Скорашње поруке

21

Дискусије о хаплогрупама / Одг: I2-Z17855

« Последња порука Ивица Јовановић послато Мај 16, 2024, 07:58:23 поподне »

Lepo objašnjeno.
Poznato je i meni to donekle, međutim stekao sam utisak kao da su Srbi u nekom momentu preuzeli sve južne Slovene kao svoje, možda me neki izvori navode na pogrešan zaključak, ali doima se kao da su se ta plemena u nekom momentu okupljala oko Srba, verovatno je to i logično, čini mi se da je najveća sličnost upravo između tog Srbin-Sloven, možda je to bio logičan sled događaja.
Mi još uvek nismo sigurni šta ime Srbin znači, a vrlo je teško razumeti kako je to bilo viđeno od strane raznih slovenskih manjih plemena, jer mi imamo i na prostoru češke i nemačke pomene raznih Srba koji po svoj prilici nisu bili nužno deo istog roda.

Postoje li neke grane koje su dobri kandidati za izvorno srpsko pleme?

Vrtimo tu priču godinama a niti je bitno niti će se to ikada saznati. Nemoguće je saznati jer su materijalne kulture koje se vezuju za proto Slovene vrlo slične, uz neke regionalne razlike. Plus nisu koristili pismo, odnosno koristilu su nesto nalik runama na drvetu koje brzo propada. Najveći problem je taj što su kremirali mrtve. Moglo se desiti da jedan rod formira pleme a da ga drugi nadjača i preuzme ime, kao što se desilo u Bugarskoj. Što se mene tiče može biti bilo koja haplogrupa, čak i neke koje ne vezujemo za Slovene. A na Balkan 1000% nisu došli noseći samo jednu, doneli su ih bar četri. Pošto izvornu grupu kao što rekoh nećemo saznati, možda saznamo kojih su haplogrupa bili pripadnici vladarskih porodica u periodu do Nemanjića. Tamo negde postoji nekropola koja koju tek treba otkriti, a kada se otkrije valjalo bi testirati ostatke i to će biti valjani putokaz, dobra osnova za konačnu pretpostavku haplogrupe arhonta Srba ali i dobrog dela plemena. Da je Strojimirov pečatnjak otkriven “in situ” u nekom grobu sa pokojnikom to bi recimo bio dobar trag. Tako nešto da se pronađe i da se uzme uzorak to bi ti bio dokaz nad dokazima. Dakle ništa dok ne proradi kramp i lopata.

22

Дискусије о хаплогрупама / Одг: I2-Z17855

« Последња порука barbarylion послато Мај 16, 2024, 06:29:40 поподне »

Сва освајања, вазда и свуда имали су позадину материјалне користи. Мјесто које "држиш" пуни ти закладе и даје ти залихе да наимаш нове војнике, коима ћеш бранити оно што јур имаш у закладима.

Koliko mi je poznato makedonski Sloveni su dočekali Nemanjiće kao oslobodioce? Takođe, interesantan mi je i odabir glavnih gradova tj prestonica za vreme njihove vladavine?

23

Дискусије о хаплогрупама / Одг: I2-Z17855

« Последња порука barbarylion послато Мај 16, 2024, 06:26:51 поподне »

Не треба заборавити да прву државну организацију на Балкану Словени стварају са Бугарима. Словене и Бугаре је здруживала заједничка борба против Византије, зато Словени нису реаговали што је врховна власт допала Бугарима и што су ови својом организацијом и именом дали карактер тој новој држави, јер су се међусобно помагали и у борбама и у одбрани, а са друге стране били су спојени и извесном традицијом од раније, преко Авара сродним Бугарима.  Када су словенска племена признала бугарску врховну власт, а признала су је јер су ови просто били војнички боље спремнија, организованија целина, Бугари су иако малобројни, неке од њих померили знатно према западу и југу, као неку врсту својих предстража, а познато је и да је простор Рашке био дуго времена оод њиховом контролом, под контролом бугарословена. И ту леже објашњења за наше бројне генетичке повезнице из раног средњег века са Бугарима, Грцима, Албанцима, а неке леже и у пропасти Првог Бугарског царства, успостављањем поновне власти Византије и у гушењима бројних словенских устанака које су га пратиле и додатним миграцијама на запад. Зато није лако дати јасне одговоре на твоја питања, а осим тога у том периоду долази и до продора Угара на Балкан, а знамо да су и они били препуни подјармљених словенских племена, са сличном генетиком и тд.

Lepo objašnjeno.
Poznato je i meni to donekle, međutim stekao sam utisak kao da su Srbi u nekom momentu preuzeli sve južne Slovene kao svoje, možda me neki izvori navode na pogrešan zaključak, ali doima se kao da su se ta plemena u nekom momentu okupljala oko Srba, verovatno je to i logično, čini mi se da je najveća sličnost upravo između tog Srbin-Sloven, možda je to bio logičan sled događaja.
Mi još uvek nismo sigurni šta ime Srbin znači, a vrlo je teško razumeti kako je to bilo viđeno od strane raznih slovenskih manjih plemena, jer mi imamo i na prostoru češke i nemačke pomene raznih Srba koji po svoj prilici nisu bili nužno deo istog roda.

Postoje li neke grane koje su dobri kandidati za izvorno srpsko pleme?

24

Херцеговачки родови / Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799

« Последња порука Владимир Бојановић послато Мај 16, 2024, 06:13:21 поподне »

Радуловић је ипак остао на нивоу Y189944*. О пореклу тестираног: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg190712#msg190712

Грани Радуловића највероватније припадају тестирани Пришуњак из Правошева (Y189944+) и Поповић из Доње Косатице (PH908, тест на 23 маркера), док ће будући WGS резултати Гемаљевића пореклом из Колашина, Јоксимовића пореклом из Требаљева код Колашина и Радовановића - Колашинца из Босуте (сва тројица су негативни на Y250780), можда открити још неког припадника ове подгране.

Утврђени статуси на новооткривени Y483870 и тренутно стање испод Y189944 према Big Y-700, WGS и Т2Т резултатима:

Т2Т НАДОГРАДЊЕ:

Y189944>Y483870>Y251117<->Y251354>Y250780 Лимски Никшићи (Бијело Поље), Ровчани, Жупљани

Y189944>Y483870>A30488>Y336366 Тарски Никшићи (село Прошћење, Мојковац)

Y189944>Y331554 Лимски (Тарски) Никшићи, Жупљани Ливеровићи и Драговољићи (негативни на Y483870)

Y189944* Тарски Никшићи (Радуловић негативан на Y483870)


БЕЗ Т2Т НАДОГРАДЊИ:

Y189944>Y264395 Лимски Никшићи (Скерлић, Вејсиловић, Тахировић, Бихорац, Стојановић);

Y189944>Y263686 Требјешани (Вујачић, Ђоковић-Војводић, Јовановић);

Y189944* Кургаш (Бијело Поље);

Y189944* Војиновић (Бијело Поље);

Y189944* Милекић (Лучани, са предањем о Бијелом Пољу/Бихору);

Y189944* Симеуновић (Ариље, са предањем о Сјеници/Голији);

 Y189944* Вићовић (Ариље);

Y189944* Трубић (Рибник).

Дакле, још осам Y189944 грана није покривено са Т2Т. Према досадашњим анализама, од којих су анализе Y250780 родова у циљу одређивања старости грана кључне, претпостављена старост Y189944 износи око 850-875 година.
Честитке на резултату. Ово је очекиван исход, али свакако нам је требала потврда тога да дефинитивно не припадаш генеалогијама Ровчана и Жупљана, што се и раније претпостављало због твоје Y250780* позиције и преславе Марковдан. Веома значајни ће бити WGS резултати бијелопољаца Крунића из Врха, пореклом из села Лозна и Радосављевића из Пећарске са заједничком преславом Марковдан, уз Т2Т надоградње Томића и Ерића, што може да резултира открићем твојих ближих рођака.

Заборавих поменути, још један Никшић Y189944* је поручио Т2Т, у питању је Вићовић из Драгојевца код Ариља.

25

Савети за тестирање / Одг: Dante Labs

« Последња порука Ваљевац послато Мај 16, 2024, 05:57:35 поподне »

Неколико Албанаца се појавило на Yfull, Dante Labs.

26

Српски ДНК пројекат / Одг: Обавештења о изменама и допунама у табели Српског ДНК пројекта

« Последња порука Ojler послато Мај 16, 2024, 05:34:44 поподне »

Мирковић, Митровдан, E-Z38456

Место порекла промењено из "Исток" у "Подгорица".

Светозар Стијовић за Мирковиће из Истока наводи:

Мирковић, једна кућа. Дошли после Првог светског рата из околине Титограда. Слава Митровдан. Информатор Радисав Мирковић, 40. год.

27

Дискусије о хаплогрупама / Одг: I2-Z17855

« Последња порука kocovic послато Мај 16, 2024, 05:14:00 поподне »

Свакако да је Z17855 дошла однекуд у Рашку.  Само је питање у којем таласу словенских сеоба, ја лично сматрам  највећим делом још у првим таласима насељавања  са Доњег Дунава од 6-7 века као ударним валом.   Дочекала је новопридошло племе под именом Срби и стопило се са њим и обликовало српски народ каквог мање-више познајемо.

Ако би баш морао да издвојим племе(на) рекао би да су Срби који су добили Z17855 на ДНК тесту вероватно били Драговити и Вајунити, пре него што су постали Срби.

28

Дискусије о хаплогрупама / Одг: I2-Z17855

« Последња порука Владимир Бојановић послато Мај 16, 2024, 05:02:42 поподне »

Upravo to i ja mislim, ali koji su to Srbi, koje grane možemo povezati sa Srbima? Raspodelišmo sve grane i podgrane na 7 slovenskih plemena, na Bugare, proto-Bugare, Albance( čak i to), ispadne sa srpske zemlje konstanto naseljavaju neke izbeglice nesrpskog porekla? Kada se čita sa strane zaista deluje tako. Meni to ne deluje kao moguće, pa kakav bi onda asimilacioni potencijal imali ti malobrojni Srbi da sve te silne Slovene i neslovene asimiliju, a mi nemožemo naći dve grane koje bi povezali sa njima? Milsim da je to sve po malo nategnuto, uostalom kako mi možemo znati  da se npr Timočani i Srbi nisu smatrali za isto( sa sigurnošću)?Mislim da su kao srpska plemena okarakterisana ona koja su bila unutar teritorije koju su kontrolisali srpski vladari u odrdjenom periodu, ali mi sa sigurnošću ne možemo biti sigurni da nije bilo još po neko slovensko pleme koje je bilo makar blisko Srbima, a da je ostalo van srpske teritorije u nekom periodu. Meni Nemanjićka osvajanja deluju motivisana još nečim osim pukim imperijalizmom, pretpostavljam da su makar morali imati kritičnu masu naroda koji ih podrzava u tim novo osvojenim teritorijama da bi se uopste odlucili na tako nesto?

Не треба заборавити да прву државну организацију на Балкану Словени стварају са Бугарима. Словене и Бугаре је здруживала заједничка борба против Византије, зато Словени нису реаговали што је врховна власт допала Бугарима и што су ови својом организацијом и именом дали карактер тој новој држави, јер су се међусобно помагали и у борбама и у одбрани, а са друге стране били су спојени и извесном традицијом од раније, преко Авара сродним Бугарима.  Када су словенска племена признала бугарску врховну власт, а признала су је јер су ови просто били војнички боље спремнија, организованија целина, Бугари су иако малобројни, неке од њих померили знатно према западу и југу, као неку врсту својих предстража, а познато је и да је простор Рашке био дуго времена оод њиховом контролом, под контролом бугарословена. И ту леже објашњења за наше бројне генетичке повезнице из раног средњег века са Бугарима, Грцима, Албанцима, а неке леже и у пропасти Првог Бугарског царства, успостављањем поновне власти Византије и у гушењима бројних словенских устанака које су га пратиле и додатним миграцијама на запад. Зато није лако дати јасне одговоре на твоја питања, а осим тога у том периоду долази и до продора Угара на Балкан, а знамо да су и они били препуни подјармљених словенских племена, са сличном генетиком и тд.

29

Aрхеологија и археогенетика / Одг: Древна ДНК - научни радови

« Последња порука Radul послато Мај 16, 2024, 04:54:51 поподне »

Геноми ће накнадно бити постављени, па ћемо их тада натенане пречешљати. До тада, ево су хаплогрупе из рада:

E1b1b1a1b1
J2a1a1a2b2a3b1a1b1a2~
E1b1b1a1b1
J2b2a1a1a1a1a1a
J1a2a1a1~
J2a1a1b2a1b1b2c~
J2a1a4b
E1b1a1a1a1c1b2a2
J2a1a1a2b1b
G2a2b2a1a1b2

30

Aрхеологија и археогенетика / Одг: Древна ДНК - научни радови

« Последња порука Radul послато Мај 16, 2024, 04:50:41 поподне »

Из рада и закључка:
Ова студија пружа увид у начин живота на далматинском острву током касне антике, обележеном турбулентним историјским периодима и под утицајем политичких и економских промена широм Медитерана. Анализирана популација показује знаке ниског квалитета живота, са високом смртношћу међу младима и доказима физиолошког стреса, вероватно због исхране са ниским садржајем протеина и високим садржајем угљених хидрата, али и других узрока, као што су инфективне болести и могућа анемија. Лоше орално здравље додатно указује на недостатке у исхрани и усклађено је са уоченим прехрамбеним профилом типичним за аграрна друштва. Недостатак морских ресурса у исхрани сугерише да су социо-економски фактори утицали на прехрамбене навике. Штавише, генетичка анализа је открила да је проучавана популација углавном хомогена, с тим да неки појединци имају везе са источним Медитераном и Северном Африком, што потенцијално указује на разнолико порекло и трговачке везе.

Иако нису пронађени докази о различитим друштвеним класама, различите праксе сахрањивања указују на могућу социјалну стратификацију. Значајно је да је приближно половина појединаца сахрањена заједно у гробници, што поставља питања о могућим разликама између оних сахрањених унутар и ван гробнице. Међутим, нису уочене уочљиве разлике у праксама сахрањивања или гробним предметима, што сугерише разнолике погребне обичаје без обзира на порекло или статус сродства. Важно је напоменути да мешавина увезених и локално произведених предмета у гробовима указује на сложену социјалну и економску слику, са заједничким погребним контекстима који наговештавају могуће породичне везе изван крвних сродства.

У закључку, ово истраживање пружа увид у живот и смрт на далматинском острву током касне антике. Пружа увид кроз призму здравља, анализе исхране и популационе генетике у контексту Римског царства у касној антици. Повезаност локалитета са медитеранским трговачким рутама такође наглашава његов значај у регионалним економијама и миграцијама.