Аутор Тема: Порекло србских сликара  (Прочитано 11017 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Порекло србских сликара
« Одговор #40 послато: Јануар 13, 2024, 10:08:12 поподне »
Прошле године, снаха Бранка Поповића (жена његовог сина Пријезде) покренула је иницијативу пред надлежним градским органима да се један сквер у центру града назове по сликару Бранку Поповићу. То је мали простор на углу Обилићевог венца и улице Ђуре Јакшића. Образложење је било да је то крај где је овај велики сликар живео и стварао, а притом, не би се реметиле адресе, нити би ико био принуђен због тог назива да мења документа.

Одговорено јој је да је једна улица већ понела назив по сликару Бранку Поповићу.

Та улица се налази у Миријеву...

Без намере да ниподаштавам Миријево, нити било кога ко тамо и у тој улици живи, али није то место где треба да постоји улица са именом овог сликара.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Порекло србских сликара
« Одговор #41 послато: Јануар 13, 2024, 10:09:21 поподне »
Ево слике те уличице:



Заиста поражавајуће.
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Порекло србских сликара
« Одговор #42 послато: Јануар 13, 2024, 10:36:32 поподне »
Да је то једини случај...ми имамо много таквих несразмера у погледу значаја личности и локација улица, тј. саобраћајном значају које те улице имају у оквиру града, а које носе њихово име. Примера у Крагујевцу има много, улица Цара Лазара је једна мала споредна улица, додуше у центру, а улица Цара Душана (дужина 460 метара) је у приградском насељу Бресница, (нешто као Калуђерица у Београду):
https://www.vesti.rs/Gradovi/Asfaltirana-ulica-Cara-Dusana.html
« Последња измена: Јануар 13, 2024, 10:42:58 поподне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Порекло србских сликара
« Одговор #43 послато: Јануар 13, 2024, 10:53:16 поподне »
Занимљиво би било за неку нову тему, напр. "Називи улица", било би материјала на претек

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Порекло србских сликара
« Одговор #44 послато: Јануар 13, 2024, 11:20:07 поподне »
Занимљиво би било за неку нову тему, напр. "Називи улица", било би материјала на претек

Подржавам  ;)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Слобо

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 77
Одг: Порекло србских сликара
« Одговор #45 послато: Јануар 14, 2024, 05:50:40 пре подне »
 Изузетно ријетка хаплогрупа ових Поповића,  шта знамо о њеним миграцијама и од када је присутна на овим просторима

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Порекло србских сликара
« Одговор #46 послато: Фебруар 16, 2024, 09:41:25 поподне »
« Последња измена: Фебруар 16, 2024, 09:43:21 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Порекло србских сликара
« Одговор #47 послато: Фебруар 25, 2024, 05:01:47 поподне »
Дошао ми је до  руке један запис – цртица из живота Бранка Поповића.

Први светски рат, југоисточна Србија. Наша војска заузима једно село код Власине. Међутим, следи бугарски противудар и наша војска се повлачи. На несрећу, четворица официра и војника остају заробљени у селу.

Сутрадан, наша војска поново напада село и успева да га освоји, заробивши бугарску јединицу. Нападом је командовао Бранко Поповић као у том тренутку највиши официр. У селу затичу језив призор: Бугари су запалили сеоску цркву и у њој ону четворицу србских ратника. По положају у којем су затекли њихова угљенисана тела, закључују да су били живи спаљени.

Бранко је побеснео. Обратио се бугарском нижем официру који је био заповедник заробљене јединице, питавши га: јесте ли ви хришћани и у којој цркви се ви молите кад спаљујете православне цркве и живе људе!?

Бугарин му дрско одговори: тако ћемо и све вас остале.

Потпуно ван себе од беса, Бранко га удара песницом у лице, од чега се Бугарин срушио на земљу.

А онда нареди својим војницима: водите сав овај олош у шуму и пострељајте их!

Међутим, ни један наш војник није кренуо да изврши ово наређење. Стајали су у месту и гледали у земљу спуштених пушака. Свезани бугарски заробљеници су се тресли од страха.

Јел чујете шта сам наредио!?, урлао је Бранко. Но, није било одговора. Хоћете ли да и вама судим по преком поступку!?

На то му један србски војник одговори: господине, ми у борби можемо да убијемо непријатеља, али није наш обичај да убијамо везане заробљенике...

После ових речи, Бранко се замислио, смирио, па је после похвалио овог војника, а заробљени Бугари су предати другој јединици...
"Наша мука ваља за причешћа"