Ковач, Јовањдан, Лушница, Требиње, I2-Y3120>S17250
Да ли је податак на 23andMe да ови Ковачи славе Јовањдан или Ђурђевдан?
Хаплогрупа Ковача (Јовањдан) из Лопоча се уклапа у предање да су истог корјена са Ковачевићима, Киперашима и Обринама и да славе Јовањдан. Тиме је вјероватно потврђена и припадност роду Бобанаца Јовањштака.
Уколико је код Ковача из Лушница хаплогрупа I2-Y3120>S17250, онда би требао бити у питању род који слави Ђурђевдан за које се каже: "Митровићи, Ковачи и Ковачевићи су потомци старинске породице
Ђурђевић".
Ковачи из Лушница су потомци Петра Ђурђевића који се бавио ковачким занатом и који је живио крајем 17. и почетком 18. вијека. Један Ковач се одселио у околину Никшића у Миово поље и тамо и данас живе његови потомци
Ковачевићи. Други Ковач се одселио у Босну, а трећи у САД гдје по предању погинуо. Ови Ковачи немају везу са Ковачима из Лопоча и Пољица који славе Јовањдан.
Митровићи су ово презиме узели око 1950. године по претку Митру (1855-1920) који се презивао Киса. Киса презиме је настало почетком 18. вијека, а добио га је Петров брат Лазар Ђурђевић. Ови Митровићи нису у сродству са Митровићима из Џивара код Требиња, ни са оним из Сланог на мору и у Требимљи.
Ако се не варам овим смо сазнали хаплогрупу (I2-Y3120>S17250) старе породице
Ђурђевића, Ђурђевдан из Лушница чији је огранак, уколико је ријеч о истим Ђурђевићима, живио и у Пољицу (Попово поље).
Мустапићи из Хутова, римокатолици, су по предању од Ђурђевића из Пољица, али за неког Мустапића из Далмације је утврђена хаплогрупа R1a-Z280>CTS1211>CTS3402. Ова хаплогрупа је заступљена код једног већег рода из Пољица, па је могуће да су у питању други Ђурђевићи.
Ђурђевићи из Лушница су по предању у Бобане давно доселили "из Васојевића".
Резултатом Ковача из Лушница смо добили још једну хаплогрупу код родова из Бобана са славом Ђурђевдан.
Подаци о предањима кориштини од Љ. Митровића, "Бобани некад и сад".