Наводи се у неким подацима које сам прочитао, да је моја породица кренула из Слатине ка Рогозни око 1804. године. Такође се наводи, да су Кубуровићи по БиХ најближи рођаци, тј да се миграција наше породице кретала се у више праваца, ка западној Србији, КиМ и Херцеговини. Контактирао сам једног господина баш из Слатине, неки господин Рачић, ако се не варам, он ми је рекао да нема података о томе да је неко мигрирао ка Рогозни. И навео је да говори за ужи круг родбинског истраживања и да није упућен у нешто шири круг. Што се тиче славе, она заправо чини ствари још конфузнијим, о чему се заправо ради. Зна се да је слава свих Васојевића Аранђеловдан и да је заветна слава Александар Невески, док моја породица, тј сви ми у том селу славимо Св. Петку, а као заветну славу, тј саборну славу славимо Св. пророка Јелисеја - Лисијевдан.
Мада могу на неки начин покушати да разумем то на основу једне реченице једног деде из мог села,
..кад Турчину убијеш и пашче морао си да побегнеш...
нешто слично томе, што оправдава да је заправо главни узрок промене (Што вероватно није било радо, нерадо Срби мењају крсну славу...) крсне славе био неки харач, или нешто слично томе.
Што се тиче заветне славе, ту славу слави већина села у ближем кругу од рецимо око 10ак километара. И једина асоцијација која ми је у овом тренутку логична је та да су вероватно тог дана дошли у крај тај, где су остали до данас, и славе тај дан као дан сећања на долазак...