. Не треба заборавити ни постојање великог римског центра у долини Зете, али и у приобаљу. Не знамо ништа ни о карактеру словенских племена у Зети, међу којима је изгледа било и западнословенских (М458 међу најстаријим слојем у Кучим).
Реља Новаковић је то веома добро описао у својој студији Гдје се налазила Србија од 8. до 12. вијека и његов закључак је да је базично подручје на ком су се Срби населили било Захумље, Паганија, Травунија са Конавлем, и Загорска Србије или Дукљаниново Подгорје у које су улазиле сљедеће области: Морача, Пива, Комарница, Никшић, Гацко, Невесиње, горња Неретва и Рама. Та област се често у документима појављује као Примордиа, или на латинском првобитно насељена земља, касније се ово Примордија трансформише у Приморје. И Зета и Рашка нису улазиле у ову територију. Оне су представљале природан процес обједињавања словенског корпуса око српског племена који ће се наставити кроз читав Средњи вијек.
Ако бисмо тражили језичку паралелу, онда је област новоштокавског (икавског или ијекавског изговора) у потпуности подударна са овом базном српском територијом и са високим присуством хаплогрупе И2а Динарик. На рубовима те области јављају се говори који су настајали као контактни говори мјешања са несрпским језичким елементима: зетско-рашки, средњебосански, косовско-ресавски који су и задржали стару акцентуацију и језичке особености. Најизворнији и централни српски говор , новоштокавски задржао је најтипичнију особину , а то је акцентуација, посве различита од свих осталих околних говора.
Што се тиче хаплогрупе Немањића и осталих поменутих, рано је о томе говорити, појединци могу бити шта год. Не би ме зачудило да су Немањићи били и N1c хаплогрупа, а што се тиче предања о везама са Немањићима, таквих има много породица, па нам не могу бити од велике помоћи.