Неки војни стратези XVIII века, истина првенствено за ондашње прилике, констатују да бројка од 100.000 војника није ништа посебно и немогуће за организовати, па тако Депре д'Онела, за такав пример, а на четири дана, наводи да је потребно предвидети 120.000 оброка дневно (јер, како каже, има и дуплих следовања), дакле поделу 480.000 оброка (800 по колима), што би захтевало само 600 кола и 2.400 коња, упрегнутих по четири, додајући, како је све то постало једноставно, те да постоје чак и покретне гвоздене пећи за печење војничког хлеба.
Извор: Фернан Бродел, Материјална цивилизација, економија и капитализам од XV до XVIII века, Београд, 2007, стр. 37
Дакле, овде се, првенствено у вези друге стране, поставља само питање колико је тадашње Османско царство могло да подигне војске, јер за претпоставити је да су подигли онолико колико су могли... с обзиром на план освајања у која су пошли?