Власи

[НиколаВук]

Чији је владар који издаје такав докуменат, кога он представља, јел је владар средовековне Србије, неке средњовековне Влашке или владар неке непостојеће државе?
Цар Душан владар средовековне Србије је цар Срба, али и Влаха, Арбанаса и Грка то пише и у законику. Дакле он је цар те некадашње средњовековне Србије и Србин је и на челу је своје државе у тој његовој држави живе његови сународници Срби, али и други народи које он признаје, а то су: Власи, Арбанаси и Грци. Ако су Власи Срби зашто их набраја као посебан народ видимо да је то исто учињено и са Арбанасима и Грцима. Јасно се прави разлика ко је ко и у то време знало се да Арбанас или Грк није исто, као што није исто Влах и Арбанас, Влах и Грк, Србин и Арбанас.... итд.

Аксо, овде се не говори о томе који су народи живели у Душановој држави, већ да термини "себар" и Србин нису исто. Себар је био завистан кмет везан за земљу од стране феудалца, могао је то да буде и Србин и Грк и Албанац и Влах и Еским ако се неким чудом догегао до Србије.

Знаш историја се пише и по стварним чињеницама доказима, али и по предањима и митовима без икаквих писаних доказа. Стари историјски писани докази се тумаче на разне начине и из њих се извлачи оно што се сматра да је најбоље за националну историју, а оно што не паше и што оставља негативан траг на историју то се искривљује и тумачи се тако да би се приказало и уклопило у националну историју. Тако се пишу националне историје широм света.

Сви знамо како данас многи Балканаци гледају на Влахе, како реагују и шта мисле о Власима. На њих се гледа као на неким погрдним људима који су засотали, црномањастог изгледа, чобани итд. Тако их посматрају Срби, Хрвати, БиХ-муслимани и евентуално Македонци. Ако се каже неком Србину или Хрвату ти си Влах одма се увреде.

Ти имаш начин размишљања као ови наши несрећни псеудоисторичари, дај да направимо бајку од националне историје и да пустимо машти на вољу...и не, Аксо, тако се ни у једној земљи која држи до себе не пише национална историја, објективност је увек на цени, а то што ти као лаик верујеш да може целокупна историја неког народа да се измисли и да то прође непримећено је твој проблем. Изгледа да си у контакту са тим твојим комшијама у старом крају као и у новом покупио неке њихове лоше особине, као што је нпр. став да је пожељно улепшавати и измишљати сопствену историју, једино што су они на неки начин "приморани" то да раде јер даље од средњег века им је све веома мутно (иако их то нимало не оправдава, а они у ту измишљотину верују као у религију нажалост), али је много већи проблем што ти сматраш да је такав образац понашања и размишљања легитиман и штавише пожељан.

Пусти стереотипе, Аксо, можда тако помисле Хрвати и муслимани, људи у Србији када чују термин Влах најчешће помисле на источносрбијанске Влахе, њихове жене (Влајне) и на њихову магију. У сваком случају, осим можда код горепоменута два народа, код Срба назив Влах свакако није погрдан.

[filipi]

Носиоци R1a нису могли формирати некакву државну заједницу ни тамо гдје су били у већини, односно у Русији, Украјини и Бјелорусили а камо ли а то ураде на Балкану. Зато се маните тих залудних мненија и паушалног изучавања историјских извора на начин како их презентују усташе.

Mogli su ali NISU

[Милош]

Знаш историја се пише и по стварним чињеницама доказима, али и по предањима и митовима без икаквих писаних доказа. Стари историјски писани докази се тумаче на разне начине и из њих се извлачи оно што се сматра да је најбоље за националну историју, а оно што не паше и што оставља негативан траг на историју то се искривљује и тумачи се тако да би се приказало и уклопило у националну историју. Тако се пишу националне историје широм света.

Иcтopиja je нaукa, кao и cвaкa дpугa... Moждa нe eгcaктнa, aли je нaукa... Oнa ce ocлaњa нa "cтубoвимa" кojи ce зoву иcтopиjcки извopи. Кaкo тиx извopa cвe мaњe имa кaкo кpeнeмo унaзaд, oндa у пoмoћ зoвeмo пoмoћнe иcтopиjcкe нaукe. Штo дaљe идeмo у пpoшлocт, тиx извopa je cвe мaњe, пa кao пoмoћ у pacвeтљaвaњу тe дaвнe пpoшлocти, пocлужилa нaм je лингвиcтикa и apxeoлoгиja... Aли дaнac имaмo jeдну eгcaктну нaучну диcциплину: гeнeтичку гeнaлoгиjу; кoja имa cмиcлa jeдинo ca ocтaлим cпoмeнутим нaучним oблacтимa... Cвe ocтaлo je нeнaучнo извpтaњe иcтинe.

[Акса]

Носиоци R1a нису могли формирати некакву државну заједницу ни тамо гдје су били у већини, односно у Русији, Украјини и Бјелорусили а камо ли а то ураде на Балкану. Зато се маните тих залудних мненија и паушалног изучавања историјских извора на начин како их презентују усташе.

Морам да реагујем, ти си покренуо ово да ниси не би уопште писао о овим глупостима. Као што неко брани интерес своје хаплогрупе тако и ја браним интерес моје.
Јесте они су баш глупи и недржавотворни  , али и као такви држе огромне територије и имају велике државе у инат твог комплекса према њима. Скоро цела Европа се заснива на индоевропизацији и на њихове културе. Европа је подељена на R1b и R1a они су од како су стигли у Европу наметали своју власт, своје културе, језике итд, и ти ћеш сада да ми причаш о владавини, па ти говориш њиховим језиком, они су ти дали језик, они су твоје асимилирали, као што су и многе друге, уместо да им будеш захвалан ти их блатиш, буди реалан човек, остави по страни твоје велике комплексе према њима.     

Ти имаш очигледно велики комплекс према R1a, да нису могли формирати државне заједнице, не би данас имали на пример, највећу државу на свету Русију, од које многи имају комплексе зато што је највећа држава на кугли земаљској. Покушали су многи да је разоре, неки су и били на добром путу да то ураде, али онда би прорадио инат Руса и њихова јака државотворна организација и непријатељ би добијао по прсте, то је величина и понос, зато и имају највећу државу која је икада постојала у историји.

[filipi]

A stvarno zasto nemamo nosioce R1a uopste u "European Royalty" posebno zasto nemamo na istoku Evrope gdje je ta Hg dominantna.

https://www.familytreedna.com/groups/patriots-and-royalty/about/results

[Amicus]

Замолио бих учеснике теме да се суздрже од хаплогрупизма и хаплосупрематизма.

Хвала на разумевању.

[OlovniCovek]

Ko nema cime drugim da se ponosi, on se pa ponosi svojom haplogrupom 

[Ojler]

Да ли је неко чуо за херцеговачке влахе Меглавчиће и Станаројевиће? У књизи "Земља звана Гацко" Новак Мандић Студо их помиње као засебне групе које су припадале катуну Мириловића. Нигде на другом месту нисам нашао на њихов помен, а мало сам сумњичав у вези Студових навода...

[Wolf Sagash]

Да ли је неко чуо за херцеговачке влахе Меглавчиће и Станаројевиће? У књизи "Земља звана Гацко" Новак Мандић Студо их помиње као засебне групе које су припадале катуну Мириловића. Нигде на другом месту нисам нашао на њихов помен, а мало сам сумњичав у вези Студових навода...

Нажалост Студови радови су пуни непровјерљивих информацији као и мистериозних фуснота које се позивају на дубровачки архив али тамо, у навединим изворима налази се нешто сасвим десето.

[Ojler]

Нажалост Студови радови су пуни непровјерљивих информацији као и мистериозних фуснота које се позивају на дубровачки архив али тамо, у навединим изворима налази се нешто сасвим десето.

То је и мој закључак у вези Студа, зато ми је и ово сумњиво. Могуће је да су се ова "презимена" јављала међу Мириловићима слично као и нека друга (Рајковић, Његовановић, Дудојевић, Николић...), али не верујем да су била ишта више од једнократних патронимика.

[Amicus]

Ако сам добро претражио, није поменут овај податак, који доноси Квета Кучерова у својој књизи Hrvati u Srednjoj Europi:

Na području Vrlike (jugoistočno od Knina) spominju se Vlasi de genere Thwlich koje je kralj Matija Korvin, kada je 1463. godine bio s vojskom blizu Jajca, darovao hrvatskom plemiću i zemljoposjedniku Ivanu Čubretiću za njegove vojne zasluge. Godine 1494. u izvještaju koruškog župana spominje se zemlja Ćića — Vlaha koja se prostire između Hrvatske i Bosne. (Zagreb, 1998, str. 115)

Раније сам нешто држао да је та земља Ћића у Истри, али овде се каже да је између Хрватске и Босне.

[Сол]

Ако сам добро претражио, није поменут овај податак, који доноси Квета Кучерова у својој књизи Hrvati u Srednjoj Europi:

Na području Vrlike (jugoistočno od Knina) spominju se Vlasi de genere Thwlich koje je kralj Matija Korvin, kada je 1463. godine bio s vojskom blizu Jajca, darovao hrvatskom plemiću i zemljoposjedniku Ivanu Čubretiću za njegove vojne zasluge. Godine 1494. u izvještaju koruškog župana spominje se zemlja Ćića — Vlaha koja se prostire između Hrvatske i Bosne. (Zagreb, 1998, str. 115)

Раније сам нешто држао да је та земља Ћића у Истри, али овде се каже да је између Хрватске и Босне.

Франц Миклошић у "Словенски елементи у румунском/Die slavischen Elemente im Rumunischen" цитира Павла Шафарика и Иозефа Добровског, да су заправо ти Власи са тромеђе Далмацие, Хрватске и Босне - Келти, истородни са онима кои по Несторовои хроници из Угарске Словене протераше, да би исти потом и сами од стране Угара беху протерани (Сермезианци?- прим. Сол)

[Kor]

Постоји ли неки научни рад који говори о фонетичком афинитету становништва Динарског појаса? Није тајна да постоји специфични акцент који је присутан код практично свог становништва које настањује појас са високом концентрацијом I2a1b3 а тај појас је истовремено могуће окарактерисати и као "влашки појас".

[Сол]

Франц Миклошић у "Словенски елементи у румунском/Die slavischen Elemente im Rumunischen" цитира Павла Шафарика и Иозефа Добровског, да су заправо ти Власи са тромеђе Далмацие, Хрватске и Босне - Келти, истородни са онима кои по Несторовои хроници из Угарске Словене протераше, да би исти потом и сами од стране Угара беху протерани (Сермезианци?- прим. Сол)

За разматрање ие и могуђност, да горепоменути Келти Паннонске низие нису можа отатак поражених Боики (од стране Суеба и Дачана) насељених у DESERTA BOIORUM (Пустари Боиках)- односно, да се " земља Боики" из кое наводно Србљи (по Порфирогениту) потичу управо на оваи део Панноние односи?

   

Celtic culture: a historical encyclopedia. Vol. 1 John T. Koch

[сɣнце]

Постоји ли неки научни рад који говори о фонетичком афинитету становништва Динарског појаса? Није тајна да постоји специфични акцент који је присутан код практично свог становништва које настањује појас са високом концентрацијом I2a1b3 а тај појас је истовремено могуће окарактерисати и као "влашки појас".

Јоште не видех такога научнога рада.
Постоји одређена склоност (аффинитет) говорника динарскога подручја и Далмације ка тоналном нагласку нетипичном за Словене, но типичном за Италијане.
Постоји и склоност ка некој романској граматичкој грађи као, употреба инфинитива као герунда или глаголске именице.
На пример:

Хтио бих пицу за понети.

У словенским језицима не може се рећи

за одморити се, за понети, за појести

него предлог захтева именицу, а глаголска именица су облици на -ње, -ћ.
Дакле, по словенски се каже

за одмарање, за ношење са собом, за једење

У романских језика, напротив латинскому, герунд се образовао поименичавањем (субстантивацијом) инфинитива.
Тако да ће Италијани рећи

Voglio una pizza per portare con se

Осим тога, постоји склоност ка спором, тежком и леном причању, но мислим, да је висок чловек који се вуче по оним камењарима и не може другачије, јере га дефинирају тако његови гени, хормони, клима, околина. На сличан начин Руси су услед хладне климе и укочености чељусти почели изговарати самогласнике веома затворено и полугласно као када говориш стиснутих зуба. Тек се самогласник у наглашеном слогу чује јасно, а сви остали су редуковни.

Когда он начал говорить, никто в городе не понимал его говор.
/къкда он начьл гъваритј, њиктоа ф горъди њи пъњимал јивоа говър.

Но осим понеких утицаја из Далмације, дужења самогласника и товарења нагласка на први слог уместо типичнословенскога задњега или предзадњега говор житеља динарских планина у фонетском смислу веома је словенски, дапаче и архаичан словенски и дели многе карактеристике с кајкавцима укључујући ту и словеначске, те на даљем путу дивергенције и неке карактеристике и с чесшким и словачским.

Но добар пример тога, да када народи прелазе на нове језике ипак бар деломице задрже нагласак и фонетику старога језика су муслимани Титина и Пазара, који су потомци Арбанаса.
Следећи снимак постављам не ради садржаја реченога, но ради фонетике говорника.
<a href="https://www.youtube.com/v/Z07_jmDOvpk" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/Z07_jmDOvpk</a>

[Лаф]

Постоји и склоност ка некој романској граматичкој грађи као, употреба инфинитива као герунда или глаголске именице.
На пример:

Хтио бих пицу за понети.

У словенским језицима не може се рећи

за одморити се, за понети, за појести

"О избавитися нам от всякия скорби, гнева и нужды, Господу помолимся..."
"И о сподобитися нам слышанию святаго Евангелия Господа Бога молим...”

[Voljen od Boga]

Пусти стереотипе, Аксо, можда тако помисле Хрвати и муслимани, људи у Србији када чују термин Влах најчешће помисле на источносрбијанске Влахе, њихове жене (Влајне) и на њихову магију. У сваком случају, осим можда код горепоменута два народа, код Срба назив Влах свакако није погрдан.

Појам Влах код муслимана има исто значење као и код Срба, или, ако хоћете, има исто значење као у реченици у Душановом законику:»Србин да се не жени у влаха" . Дакле то је термин који одређује етнос. За муслимане у мом крају сви Власи нису били исти, могли су то бити Каравласи, Гурбети, Габељи или само Власи и на њих су гледали са великим презиром. Каравласи и Габељи су ишли од чаршије до чаршије и од села до села и нудили ситне услуге, и једни и други имали су сличности са Ромима, па и ону њихову умјетничку ноту. Неки од њих су имали о оне медвједе на ланцу које су водили са собом и тако зарађивали. Када би се појавили у неком мјесту били су будно праћени јер се знало да краду. Крали су све на шта стигну а посебан страх су задавали што су крали и дјецу. Да би дјецу научили да се држе подаље од њих причали су им приче како Каравласи краду дјецу да од њих праве сапуне. Гурбети су били мање презирани, они су дуже били запошљавани на имањима муслимана али се знало рећи "гурбетко" жени која није уредна или нема достојанства. Власима су звали и неке дошљаке из Брда и Херцеговине али према њима нису имали исти презир већ је антагонизам према њима заснован, чини ми се, на расној основи па су их чето описивали као мрке, главате али и опасне јер су организовано нападали имања муслимана. У срединама гдје су православци (Срби) и муслимани живјели заједно међусобне свађе су обавезно садржаавале погрдне ријечи Турчин и Влах, Срби су муслимане називали Турцима (наравно, због припадности једној вјери) а муслимани Србе Власима из истог разлога. Између муслимана и Срба су се дешавали бракови а између муслимана и Влаха нису. Чини ми се да су историчари појам Влах добро закомпликовали јер су га проширили на све сточаре, онако како су то Турци радили у дефтерима. Народ то није тако гледао, поуздано знам да између Лимских Никшића и муслимана није било таквог антагонизма. Изгледа да се став Славена према неким групама које су говориле влашки, у литератури пренио на све старобалканце, потпуно незаслужено, и заборавља се да су Власи направили Дубровник и врло често били виђени људи и код Срба, и код Црногораца, и код Османлија, и код Дубровчана...Приписивати било коју хаплогрупу Власима нема смисла јер се ради о једном имену за врло различите групе када је генетика у питању.

[сɣнце]

У словенским језицима не може се рећи

"О избавитися нам от всякия скорби, гнева и нужды, Господу помолимся..."
"И о сподобитися нам слышанию святаго Евангелия Господа Бога молим...”

Заправо и

о еже избавити нам ... о еже сподобитися нам...

Да, ово су примери тога како један балкански језик, у овом случају грчски књижни језик утиче на словенски књижни језик онога доба. Док све ове конструкције и калке које има црквенословенски, не налазе ни деломично у народним језицима, но на народне језике утицао је и народни романски говор, поготово на бугарски и македонски, а само деломице на србски.

Много общего в синтаксисе причастий греческого и церковнославянского языков: греческое влияние способствовало распространению некоторых конструкций и привело к сравнительно частому употреблению самостоятельного дательного падежа на месте греческого самостоятельного родительного падежа; фиксируется и калькирование греческих причастных конструкций.

В церковнославянском практически не встречается полного калькирования инфинитива с предлогом и артиклем, налицо только тенденция к передаче в определенных случаях греческого инфинитива славянским инфинитивом:
при переводе конструкции pro tou +inf. преобладает перевод отглагольным существительным с предлогом, реже – преже + inf.;
в близкой по значению конструкции prin + inf. преобладает перевод преже + inf., потому что в греческом отсутствует артикль;
конструкции meta to + inf. и meta tou +inf. всегда переводятся отглагольным существительным с предлогом;
при переводе конструкции en to + inf. преобладают два варианта: предложно-падежная и инфинитивная конструкции с преобладанием последней;
при переводе конструкци eis to + inf. преобладает традиционный перевод одиночным инфинитивом, ему уступает предложно-падежная конструкция;
конструкция dia to + inf. переводится преимущественно как зане + inf. и предложно-падежной формой;
при переводе конструкции pros to + inf. преобладает предложно-падежная конструкция;
при переводе целевой конструкции tou + inf. преобладающий способ перевода – одиночный инфинитив;
apo tou + inf., ek tou + inf., peri tou + inf.  переводятся предложно-падежными конструкциями;
при переводе конструкции to + inf. ведущими способами перевода являются оборот еже + inf. и одиночный инфинитив.


http://dissovet.philol.msu.ru/docs/2017_FedorovaEV_avtoreferat_10.02.01_19.pdf

[Бакс]

Појам Влах код муслимана има исто значење као и код Срба, или, ако хоћете, има исто значење као у реченици у Душановом законику:»Србин да се не жени у влаха" . Дакле то је термин који одређује етнос.

Овде тај термин баш не означава етнос.
Сто пута прежвакано до сад.

[сɣнце]

Појам Влах код муслимана има исто значење као и код Срба, или, ако хоћете, има исто значење као у реченици у Душановом законику:»Србин да се не жени у влаха" . Дакле то је термин који одређује етнос.

Изгледа да се став Славена према неким групама које су говориле влашки, у литератури пренио на све старобалканце, потпуно незаслужено, и заборавља се да су Власи направили Дубровник и врло често били виђени људи и код Срба, и код Црногораца, и код Османлија, и код Дубровчана...Приписивати било коју хаплогрупу Власима нема смисла јер се ради о једном имену за врло различите групе када је генетика у питању.

Реч влах је у старословенском звучала валхъ а као такова ушла у словенски језик из германскога језика. Наиме као што су све Словене називали Вендима, тако су и све Келте називали Валхима. То је зато што је прво келтско племе које су Германи упознали било Валхи, данас Валонци. Но у то доба упознавања ови Келти већ су почели говорити романским језиком и зато су Германи све друге који су говорили сличним језиком називали исто Валхи.
Будући да су Германи, поближе Готи, били ти који су Словене упознали с Римљанима и Римљане са Словенима, Римљани су Словене у раном добу називали по Германскому Венди Венетима, а Словени Римљане Власима.

Из љетописа Дукљанина у оквиру готских освајања mnogo hiljada hrišćana umrlo a najviše bilo zarobljeno i odvedeno. Готски кнез Senudial (најверојатније Svenvald) у границама своје владавине од Винодола до Аполоније
nanosio mnoge nepravde hrišćanima, koji su živjeli u primorskim gradovima i progonio ih.
 Словени којима se zemlja ispunila za vremena Selimira почели су uništavati mnoge romanske gradove i naselja, a druge poštedivše prevoditi u roblje на што су хришћани počeli okupljati se po planinskim vrhovima i podizati čvršća naselja, utvrđenja i zgrade, kako su gdje mogli, da bi tako izmakli iz njihovih ruku.
Бугари су освојили словенску Македонију, а poslije ove čitavu oblast Latina, koji su se u ono vrijeme nazivali Romani, a sada se zovu Morovlasi, sto znaci Crni Latini”.
Четири покољења после Ратомира, прогони Романа су настављени, те mnogi hrišćani iz pomorskih i zagorskih oblasti, ne želeći da se oskrnave njihovim prljavim običajima, svakodnevno su odasvud bježali i pridruživahu se onima koji su živjeli u brdima i u tvrdim mjestima, izabravši da radije sa njima podnose progonstvo i nemaštinu.
Када је у време Светопука, Константин начинио писмо за словенски језик и превео свете књиге načinjeno je veliko veselje i hrišćani, spuštivši se sa planina i skrivenih mjesta, đe su bili rasuti, počeše da hvale i blagosiljaju ime Gospoda, koji spašava one koji se u njega uzdaju; Poslije je kralj Svetopelek naredio hrišćanima koji se služahu latinskim jezikom, da se vrate svaki u svoje mesto, i da obnove gradove i naselja, koja su ranije pagani razorili.

„Va ime oca i sina i svetoga duha amen. Mi knez Hanž Frankapan, krčki i modruški, cetinski i kliški knez i veće, ban Dalmacije i Hrvat, damo viditi vsakomu človiku, komu se dostoji, po sem(ovom) našem otvorenu listu, da pridoše prid nas počteni i dobri muži (dobri ljudi, dobri muži, dobri Bošnjani, dobri Vlasi - tako su se nekada oslovljavali svedoci), bivše virne i prave sluge bana Ivaniša Ivanovića(sin kneza Ivana Nelipčića), vsi dobri Vlasi: Viganj, Dubravčić, Ninoje Sanković, Tomaš Ročević, Matijaš Vukčić, Milić Ostojić, Dragic Prodanić, Blaž Kočić, Hrelja Golešević, Vukat Vojinović, Ivaniš Grobačić, Budanj Grubšić, Biloslav Dražević, Jelovac Draživojević, Radivoj Vitković, Bulat Kustražić, Ivan Poznanović i ini vsi dobri Vlasi, pitajuće i išćuće ot nas dobrih i počtenih zakonov svojih navadnih(uobičajenih), ki im su bili za njih bivšega gospodna bana Ivaniša Ivanovića i za njegova oca, kneza Ivana...

Ki Vlah ima selo(selište, posjed), da služi s unčom(danak), a ki nima sela, taj na konji šćitom i s mačem, ali strilami i s mačem. Ki ne ide na vojsku, a zapovi mu se, šest libar plaća; ot togaj gre vojvodi Vlaškomu deseto. Da im se ne uzme konj vojnički u podsadu(zalog) ni za nijedni krivinu; a da ne vojuju ot Stipana dne do Martinja; a kada gredu na vojsku, dva dila vojnikov da gre, a treti dio da je napravlja(opskrbi) brašnom i kobilami.

I da ni nad njimi nijedan Hrvatin vojvoda, ner jedan izmeju njih da je vojvoda nad njimi, ki njim zapovida, s našim se knezem dogovaraje.
A u Cetini(Cetinskoj županiji) da ne daju nigdir trgovine(daća za dozvolu trgovanja). I da ni ot njih obišenika(da se nitko ne kažnjava vješanjem) ni za jednu krivinu. I da više rečeni muži, vsi dobri katunari, ot svojih ljudi pol dohodak da sebi ustavljaju dukatov, kako im je bilo za njih bivšega gospodina bana Ivaniša.

I da ne more otdati(tužiti) Vlah na Vlaha sto libar, ki sam nima sto libar. I da ne more otdati najamnik(plaćenik) ni lovas(sluga, konjušar) na gospodara, i Srblin da ne more otdati na Vlaha, ni Vlah na Srblina. I da ni među njimi ku.a stav...ović(nečitljivo) ni svidok ni porotnik, ni nitkor ot njih da ni časnik; ni da je virovan mimo četire bolanče (ne može svjedočiti na sudu, ako je veća svota od 4 bolanče). I da ne daju travnine na planini, ni u zimišćih, ni indi, gdi nisu davali za bana Ivaniša, kada je(ih, akuz. množ.) je nakon sebe ostavil. I da ne drže Hrvati Vlahov mimo jednog bravara(pastir za ovce, brav).

Pisan na Klisi, miseca marča osmi na deste dan va litih rojstva Isus Krstova 1436, lito