Управо. Е сада, пошто имамо онај E1b1b1a1b1 који је врло вероватно предачки грани Е-V13 из околине Сплита датиран 5600-5470 пне, ту би се, као што је НиколаВук пре извесног времена навео, дефинитивно могло рећи да је некада био ''хотспот'' Е-V13 након касномезолитских/ранонеолитских миграција са југа Балкана, одакле се она ширила даље у Европи, ''стидљиво'' неолитом (Трипољска култура (Verteba Cave E 6000-5600 ybp)), Сопот Ленгел култура (E-M78 (7200-5800 ybp) E-M78 (7000-6300 ybp)) али и након тога ''бумом'' након доласка Индоевропљана и успостављања Вучедолске и сродних култура (географска блискост са J2b2-L283). Ово је наравно само претпоставка мене као лаика и љубитеља ове области под условом да се даљим археогенетским налазима докаже да је E-V13 била присутна у млађим културама и локалитетима од оног из околине Сплита. Такође је занимљиво да је овај E-V13 из Далмације за минимум 470 година старији од оног из Каталоније.
Слажемо се, ја после овог узорка из Хрватске немам сумње да је извориште грана L618 и V13 у Европи управо простор данашње БиХ и Далмације, грубо речено. Северно од тог простора, у Мађарској, имамо М78 и L618 у оквиру Сопотске и Ленђелске културе, чије порекло је са југа, са друге стране у Далмацији смо сада добили још један L618, тако да је по мени сасвим извесно да је L618 била заступљена и на територији између Далмације и простора северно од Саве, што би археолошки гледано биле Какањска и касније Бутмирска култура. Ширење гране L618 је по свој прилици било прилично ограничено током неолита, на шта указује и "уско грло" од скоро 3000 година између МRCА за L618 и V13. Овај простор је касније захваћен Вучедолском културом, и у том периоду је вероватно дошло до индоевропеизације L618 популације. Распадом Вучедолске културе око 2500 п.н.е. долази до формирања више регионалних група, а једна од њих је била и Цетинска култура, која је обухватала скоро целокупан приморски појас Хрватске и Црне Горе, а што је такође битно, имала је и једну варијанту дубље у копну, на територији која се скоро у потпуности подударала са матичном територијом касније Гласиначке културе. Око 2300. године почиње ширење Цетинске културе (што се поклапа са ширењем V13 чији је MRCA живео око 2700 п.н.е.), пре свега према југу и истоку, па су налази ове културе пронађени на целокупној територији Албаније, у Епиру, чак и на Пелопонезу. Превелико је искушење не повезати овај феномен Цетинске културе, и грану V13, са Пелазгима из историјских извора.
