На теми
Y-днк хаплогрупа I2 је опет поменуто питање хронологије одвајања прасловенског од балтских језика, па да се надовежем на то овде...
Поменута два датирања одвајања прасловенског од балтских језика не морају нужно искључивати једно друго. Могуће је да се ради о
две етапе процеса настанка прасловенског језика.
Као што сам већ претходно писао:
Још важније питање јесте датирање словенске етногенезе. Лингвистичке анализе у неколико радова су време раздвајања словенских и балтичких језика датирале на период пре 3500 и 2500 година., тј. 1500-500 п.н.е.
С друге стране,
археолошки подаци лепо сажети у раду Андреја Плетерског, који смо недавно коментарисали, сугеришу да је прва археолошка култура која се може повезати са Протословенима,
зарубинска култура, настала око 200 п.н.е. као последица споја балтских носилаца
милоградске културе и венедских носилаца
померанске културе, уз мањи јасторфски утицај посредован Бастарнима.
Међутим, ако у наведеном раду погледамо карту са распоредом балтословенске (тачније у овом периоду још увек само балтске) заједнице, јасно је да поред милоградске културе она такође обухвата културу цртасте керамике, дњепро-двинску културу, културу Горње Оке и јухновску културу. Овде ћу ставити сличну карту са википедије на којој су означене
милоградска (наранџасто, југ),
дњепро-двинска (тамно наранџаста, исток) и
култура цртасте керамике (светло наранџасто, запад), које се све три везују за (пра)балтску заједницу.
Прочитао сам негде да су према компаративној лингвистици
источни (литвански, летонски) и
западни балтски језици (данас ишчезли, нпр. стари пруски језик) међусобно приближно једнако удаљени као што су од обе групе удаљени словенски језици. Због тога је било мишљења да би прасловенски требало једноставно сматрати јужном групом велике балтске језичке групе.
У сваком случају, пошто ми делује тешко замисливо да су разлике између прасловенског и прабалтског (или рецимо пра-источнобалтског) настале тако нагло кроз настанак и развој зарубинске културе (која је трајала свега око 300 година), могли бисмо претпоставити да је још пре настанка зарубинске културе балтска зајеница била језички раздељена на два или три дела. Јужни део балтске заједнице је током милоградске културе (или још раније) могао развити неке језичке карактеристике које су га удаљиле од остатка балтског језичког простора, тако да у том случају транзиција ка прасловенском након успостављања зарубинске културе није морала бити толико нагла и драстична као што би се претпоставило ако бисмо поредили данашње балтске језике са словенским.
Могло би се даље претпоставити да дњепро-двинска култура одговара пра-источнобалтској, а култура цртасте керамике пра-западнобалтској заједници, али не знам да ли се заиста може археолошки испратити та асоцијација кроз потоње векове.