Аутор Тема: Genetičko poreklo i karakterologija zapadnog Balkana  (Прочитано 52323 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13161
Одг: Genetičko poreklo i karakterologija zapadnog Balkana
« Одговор #40 послато: Март 10, 2015, 08:24:58 поподне »
Не знам која то студија тврди да су Црногорци "најчистији" динарци. Динарски тип је свакако  веома чест у Црној Гори, али "најчистији Динарци" једноставно не иде уз Црногорце (као што је Кун примијетио).
Динарац је између нордида и медитеранида по пигментацији.
Ако циљаш на утицај старосједиоца ОК. Ако циљаш на климу онда си погријешио. По тој логици Ескими би сад били најсвјетлији народ на свијету, што једноставно није случај.

Теорија да је хомо сапиенс одједном побијељео у Европи је застарјела. Са црном кожом у ондашњој европској клими не би се могло ни годину а камоли хиљадама година до депигментације.
Доказано је да Европљани дугују свијетлу кожу, косу и очи неандерталским генима. Неандерталац је већ био веома свијетао и пренио је највише гена Европљанима, мање Азијатима, а нимало Африканцима.

А Грци су тамни због редовног мијешања са блискоисточним народима. Читао сам да су само из једног рата заробљених 10.000 Персијанки повели у Грчку.

http://news.nationalgeographic.com/n...asian-science/

"For example, the Neanderthal version of the skin gene POU2F3 is found in around 66 percent of East Asians, while the Neanderthal version of BNC2, which affects skin color, among other traits, is found in 70 percent of Europeans".

"Two studies published concurrently in Nature and Science on Wednesday suggest that while the Neanderthal contribution to our genomes was modest, it may have proved vitally important.

Some parts of non-African genomes are totally devoid of Neanderthal DNA, but other regions abound with it, including those containing genes that affect our skin and hair. This hints that the Neanderthal gene versions conferred some benefit, and were kept during evolution".


Петер Фрост о томе како смо од неандерталца примили ове гене:
"For others still, this color diversity arose through random factors: genetic drift, founder effects, relaxation of natural selection, etc. But these factors could not have produced such a wide variety of hair and eye hues in the 35,000 years that modern humans have inhabited Europe. The hair-color gene (MC1R) has at least 7 alleles that exist only in Europe and the same is probably true for the eye-color gene (OCA2). If we take the hypothesis of a relaxation of selection, nearly a million years would be needed to accumulate this amount of diversity. Moreover, it is odd that the same sort of diversification has evolved at two different genes whose only point in common is to color a facial feature".


Бореби тип је мјешавина нордијског типа и кромањонца, као што Кун каже. Бореби тип се сматра као један од централних нордијских типова: http://theapricity.com/snpa/rg-main.htm
Да је Бореби тип старосједилачки он би се јављао нпр. највише у мјестима са Е хаплогрупом. Но супротно је.
Германи, по мени, нијесу донијели "кромањонца", већ помијешани нордо-кромањонски Бореби тип. Чисти Кромањонац више ни не постоји у Европи.

Словени нијесу дошли на Балкан, како неки желе приказати, као мирни земљорадници који су штедили старосједиоце. Словени су на наш простор дошли као ратници, Авари су од ранијих популација чистили простор искључиво коњицом док су Словени имали и пјешадију. О томе како су Словени били настројени приликом доласка говоре бројни извори:

Прокопије, Књига VII, XIII - описује догађаје око 545:
"(...) Велика маса варвара, Словени, су скоро прешли Дунав, палећи околну земљу и поробљавајуши велики број Романа. (...)"

Исти:
"(...) У Илирији и Тракији, од Јонског залива до околних градова Византије, гдје су региони Хеласа и Черсонеза, (...) Склавени и Анти, упадајући сваке године од како је Јустинијан дошао на власт, наносили су непоправљиву штету мјештанима. У свакој инвазији, сматрам да је отприлике 200.000 Романа заробљено и побијено (...)"

Прокопије о римским покушајима да се зауставе напади Словена:
"(...) и не нађе се ниједан човјек довољно храбар који би се одазвао том задатку (...)"

Јорданис: "(...) иако су ови народи сви од једне гране, сада имају три имена, Венди, Анти и Склавени (...) они сада бјесне и ратују уздуж и попријеко, они су казна за наше гријехе (...) Иако су њихова имена распршена по разним племенима, углавном се сви зову Склавени или Анти. (...)"

О пигментацији Словена да видимо шта каже Прокопије:
"(...) Сви они (Словени) се не разликују ни мало један од другога по изгледу. Они су изузетно високи и јаки, а њихово тијело и коса нису ни превише свијетли ни плави, а нису ни превише тамни (...)"

A о томе колико смо заправо тамнији од осталих Словена:



Кромањонаца је морало бити свуда по Европи. То се најбоље види кроз алпинску расу, која је присутна свуда од Турске до Енглеске.

Као што рекох у неком од постова, логично да Словени у себи "носе" Кромањонца и да на тај начин појачавају његово присуство на Балкану после 7. века. Међутим, не може се игнорисати чињеница да је тај тип присутан код Каракачана (Грчка), али и на северу Албаније, где је баш E1b јака. Дакле, сасвим је реално да је овај расни тип некако опстао у одређеним "енклавама".

Код Каракачана је веома велики размак између јагодичних костију. Ово су, према Куну, особине које се могу наћи само међу Европљанима Горњег палеолита[/i].




Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13161
Одг: Genetičko poreklo i karakterologija zapadnog Balkana
« Одговор #41 послато: Март 10, 2015, 08:44:06 поподне »
Што се Црногораца тиче, не мора човек бити антрополог да би приметио ком расном типу припадају. Слажем се са тобом да је Бореби тип код њих такође веома присутан, али често га налазимо управо у комбинацији са Динарцем.

Становништво Босне, Хрватске, Србије, Црне Горе, па и Албаније, доминантно припада динарском типу. Треба нагласити да ниједна мешавина није чиста, па тако ни динарска (то и Кун тврди), те стога имамо разне "динароидне типове". У ову групу спада и тај Динарац-Кромањонац, затим Норик, итд...

О динарској раси се зна скоро све и може се пронаћи на стотине дефиниција, али на крају, све личе једна на другу:

Dark, brachycephalic, tall race, called Adriatic or Dinaric, because its purest representatives are met along the coast of the Northern Adriatic and especially in Bosnia, Dalmatia, and Croatia They are also found in Rumania, Venetia, among the Slovenes, the Ladinos of the Tyrol, the Romansch of Switzerland, as well as in the population of the tract of country which extends south to north from Lyons to Liege, at first between the Loire and the Saone, then on to the table-land of Langres, in the upper valleys of the Saone and the Moselle, and into the Ardennes. In all these parts the Adriatic race appears essential characters: loafty stature(im. 68 to im. 72 on average), extreme brachycephaly(ceph. ind. 85-86), brown or black wavy hair, dark eyes, straight eyebrows; elongated face, delicate straight or aquiline nose; slightly tawny skin. The same characters, somewhat softened, are met with among the populations of lover valley of te Po, of the north-west of Bohemia, in Roman Switzerland, in Alsace, in the middle basin of the Loire, among the Polish and Ruthenian mountainers of the Carpathian's, and lastly among Albanians and the inhabitants of Servia.

We may connect with this principal race a secondary race, not quite so tall (medium stature im 66) and less brachycephalic (average ceph. ind. 82 to 85), but having lighter hair and eyes. This race, which we might call Sub-Adriatic , springing probably from blending of the principal race with tall, fair mesocephals (secondly Sub-northern race), is found in Perche, Champagne, Alsace-Lorranine, the Vosges, Frache-comte, Luxemburg, Zealand(Holland), the Rhenish provinces, Bavaria, the South-east of Bohemia, German Austra the central district of the Tyrol, and part of Lombardy and the Venetia. it partly corresponds with the Lorraine Race of Collignon.

J. Deniker, "Races Of Man"

Динариди су посебно раширени на Балкану. Одликују се високим стасом (172-176 цм), кратком, позади као одсеченом лобањом, мрких очију и косе, која је често накудрена, или управо кудраста. Кожа је често мрка, као да је "од сунца спаљена". За Динариде је значајно да имају сразмерно кратке руке. Ноге су дуге, читав стас је велик и јак, одговара висини. Динариди спадају у највише људе на свету. Телесна длака и брада су јако развијене.

Динариде (Динарце) код нас налазимо у Херцеговини и у граничним покрајинама с Албанијом. Познати су Црногорци као Динариди високог раста. Међу Динаридима се налазе светлије групе с модрим очима и каткада плавом косом, особито у средњој Европи и у Далмацији.

Др Божо Шкерљ, "Општа антропологија у основним потезима"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10048
  • I2a S17250 A1328
Одг: Genetičko poreklo i karakterologija zapadnog Balkana
« Одговор #42 послато: Март 11, 2015, 03:11:33 поподне »
Од цијеле црногорске популације комплетно сам одузео оне који настањују: Подгорицу, Даниловград, Улцињ, Бар, Беране, Андријевицу, Плав, Рожаје, већи дио Бијелог Поља, Плужине, Шавник, Жабљак (ово троје комплетно убројах као територију Дробњака (И1) мада им је територија знатно мања), дакле заиста велики дио. Ако узмемо да сав остатак припада И2а хаплогрупи добија се најмања бројка од 43 посто И хаплогрупе. Ако узмемо у обзир да и међу овим остатком постоји мали број некарактеристичних хаплогрупа и избацимо их, а додамо сигурно незанемарљив број И2а из Подгорице (а могуће је и ван ње да има И2а носиоца на одузетом простору), добили би смо цифру од сигурних 45 посто И хаплогрупе у Црној Гори. То је наравно само моје мишљење, можда гријешим.

Ако одузмеш све оно горе побројано, неће много Црне Горе остати. Практично Пљевља, Никшић, Цетиње и стотинак села са по десет кућа  :D

Пљевља, Никшић и Цетиње су сигурица за И2 (Пљевља вероватно и И1). Али, то је стварно мали проценат становништва ЦГ.

Не помињеш Приморје и Боку, а ту је сигурно шарено. Јер, добар део становништва у Приморју и Боки има порекло из унутрашњости, и то врло старе корене. Део сигурно има предсловенске корене у самом Приморју (Романи / Ромеји), има и досељеника с оне стране Јадрана (Млетачка република), а и оних из северног дела Албаније. Тако да тамо може да се очекује добар део стариначких ХГ.

С друге стране, ако се буду људи тестирали, слажем се с тобом - и ја очекујем повећање удела И2. Морача, Ровца, Никшић, Дробњак, Херцег-Нови... Још увек су слабо тестиране области... А типујем да ту доминира И2.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10048
  • I2a S17250 A1328
Одг: Genetičko poreklo i karakterologija zapadnog Balkana
« Одговор #43 послато: Март 11, 2015, 03:14:39 поподне »
Будући да се Коњевићева грана најчешће јавља међу келтским становницима Британије и да је у остатку Европе готово непостојећа поставља се питање одакле је дошла овдје, а сумњам да је старосједилачка.
Чини ми се да има Коњевића (Миликића) и на простору Вранеша/Павиног Поља (ист. БП, западна Пљевља).

Не знам да ли је келтска грана R1b, знам да ове ХГ има међу Албанцима (а и међу Црногорцима - Карадаглићи), а ни Италија није далеко.
Ови Коњевићи из Вранеша би требало да су Дробњаци.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10048
  • I2a S17250 A1328
Одг: Genetičko poreklo i karakterologija zapadnog Balkana
« Одговор #44 послато: Март 11, 2015, 03:54:06 поподне »
Као што рекох у неком од постова, логично да Словени у себи "носе" Кромањонца и да на тај начин појачавају његово присуство на Балкану после 7. века. Међутим, не може се игнорисати чињеница да је тај тип присутан код Каракачана (Грчка), али и на северу Албаније, где је баш E1b јака. Дакле, сасвим је реално да је овај расни тип некако опстао у одређеним "енклавама".

Небојша, зна ли се, има ли неки тестирани Каракачан?
Мени ови ликови са слике (а и они са теме о Каракачанима, па ни оно што сам видео по интернету; и Мемедовић је правио емисију о њиховим овцама и псима) уопште не личе на Грке, а судећи према крају из кога изворно потичу, не би ме изненадило да има међу њима много словенске крви (ако не и ХГ).
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Genetičko poreklo i karakterologija zapadnog Balkana
« Одговор #45 послато: Март 11, 2015, 04:13:06 поподне »
Небојша, зна ли се, има ли неки тестирани Каракачан?
Мени ови ликови са слике (а и они са теме о Каракачанима, па ни оно што сам видео по интернету; и Мемедовић је правио емисију о њиховим овцама и псима) уопште не личе на Грке, а судећи према крају из кога изворно потичу, не би ме изненадило да има међу њима много словенске крви (ако не и ХГ).

Кад је рађено истраживање на Цинцарима на више локација од Румуније до Грчке, Цинцари из једног села у јужној Албанији су имали 40% хаплогрупе И2а Динарик, али само Цинцари из тог мјеста. Јасно је да се ту ради о цинцаризовним Словенима. Хоћу рећи да није било само славизације старосједилаца, већ и обрнутог процеса.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13161
Одг: Genetičko poreklo i karakterologija zapadnog Balkana
« Одговор #46 послато: Март 11, 2015, 05:13:18 поподне »
A о томе колико смо заправо тамнији од осталих Словена:



Ове мапе су у домену научне фантастике исто колико и неке Милошеве тврдње, ако не и више (до 79%?).

По овоме, Херцеговци имају исту боју косе и очију као Руси и Немци?? Ни код нас није све тако црно-бело. Има пуно светлокосих у јужној и југо-источној Србији и пуно тамнокосих у Босни и Хрватској.

Требао си окачити Кунову мапу, или мапу неког другог респектабилног антрополога.

Кун:


Б. Шкерљ је дао занимљиву дефиницију Кромањонаца, који су вероватно и кроз I2a Словене дошли на Балкан:

Дискутабилна је долихокефалија, зато што би у то време Кромањонац увелико морао бити брахикефалан.

Палеоевропиди које можемо назвати по младопалеолитском налазишту Cro Magnon у јужној Француској такође Кромањониди (Кромањонци), су можда најстарији тип белаца у западном делу Старога света. Слични су Атлантидима и Нордидима, али су много крепкијег стаса, дугоглави, светлих очију и тамне косе, која често потамни тек по пубертету, а раније је редовно плава. Кожа је тамнија, очне дупље су ниске и широке. Вилица је широка и "угласта".

Историја те расе се може пратити до палеолита. Остатке и делове те подрасе налазимо у Шведској (Даларна), у Немачкој (Вестфалија), свуда по Европи па такође и у Шпанији и без сумње на Канарским Острвима.

И део наших Далматинаца, особито на острвима, припада тој раси, коју смо у већем броју открили још код старих Словена по нашим гробљима.

Поставља се питање да ли је део Кромањонаца I2a већ био на Балкану у време доласка Словена, с обзиром да у оквиру ове групе постоји подграна која је "старија", тј. која је дуже на овим просторима (Марковић и Дапчевић)?




« Последња измена: Март 11, 2015, 08:00:49 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13161
Одг: Genetičko poreklo i karakterologija zapadnog Balkana
« Одговор #47 послато: Март 11, 2015, 05:25:11 поподне »
Небојша, зна ли се, има ли неки тестирани Каракачан?
Мени ови ликови са слике (а и они са теме о Каракачанима, па ни оно што сам видео по интернету; и Мемедовић је правио емисију о њиховим овцама и псима) уопште не личе на Грке, а судећи према крају из кога изворно потичу, не би ме изненадило да има међу њима много словенске крви (ако не и ХГ).

Не знам прво колико је добро повезивати генотип и фенотип (а то сви овде радимо, често), али није Кромањонац резервисан за Словене. Као што смо видели, вероватно је у нешто измењеном облику опстао у многим крајевима Европе.

Што се генетике тиче, не знам за Y, али може се пронаћи податак да је код Каракачана пронађена U5a1 и J1 mtDNA.

Колико сам упућен, прва се везује за север, па лако може бити од неких Словена, док се J1 везује углавном за староседелачко становништво Балкана.

Ацо ће вероватно то боље објаснити.

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Genetičko poreklo i karakterologija zapadnog Balkana
« Одговор #48 послато: Март 11, 2015, 06:59:15 поподне »
Не знам прво колико је добро повезивати генотип и фенотип (а то сви овде радимо, често), али није Кромањонац резервисан за Словене. Као што смо видели, вероватно је у нешто измењеном облику опстао у многим крајевима Европе.

Што се генетике тиче, не знам за Y, али може се пронаћи податак да је код Каракачана пронађена U5a1 и J1 mtDNA.

Колико сам упућен, прва се везује за север, па лако може бити од неких Словена, док се J1 везује углавном за староседелачко становништво Балкана.

Ацо ће вероватно то боље објаснити.

U5a1 је врло разграната мтДНК скупина. Има је од севера Европе, али и у Азији и северној Африци зависно од подгрупе. Ипак, ако се ослонимо на теорију вероватноће, онда је највероватније да је U5a1 на овим просторима дошла са севера. Највероватније је стигла са Славенима, мада је и понека Германка могла бити заслужна.
За мтДНК Ј1 је још теже дати прецизнији одговор - неопходан је целовит исход. Раширена је у Европи, али исто тако и по читавој Азији, Блиском истоку, Медитерану... Сматра се врло старом у Европи, чак је можда и стигла пре неолитских досељеника, али свакао са њима. На основу оскудних резултата које смо прикупили, чини ми се да је Ј1с раширена на Балкану, али је поуздано да се ради особеном подгрупом за европско становништво.
Икавац

Ван мреже шкрњо

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 323
  • I2>PH908>A5913
Одг: Genetičko poreklo i karakterologija zapadnog Balkana
« Одговор #49 послато: Март 11, 2015, 08:14:44 поподне »
На оним мапама што сам поставио има много разноликости- нпр. наше подручје може да има 20 посто плавокосих а неко источноевропско 50 и даље смо означени истом бојом...

А дефиниција Кромањонца ти је заиста дискутабилна. Доводиш у везу алпинску расу са кромањонцем иако су оне двије веома слабо повезане- једино што им је заједничко је брахикефалија. Кромањонци су висока стаса и имају огромну "угласту" главу којој је капацитет око 1600 кубних центиметара (више него данашњем просјечном Европљанину), док је алпинска раса ниског стаса и мале, округласте главе.

Цитат
Што се Црногораца тиче, не мора човек бити антрополог да би приметио ком расном типу припадају. Слажем се са тобом да је Бореби тип код њих такође веома присутан, али често га налазимо управо у комбинацији са Динарцем.

Становништво Босне, Хрватске, Србије, Црне Горе, па и Албаније, доминантно припада динарском типу. Треба нагласити да ниједна мешавина није чиста, па тако ни динарска (то и Кун тврди), те стога имамо разне "динароидне типове". У ову групу спада и тај Динарац-Кромањонац, затим Норик, итд...

О динарској раси се зна скоро све и може се пронаћи на стотине дефиниција, али на крају, све личе једна на другу:

Dark, brachycephalic, tall race, called Adriatic or Dinaric, because its purest representatives are met along the coast of the Northern Adriatic and especially in Bosnia, Dalmatia, and Croatia They are also found in Rumania, Venetia, among the Slovenes, the Ladinos of the Tyrol, the Romansch of Switzerland, as well as in the population of the tract of country which extends south to north from Lyons to Liege, at first between the Loire and the Saone, then on to the table-land of Langres, in the upper valleys of the Saone and the Moselle, and into the Ardennes. In all these parts the Adriatic race appears essential characters: loafty stature(im. 68 to im. 72 on average), extreme brachycephaly(ceph. ind. 85-86), brown or black wavy hair, dark eyes, straight eyebrows; elongated face, delicate straight or aquiline nose; slightly tawny skin. The same characters, somewhat softened, are met with among the populations of lover valley of te Po, of the north-west of Bohemia, in Roman Switzerland, in Alsace, in the middle basin of the Loire, among the Polish and Ruthenian mountainers of the Carpathian's, and lastly among Albanians and the inhabitants of Servia.

We may connect with this principal race a secondary race, not quite so tall (medium stature im 66) and less brachycephalic (average ceph. ind. 82 to 85), but having lighter hair and eyes. This race, which we might call Sub-Adriatic , springing probably from blending of the principal race with tall, fair mesocephals (secondly Sub-northern race), is found in Perche, Champagne, Alsace-Lorranine, the Vosges, Frache-comte, Luxemburg, Zealand(Holland), the Rhenish provinces, Bavaria, the South-east of Bohemia, German Austra the central district of the Tyrol, and part of Lombardy and the Venetia. it partly corresponds with the Lorraine Race of Collignon.

J. Deniker, "Races Of Man"

Динариди су посебно раширени на Балкану. Одликују се високим стасом (172-176 цм), кратком, позади као одсеченом лобањом, мрких очију и косе, која је често накудрена, или управо кудраста. Кожа је често мрка, као да је "од сунца спаљена". За Динариде је значајно да имају сразмерно кратке руке. Ноге су дуге, читав стас је велик и јак, одговара висини. Динариди спадају у највише људе на свету. Телесна длака и брада су јако развијене.


Цитирао сам дјелове за које сматрам да су посебно нетачни што се тиче Црне Горе и Херцеговине. Већина ових података "о тамној кожи и кудравој коси" донесена је од стране антрополога који никад нису посјетили ове дјелове нити су имали довољне антропометријске податке. Тамна кожа и црна коса (која се разликује од смеђе) је свакако ријеткост за ове крајеве.
Молим те прво прочитај прво дио (на енглеском) гдје Кун говори о Црногорцима, а ево овдје ћу издвојити шта каже:
"The head hair is straight or nearly straight among half the Old Montenegrins, wavy among the rest; in the other tribes the ratio of straight runs higher. The beard and body hair are, as a rule, moderate to abundant; the glabrosity of the eastern Slavs rarely appears here. Baldness, either partial or involving the whole crown of the head, is quite common. The eyebrows are as a rule thick, and concurrent in 80 per cent of the group. Exceptionally heavy browridges, rare among other Slavs, are found in about 20 per cent. The eyes are frequently deep set, with a narrow opening between the lids; three men cut of four have external eyefolds. A low orbit, a quite un-Dinaric character, seems frequent".

"The Montenegrins are prevailingly dark brown in head hair color; in Old Montenegro some 45 per cent of adult males belong to this class, while 20 per cent are medium brown, and 26 per cent auburn, or brown with a perceptible reddish tinge. The tribesmen of Brda and the northern border are somewhat darker, and show less rufosity. The beards are much lighter than the head hair; among Old Montenegrins 43 per cent are reddish brown, and 8 per cent contain a pure red element; only 17 per cent are dark brown. In Brda golden-brown beards are extremely common, as frequent as 39 per cent; in the northern border tribes, 24 per cent. The rufosity of the Montenegrins, and their tendency to golden blondism, is not only extreme, but is particularly unusual for this part of Europe. It will be recalled that the Serbians, traditionally close relatives of the Montenegrins, are much darker haired, and that the Slavs in general, when blond, favor the ash-blond side of the scale, being almost entirely deficient in rufosity."

"Twenty-five per cent of Old Montenegrins have pure dark eyes (...)The mixed class, by far the largest, consists of 37 per cent green-brown, 20 per cent blue-brown, and 6 per cent gray-brown. The northern border tribes and BMa are lighter eyed than Old Montenegro, with only 20 per cent of pure darks. On the whole the Montenegrins have lighter eyes than the Serbs, and fully as light as the Slovenes and Croatians. Over 80 per cent have pinkish white unexposed skin color, ranging from von Luschan #3 to 7, 8, and 9; a small minority have skins which are as dark as light brown. About 25 per cent show some freckling, as is to be expected in association with rufosity".

Јасно је из свега наведеног да Црногорци ни по пигментацији ни по осталим карактеристикама типични динарци какве наводиш. "Тамна кожа и кудрава коса", одакле такве небулозе ископаше. Јасно се види каква је боја коже, а кудрава коса је непостојећа.

Егзистенцију кромањоидних типова на овом подручју нико не пориче, али је упитно јесу ли они повезани са Црногорцима. Да видимо шта на википедији кажу о кромањонцу: "The forehead was fairly straight rather than sloping (...), and with only slight browridges."

Као што смо видјели из Кунових писања код Црногораца је веома изражен супраорбитални торус (browridges), тј. кости изнад вјеђа. А то није кромањонска карактеристика, јер се најизразитији супраорбитални торус јавља међу Нордидима (Hans Gunther, "The Racial Elements of European history").
Бореби тип такође има закошено чело уназад, што је нордидска, а не кромањонска карактеристика.

Бореби тип је нордо-кромањонски тип, а такав тип, колико знам, на нашем подручју никада није постојао. Са друге стране онај старосједилачки тип који се доводи у везу са Црногорцима је кромањонски по ширини лица и изразитој брахикефалији.
Не знам да ли су антрополози направили грешку док су дефинисали пигментацију динарског типа или не- све у свему јасно је да Црногорци одступају од тог описаног "мрког" динарског типа (са умјерено тамном косом и свијетлом брадом, правом или таласастом косом, очима мјешовите свијетле боје, руменкасто бијелом кожом).
И да поновим запажања оног Италијана Тимолеона при посјети ЦГ:
"...Предњи дио главе је најчешће ријетко обликован, лице помало широко, што се често види код жена; коса је кестењасте боје [значи са примијетним црвеним елементом], понекад тамне, веома ријетко црна...".


Босна (посебно Херцеговина) је само наставак овог Бореби типа, гдје је он знатно помијешан са динарским.
Данас се по мојим личним запажањима огромна концентрација овог типа садржи по сеоским подручјима југозапада Србије (Златибор, Ужице), гдје малтене 2/3 људи припада овом типу.



А што се тиче И2а Динарика већ сам образложио моја запажања о његовом поријеклу: простор и вријеме његовог настанка свакако га веже за протогерманска племена. Томе додајмо трајно насељавање западног Балкана од стране истих почев од 370их (а од којих се не биљежи даља миграција лише одласка ратника да покоре Италију у служби Византије). Такође би то објаснило зашто тако много И2а Динарика у предјелу динарских планина (и само 6-8 процената Р1а у Херцеговини и Црној Гори), и зашто се И2а смањује а Р1а повећава кад кренемо ка равничарским предјелима (предсловенско становништво се повукло у планине).  И2а Динарик достиже у осталим словенским земљама веома мале цифре (Украјина 13, Пољска 6) и не сматрам их заслужним за оволики проценат Динарика овдје.
Да је та ХГ донијета од стране Словена вјероватно би имали равномјеран распоред по цијелој Југославији, што није случај (И2 доминира планинама, Р1а равницама).

Немојте ми узет за зло ако сам што нетачно рекао.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13161
Одг: Genetičko poreklo i karakterologija zapadnog Balkana
« Одговор #50 послато: Март 11, 2015, 08:25:08 поподне »


А дефиниција Кромањонца ти је заиста дискутабилна. Доводиш у везу алпинску расу са кромањонцем иако су оне двије веома слабо повезане- једино што им је заједничко је брахикефалија. Кромањонци су висока стаса и имају огромну "угласту" главу којој је капацитет око 1600 кубних центиметара (више него данашњем просјечном Европљанину), док је алпинска раса ниског стаса и мале, округласте главе.


Цитирао сам дјелове за које сматрам да су посебно нетачни што се тиче Црне Горе и Херцеговине. Већина ових података "о тамној кожи и кудравој коси" донесена је од стране антрополога који никад нису посјетили ове дјелове нити су имали довољне антропометријске податке. Тамна кожа и црна коса (која се разликује од смеђе) је свакако ријеткост за ове крајеве.
Молим те прво прочитај прво дио (на енглеском) гдје Кун говори о Црногорцима, а ево овдје ћу издвојити шта каже:
"The head hair is straight or nearly straight among half the Old Montenegrins, wavy among the rest; in the other tribes the ratio of straight runs higher. The beard and body hair are, as a rule, moderate to abundant; the glabrosity of the eastern Slavs rarely appears here. Baldness, either partial or involving the whole crown of the head, is quite common. The eyebrows are as a rule thick, and concurrent in 80 per cent of the group. Exceptionally heavy browridges, rare among other Slavs, are found in about 20 per cent. The eyes are frequently deep set, with a narrow opening between the lids; three men cut of four have external eyefolds. A low orbit, a quite un-Dinaric character, seems frequent".

"The Montenegrins are prevailingly dark brown in head hair color; in Old Montenegro some 45 per cent of adult males belong to this class, while 20 per cent are medium brown, and 26 per cent auburn, or brown with a perceptible reddish tinge. The tribesmen of Brda and the northern border are somewhat darker, and show less rufosity. The beards are much lighter than the head hair; among Old Montenegrins 43 per cent are reddish brown, and 8 per cent contain a pure red element; only 17 per cent are dark brown. In Brda golden-brown beards are extremely common, as frequent as 39 per cent; in the northern border tribes, 24 per cent. The rufosity of the Montenegrins, and their tendency to golden blondism, is not only extreme, but is particularly unusual for this part of Europe. It will be recalled that the Serbians, traditionally close relatives of the Montenegrins, are much darker haired, and that the Slavs in general, when blond, favor the ash-blond side of the scale, being almost entirely deficient in rufosity."

"Twenty-five per cent of Old Montenegrins have pure dark eyes (...)The mixed class, by far the largest, consists of 37 per cent green-brown, 20 per cent blue-brown, and 6 per cent gray-brown. The northern border tribes and BMa are lighter eyed than Old Montenegro, with only 20 per cent of pure darks. On the whole the Montenegrins have lighter eyes than the Serbs, and fully as light as the Slovenes and Croatians. Over 80 per cent have pinkish white unexposed skin color, ranging from von Luschan #3 to 7, 8, and 9; a small minority have skins which are as dark as light brown. About 25 per cent show some freckling, as is to be expected in association with rufosity".

Јасно је из свега наведеног да Црногорци ни по пигментацији ни по осталим карактеристикама типични динарци какве наводиш. "Тамна кожа и кудрава коса", одакле такве небулозе ископаше. Јасно се види каква је боја коже, а кудрава коса је непостојећа.

Егзистенцију кромањоидних типова на овом подручју нико не пориче, али је упитно јесу ли они повезани са Црногорцима. Да видимо шта на википедији кажу о кромањонцу: "The forehead was fairly straight rather than sloping (...), and with only slight browridges."

Као што смо видјели из Кунових писања код Црногораца је веома изражен супраорбитални торус (browridges), тј. кости изнад вјеђа. А то није кромањонска карактеристика, јер се најизразитији супраорбитални торус јавља међу Нордидима (Hans Gunther, "The Racial Elements of European history").
Бореби тип такође има закошено чело уназад, што је нордидска, а не кромањонска карактеристика.

Бореби тип је нордо-кромањонски тип, а такав тип, колико знам, на нашем подручју никада није постојао. Са друге стране онај старосједилачки тип који се доводи у везу са Црногорцима је кромањонски по ширини лица и изразитој брахикефалији.
Не знам да ли су антрополози направили грешку док су дефинисали пигментацију динарског типа или не- све у свему јасно је да Црногорци одступају од тог описаног "мрког" динарског типа (са умјерено тамном косом и свијетлом брадом, правом или таласастом косом, очима мјешовите свијетле боје, руменкасто бијелом кожом).
И да поновим запажања оног Италијана Тимолеона при посјети ЦГ:
"...Предњи дио главе је најчешће ријетко обликован, лице помало широко, што се често види код жена; коса је кестењасте боје [значи са примијетним црвеним елементом], понекад тамне, веома ријетко црна...".






А што се тиче И2а Динарика већ сам образложио моја запажања о његовом поријеклу: простор и вријеме његовог настанка свакако га веже за протогерманска племена. Томе додајмо трајно насељавање западног Балкана од стране истих почев од 370их (а од којих се не биљежи даља миграција лише одласка ратника да покоре Италију у служби Византије). Такође би то објаснило зашто тако много И2а Динарика у предјелу динарских планина (и само 6-8 процената Р1а у Херцеговини и Црној Гори), и зашто се И2а смањује а Р1а повећава кад кренемо ка равничарским предјелима (предсловенско становништво се повукло у планине).  И2а Динарик достиже у осталим словенским земљама веома мале цифре (Украјина 13, Пољска 6) и не сматрам их заслужним за оволики проценат Динарика овдје.
Да је та ХГ донијета од стране Словена вјероватно би имали равномјеран распоред по цијелој Југославији, што није случај (И2 доминира планинама, Р1а равницама).

Немојте ми узет за зло ако сам што нетачно рекао.

То није моја дефиниција Кромањонца/Алпида, већ сам Кун тврди да су они некако повезани:

The Alpine race is a reduced Upper Palaeolithic survivor; Alpines are as a rule of but medium stature, and lateral in bodily build; their heads of moderate size and globular; their faces characteristically round and their facial features slightly infantile. Their pigmentation ranges from blond to brunet, but is usually intermediate. The Alpines represent a reлmergence of a brachycephalized and partially foetalized Palaeolithic survival in the central highland and forest zone of Europe and Asia, all the way from the Pyrenees to the Pamirs. Alpines are at the root of all or nearly all the brachycephalic racial types throughout this entire expanse of territory. The Alpine territorial distribution is not the result of an invasion or expansion, but of a parallel set of emergences. In Europe, southern Germany is the seat of one of the greatest Alpine concentrations in the continent. The best place in the world to find Alpines is in a Bavarian restaurant; that is where all four individuals on this plate were photographed and measured.

Динарске карактеристике су антрополози "установили" пре више десетина година, самим тим је непотребно да ти и ја коментаришемо да ли је то тачно. Свакако је њихова реч много јача.

Што се I2a DS тиче, један део је изгледа дошао са Словенима, али постоји шанса да неки огранци знатно дуже бораве на простору зап. Балкана. Ради се на расветљавању порекла неких подгрупа.


Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Genetičko poreklo i karakterologija zapadnog Balkana
« Одговор #51 послато: Март 11, 2015, 08:55:22 поподне »
То није моја дефиниција Кромањонца/Алпида, већ сам Кун тврди да су они некако повезани:

The Alpine race is a reduced Upper Palaeolithic survivor; Alpines are as a rule of but medium stature, and lateral in bodily build; their heads of moderate size and globular; their faces characteristically round and their facial features slightly infantile. Their pigmentation ranges from blond to brunet, but is usually intermediate. The Alpines represent a reлmergence of a brachycephalized and partially foetalized Palaeolithic survival in the central highland and forest zone of Europe and Asia, all the way from the Pyrenees to the Pamirs. Alpines are at the root of all or nearly all the brachycephalic racial types throughout this entire expanse of territory. The Alpine territorial distribution is not the result of an invasion or expansion, but of a parallel set of emergences. In Europe, southern Germany is the seat of one of the greatest Alpine concentrations in the continent. The best place in the world to find Alpines is in a Bavarian restaurant; that is where all four individuals on this plate were photographed and measured.


Колико се сјећам, Кун није био начисто са алпинцима, тј. није им успио установити поријекло и сам је написао да су за њега мистерија. Једино им констатује велику старост у Европи, одмах послије Кромањонца. У том смислу треба разумјети и овај његов израз reduced Upper Palaeolithic survivor.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Genetičko poreklo i karakterologija zapadnog Balkana
« Одговор #52 послато: Март 11, 2015, 09:13:35 поподне »

А што се тиче И2а Динарика већ сам образложио моја запажања о његовом поријеклу: простор и вријеме његовог настанка свакако га веже за протогерманска племена. Томе додајмо трајно насељавање западног Балкана од стране истих почев од 370их (а од којих се не биљежи даља миграција лише одласка ратника да покоре Италију у служби Византије). Такође би то објаснило зашто тако много И2а Динарика у предјелу динарских планина (и само 6-8 процената Р1а у Херцеговини и Црној Гори), и зашто се И2а смањује а Р1а повећава кад кренемо ка равничарским предјелима (предсловенско становништво се повукло у планине).  И2а Динарик достиже у осталим словенским земљама веома мале цифре (Украјина 13, Пољска 6) и не сматрам их заслужним за оволики проценат Динарика овдје.
Да је та ХГ донијета од стране Словена вјероватно би имали равномјеран распоред по цијелој Југославији, што није случај (И2 доминира планинама, Р1а равницама).


Шкрњо, могу да испратим оно што желиш рећи, али већ смо безброј пута расправљали овдје о вези И2а Динарика и словенске експанзије у 6. и 7. вијеку наше ере. Болдирао сам ово 6. и 7. вијек да би нагласио младост гране и вријеме експанзије. И2а Динарик јесте неки западноевропски уплив у масу Р1а на европском истоку. Из тог контакта се и родио словенски етнос. Баш као што су Балти настали из контакта Р1а и Н1ц или Германи из контакта И1 и Р1б. Иако и Словени и Германи и Балти нису баш старе творевине, само вријеме настанка И2а Динарика је у складу са рађањем словенског етноса. Већ за грану која претходи Динарику, I2a L621 то не можемо рећи, јер га има и међу несловенским популацијама.

Не знамо тачно, када и зашто је један дио И2а отишао на исток. Бастарни су само претпоставка.

Мислим да је поједностављено говорити да И2а нема у равници или међу другим Словенима. Шта ћемо са украјинским Лавовом или Полесјем гдје је И2а присутан и са 30%? А ту нигдје планине нема.

Има једна друга ствар која ми се чини интересантном  за И2а Динарик, а могло би да буде везано са овим о чему говориш и што повезује Херцеговину и Полесје, ма колико се чинили различитим областима. А то је бављење сточарством, а не земљорадњом. Полесје, иако је у равници, заправо је шумски, сточарски крај, тамо нема обрадивих површина. И2а Динарик се при томе може повезати са једном карактеристичном словенском културом Прашко-корчаковском, коју и руски археолог Алексејев везује уз култ Волоса, бога стока, који је стајао супростављен индоевропском култу Перуна (Р1а?). Прашко корчаковској култури је припадао широки племенски савез Дуљеба, Волињана, Бужана, а неки ту убрајају и Србе, па и Хрвате.

Словенство није генетска категорије, већ језичка.

vitavita

  • Гост
Одг: Genetičko poreklo i karakterologija zapadnog Balkana
« Одговор #53 послато: Март 12, 2015, 12:54:46 пре подне »

Словенство није генетска категорије, већ језичка.

Rekla bih da je slovenstvo kulturna pojava (nešto više od jezične).

U stvari htela sam da vam iznesem jedan dojam koji sam nedavno stekla nakon što sam slučajno naletela na više tekstova o čakavici.
Čakavci su se do 15 veka prostirali na mnogo većem teritoriju nego danas (do Sane i Une), prodor Osmanlija naterao je štokavce na selidbu, a ovi stisnuše čakavce na obalu, otoke, Istru i Gradišće. Tu sam još u domeni jezika: ono što mi je tada palo na pamet (možda i grešim, ali izgleda mi interesantno kao mogućnost) jeste da su štokavci većinom pripadnici I2a grupe, a čakavci (i njima bliski kajkavci) R1a. To bi moglo objasniti neke postotke ovih haplogrupa na nekim predelima zapadnog Balkana.

vitavita

  • Гост
Одг: Genetičko poreklo i karakterologija zapadnog Balkana
« Одговор #54 послато: Март 12, 2015, 01:02:26 пре подне »


Има једна друга ствар која ми се чини интересантном  за И2а Динарик, а могло би да буде везано са овим о чему говориш и што повезује Херцеговину и Полесје, ма колико се чинили различитим областима. А то је бављење сточарством, а не земљорадњом. Полесје, иако је у равници, заправо је шумски, сточарски крај, тамо нема обрадивих површина. И2а Динарик се при томе може повезати са једном карактеристичном словенском културом Прашко-корчаковском, коју и руски археолог Алексејев везује уз култ Волоса, бога стока, који је стајао супростављен индоевропском култу Перуна (Р1а?). Прашко корчаковској култури је припадао широки племенски савез Дуљеба, Волињана, Бужана, а неки ту убрајају и Србе, па и Хрвате.

Словенство није генетска категорије, већ језичка.

Još i ovo, pa neću više da vas gnjavim  :D

Niz toponima u Hrvatskoj, pogotovo na obali (opet čakavci), sadrži Peruna u imenu, a i u srpskoj mitologiji vrlo je prisutan, preko grma (tj. stabla)... ta kulturna komponenta mogla bi poslužiti kao potvrda genetskim ispitivanjima. Sve se isprepliće.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Genetičko poreklo i karakterologija zapadnog Balkana
« Одговор #55 послато: Март 12, 2015, 08:10:07 пре подне »
Полесје, иако је у равници, заправо је шумски, сточарски крај, тамо нема обрадивих површина. И2а Динарик се при томе може повезати са једном карактеристичном словенском културом Прашко-корчаковском, коју и руски археолог Алексејев везује уз култ Волоса, бога стока, који је стајао супростављен индоевропском култу Перуна (Р1а?).
Сам назив Полесје говори да се ради о шумовитом пределу. Паде ми на памет хрватско предузеће намештаја ,,Леснина''. У врањско-пчињској области народ верује у шумског духа који узима душе умрлим, а зову га Лесница. У називу села Лијешње, из кога потичем, такође је јасна основица Лес или Лијес.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10048
  • I2a S17250 A1328
Одг: Genetičko poreklo i karakterologija zapadnog Balkana
« Одговор #56 послато: Март 12, 2015, 08:45:14 пре подне »
Сам назив Полесје говори да се ради о шумовитом пределу. Паде ми на памет хрватско предузеће намештаја ,,Леснина''. У врањско-пчињској области народ верује у шумског духа који узима душе умрлим, а зову га Лесница. У називу села Лијешње, из кога потичем, такође је јасна основица Лес или Лијес.

Зар Љешњани и Ровчани не доводе у везу назив Лијешње са градом Љешом?

Занимљиво је да само Срби шуму називају - шума, а сви остали Словени назив изводе из речи лес. Навео си неке називе из Хрватске и југоисточне Србије који у основи имају лес за шуму. Биће да то показује траг несрпског словенског становништва (Хрвати, Источни Словени) који су се ту населили пре Срба, односно њиховог језичког утицаја.
 
Занимљиво је и да у западној Чешкој постоји планинска област Шумава, са јасним значењем шумског краја (тако и на немачком, она се назива Böhmerwald - "чешка шума"). Можда је то (још један у низу) траг некадашњег српског присуства тамо (Бојка).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Genetičko poreklo i karakterologija zapadnog Balkana
« Одговор #57 послато: Март 12, 2015, 11:08:07 пре подне »
Зар Љешњани и Ровчани не доводе у везу назив Лијешње са градом Љешом?

Занимљиво је да само Срби шуму називају - шума, а сви остали Словени назив изводе из речи лес. Навео си неке називе из Хрватске и југоисточне Србије који у основи имају лес за шуму. Биће да то показује траг несрпског словенског становништва (Хрвати, Источни Словени) који су се ту населили пре Срба, односно њиховог језичког утицаја.
 
Занимљиво је и да у западној Чешкој постоји планинска област Шумава, са јасним значењем шумског краја (тако и на немачком, она се назива Böhmerwald - "чешка шума"). Можда је то (још један у низу) траг некадашњег српског присуства тамо (Бојка).
То је верзија која се може чути код љешанског братстава Вукчевић из љешанске нахије, да се назив Љешкопоље везује за досељенике из града Љеша, по којима је ово поље добило назив. Да ли је и нахија (од времена турака) Љешанска (ранији назив Лушка жупа), добила назив по њима остаје питање. Врло лако могуће. Али овде се ради о називу села Лијешње које се налази у Љешанској нахији, али и у племену Ровца постоји село са истим називом. Село је према предању добило назив према селу из љешанске нахије одакле је мој предак кнез Богдан доселио. Сам назив мене много више асоцира на Лијес или Лес. Према мојим сазнањима кнез Богдан Војинић и његов род требало би да су старији од досељеника из града Љеша. Постоји и варијанта која се помиње код Милете Јанковића у  његовом раду ,,Хроника села Лијешња'' да се кнез Богдан везује за Драшка претка Вукчевића. Лично сунњам у то, пре свега због чињенице да постоји јако народно предање о томе да је кнез Богдан оснивач села Лијешња у Ровцима (тадашњој жупи Морача, а у време турака нахији Доња Морача), и да је он дао назив овом селу по селу из кога је доселио. Обзиром да се село Лијешње помиње под тим називом већ 1477. год. у првом турском попису  (дефтеру) вилајета Херцеговина, и да су у њему (дефтеру) у нахији Ровца, уписани између осталих и унуци легендарног Гојака Никшина, од кога су се касније развили Булатовићи, Влаховићи, Шћепановићи и Срезојевићи, а према свим верзијама народног предања Гојак је оженио кћер или унуку кнеза Богдана, логично је закључити да је досељење Богданово било највероватније у другој половини или при крају 14. века, јер је Гојаково највероватније досељење било на самом почетку 15. века. Тада (крајем 14. века или нешто мало раније) још увек није било турака у области касније љешанске нахије, а колико ми је познато није било ни ових досељеника из града Љеша. Али зато је тада постојао назив села Лијешње, што јасно говори да назив селу не долази од ових досељеника из Љеша.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10048
  • I2a S17250 A1328
Одг: Genetičko poreklo i karakterologija zapadnog Balkana
« Одговор #58 послато: Март 12, 2015, 12:03:59 поподне »
Да ли је и нахија (од времена турака) Љешанска (ранији назив Лушка жупа), добила назив по њима остаје питање.

Да, ја сам склонији да називе Љешанска нахија, Љешкопоље, изводим из назива племена Лужана и Лушке жупе, а не из града Љеша и његових становника.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10048
  • I2a S17250 A1328
Одг: Genetičko poreklo i karakterologija zapadnog Balkana
« Одговор #59 послато: Март 12, 2015, 03:06:57 поподне »
Такође би то објаснило зашто тако много И2а Динарика у предјелу динарских планина (и само 6-8 процената Р1а у Херцеговини и Црној Гори), и зашто се И2а смањује а Р1а повећава кад кренемо ка равничарским предјелима (предсловенско становништво се повукло у планине). 

Да је та ХГ донијета од стране Словена вјероватно би имали равномјеран распоред по цијелој Југославији, што није случај (И2 доминира планинама, Р1а равницама).

Има онолико равномеран распоред који је у складу са миграцијама почев од насељавања Словена.

Динарик јужни доминира у динарском подручју управо зато јер су се тамо доселили Срби у 7. веку. А затим га има тамо где су се током ових скоро 14 столећа расељавали. Наравно да ће присутнији бити у западној Србији него у подручју нпр. Старе планине, јер су се Херцеговци (епицентар јужног динарика) вековима досељавали у западну Србију, док им југоисточна Србија сигурно није била занимљиво место за живљење, због турске власти, удаљености од матице, и др разлога.

Динарик северни је више везан за миграције источних Словена и има га доста баш тамо где су се они населили - у Македонији и Бугарској и, вероватно, у северним областима Грчке.

R1a је вероватно ишао и с једнима и с другима, мислим знатно више са северним него јужним динариком. Помињано је пре неколико дана на овој теми да старији слој становништва Зете (на оно мало узорака тестираних) изгледа да показује словенско порекло. Ја бих прецизирао - источнословенско. Познато је да су склавинска и антска племена знатно пре доласка Срба, дошавши из правца истока најпре похарале а затим се и настаниле у одређеним крајевима западног Балкана - Епиру, деловима данашње Албаније, Скадарском крају, Дукљи.

Има логике и да више R1a буде у равнијем северном делу Балканског полуострва, ево зашто: Срби су се населили у провинцији Далмацији и дуго били везани за тај део полуострва, углавном планинску зону, која им је, због честих ратова са Византијом, Бугарском и др. била безбеднија за живот. С друге стране, велики део Панонске низије је у време пре доласка Мађара био у саставу Моравске кнежевине, за чије становништво мислим да је доминантно R1a провенијенције. Тај народ се ширио на југ, на данашње области Славонију, Војводину, долину Велике Мораве.

Осим тога, не треба заборавити две велике сеобе 1690. и 1737. када је мноштво становништва са југа - југоистока предигло према Панонији, у којем је, верујем, мање било носилаца дин. јужног, а више R1a.

Отуд је логично да је и до данас нешто виши проценат R1a у овим крајевима него у динарском подручју.
"Наша мука ваља за причешћа"