На оним мапама што сам поставио има много разноликости- нпр. наше подручје може да има 20 посто плавокосих а неко источноевропско 50 и даље смо означени истом бојом...
А дефиниција Кромањонца ти је заиста дискутабилна. Доводиш у везу алпинску расу са кромањонцем иако су оне двије веома слабо повезане- једино што им је заједничко је брахикефалија. Кромањонци су висока стаса и имају огромну "угласту" главу којој је капацитет око 1600 кубних центиметара (више него данашњем просјечном Европљанину), док је алпинска раса ниског стаса и мале, округласте главе.
Што се Црногораца тиче, не мора човек бити антрополог да би приметио ком расном типу припадају. Слажем се са тобом да је Бореби тип код њих такође веома присутан, али често га налазимо управо у комбинацији са Динарцем.
Становништво Босне, Хрватске, Србије, Црне Горе, па и Албаније, доминантно припада динарском типу. Треба нагласити да ниједна мешавина није чиста, па тако ни динарска (то и Кун тврди), те стога имамо разне "динароидне типове". У ову групу спада и тај Динарац-Кромањонац, затим Норик, итд...
О динарској раси се зна скоро све и може се пронаћи на стотине дефиниција, али на крају, све личе једна на другу:
Dark, brachycephalic, tall race, called Adriatic or Dinaric, because its purest representatives are met along the coast of the Northern Adriatic and especially in Bosnia, Dalmatia, and Croatia They are also found in Rumania, Venetia, among the Slovenes, the Ladinos of the Tyrol, the Romansch of Switzerland, as well as in the population of the tract of country which extends south to north from Lyons to Liege, at first between the Loire and the Saone, then on to the table-land of Langres, in the upper valleys of the Saone and the Moselle, and into the Ardennes. In all these parts the Adriatic race appears essential characters: loafty stature(im. 68 to im. 72 on average), extreme brachycephaly(ceph. ind. 85-86), brown or black wavy hair, dark eyes, straight eyebrows; elongated face, delicate straight or aquiline nose; slightly tawny skin. The same characters, somewhat softened, are met with among the populations of lover valley of te Po, of the north-west of Bohemia, in Roman Switzerland, in Alsace, in the middle basin of the Loire, among the Polish and Ruthenian mountainers of the Carpathian's, and lastly among Albanians and the inhabitants of Servia.
We may connect with this principal race a secondary race, not quite so tall (medium stature im 66) and less brachycephalic (average ceph. ind. 82 to 85), but having lighter hair and eyes. This race, which we might call Sub-Adriatic , springing probably from blending of the principal race with tall, fair mesocephals (secondly Sub-northern race), is found in Perche, Champagne, Alsace-Lorranine, the Vosges, Frache-comte, Luxemburg, Zealand(Holland), the Rhenish provinces, Bavaria, the South-east of Bohemia, German Austra the central district of the Tyrol, and part of Lombardy and the Venetia. it partly corresponds with the Lorraine Race of Collignon.
J. Deniker, "Races Of Man"
Динариди су посебно раширени на Балкану. Одликују се високим стасом (172-176 цм), кратком, позади као одсеченом лобањом, мрких очију и косе, која је често накудрена, или управо кудраста. Кожа је често мрка, као да је "од сунца спаљена". За Динариде је значајно да имају сразмерно кратке руке. Ноге су дуге, читав стас је велик и јак, одговара висини. Динариди спадају у највише људе на свету. Телесна длака и брада су јако развијене.
Цитирао сам дјелове за које сматрам да су посебно нетачни што се тиче Црне Горе и Херцеговине. Већина ових података "о тамној кожи и кудравој коси" донесена је од стране антрополога који никад нису посјетили ове дјелове нити су имали довољне антропометријске податке. Тамна кожа и црна коса (која се разликује од смеђе) је свакако ријеткост за ове крајеве.
Молим те прво прочитај прво дио (на енглеском) гдје Кун говори о Црногорцима, а ево овдје ћу издвојити шта каже:
"
The head hair is straight or nearly straight among half the Old Montenegrins, wavy among the rest; in the other tribes the ratio of straight runs higher. The beard and body hair are, as a rule, moderate to abundant; the glabrosity of the eastern Slavs rarely appears here. Baldness, either partial or involving the whole crown of the head, is quite common. The eyebrows are as a rule thick, and concurrent in 80 per cent of the group.
Exceptionally heavy browridges, rare among other Slavs, are found in about 20 per cent. The eyes are frequently deep set, with a narrow opening between the lids; three men cut of four have external eyefolds. A low orbit, a quite un-Dinaric character, seems frequent"."The Montenegrins are prevailingly dark brown in head hair color; in Old Montenegro some 45 per cent of adult males belong to this class, while 20 per cent are medium brown, and 26 per cent auburn, or brown with a perceptible reddish tinge. The tribesmen of Brda and the northern border are somewhat darker, and show less rufosity. The beards are much lighter than the head hair; among Old Montenegrins 43 per cent are reddish brown, and 8 per cent contain a pure red element; only 17 per cent are dark brown. In Brda golden-brown beards are extremely common, as frequent as 39 per cent; in the northern border tribes, 24 per cent.
The rufosity of the Montenegrins, and their tendency to golden blondism, is not only extreme, but is particularly unusual for this part of Europe. It will be recalled that the Serbians, traditionally close relatives of the Montenegrins, are much darker haired, and that the Slavs in general, when blond, favor the ash-blond side of the scale, being almost entirely deficient in rufosity."
"
Twenty-five per cent of Old Montenegrins have pure dark eyes (...)The mixed class, by far the largest, consists of 37 per cent green-brown, 20 per cent blue-brown, and 6 per cent gray-brown. The northern border tribes and BMa are lighter eyed than Old Montenegro, with only 20 per cent of pure darks. On the whole the Montenegrins have lighter eyes than the Serbs, and fully as light as the Slovenes and Croatians.
Over 80 per cent have pinkish white unexposed skin color, ranging from von Luschan #3 to 7, 8, and 9; a small minority have skins which are as dark as light brown. About 25 per cent show some freckling, as is to be expected in association with rufosity".
Јасно је из свега наведеног да Црногорци ни по пигментацији ни по осталим карактеристикама типични динарци какве наводиш. "Тамна кожа и кудрава коса", одакле такве небулозе ископаше. Јасно се види каква је боја коже, а кудрава коса је непостојећа.
Егзистенцију кромањоидних типова на овом подручју нико не пориче, али је упитно јесу ли они повезани са Црногорцима. Да видимо шта на википедији кажу о кромањонцу: "
The forehead was fairly straight rather than sloping (...), and with only slight browridges."
Као што смо видјели из Кунових писања код Црногораца је веома изражен супраорбитални торус (browridges), тј. кости изнад вјеђа. А то није кромањонска карактеристика, јер се најизразитији супраорбитални торус јавља међу Нордидима (Hans Gunther, "The Racial Elements of European history").
Бореби тип такође има закошено чело уназад, што је нордидска, а не кромањонска карактеристика.
Бореби тип је нордо-кромањонски тип, а такав тип, колико знам, на нашем подручју никада није постојао. Са друге стране онај старосједилачки тип који се доводи у везу са Црногорцима је кромањонски по ширини лица и изразитој брахикефалији.
Не знам да ли су антрополози направили грешку док су дефинисали пигментацију динарског типа или не- све у свему јасно је да Црногорци одступају од тог описаног "мрког" динарског типа (са умјерено тамном косом и свијетлом брадом, правом или таласастом косом, очима мјешовите свијетле боје, руменкасто бијелом кожом).
И да поновим запажања оног Италијана Тимолеона при посјети ЦГ:
"...Предњи дио главе је најчешће ријетко обликован, лице помало широко, што се често види код жена;
коса је кестењасте боје [значи са примијетним црвеним елементом], понекад тамне,
веома ријетко црна...".
Босна (посебно Херцеговина) је само наставак овог Бореби типа, гдје је он знатно помијешан са динарским.
Данас се по мојим личним запажањима огромна концентрација овог типа садржи по сеоским подручјима југозапада Србије (Златибор, Ужице), гдје малтене 2/3 људи припада овом типу.
А што се тиче И2а Динарика већ сам образложио моја запажања о његовом поријеклу: простор и вријеме његовог настанка свакако га веже за протогерманска племена. Томе додајмо трајно насељавање западног Балкана од стране истих почев од 370их (а од којих се не биљежи даља миграција лише одласка ратника да покоре Италију у служби Византије). Такође би то објаснило зашто тако много И2а Динарика у предјелу динарских планина (и само 6-8 процената Р1а у Херцеговини и Црној Гори), и зашто се И2а смањује а Р1а повећава кад кренемо ка равничарским предјелима (предсловенско становништво се повукло у планине). И2а Динарик достиже у осталим словенским земљама веома мале цифре (Украјина 13, Пољска 6) и не сматрам их заслужним за оволики проценат Динарика овдје.
Да је та ХГ донијета од стране Словена вјероватно би имали равномјеран распоред по цијелој Југославији, што није случај (И2 доминира планинама, Р1а равницама).
Немојте ми узет за зло ако сам што нетачно рекао.
