Најближе што имамо иллирским језицима су сачувани споменици мессапскога језика у Апулији, гдје су живјели три илирска племена која су сви имали један језик. Споменици сежу од 6-1 в. пне.
Језик још није одгонетнут, али кентумски и неки други рефлекси га приближавају к италским и грчким језицима. Има 5 падежа. Писано је западним видом грчскога писма. Надписа је изобиље, но веома се тежко тумаче.
Хвала на тим примјерцима Сунце.
Нисам се пуно бавио тиме, али знам да је и због утицаја италских језика на њега је отежана класификација, али у коначници мислим да ће месапски бити најбољи начин да се одгонетне тај језик.
Има ли данашње становнишство Апулије неку од своје околине особиту хаплогрупну слику, која би могла служити макар неком назнаком о генетици Илира?
Као што Небојша помену, јавља се у овој новијој студији ту са повећаном проценту. А спомињао сам недавно и ранију анонимну студије Италије гдје се у Лећеу јавља са 7.6 %.
J2b was not associated with the Neolithic Greeks nor with the Minoan civilisation, but may well have come to Greece with the Mycenaeans, who also appear to have been pushed out of the Steppe by the advance of the Srubna culture.
in a migration that was particularly rich in J2b lineages from the Middle Volga region.
А "доказ" остатака из периода степског живота J-M241 је татарско-мордвинска грана стара 1450 година, настала прије 2200 г. Па чак цијела J-Z1043 има TMRCA од 2800, што је опет доста послије Срубнаја културе. А ту се јавља и једна у Индији која се спомиње.
The most likely hypothesis is that J2b2a1 (L283) penetrated into the Pontic Steppe region during the Neolithic or Chalcolithic period, by crossing the Caucasus from western Iran, then migrated to the Volga-Ural region, where it was absorbed by the R1a-Z93 tribes in the Early Bronze Age. As a minor lineage within the R1a-Z93 dominant populations, it would have expanded from the Volga-Ural region to Central and South Asia with the Indo-Aryan invasions approximately from 4,300 to 3,500 years ago.
Ово повезује индијску J-Z2432 одвојену прије 10000 година грану са Индоевропљанима?
Која је честа код дравидског становништва.
Симо је говорио у теми о M241 раније о овоме.
Нико Еупедији није бранио да погледа фусноте студије "The Genomic History Of Southeastern Europe":
Radiocarbon dates and preserved artifacts (hair ornament made of coiled copper wire and fragments of pottery) date these burials to the Early/Middle Bronze Age.
2828Mucić, K. & Kovačević Bokarica, N. Doprinosi poznavanju povijesti Vrgoračke krajine
na osnovi rezultata novijih arheoloških istraživanja. In: Arheološka istraživanja na trasi
autoceste u Zabiokovlju i Plini (ed M Tomasović) 125-212 (Gradski muzej Makarska,
2011).https://hrcak.srce.hr/file/247012Majića gradina (Drinovci) - novo nalazište
licenske keramike u Hercegovini
u tehničkom i terminološkom pogledu ukras izveden otiskom prave otkane vrpce/tkanice (die litze, i. e. licena) od onoga izvedenog od dvonitne uzice (schnur).15 U kulturnom i kronološkom pogledu navedene razlike nisu toliko izražene, barem ne u kontekstu promatrane kulturne regije, gdje često i ne postoji uža distinkcija prema načinu izvođenja ornamenta, nego se konvencionalno takva vrsta nalaza, bilo da su oni ukrašeni otiskivanjem dvonitne uzice ili otkane tkanice/vrpce, često deklarira kao licenska.1616 Usp. B. Čović, "Posuška kultura", 70, 75, 77-78, T. VIII, 5, T. X, 5, 4; Marinko Tomasović, "Arheološka topografija lijeve strane donjeg toka Cetine", u: Jacqueline Balen - Hrvoje Potrebica (prir.), Arheološka istraživanja u cetinskoj krajini, Izdanja Hrvatskoga arheološkog društva, vol. 27, Zagreb, 2011., T. I, 5-6; Vedran Katavić - Ana Sunko Katavić - Andrea Devlahović, "Istraživanje grobnog tumula, dviju vrtača, gradine i gradinice u Gornjim Rašćanima kod Vrgorca", u: Marinko Tomasović (prir.), Arheološka istraživanja na trasi autoceste u Zabiokovlju i Plini, Makarska, 2011., str. 46, kat. jed. 7;
Konstanta Mucić - Nela Kovačević Bokarica, "Doprinosi poznavanju povijesti Vrgoračke krajine na osnovi rezultata novijih arheoloških istraživanja", u: Marinko Tomasović (prir.), Arheološka istraživanja na trasi autoceste u Zabiokovlju i Plini, Makarska, 2011., str. 130, kat. jed. 2; B. Marijanović, nav. dj., str. 105, T. LXXXV, 5; T. LXXXVI, 1,2; Ivan Šuta, "Korištenje vrtača u prapovijesti Dalmacije", u: Tusculum, 6, Solin, 2013., str. 11-12, sl. 6.
Значи у старту се прави фатална грешка, умјесто да се идентификује тачно којој археолошкој групи припада налаз у Великом Ванику и да се пође одатле, еупедијин чланак иде у беспотребно дивље шпекулисање на основу процената хаплогрупе, и потпуно игнорисање TMRCA разних подграна, као и игнорисање најстаријих грана J-M241 у Италији. А налаз у Великом Ванику сам себе објашњава више него довољно, култура која има јасне везе са апенинским полуострвом, што се сасвим и слаже са филогенетском структуром J-M241.
Па и степски W3a који се помиње је нађен и у Бел Бикер култури и то на подручју које уопште није тако далеко (Deggendorf) од изгледног правца ширења J-M241.
Углавном изгледа да овај чланак има сличну тежину као бивши чланак Еупедије о "илирско-трачкој" I-CTS10228 који се ако се не варам доста дуго жилаво држао тамо, дакле доста након јасних индикација о словенском поријеклу CTS10228.