Аутор Тема: Културна дешавања која не смете пропустити  (Прочитано 37126 пута)

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #200 послато: Август 03, 2022, 07:33:01 пре подне »
https://www.sanu.ac.rs/
Цитат
Предавање
АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА ПАЛЕОЛИТСКИХ НАЛАЗИШТА У БЛИЗИНИ НИША: КЉУЧ ЗА РАЗУМЕВАЊЕ ПОПУЛАЦИОНИХ КРЕТАЊА И КУЛТУРНИХ ПРОМЕНА У НАЈРАНИЈОЈ ПРАИСТОРИЈИ БАЛКАНСКОГ ПОЛУОСТРВА
Проф. др Душан Михаиловић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Петак, 26. август, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу


https://www.sanu.ac.rs/izlozba-beograd-razotkrivanje-vremeplova/
Цитат
У понедељак, 22. августа, у 19 сати, у Галерији науке и технике САНУ биће отворена изложба „Београд: разоткривање времеплова“ аутора др ум. Душана Нађевића.

На изложби ће бити представљено четрнаест локација у језгру Београда, које се кроз савремене фотографије транспонују у цртеже начињене по узору на фотографије тих истих локација током друге и треће деценије XX века. За ту сврху употребљени су цртежи Луке М. Младеновића, познатог цртача и графичара и једног од најзначајнијих хроничара међуратног Београда.

Употребом техника виртуелне и проширене реалности изабране локације „оживе” и бивају обогаћене додатним садржајем и занимљивостима. Оживљавање-трансформација од фотографије до цртежа остварује се употребом таблета, једноставним усмеравањем истих уређаја на експонат-маркер и QR код, уз могућност да и посетилац својим мобилним уређајем на исти начин доживи поменуту трансформацију.
Публика ће моћи да погледа изложбу у Галерији науке и технике САНУ до 12. септембра.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #202 послато: Септембар 07, 2022, 05:17:17 пре подне »
https://domomladine.org/debate/tribina-verski-zivot-u-drevnom-beogradu-kult-obicaji-umetnost/
Цитат
Tribina: “Verski život u drevnom Beogradu – kult, običaji, umetnost…”
Sreda, 7. septembar 2022. u 19:00 - DOB//Amerikana

Ciklus tribina: Beograd kroz vekove
Religija je sastavni deo čovekovog života od pamtiveka. Tako je, kao i svugde, bilo i u prošlosti našeg grada.
Prvi religijski tragovi vezani su za starčevačku i vinčansku kulturu, koje su obeležile neolit ovih krajeva. Potom, tokom eneolita, pristižu drugačiji ljudi drugih vrednosti i verovanja. Dolazak Kelta na naše prostore označio je početak gvozdenog doba kojim je se nastavio i dalje razvijao kulturni i religijski život. Pojava Rimljana predstavlja osvit istorijskog doba, tokom kojeg susrećemo i prve religijske zapise. Tradicionalna rimska verovanja ubrzo će se susresti sa nekoliko izazova domaćim sinkretističkim kultovima, orijentalnim verovanjima i drevnim hrišćanstvom…

O ovoj temi govorićemo na šestoj tribni našeg ciklusa.
Sagovornik će nam biti Velibor Martinović – msr arheolog.
Razgovor će voditi Nataša Filipović – diplomirani teolog.

https://www.kcb.org.rs/2022/09/potraga-za-vincom-premijera-filma-8-9-2022-20-00/



Цитат
POTRAGA ZA VINČOM
Velika Britanija, Srbija, 2022, 90’
Dokumentarni

Režija: Vladimir Jakšić
Scenario: Bendžamin Eliot

Dokumentarni film “Potraga za Vinčom” Vladimira Jakšića je prvi dokumentarac o vinčanskoj kulturi na engleskom jeziku. Namenjen je aktuelizaciji Vinče kao centru neolitske Evrope a time i popularizaciji srpske baštine i kulture.

Za samo mesec dana od pojavljivanja film je dobio dve festivalske nagrade: proglašen je za najbolji dokumentarni film na Međunarodnom rok filmskom festivalu u Brajtonu, a na nedavno održanom festivalu u Trebinju reditelj Jakšić dobio je priznanje “Velika povelja Leotara” za dokumentarističku aktuelizaciju vinčanske kulture kao dela nacionalne kulturne baštine.

Film prikazuje poreklo evropske kulture i njenog razvoja tokom neolitskog perioda. Prateći put od Engleske do Srbije, pisac i istoričar Bendžamin Eliot posećuje najznačajnija arheološka nalazišta i uz ugledne britanske i srpske naučnike i akademike, dodatno rasvetljava i objedinjuje fragmente vinčanske prošlosti u jednu celinu, ali i daje alternativnu perspektivu toj priči. Rekonstruiše način života, kulturu i umetnost, trgovinu, kontrolu resursa, poljoprivredu i revolucionarna dostignuća praistorijskog neolitskog čoveka, posebno na područjima Vinče i Vitkova.

Reditelj i producent filma je Vladimir Jakšić, srpskoj javnosti poznat muzičar i vođa grupe “Revolveri” i autor čuvenog hita “Mi zajedno možemo sve”. Vladimir godinama živi i radi u Velikoj Britaniji, u Brajtonu, gde je i diplomirao, na Odseku za performans i vizuelnu umetnost. Scenario filma potpisuje Britanac Bendžamin Eliot, istoričar, filozof i autor nekoliko knjiga: “ Home by the Sea”, “Broken Mirrors”, “Lateral Shadows”.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #203 послато: Септембар 19, 2022, 11:17:36 поподне »
Са https://www.sanu.ac.rs/ :
Цитат
СЕПТЕМБАР 2022.
НАУЧНИ СКУПОВИ

*
ДИНАСТИЈА ОБРЕНОВИЋ И ПРОГЛАШЕЊЕ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ
Поводом 140 година од проглашења Краљевине Србије
Организатори: Народни музеј Ниш и Огранак САНУ у Нишу
Отварање у четвртак, 22. септембра, 12 сати
22. и 23. септембар
Свечана сала Универзитета у Нишу

*
МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА РОМОЛОШКИХ СТУДИЈА И
ГОДИШЊИ САСТАНАК GYPSY LORE SOCIETY
Отварање у среду, 28. септембра, 9 сати
Од 28. до 30. септембра
Свечана сала, сала 1, сала 2 и сала 3 САНУ

ПРЕДАВАЊА

*
ЈАША ИГЊАТОВИЋ И ДАЉ
Доцент др Срђан Орсић
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 21. септембар, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду
*
GRAPEVINE GENETIC DIVERSITY: CURRENT STUDIES IN SERBIA
ГЕНЕТИЧКИ ДИВЕРЗИТЕТ ВИНОВЕ ЛОЗЕ: АКТУЕЛНА ИСТРАЖИВАЊА У СРБИЈИ
Проф. др Хосе Мартинез Запатер (Jose Martinez Zapater)
Уторак, 27. септембар, 10 сати
Свечана сала САНУ

ПРЕДСТАВЉАЊЕ РЕЗУЛТАТА ПРОЈЕКТА
МУЗИЧКО НАСЛЕЂЕ ЈУГОИСТОЧНЕ СРБИЈЕ,
САВРЕМЕНО СТВАРАЛАШТВО И ОБРАЗОВАЊЕ УКУСА
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 20. септембар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу

РАДИОНИЦА
ЕТНОКУЛТУРОЛОШКА РАДИОНИЦА –
РАДИОНИЦА ТРАДИЦИОНАЛНОГ ПЕВАЊА
Координатор: дописни члан САНУ Јелена Јовановић
Предавач и водитељ: др Сања Ранковић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Септембар
Сала Центра за културу и уметност Алексинац

Галерија науке и технике САНУ

*
НАРОДНИ НЕИМАРИ СРБИЈЕ – РУКОМ, ПО МЕРИ
Аутор: Станко Костић
Отварање у четвртак, 15. септембра
Од 15. септембра до 1. октобра
Галерија науке и технике САНУ

Библиотека САНУ

*
Камерна изложба
ВАСА ЧУБРИЛОВИЋ
Поводом 125 година од рођења
Од 14. септембра до 7. октобра

https://www.sanu.ac.rs/izlozba-fotografija-narodni-neimari-srbije-rukom-po-meri/

Цитат
ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА „НАРОДНИ НЕИМАРИ СРБИЈЕ – РУКОМ ПО МЕРИ“
У четвртак, 15. септембра,  у 18 сати, у Галерији науке и технике САНУ биће отворена изложба фотографија „Народни неимари Србије – руком, по мери“, аутора Станка Костића.

На изложби ће – визуелно и текстуално, путем уметничких фотографија и паноа – бити  представљени принципи неимарске градње, као и архитектуре школованих градитеља.

Такође, биће приказано решење савремене куће на принципима традиције инспирисане радом архитекте Божидара Петровића, као и младих архитеката.

Публика ће моћи да погледа изложбу у Галерији науке и технике САНУ  до 1. октобра.
https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2022/09/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%9B%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BC-%D0%B8%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D0%B6%D0%B1%D0%B5-%E2%80%9E%D0%9D%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8-%D0%BD%D0%B5%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B8-%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5-%E2%80%93-%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%BF%D0%BE-%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%E2%80%9C.docx

https://nb.rs/predstavljanje-knjige-milutin-sveti-kralj-istoricara-i-vizantologa-vlade-stankovica/

Цитат
Задовољство нам је да вас позовемо да дођете 23. септембра 2022, у 19 сати, у Атријум Народне библиотеке Србије на представљање књиге Милутин, свети краљ, историчара и византолога Владе Станковића, у издању Вукотић медије 2021. године.

У разговору учествују: проф. др Радивој Радић, проф. др Јелена Ердељан и проф. др Влада Станковић.

Модераторка Милена Ђорђијевић.

Програм се може пратити и уживо онлајн преко званичне Фејсбук странице Народне библиотеке Србије и у одложеном гледању преко Јутјуб канала Народне библиотеке Србије.

Књига професора Владе Станковића Милутин, свети краљ доноси исцрпан поглед на живот, дела и време једног од најзначајнијих владара српске историје. Детаљном анализом свих расположивих извора, српских, византијских, бугарских, латинских, ова монографија открива до сада непознате аспекте државничке политике српског краља. Посебна пажња је посвећена његовом светитељству, снажном култу и моштима Светог краља, које од средњовековних времена до данас чудотворе и исцељују, заузимајући посебно место међу православнима на читавом Балкану.

Добро дошли у АТРИЈУМ Народне библиотеке Србије!

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #204 послато: Септембар 27, 2022, 07:51:42 пре подне »
Није баш културно дешавање које не смете пропустити, али можда објашњава зашто неки људи оклевају да учествују у ДНК истраживањима.
https://www.cineplexx.rs/movie/pozivnica-za-pakao/

Цитат
Srdačno vas pozivamo na košmar generacijama u nastajanju.

Nakon majčine smrti i bez druge poznate rodbine, Evi (Natali Emanuel) radi DNK test i otkriva davno izgubljenog rođaka za kojeg nikad nije ni znala da ga ima.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #205 послато: Септембар 29, 2022, 06:06:05 пре подне »
http://www.kolarac.rs/predavanja/dani-matice-srpske-na-kolarcu-brmala-sala-3-14-x-2022-od-18-00/

http://www.kolarac.rs/wp-content/uploads/2022/09/MATICA-SRPSKA-NA-KOLARCU-2022-6._page-0001.jpg

https://etnografskimuzej.rs/izlozbe/
https://etnografskimuzej.rs/izlozba/lepa-kuca-2/
Цитат
Етнографски музеј у Београду 20. септембра 2022. године у 13 часова отвара изложбу „Лепа кућа”, аутора др Милоша Матића. Овом изложбом се обележава Дан Етнографског музеја у Београду и 121. година његовог рада на очувању културног наслеђа.

 

Изложба „Лепа кућа“ приказује начине украшавања кућа које су настале као плод народног градитељства на тлу Србије. Човек је стваралац! Он ствара најпре да би живео, а потом да би надживео. Та формула је уграђена и у градитељско наслеђе Србије. Људи су градили куће да би се заштитили од природних непогода, животиња и других људи, али су их потом и украшавали да би створили причу о себи која ће их, као и сама кућа, надживети. Куће су грађене да би људи живели удобно, а украшавали су их да би живели лепо. Небројаним декоративним елементима на кућама људи су улепшавали живот себи и свом непосредном друштвеном окружењу.

http://www.etnofilm.org/index.php/rs/
Цитат
31. МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ЕТНОЛОШКОГ ФИЛМА
 
    Са задовољством најављујемо да ће се 31. МФЕФ одржати од 3. до 6. октобра 2022. године у Етнографском музеју у Београду и Југословенској кинотеци.

http://www.etnofilm.org/files/31_MFEF_Satnica_-_31st_IFEF_Schedule.pdf
« Последња измена: Септембар 29, 2022, 06:09:51 пре подне CosicZ »

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #206 послато: Октобар 04, 2022, 02:58:19 пре подне »
Са https://www.sanu.ac.rs/ :
Цитат
ОКТОБАР 2022.

НАУЧНИ СКУПОВИ
*
Научни скуп са међународним учешћем
110 ГОДИНА ОД МОБИЛИЗАЦИЈЕ ГВОЗДЕНОГ ПУКА 1912 –
СРПСКА ВОЈСКА У ИСТОРИЈИ И ТРАДИЦИЈИ
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Отварање у петак, 7. октобра, у 16 сати
Од 7. до 9 . октобра
Народни музеј Топлице Прокупље
*
ПРЕПОРОД СЕЛА У СРБИЈИ: ПРОБЛЕМИ, МОДЕЛИ И АКТЕРИ
Среда, 26. oктобар, 10 сати
Сала 2 САНУ
*
СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРА
ТЕОРИЈСКИ АСПЕКТИ КЊИЖЕВНОКРИТИЧКОГ И КЊИЖЕВНОИСТОРИЈСКОГ ПРОУЧАВАЊА КЊИЖЕВНОСТИ: У ЧАСТ АКАДЕМИКА СВЕТОЗАРА ПЕТРОВИЋА
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Понедељак, 31. октобар, 11 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду

ОКРУГЛИ СТО
НОВИ ПРАВЦИ У МУЛТИ ДИСЦИПЛИНАРНИМ
ИСТРАЖИВАЊИМА БАЛКАНА
У организацији Балканолошког института САНУ
Понедељак, 24. октобар, 14 сати
Сала 2 САНУ
Циклус предавања
НИШ, ПОНИШАВЉЕ И ЈУЖНА СРБИЈА ОД АНТИКЕ ДО КРАЈА СРЕДЊЕГ ВЕКА
Треће предавање
ХРАМОВИ И СВЕТИЛИШТА БОЖАНСТАВА У НИШУ И ЈУЖНОЈ СРБИЈИ
ТОКОМ РИМСКОГ ПЕРИОДА
Др Надежда Гавриловић Витас
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 11. октобар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
*
Четврто предавање
АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА КОПРИЈАНА И
УТВРЂЕНИ ГРАДОВИ МОРАВСКЕ СРБИЈЕ
Др Весна Бикић, научни саветник
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 25. октобар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу

СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА
ДАНИ ТИХОМИРА Р. ЂОРЂЕВИЋА
ДОДЕЛА НАГРАДЕ „ТИХОМИР Р. ЂОРЂЕВИЋ“ И ПРИЗНАЊА „ЧУВАР ЗАВИЧАЈА“ И „ВЛАДИМИР ЂОРЂЕВИЋ“ ЗА 2022. ГОДИНУ
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 18. октобар, 12 сати
Сала Центра за културу и уметност Алексинац

ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ
Издања Византолошког института САНУ
Гласови и слике : облици комуникације на средњовековном Балкану : (IV–XVI век) / уредници Станоје Бојанин, Љубомир Милановић, Милош Цветковић ; одговорни уредник Љубомир Максимовић. – Београд : Византолошки институт САНУ, 2020
Константин Порфирогенит и рана историја Јужних Словена / Предраг Коматина ; уредник Љубомир Максимовић. – Београд : Византолошки институт САНУ, 2021
Зборник радова Византолошког института. Књ. 58 / уредници Љубомир Максимовић, Бојана Крсмановић. – Београд : Византолошки институт САНУ, 2021
Поздравна реч: академик Љубомир Максимовић
Говоре: др Бојана Крсмановић
др Предраг Коматина
др Станоје Бојанин
Уторак, 4. октобар, 13 сати
Свечана сала САНУ
*
Живот и стваралаштво жена чланова Српског ученог друштва, Српске краљевске академије и Српске академије наука и уметности. Том 2 / главни уредник Зоран Кнежевић ; уредник Нада Милошевић-Ђорђевић. – Београд : САНУ, 2022
Говоре: академик Зоран Кнежевић
академик Душица Лечић Тошевски
академик Александар Лома
Уторак, 18. октобар, 13 сати
Свечана сала САНУ
*
Историјска лексикографија српског језика / уредници Јасмина Грковић-Мејџор, Исидора Бјелаковић, Марина Курешевић. – Нови Сад : Српска академија наука и уметности, Огранак : Матица српска, 2021
Хиландарски зборник. Књ. 15 / уредник Мирјана Живојиновић. – Београд : САНУ, 2021
Говоре: академик Мирјана Живојиновић
академик Јасмина Грковић-Мејџор
проф. др Исидора Бјелаковић
Уторак, 25. октобар, 13 сати
Свечана сала САНУ

ПРОМОЦИЈE
ПРОМОЦИЈА ЗБОРНИКА РАДОВА УРЕДНИКА АКАДЕМИКА ТИБОРА ВАРАДИЈА
Тридесет година примене Конвенције Уједињених нација о правима детета – Савремени аспекти
и
Срби у Румунији – Садашње стање и перспективе
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 5. октобар, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду
*
ПРЕДСТАВЉАЊЕ ТРОКЊИЖЈА О ГОВОРУ АЛЕКСИНАЧКОГ ПОМОРАВЉА
Говор Алексиначког Поморавља (2020) Недељко Богдановић
Алексиначки језички поучник (2019) Недељко Богдановић,
Александра Лончар Раичевић, Маја Радоман Цветићанин
Речник Алексиначког Поморавља (2022) Недељко Богдановић,
Маја Радоман Цветићанин
Говоре: др Слободан Реметић, др Срето Танасић и аутори
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Среда, 19. октобар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
*
ТРАДИЦИЈА БИБЛИОТЕКАРСТВА У СРБИЈИ - 180 ГОДИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ
Среда, 26. октобар, 13 сати
65. Међународни београдски сајам књига
Сала „Иво Андрић”
*
ПРОМОЦИЈА ИЗДАЊА САНУ
Петак, 28. октобар, 13 сати
65. Међународни београдски сајам књига
Сала „Иво Андрић”
*
ПРЕДСТАВЉАЊЕ ИНСТИТУТА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК САНУ И ЊЕГОВИХ ИЗДАЊА
Поводом 75 година од оснивања (1947–2022)
Говоре: дописни члан САНУ Влада Вељковић, проф. др Софија Милорадовић и представници институтских одсека
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Понедељак, 31. октобар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу

ПРЕДСТАВЉАЊЕ РЕЗУЛТАТА ПРОЈЕКТА
НИШ И ПОНИШАВЉЕ У АНТИЦИ И СРЕДЊЕМ ВЕКУ
Координатор пројекта: академик Љубомир Максимовић
Руководилац пројекта: проф. др Ирена Љубомировић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 18. октобар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу

СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА
СЕЋАЊЕ НА АКАДЕМИКА РАДОВАНА САМАРЏИЋА
У организацији Балканолошког института САНУ
Понедељак, 24. октобар, 11 сати
Свечана сала САНУ

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #207 послато: Октобар 10, 2022, 05:49:06 пре подне »
https://www.sanu.ac.rs/predstavljanje-izdanja-freske-markovog-manastira-i-crkva-svetih-apostola-petra-i-pavla-u-rasu/

Цитат
Представљање издања „Фреске Марковог манастира” и „Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу”

У организацији Одбора за историју уметности и Вардарског одбора Одељења историјских наука САНУ, у четвртак, 13. октобра, у 13 сати, у Аудиовизуелном архиву и центру за дигитализацију САНУ (Вука Караџића 3, сала за пројекције)  биће представљена издања „Фреске Марковог манастира”  Марке Томић Ђурић, Београд 2019, у издању Балканолошког института САНУ, Архипископије охридске и Митрополије скопска, Битољ,  и „Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу” Миодрага Марковића и Драгана Војводића, коју је објавила издавачка кућа „Платонеум д.о.о” из Новог Сада 2021.

О књизи „Фреске Марковог манастира” говориће: Миодраг Марковић, редовни члан САНУ, Драган Војводић, дописни члан САНУ, др Татјана Стародубцев, редовни професор Академије уметности у Новом Саду, и др Марка Томић, научни сарадник Византолошког института САНУ. О издању „Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу” говориће: др Даница Поповић, научни саветник Балканолошког института САНУ, др Предраг Коматина, виши научни сарадник Византолошког института САНУ, др Невена Дебљовић Ристић, доцент Архитектонског факултета у Београду, Миодраг Марковић, редовни члан САНУ, и Драган Војводић, дописни члан САНУ.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #208 послато: Октобар 12, 2022, 06:01:56 пре подне »
https://bgb.rs/dogadjaji/
Цитат
Београдска конференција о Цинцарима
Одељење уметности
12. 10. 2022. у 10:00
Библиотека града Београда, Цинцаркси ПЕН центар и Фондација Convivenza из Швајцарске организују прву београдску конференцију о Цинцарима.

Отварање изложбе „Рукописне књиге у библиотекама фрушкогорских манастира“.
Галерија Атријум
12. 10. 2022. у 19:00
Изложбу отвара: Душица Грбић, библиотека Матице српске Нови Сад.
Отварање изложбе „Рукописне књиге у библиотекама фрушкогорских манастира". Изложба је отворена до 28.10.2022.

Београдска конференција о Цинцарима
Галерија Атријум
13. 10. 2022. у 19:00
Библиотека града Београда, Цинцарски ПЕН центар и Фондација Convivenza из Швајцарске организују прву београдску конференцију о Цинцарима.

Ван мреже Gorance

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 692
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #209 послато: Октобар 12, 2022, 09:08:21 пре подне »
Није баш културно дешавање које не смете пропустити, али можда објашњава зашто неки људи оклевају да учествују у ДНК истраживањима.
https://www.cineplexx.rs/movie/pozivnica-za-pakao/

    ;D

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #210 послато: Октобар 12, 2022, 05:51:35 поподне »
    ;D
Овде је реч о аутосомалном тесту, али било би занимљиво сазнати која је хаплогрупа.

Ван мреже Gorance

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 692
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #211 послато: Октобар 12, 2022, 06:27:30 поподне »
Овде је реч о аутосомалном тесту, али било би занимљиво сазнати која је хаплогрупа.
Овде гени прште на све стране :)

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #212 послато: Октобар 18, 2022, 02:25:21 пре подне »
https://bgb.rs/dogadjaji/
Цитат
VI ФЕСТИВАЛ ХУМАНИСТИКЕ, КУЛТУРЕ, УМЕТНОСТИ ‒ ПАЗИ ШТА ЧИТАШ FEMINA ANTICA BALCANICA ‒ ЖЕНЕ РАТНИЦЕ КРАЉИЦЕ ПОБЕДНИЦЕ
Римска дворана
20. 10. 2022. у 14:00
Учествују: Никола Керавица, Биљана Ђорђевић, Јелена Анђелковић Грашар и Бојана Ћебић.


VI ФЕСТИВАЛ ХУМАНИСТИКЕ, КУЛТУРЕ, УМЕТНОСТИ ‒ ПАЗИ ШТА ЧИТАШ Представљање књиге АНТИЧКА БУДВА.
Римска дворана
20. 10. 2022. у 16:00
Учествују: Зорица Кузмановић и Душан Медин.

https://domomladine.org/debate/promocija-zlatnog-psaltira/
Цитат
Ciklus tribina: Religija i kultura
Organizacija: Biblijski kulturni centar i Dom omladine Beograda

Učestvuju: Maja Keser, umetnički direktor, urednik izdanja, Mladinska knjiga; dr Radomir Rakić, đakon SPC, autor izdanja; ma Marko Jevtić, sveštenik SPC; mr Aleksandar Ninković, sveštenik Nadbiskupije Beogradske. Moderator: ma Jovan Blagojević, Biblijski kulturni centar.
Predstavićemo unikatno izdanje Mladinske knjige koje ima za cilj oživljavanja srpskog verskog, istorijskog i kulturnog nasleđa uz predstavljanje najznačajnijih primera srpske srednjovekovne iluminacije, koje prate prerađen Daničićev prevod psaltira. ZLATNI PSALTIR ilustrovan je najvažnijim primercima srednjovekovne srpske iluminacije nastalim krajem 14. veka i ovekovečenim u Srpskom-Minhenskom psaltiru. Psaltir je, pretpostavlja se, napisan ili za kneza Lazara, ili njegovog sina, despota Stefana. On je dragocen i kao najobimniji rukopis srpskog minijaturnog slikarstva i kao delo koje je u sebi sadržalo mnogo onih pozitivnih osobina iz kojih se formirao poslednji veliki stil stare srpske umetnosti, stil moravske škole. Vizuelni ukrasi sadrže minijature iluminirane zlatnom folijom. Ovakvi prikazi, u plavim i crvenim okvirima na zlatnim podlogama ilustruju tekst rukopisa u slovenskom stilu sa izrazitim vizantijskim uticajima. Radi očuvanja srednjevekovne autentičnosti uz mogućnost čitanja i razumevanja ZLATNOG PSALTIRA, su posebno dizajnirana ćirilična slova kojima su ispisani Psalmi, u priređenom Daničićevom prevodu, po uzoru na Srpski – Minhenski psaltir.

Autori: Protojerej dr. Radomir Milošević, Protođakon Radomir Rakić. Autor naslova, inicijala i fonta: Maja Šturbek Keser.

Promocija je prilika da se publika upozna ne samo sa ovim psaltirom, već uopšteno sa značajem koji je psaltir imao u srednjevekovnoj srpskoj kulturi i duhovnosti, ali koji ima i u današnjem iskustvu vernika, kao i da im se ukaže na bitne odlike biblijske poezije koja svoj najlepši iskaz imao upravo u ovoj zbirci.


https://domomladine.org/debate/tribina-drustvo-i-religija-u-proslosti-beograda-uzajamnost-uticaji-prozimanje/
Цитат
Ciklus tribina: Beograd kroz vekove
Gošća: Sofija Dakić – sociološkinja.  Razgovor vodi: Velibor Martinović – arheolog.
Društvo i religija su međusobno povezani od davninina. Zaista je veoma teško reći šta je starije da li su se najpre pojavili drevni društveni odnosi ili arhaična verovanja? I šta to više čini čoveka čovekom organizovan život ili mogućnost introspekcije? Sve ovo možemo pratiti i u prošlosti našeg grada od starčevačke i vinčanske kulture, preko eneolitskih kultura koje su donele neke druge vrednosti, verovanja i društvenu organizaciju… Dolazak Kelta i pojava Rimljana, u osvit istorijskog doba, doneće ponovo neke nove vrednosne sisteme i drugačiju socijalnu organizaciju. Društvena i verska dinamika tih vremena, sve perioda pozne antike, oslikavaće se i kroz domaće sinkretističke kultove, orijentalna verovanja i rano hrišćanstvo…
O ovoj temi govorićemo na sedmoj tribni ciklusa “Beograd kroz vekove”.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #213 послато: Новембар 02, 2022, 06:47:49 пре подне »
Са https://www.sanu.ac.rs/ :
Цитат
НОВЕМБАР 2022.
НАУЧНИ СКУПОВИ

*
ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ У КЊИЖЕВНОСТИ
Понедељак, 7. новембар, 10 сати
Свечана сала САНУ
*
ПРЕВОДИ ПЕСАМА ВАСКA ПОПЕ
Уторак, 15. новембар, 10 сати
Свечана сала САНУ

*
ЈЕЗИК НИШКИХ МЕДИЈА
у оквиру рада на пројекту
Говорни и стандардни језик јавне комуникације у Нишу
Координатор пројекта: дописни члан САНУ Љубинко Раденковић, руководилац пројекта: проф. др Марина Јањић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 29. новембар, 11 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу

ПРЕДАВАЊА

О ЗЕМНОЈ ЈАБУЦИ, НОВЧАРИ И НЕДЕЛИМКУ
(СРПСКА ТЕРМИНОЛОГИЈА 18. И 19. ВЕКА)
Проф. др Исидора Бјелаковић
ОГРАНAК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 2. новембар, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду

ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ
Издања Балканолошког института САНУ
Манастир Хиландар и источни Балкан у XVIII веку : културне и економске везе / Огњен Крешић ; одговорни уредник Војислав Г. Павловић.
– Београд : Балканолошки институт САНУ, 2021
Аутономија Косова и Метохије у Србији : (1945–1969) = The Autonomy of Kosovo and Metohija in Serbia : (1945–1969) / Игор Вукадиновић;
одговорни уредник Војислав Г. Павловић. – Београд : Балканолошки институт САНУ, 2021
Finir la Grande guerre dans les Balkans : 1918–1923 / sous la direction de Vojislav G. Pavlović.
– Belgrade : Académie serbe des sciences et des arts, Institut des études balkaniques, 2022
Поздравна реч: др Војислав Г. Павловић
Говоре: академик Мирјана Живојиновић
академик Љубодраг Димић
проф. др Слободан Г. Марковић
Уторак, 8. новембар, 13 сати
Свечана сала САНУ

ПРОМОЦИЈE

*
ПРЕДСТАВЉАЊЕ ИНСТИТУТА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК САНУ И ЊЕГОВИХ ИЗДАЊА
Поводом 75 година од оснивања (1947–2022)
ОГРАНAК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 9. новембар, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду

СВЕЧАНЕ АКАДЕМИЈЕ

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ЈУБИЛЕЈА ИНСТИТУТА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК САНУ
Поводом 75 година од оснивања (1947–2022)
Среда, 16. новембар, 12 сати
Свечана сала САНУ
*
ДАН АКАДЕМИЈЕ
Петак, 18. новембар, 11 сати
Свечана сала САНУ

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 955
  • R1b-U152>FTA27217

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #215 послато: Новембар 21, 2022, 09:22:19 пре подне »
Представљање књиге "Колонизација војвођанских области (1921-1941) у среду, 23. новембра 2022. од 19 часова у Матици српској у Новом Саду:

https://www.maticasrpska.org.rs/en/predstavae-kige-kolonizatsia-vovoanskikh-oblasti-1921-1941-23-11-2022-u-19h/

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #216 послато: Децембар 05, 2022, 06:05:37 пре подне »
https://vracart.org/portfolio/narodnenosnje/
Цитат
Izložba nošnji, nakita i oglavlja Srba na tlu Balkanskog poluostrva, izrađena u saradnji sa Ministarstvom Kulture i Informisanja, se sastoji od 30 eksponata dimenzija 2×1 metra.

Dva eksponata su iskorišćena za uvod u izložbu na 26 eksponata su prikazane narodne nošnje Srba po regionima sa detaljima nošnje, na jednom eksponatu su prikazana oglavlja a na jednom nakit u Srpskim nošnjama.

Za izradu projekta  i izložbu bili su oformljeni timi za fotografisanje eksponata, tim zadužen za stručnu izradu tekstualnog dela izložbe i tim za tehničku organizaciju i realizaciju projekta izložbe.

Stručni, tim sastavljen od etnologa, je napravio tekstove koji  svojim sadržajem opisuju sve detalje vezane za odgovarajuće eksponate – nošnje,nakit i oglavlja,a koje im je dostavio tim zadužen za fotografisanje istih. Tim za tehničku organizaciju i realizaciju projekta je obrađeni materijal uobličio u digitalnu formu izradio izložbu i sajt www.narodnenosnjesrba.com i www.narodnenosnjesrba.rs. Klikom na odabrano područje (odabirom ikone) na sajtu pojavljuju se slike nošnji, nakita i oglavlja karakterističnih za to područje sa detaljnim opisom istih.

Ovakvim prikazom izložbe omogućava sa svakom pojedincu da se na veoma interesantan način detaljno upozna sa nošnjom, nakitom i oglavljima našeg naroda.

Udruženje “VračArt“ namerava da izložbu besplatno ustupa svim ustanovama kulture – kulturni centri, muzeji, domovi kulture, galerije, udruženja – kako u našoj zemlji tako i u dijaspori, koji su zainteresovani za jednu ovakvu postavku.


https://vracar.rs/otvorena-izlozba-narodne-nosnje-srba/
Цитат
„Изложбени простор Општине постоји са наменом да прикаже нешто најлепше што се ствара на Врачару и у Србији. Обилазећи музеје, приватне колекције, фолклорна друштва и друга места где се може наћи приказ како су изгледале народне ношње Срба у одређеном временском периоду Удружење ‘Врачарт’ сакупило је све информације о народној ношњи од давнина до данас, приказали су тренутак у времену, сваку мараму, ношњу једног краја, и нама је изузетно задовољство да су са приказивањем свог рада почели управо у нашој галерији. Успели су да свој рад представе и у дигиталној форми, те ће сва конзуларно-дипломатска представништва Србије користити дигитални приказ ове изложбе, како би представили део традиције нашег народа у свету. Ова изложба представља велику вредност, историју и културу нашег народа, и Градска општина Врачар је изузетно поносна што има прилику да сарађује са Иваном Пешукићем, професором Драмског факултета и уметничким директором Удружења и његовим тимом“, изјавио је први човек Градске општине Врачар академик проф. др Милан А. Недељковић.

У име Удружења „Врачарт“ обратио се уметнички директор и продуцент пројекта проф. Иван Пешукић, који се захвалио Градској општини Врачар и председнику Општине на подршци и сарадњи. „Са реализацијом пројекта почели смо пре три године када је Министарство културе и информисања подржало пројекат narodnenosnjesrba.com и narodnenosnjesrba.rs. , како би представили народне ношње Србима који живе у дијаспори, а амбасадама креирали материјал са којим ће промовисати српску културу. Један мој студент ми је рекао да су они представници генерације дигиталних Срба, те смо ми ‘старији’ осетили обавезу да им приближимо нашу традицију, да обиђемо целу бившу Југолавију, направимо преко 4.000 фотографија и поставимо дигитални сајт и највећу галерију српске народне ношње. Иза сваког костима налази се вез, најситнији вез и то по мом мишљењу представља дигитални код сваке народне ношње“, изјавио је проф. Иван Пешукић и захвалио се тиму којим је руководио: продуценту Милану Даутовићу, етнологу Ивану Терзићу, дизајнерима Бојани Ђуричић и Алекси Крстићу, аутору сајта Владимиру Брадићу, колористи Богдану Петровићу и фотографу Слободану Бугарчићу.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #217 послато: Децембар 21, 2022, 06:18:44 пре подне »
https://www.sanu.ac.rs/otvaranje-izlozbe-gracanica-sjaj-umetnosti-u-doba-kralja-milutina/

Цитат
У среду, 21. децембра, у 19 сати, у Галерији САНУ биће отворена изложба „Грачаница: сјај уметности у доба краља Милутина“, ауторке Александре Давидов Темерински.

Изложба, која се реализује у организацији САНУ  и Републичког завода за заштиту споменика културе – Београд, плод је обележавања два јубилеја. Недавно су окончани конзерваторски радови на целокупном зидном сликарству  Грачанице (2010–2018), у организацији Републичког завода за заштиту споменика културе – Београд, институције која је 2022. године обележила 75 година рада. Она представља завршницу обележавања тог значајног јубилеја.  Такође, 2021. године, навршило се пуних седам столећа од завршетка осликавања Грачанице и важне епохе српске средњовековне историје – четири деценије дуге владавине краља Милутина (1282–1321), који је преминуо ускоро по завршетку осликавања своје последње цркве. Тај велики јубилеј је представљао повод за првобитно планирани термин изложбе.

Будући да је естетске вредности архитектуре и сликарства Грачанице могуће представити само посредно, највећи део изложеног материјала чине принтови архитектуре и сликарства великих димензија уз допринос нових технологија. Представљање тродимензионалне архитектуре посебан је изазов, па ће видео-анимација  изградње једне од најзначајнијих средњовековних задужбина омогућити посетиоцима да стекну увид у процес изградње, односно у елементе грађевине и њену конструкцију. Нешто касније дозидана спољна припрата приказана је сасвим сумарно, у складу са степеном очуваности њеног првобитног изгледа и њеним естетским дометима.

Када је реч о грачаничком сликарству из времена краља Милутина, иако околност да је реч о посредном представљању може изгледати као недостатак, оно се може испоставити и као предност будући да ће публика бити у прилици да из непосредне близине посматра композиције великих формата, недавно очишћеног и конзервираног живописа, у неким случајевима у размери 1:1.

Концепт изложбе подразумевао је представљање живописа према просторним целинама цркве: од припрате, коју је било могуће реконструисати у извесној мери, до наоса и олтарског простора, уз посебно осмишљену галерију „портрета“. Приликом избора композиција и појединачних фигура тежиште је било на најбоље очуваним, ликовно и историјски највреднијим композицијама и појединачним фигурама. Сагледавању целине сликаног ансамбла допринеће VR (virtual reality) презентација унутрашњости цркве, док су конзерваторски радови на сликарству илустровани документарним филмом.

Изложба је реализована уз покровитељство Министарства културе Републике Србије и Секретаријата за културу Града Београда.

Ауторка поставке је Борјана Шуваковић, графички дизајн потписује Зоран Бореновић, а аутор графичког решења пратећег каталогa je Мирослав Лазић.

Публика ће моћи да погледа изложбу у Галерији САНУ до 23. фебруара 2023. године.

https://www.sanu.ac.rs/promocija-prevoda-knjige-srbija-njen-razvoj-i-napredak-u-sanitetu-sa-napomenama-o-celokupnom-sanitetskom-stanju-na-orijentu/

Цитат
У петак, 23. децембара, у 13 сати, у Свечаној сали САНУ биће одржана промоција превода књиге „Србија, њен развој и напредак у санитету са напоменама о целокупном санитетском стању на Оријенту“, чији је аутор др Емерих П. Линденмајер. Књигу је са немачког превела Мерал Тарар Тутуш.

До 1859. године сви начелници српског војног и цивилног санитета пореклом су били страници. На том положају најдуже се задржао немачки лекар Емерих П. Линденмајер, који је најпре седам година руководио српским војним санитетом, а затим више од тринаест  година и војним и цивилним санитетом. Своје двадесетогодишње искуство изнео је у  књизи „Србија, њен развој и напредак у санитету са напоменама о целокупном санитетском стању на Оријенту“, објављеној у Темишвару, 1876. године. Српско лекарско друштво је недавно издало превод са немачког овог капиталног дела, које представља један од најзначајнијих извора за изучавање развоја српског војног и цивилног санитета у 19. веку. Будући да  у нашој земљи постоји само један примерак ове књиге у оригиналу на немачком, који се налази под посебним мерама заштите, превод овог дела има велики значај за проучавање историје српске медицине, као и историје Србије у 19. веку.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #218 послато: Јануар 11, 2023, 05:31:25 пре подне »
http://www.narodnimuzej.rs/dogadjaj/razgovori-evolucija-hominina/


Цитат
Разговори „Еволуција хоминина“
19. јануара u 18:00 - 19:00

Палеолит, који се често назива старије камено доба, представља најранији и најдужи период у развоју човека и његових предака и траје од пре 2.5 милиона година до пре 10.000 година. Овај дуги период обележиле су екстремне климатске промене, био-културна еволуција човека, проналазак ватре. Током последњe две деценије у Србији је откривен и истражен велики број палеолитских налазишта. Међу њима се посебно издвајају пећински комплекс Баланица код Сићева, где су нађени остаци плеистоценских хоминина. Новија истраживања палеолита у Србији омогућила су почетни увид у еволуцију човека и развој материјалне културе палеолитских заједница на Балкану.

О еволуцији хоминина говориће Бојана Михаиловић.

Ван мреже CosicZ

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 898
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Културна дешавања која не смете пропустити
« Одговор #219 послато: Фебруар 07, 2023, 07:19:38 пре подне »
https://www.sanu.ac.rs/
Цитат
ФЕБРУАР 2023.


ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ
ИСТОРИЈСКА ЛЕКСИКОГРАФИЈА СРПСКОГ ЈЕЗИКА
Уредници: академик Јасмина Грковић-Мејџор
проф. др Исидора Бјелаковић
проф. др Марина Курешевић
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 22. фебруар, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду

КОМЕМОРАТИВНИ СКУП
СЕЋАЊЕ НА АКАДЕМИКА МИЛОВАНА ДАНОЈЛИЋА
Уторак, 21. фебруар, 12 сати
Свечана сала САНУ

ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ
Академске беседе. Књ. 3 / главни уредник Зоран Кнежевић ; уредник Миро Вуксановић. – Београд : САНУ, 2022
Приступна предавања дописних чланова. Књ. 2 / главни уредник Зоран Кнежевић ; уредник Миро Вуксановић. – Београд : САНУ, 2022
Библиографије чланова САНУ. Књ. 2 / главни уредник Зоран Кнежевић ; уредник Миро Вуксановић. – Београд : САНУ, 2022
Поздравна реч: академик Владимир С. Костић
Реч уредника: академик Миро Вуксановић
Реч захвалности: академик Владица Цветковић
дописни члан САНУ Слободан Шијан
Уторак, 7. фебруар, 13 сати
Свечана сала САНУ
*
ИЗДАЊА ИНСТИТУТА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК САНУ
Српски лексички фонд из угла полисемије : глаголи, именице, придеви / Наташа Миланов. – Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021
Рекламно-пропагандни жанр у српском политичком дискурсу / Светлана М. Слијепчевић Бјеливук. – Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021
Језик и речник светог владике Николаја Велимировића : (диференцијални приступ) / Владан Јовановић. – Београд : Институт за српски језик САНУ, 2022
Говоре: проф. др Софија Милорадовић
др Наташа Вуловић Емонтс
проф. др Марина Николић
Уторак, 14. фебруар, 13 сати
Свечана сала САНУ
*
Српска енциклопедија / председник Уређивачког одбора Драган Станић. – Нови Сад : Матица српска ; Београд : САНУ: Завод за уџбенике, 2018/2021
Том 3. Kњ. 1, Г–Демографски преглед (2018)
Том 3. Kњ. 2, Демократија–Ђуша (2021)
Говоре: академик Владимир Кањух
академик Славенко Терзић
проф. др Драган Станић
Уторак, 28. фебруар, 13 сати
Свечана сала САНУ

ПРЕДСТАВЉАЊЕ РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА
ТЕРЕНСКИХ ИСТРАЖИВАЊА УСМЕНЕ ТРАДИЦИЈЕ
ЈУГОИСТОЧНЕ СРБИЈЕ 2022. ГОДИНЕ
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 28. фебруар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу

ПРЕДСТАВЉАЊЕ МОНОГРАФСКЕ СТУДИЈЕ
ТУРИСТИЧКА ВАЛОРИЗАЦИЈА И ПРАВНА ЗАШТИТА КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКИХ ВИЛА ВРЊАЧКЕ БАЊЕ
Учествују: академик Милош Ђуран
проф. др Биљана Петровић
проф. др Драго Цвијановић
проф. др Андреј Мићовић
проф. др Лела Ристић
ЦЕНТАР САНУ У КРАГУЈЕВЦУ
Уторак, 21. фебруар, 11 сати
Факултет за хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи