Форум - Порекло
Порекло становништва => Црна Гора => Тему започео: Nebo Новембар 20, 2015, 08:50:11 поподне
-
Поставих на порталу текст о пореклу братстава Цетињског племена, па ако има коментара, додатака, исправки..., позивам све на разговор!
-
Поставих на порталу текст о пореклу братстава Цетињског племена, па ако има коментара, додатака, исправки..., позивам све на разговор!
Честитке за текст, Небо! Увек ми је занимљиво читати твоје текстове.
-
Честитке за текст, Небо! Увек ми је занимљиво читати твоје текстове.
Хвала, брале.
-
Поставих на порталу текст о пореклу братстава Цетињског племена, па ако има коментара, додатака, исправки..., позивам све на разговор!
Одличан текст као и обично. Посебно ми се свиђа што си уврстио днк резултате и што си груписао по племенима.
-
Одличан текст као и обично. Посебно ми се свиђа што си уврстио днк резултате и што си груписао по племенима.
Хвала, Синиша. Терам даље са племенима ;)
Мени се на први поглед чинило да имамо јако мало днк резултата, али испаде приличан број, што конкретних, што посредних.
-
Ердељановић у својој књизи "Стара Црна Гора" једно село назива Угни. Мислим да је правилан назив села Угњи.
-
Ердељановић у својој књизи "Стара Црна Гора" једно село назива Угни. Мислим да је правилан назив села Угњи.
Могуће је, Буторе. Данас у званичној номенклатури ЦГ место се зове управо - Угњи. Раније постоје и варијанте Угни, Угне, Угна.
-
Као и што је Ријека (Црнојевића) у неким документима 16. века уписана као - Река.
-
Оно што код мене изазива недоумице код Цетињана је однос Бајица и Орловића.
Ердељановић као исељене бајичке родове наводи и Орловиће, који нису исти род са Орловићима од којих потичу Мартиновићи и Вуксановићи из Бајица. По њему, ови други Орловићи долазе у Бајице тек у 16. веку из Цуца, а томе претходи боравак у Херцеговини (Гацко – Чарађе) крајем 15. века.
Ковијанић налази Тодора Ненојева Ивановића у которском документу из 1440. године и претпоставља да је то син Неноја родоначелника бајичких Орловића.
Према предању Мартиновића, Неноје је син Павла Орловића, док Тодор Ненојев из которског документа носи презиме Ивановић, што је патронимик његовог оца, који се дакле звао Иван. Павле Орловић није историјски познат лик, бар не под тим именом, али је исувише значајан у народној традицији да би се тек тако његово изворно име (Иван) изменило.
Презиме Орловић се у време Вука Црногорца и војводе Павла нигде не спомиње.
У цетињском крају постоји више јако старих топонима везаних за Орловиће, по Ердељановићу - управо оне старе, исељене.
Намећу ми се питања:
Да ли су, можда, Орловићи стари бајички род којима су се прибили досељеници из Херцеговине, од којих потичу Мартиновићи и Вуксановићи, и преузели њихово презиме?
Да ли Тодор Ненојев заправо припада том старом бајичком братству Орловића? Неноје (Ненко, итсл) није необично име за 15. век и није немогуће да су у питању две сасвим различите особе.
Да ли су се, можда, бајички (они старији) Орловићи иселили из Бајица и населили у један део Цуца где су им се крајем 15. века придружили неки досељеници, да би касније потомци тих досељеника, са причом о припадности знаменитом братству Орловића дошли у Цетиње?
На крају, ко су ти досељеници из Херцеговине? Мени народна прича о пореклу од Немањића, протовестијара Стања и других знаменитих људи нашег средњег века баш и не иде тако лако. Ако је потомак Немањића и витез, како према ратној опреми коју купује у Котору о њему исправно закључује Ковијанић, зашто би Тодор Ненојев себи за место живљења у првој половини 15. века, бежећи из од Турака угрожене Србије, изабрао вукој...ну каква је Цетињско Поље (не заборавимо да је Иван Црнојевић себи престоницу тамо пренео тек око пола столећа касније, кад је већ био притешњен са свих страна), уместо да оде у Котор или Дубровник или Скадар или неки други безбедан град? Мој закључак је да он и није побегао однекле у то Цетињско Поље, већ је био његов изданак. Али, онда ми је вероватније да је он припадник неке старе фамилије која је ту живела много времена раније, а то би могли бити управо припадници братства Бајица.
Да би се ово разрешило, требало би да се тестирају бајички Бориловићи, Ивановићи и Милошевићи, „орловићки“ Мартиновићи и Вуксановићи, као и Бајковићи из Цуца и Милићи из Бјелица. Њихови ДНК резултати сигурно би разрешили све недоумице.
-
Приложници Цетињског манастира у раздобљу 1596 - 1623. године. Леп ономастикон и извор података о племенима, главарима, обичним људима тог времена у Старој Црној Гори.
https://www.scribd.com/doc/285967776/Du%C5%A1an-Vuksan-Spisak-ktitora-i-prilo%C5%BEnika-manastira-Cetinjskog
-
Душан Вуксан је био добар историчар, али и пристрасан спрам Његуша - које је фаворизовао. Ожењен је био одивом Петровића-Његоша. Многе историјске податке који су се тицали осталих племена није помињао тј. фризирао, зато лично његовова писанија прихватам са резервом.
-
Занимљив имењак Цетиња у Чешкој:
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9A%D0%B5_(%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BC)
https://cs.wikipedia.org/wiki/Cetyn%C4%9B
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e0/Cetyn%C4%9B_-_okres_P%C5%99%C3%ADbram_%2807%29.jpg/800px-Cetyn%C4%9B_-_okres_P%C5%99%C3%ADbram_%2807%29.jpg)
-
Занимљив имењак Цетиња у Чешкој:
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9A%D0%B5_(%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BC)
https://cs.wikipedia.org/wiki/Cetyn%C4%9B
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e0/Cetyn%C4%9B_-_okres_P%C5%99%C3%ADbram_%2807%29.jpg/800px-Cetyn%C4%9B_-_okres_P%C5%99%C3%ADbram_%2807%29.jpg)
Cetyn би могло бити келтског порекла, иер CETHYN,CETHIN на келтском значи -> тамно (swarthy)
Проф. Др. Ранка Куић у "Сродност српског и келтског језика", сматра да:
Цетина:CETHYN,CETHIN (значи: велики, огроман); где је „c" једнако „s'",caнаставком-а, дајеCETINA,y значењу: Огромна тврђава.Цетинград: Важи горње тумачење.Цетиње:CETHYN,CETHIN (велик, огроман); пошто је „с" једнако „s", даје иSETIN нa које се наставља „ie", што дајеSETINIE,y значењу: да, јесте. Дакле,CETI-NJE, што значи: Заиста велики град.
https://de.scribd.com/doc/175611500/Ranka-Kuic-Srpski-i-Keltski-Jezik
-
На Цетињу се чува икона Пресвете Богородице Филермоса (Пустињољубитељка), за коју се сматра да је најстарији приказ Маријин, и да га је израдио Свети Лука. Данас (25/12. октобра) Црква прославља празник посвећен овој чудотворној икони.
(http://www.vidania.ru/icony/img/icon_bogorodiza_3877.jpg)
Како је ова велика светиња завршила на Цетињу? Сви преноси ове иконе:
1. Насликана у Назарету, средином 1. века.
2. Свети Лука је носи у родну Антиохију.
3. Пренета у Јерусалим, вероватно у 4. веку.
4. У Цариград (у цркву Влахерне) преноси је 430. године царица Евдокија, жена цара Теодосија II.
5. 1204. године, приликом крсташке похаре Цариграда, витезови Јовановци односе икону.
6. Икона код Јовановаца у Јерусалиму до 1291. године.
7. Икона код Јовановаца на Кипру 1291-1310. године.
8. Икона код Јовановаца на Родосу, где подижу цркву Филеримосу, 1310-1523. године.
9. 1484. године, Јовановци икони придружују десну руку Светог Јована, коју су добили на поклон од турског цара Бајазита II.
10. Почетком 16. века овим двема светињама придружују и део Часног Крста, који су добили од француског краља Луjа XII.
11. Све три реликвије (од тада свуда заједно) код Јовановаца у Италији 1523-27. године.
12. Код Јовановаца у Француској 1527-30. године.
13. Код Јовановаца (Малтешких витезова) на Малти 1530-1798. године.
14. Након пропасти малтешке витешке државе (1798), витезови поклањају све три светиње руском цару Павлу I (цар Павле је, 1799. године, дао да се све три светиње окују златним оковом и украсе драгим камењем).
15. У Петрограду 1799-1920. године.
16. У Естонији 1920. године.
17. У Данској код царице Марије, 1920-28. године.
18. У руској Саборној цркви у Берлину 1928-32.
19. Руска црква поклања краљу Александру Карађорђевићу светиње, и оне су у Београду 1932-41. године.
20. 1941-52. године, светиње чуване у Острогу у тајности.
21. Полиција у рацији конфискује светиње од Манастира, и односи их у Подгорицу, најпре у полицију, а затим код Вјерске комисије, 1952-78. године.
22. 1978. године, рука Светог Јована и део Часног Крста предати Митрополији на Цетињу (данас су у Цетињском манастиру), а Филермоса Народном музеју Црне Горе на Цетињу, где се и данас налази...
-
Успут је неком пошло за руком да са иконе украде два драга камена (рубин и сафир, ваљда), што се види при погледу на икону.
-
Da li neko moze da mi kaze kom plemenu pripadaju Zuberi, ima ih oko Cetinja? Eventualno koji bi haplotip mogli da nose? :)
-
Зубери су старинци у Цетињском племену:
Угне и Врела
Данашња врељанска и угњанска братства стариначког порекла су: Капе (или Капичићи) и Беладе, који су истог порекла и носе заједничко братствено име Шоровићи (Шоровића има исељених по Црној Гори и Русији, као и потурчених у Крајини), Лагатори (раније презиме им је било Бојковићи) и Зубери. Сви славе Митров-дан.
Било би лепо да неког од ових родова тестирамо. Питање је да ли су сви они међусобно сродни...
Некако, мислим да би могли бити динарик, јер већ имамо потврда да је то старије (пре сеоба изазваних турским освајањима) становништво Катунске нахије, оно племенски неорганизовано, - динарик.
-
Зубери су старинци у Цетињском племену:
Угне и Врела
Данашња врељанска и угњанска братства стариначког порекла су: Капе (или Капичићи) и Беладе, који су истог порекла и носе заједничко братствено име Шоровићи (Шоровића има исељених по Црној Гори и Русији, као и потурчених у Крајини), Лагатори (раније презиме им је било Бојковићи) и Зубери. Сви славе Митров-дан.
Било би лепо да неког од ових родова тестирамо. Питање је да ли су сви они међусобно сродни...
Некако, мислим да би могли бити динарик, јер већ имамо потврда да је то старије (пре сеоба изазваних турским освајањима) становништво Катунске нахије, оно племенски неорганизовано, - динарик.
I ja bih tako rekao. Verovatno je neki dinarik . Mada dosta tkzv. plemena se formiralo za vreme turaka radi lakse odbrane itd...Nije to bilo bas tako homogeno. Jedino su mozda Brda imala jacu plemensku organizaciju u nekom pred turskom periodu.
Ja sam primetio nesto sto vec moze biti pravilo jer se ponavlja u vise navrata, dakle vecina stanovnistva koje je zivelo po selima i bez nekog striktnog plemenskog uredjenja u staroj cg i sire je dinarik jug ili sever a neretko u zapadnijim delovima i R1a. Ti rodovi su verovatno i u samu Crnu Goru dosli mnogo ranije iz Hercegovine...Zuberi se spominju i kao deo hercegovackog plemena Zubci.
-
I ja bih tako rekao. Verovatno je neki dinarik . Mada dosta tkzv. plemena se formiralo za vreme turaka radi lakse odbrane itd...Nije to bilo bas tako homogeno. Jedino su mozda Brda imala jacu plemensku organizaciju u nekom pred turskom periodu.
Ja sam primetio nesto sto vec moze biti pravilo jer se ponavlja u vise navrata, dakle vecina stanovnistva koje je zivelo po selima i bez nekog striktnog plemenskog uredjenja u staroj cg i sire je dinarik jug ili sever a neretko u zapadnijim delovima i R1a. Ti rodovi su verovatno i u samu Crnu Goru dosli mnogo ranije iz Hercegovine...Zuberi se spominju i kao deo hercegovackog plemena Zubci.
Успостављање племенске организације у ЦГ иде управо са појавом Турака. У предтурско доба једини облик извесне племенске организације били су сточарски катуни из 13. и 14. века у неким деловима подручја данашње ЦГ. Иначе је постојало жупно устројство, заоставштина из времена државе Немањића (дуже се одржало у северним и источним крајевима данашње ЦГ) и устројство по кнежинама или општинама, на југу и западу данашње ЦГ (чему је допринео утицај Млетачке Републике).
Велика брђанска племена (а и нека у области Старе ЦГ и источне Херцеговине) која данас познајемо настала су управо у почетном раздобљу турске власти, а касније (17/18. век) постала водећи чинилац у друштвеном животу својих подручја. Старији родови, из раздобља жупске или кнежинско / општинске организације нису могли парирати јачем племенском устројству својих суседа другачијег порекла, што је утицало на њихово изумирање, исељавање, асимилиацију. Зато данас те старије родове (већином I2a din или R1a) налазимо раштркане, са нејасним предањем или прибраћене већим братствима.
-
Један леп туристички прилог о Цетињу и Ловћену:
https://www.youtube.com/v/WwTIqqW16DA
-
Прелеп градић, нема шта. Препун историје, културе и славних историјских личности, само тужно је шта политика учини од неких људи тамо. Плус велика економска запостављеност и уништена привреда.
-
Прије извијесног времена ме форумаш Цуце упознао са чињеницом да је у Бајицама постојало старо братство Чарнојевићи, по наводима из мемоара бајичког капетана Сава Матова Мартиновића. Но, наводи да су до времена писања мемоара (1863.) већ нестали са тог простора. Зна ли неко нешто више о том братству, тј да ли постоји још неки извор о њему?
-
Прије извијесног времена ме форумаш Цуце упознао са чињеницом да је у Бајицама постојало старо братство Чарнојевићи, по наводима из мемоара бајичког капетана Сава Матова Мартиновића. Но, наводи да су до времена писања мемоара (1863.) већ нестали са тог простора. Зна ли неко нешто више о том братству, тј да ли постоји још неки извор о њему?
Та прича о Чарнојевићима у Бајицама је, верујем, повезана са патриархом Арсенијем.
Прочитај овај чланак, можда ти да неки одговор на ово питање:
"Паштровско порекло патриарха србског Арсенија Чарнојевића..."
https://www.poreklo.rs/2015/10/27/bratstva-plemena-pastrovica/
-
Та прича о Чарнојевићима у Бајицама је, верујем, повезана са патриархом Арсенијем.
Прочитај овај чланак, можда ти да неки одговор на ово питање:
"Паштровско порекло патриарха србског Арсенија Чарнојевића..."
https://www.poreklo.rs/2015/10/27/bratstva-plemena-pastrovica/
Ја питах због свог поријекла ал' не може патријарх да се не умијеша и не помути воду. :D
Познат ми је тај текст од раније али нисам нашао никакву везу са својима. Слава Јовањдан више одговара цетињском племену него и Паштровићима и Пиперима. Али презиме свакако може да упућује на Пипере. Што се тиче генетике ту сам лаик па и не залазим, а и нисам се дубље тестирао. Чини ми се да немам сличности са до сада тестираним појединцима из наведених племена, осим можда са Божовићима из И. Колашина. А и за њих рекоше да нису Пипери.
-
Ја питах због свог поријекла ал' не може патријарх да се не умијеша и не помути воду. :D
Познат ми је тај текст од раније али нисам нашао никакву везу са својима. Слава Јовањдан више одговара цетињском племену него и Паштровићима и Пиперима. Али презиме свакако може да упућује на Пипере. Што се тиче генетике ту сам лаик па и не залазим, а и нисам се дубље тестирао. Чини ми се да немам сличности са до сада тестираним појединцима из наведених племена, осим можда са Божовићима из И. Колашина. А и за њих рекоше да нису Пипери.
Ко пита не скита, како би наш помало поштени народ рек'о. Одговори ће ти се сами кас'ти😉Буди упоран и Чарнојевићи се појавити, до душе на мало већој временској удаљености, но кога брига битна је прича😂