61. Вуковић, Аранђеловдан, Бријег (заселак Бабино Брдо), Плужине, E-V13>Z5018>S2979>L241
Најближе поклапање хаплотипова (22/23) има са Пивљанином (Аранђеловдан, Велике Крће/Пљевља), који према предању потиче од Вуковића. Двојица тестираних деле карактеристичну вредност маркера DYS390=25, тако да нема сумње да су истог порекла. Истом роду припада и Антонић (Аранђеловдан, Батковић/Бијељина), од чијег хаплотипа се хаплотип Вуковића разликује на два маркера.
Светозар Томић је у раду о Пиви записао следеће:
Вуковићи (15 к., св. Арханђео). Преци Вуковића су старином од Озринића са Чева у Црној Гори. Била два брата: Вуко и Вукота. Вуко је био хајдук, убију човека на Чеву и од крви побегну чак у Мратиње да би се склонили од освете. Настане се у Горњем Селу, где и данас живе само Вуковићи. Ово је било, како причају, у време зидања Пивског Манастира. Род су им Неимаревићи у Мостару и у Дробњаку. Мратињани нису радо гледали ове добеглице и чинили су им велике неправде. Тако Вуковићи од насиља Митрића одбегну у Дабар у Босни. Тамо су били 40 година. Један од ових из Дабра оде у Бањане и тамо се ожени и настани. Погине од чобана, а жена му са шесторо деце остане ту, па и данас у селу Миљанићима живе његови потомци. Остали се из Дабра врате на очевину у Мратиње. Од Вуковића су Шимуни (5 к.) и Пантовићи (1 к.) у Д. Селу (обоји: славе св, Арханђела). "Пасови" Вуковића: Вуко-Трипко- Илија-Васо-Јоксим-Радован-Лазар (данас [1912] човек од својих 45 година).
Обрен Благојевић је свом раду о истом племену написао следеће:
Вуковићи. Велико братство од око 45 домова. Највише их је у Мратињу, гдје им је и првобитна база у Пиви, а има их и на Пишчу, у Војиновићима, Бријегу и на Лукама, у кањону Пиве, камо су се досељавали из Мратиња. Славили су Аранћеловдан.
По предању, они су поријеклом с Чева, али су се у Пиву доселили давно, негдје половином XVI вијека и у Мратињу затекли старе Кокановиће. Неко вријеме били су од крвне освете побјегли у Босну, па су се поново вратили у Мратиње. Најприје су живјели у доњем дијелу села, али су се давно премакли у горњи. Предак им Вук, по коме се презивају, имао је три сина: Тривка, Риста и Илију. Илија је имао синове: Јована, Јоксима, Тривка, Тома и Панта. Од овог посљедњег су Пантовићи, који живе у Мратињу, Црквицама и Бријегу. Од Вуковића су и Неимаревићи у Херцеговини, и то од Николе, који је након убиства неких Љешевића, око 1790. године, утекао у Мостар и тамо изучио зидарски занат. Вјероватно је од њих и мала породица Шимуни, у Мратињу. Одсељавали су се и у Босну, гдје је око 1780. године отишао Марко, чији су потомци сада у околини Сарајева под именом Милетићи. Има их и у Пљевљима, гдје се зову Пивљани, а таошће и у Језерима, камо се око 1890. године одселио Бошко.
Једна њихова линија је, по казивању старијих људи, ова: Вук-Тривко-Илија-Васо-Јоксим-Радован-Лазар-Јован. У манастирским записима помиње се кнез Дука Вуковић, свакако из овог братства.
Вуковићи на Пишчу су од Васа Илијина, који се ту око 1812. године доселио из Мратиња. Вуковићи у Бријегу су од Милована, који је око 1870. године био узео од Ахмет-бега Тавра под аренду земљу у Заграђу, и од његовог брата Луке. Послије ослобоћења Пиве, Мићан Вуковић добио је земљу на Шћепнпољу, Илија на Бабином брду, а Тодор у Папратишту. Вуковићи на Лукама држали су земљу војводе Лазара, па је касније откупили.
Окица Митров Вуковић био је један од најстаријих пивских ускока, а с њим је било још 7 Вуковића: Томо, Лука, Видак, Илија, Милован, Симеун и Богдан. Вуковићи се помињу и у „Пивском колу” („К’о вукови Вуковићи”).
Тестирани је навео да Вуковићи према предању потичу са подручја Горњег Поља код Никшића.
