Аутор Тема: Срби у аустроугарској војсци  (Прочитано 17103 пута)

Ван мреже Дервента

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 169
  • I2-PH908-FT16449-Y126296-FT19919
Срби у аустроугарској војсци
« послато: Март 08, 2018, 09:41:23 поподне »
Једна од тема које би се требало дотакнути је и учешће Срба у аустроугарској војсци. Велики број Срба је био мобилисан са подручја Војводине, Босне и Херцеговине, Лике, Баније, Кордуна, Славоније и Далмације. Били су слани на српски, италијански, или на источни фронт против Руске Империје. Многи су дезертирали, поготову они на српском или руском фронту. Велики број наших људи је био осакаћен или погинуо и оставио кости по Алпима или Карпатима, или што је најтужније на Церу, Колубари. Како су били на страни непријатеља, ријетко се данас помињу. Број Срба у аустругарској војсци није уопште био мали. Док су обични војници били присилно мобилисани, изложени сталној присмотри, терору, или чак и стријељани за најмањи непослух, велики број Срба официра, нарочито из некадашње Војне Крајине, је вјерно служио Ћесара све до краја рата. Довољно је поменути само фелдмаршала Светозара Боројевића, јединог фелдмаршала који није био њемачког поријекла и генерала Милана Узелца, команданта аустроугарског ваздухпловства. Највећи број ових официра се након рата нашао у војсци нове државе, Краљевине СХС задржавајући чинове и привилегије. На жалост неки од њих су се ставили на располагање НДХ и имали високе чинове у хрватском домобранству или чак усташкој војници.

фелдмаршал Светозар Боројевић:


генерал Милан (Емил) Узелац:


фелдмаршал Емануел Цвјетићанин:


Милош Црњански:


Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #1 послато: Март 09, 2018, 04:47:13 пре подне »
Тужно је то што се дешавало.Ал ево неколико интересантних чињеница.Прво чуо сам да је могло да се избегне служење војног рока тј. одлазак на ратиште али уколико би се дал сва или део земље преписао директно држави.Друга ствар,ово сам чуо за једног Сремца што се предао у Русији и једно време је боравио са Русима,претпостављам док нису створили добровољачке одреде и послали их на Солунски фронт да помогну својој браћи.Ради се о томе да је боравећи у неком руском селу приметио да уместо класичног начина припреме пернатих животиња шурењем,они би прво петла или шта год друго уваљали у блато и после претпостављам  перје скидали неким ножем или на неки други начин.Када им је открио  технику шурења није било срећнијих људи од њих. ;D

Ево и тужног примера из своје породице-Радивој Јаић,није близак род у питању али је из фамилије свакако..срећа у несрећи па макар Србе из Срема,Баната нису слали на наше,него против Руса,делом и против Италијана ако не грешим.За Бачване и Барањце не знам како су они са распоредом прошли.


На споменику све пише-погинуо у овом светском рату на румунској граници 1916.године-у 28. години.
Скоро сам баш набавио књигу од Тоше Искруљева-Распеће српског народа у Срему 1914. и Маџари са маџарске границе-Бајски Трокут,Сент-Андреја и она се бави проблематиком претњи и терора над нашим живљем у Војводини-конкретно Срему за време Првог Светског Рата.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 531
  • I2-PH908>Y109645
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #2 послато: Март 09, 2018, 08:32:37 пре подне »
Мој прадјед је био аустро-угарски војник и није се никад вратио кући. Стигло је ваљда некакво писмо у којем се породица обавјештава да је погинуо, али нема више информација, јер нико није био писмен, па је то писмо прочитао неко из села. Његово име сам нашао на оном списку заробљених и раљених, након опсаде Пшемисла. Помиње се у више тих спискова, па бих рекао да није размијењен, види се да су га Руси задржали, али није пребачен с другим српским војницима (као нпр. прадјед по мајци) на Солунски фронт, вјероватно је преминуо од посљедица рањавања.

Да ли Руси имају каквих евиденција? Јер и ове "Verlustliste" су састављене на бази података од руског Црвеног крста.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #3 послато: Март 09, 2018, 03:13:23 поподне »
Мој прадјед је био аустро-угарски војник и није се никад вратио кући. Стигло је ваљда некакво писмо у којем се породица обавјештава да је погинуо, али нема више информација, јер нико није био писмен, па је то писмо прочитао неко из села. Његово име сам нашао на оном списку заробљених и раљених, након опсаде Пшемисла. Помиње се у више тих спискова, па бих рекао да није размијењен, види се да су га Руси задржали, али није пребачен с другим српским војницима (као нпр. прадјед по мајци) на Солунски фронт, вјероватно је преминуо од посљедица рањавања.

Да ли Руси имају каквих евиденција? Јер и ове "Verlustliste" су састављене на бази података од руског Црвеног крста.

Ја сам тражио по више основа неке податке за губитке и заробљене на руској страни у Првом и Другом свестком рату, али на мрежи нема ничега. Мислим да сам и писао некој њиховој установи, где сам претпоставио да нешто знају, али није ми стигао никакав одговор... Ваљало би кад бисмо имали неког њиховог човека, упућеног у архивску грађу везану за велике ратове... претпостављам да спискови ипак постоје, поготово заробљеника из оба рата.



Демића страна

  • Гост
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #4 послато: Март 09, 2018, 03:52:03 поподне »
Што се тиче мојих Демића, памти се судбина двојице који су били аустроугарски војници.

Први од њих је Мирослав Демић пл. Брубноградски, капетан 18. чешке пјешадијске регименте.
Те 1914. године, капетан Мирослав Демић од Брубнограда био је командант седме чете другог батаљона 18. чешке пјешадијске регименте распоређене у Фојници код Гацка. Дана 10.08.1914. године, након добијања наређења да са својом јединицом нападне црногорску војску, Мирослав је у Шипачну извршио самоубиство, не желећи ударити на браћу. Према војној документацији, сахрањен је истог дана у Фојници и он је прва жртва 18. чешке пјешадијске регименте у Првом свјетском рату. Ови подаци могу се пронаћи у дневнику официра 18. чешке пјешадијске регименте Бохумила Паздерке.

Други од њих је Мојсије Демић, поручник 96. пјешадијске регименте. Он се на Карпатима предао Русима, након чега је укључен у састав 1. српске добровољачке дивизије у Одеси. Погинуо је 1916. године у борби против Бугара на подручју Добруџе. Одликован је румунским ратним крстом са натписом "Добруџа".

Ван мреже Дервента

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 169
  • I2-PH908-FT16449-Y126296-FT19919
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #5 послато: Март 09, 2018, 04:22:32 поподне »
Мој прадјед Петар Васић из Горњег Детлака код Дервенте је служио у Другој "Бошњачкој" регименти (пуку). Умро је у дубокој старости 1975. године и причао је о времену када је његова јединица била на италијанском фронту. У Лебрингу, Аустрија постоји гробље гдје је покопано 805 припадника ове јединице што најбоље говори о губитцима током рата на терену који је неприступачан, и гдје је велики број војника изгубио живот у лавинама или због смрзавања а не само у борби. Наравно сада постоји тенденција да се све јединице аустроугарске војске које су назване Бошњачке представе као екслузивно попуњене Бошњацима, муслиманима.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1646
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #6 послато: Март 13, 2018, 10:22:04 поподне »

фелдмаршал Емануел Цвјетићанин:



Емануел-Манојло је рођен 27. јула 1833 по старом календару (по новом 8. августа), од оца Александра Цвјетићанина и мајке Василије Трбуховић. Отац му је рођен у Садиловци 1807 године и био је официр у Војној Крајини.

Цвјетићани су живели у Садиловцу и пре потпадања овог дела Кордуна под Војну Крајину 1791 године. Цвјетићана је било још у Смољанцу и Трновачи, сви су један род. У II. св. рату тешко су пострадали од хрвато-усташа.

Ван мреже роквић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 170
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #7 послато: Јун 03, 2018, 08:54:24 пре подне »
Цвјетићани су живели у Садиловцу и пре потпадања овог дела Кордуна под Војну Крајину 1791 године. Цвјетићана је било још у Смољанцу и Трновачи, сви су један род. У II. св. рату тешко су пострадали од хрвато-усташа.

Било их је и у селу Растовача које је до 2.Св.Рата било мјешовито, касније се Цвјетичани селе у Заклопачу изнад Личког Петровог Села . . . и опет су дали једног официра који је служио у 15.Личком корпусу СВК
бити Србин је светиња

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #8 послато: Август 24, 2018, 07:00:35 поподне »
Можда баш и није сасвим одговарајућа тема, али с обзиром да је, између осталог, био и Србин у АУ војсци у Првом светском рату, а и не знајући где бих друго ово поставио, препоручујем свима занимљиву вечерашњу емисију ОКО Магазин на РТС 1, о Алекси Дундићу.

Биће постављено на јутјубу ускоро, сасвим сигурно. Или на страници РТС-а. Јако занимљива прича, нарочито о пореклу Дундића. Човек о којем је снимљен филм у совјетско-југословенској копродукцији.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0_%D0%94%D1%83%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%9B

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #9 послато: Август 24, 2018, 07:38:10 поподне »
U Velikoj Sovjetskoj enciklopediji piše izričito da je Dundić Hrvat.  I da je iz Grabovca kod Imotskog. 

http://bse.sci-lib.com/article034755.html

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #10 послато: Август 24, 2018, 08:17:41 поподне »
Да, и ја сам сад погледао по изворима.

Дундићево крштено име било је Иван. Алекса је "револуционарно".
Међутим, према црвеноармејским документима, сви су га звали Србин Дундич.
Можда је знао своју праву старину... Или је то био још један револуционарни "фазон" (као што су Благоја Паровића у Шпанском грађанском рату писали као Хрвата).

Према наводима из рада Николе Мандића "Подријетло хрватских родова сјеверне околице Мостара", порекло Дундића је, укратко, следеће:

30-их година 15. века у Требињу се, у дубровачким документима, помињу Ђурђевићи. Неки прелазе у Зажабље и Слано, где има више помена о њима у дубровачким и млетачким документима у раздобљу 1498-1672. године, некад Ђурђевић, некад Јурјевић. У том раздобљу су, по свој прилици, прешли у РК вероисповест. Напоредо са Ђурђевић/Јурјевић, за овај род се користи и презиме Мустапић.
1683. године извесни Петар Мустапић се насељава у Хутово. Током 18. века, неки његови потомци се селе у млетачку границу, у област између Имотског и Макарске. Они тамо добијају презимена: Дундић, Јакир и Шамија. Недалеко од Загвозда је село Грабовац из кога су Алексини Дундићи.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #11 послато: Август 24, 2018, 08:27:29 поподне »
Православних Дундића има у источној Босни, у селу Мркаљи код Хан Пијеска, на путу за Соколац. Славе Светог Луку. Можда је ово навело неке ауторе на закључак да је Алекса био са ове стране.

Неки, опет, сматрали су да је Алекса био од Чолића из околине Ужица. Мада, онда би било сасвим нејасно како је био мобилисан у аустро-угарску војску...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #12 послато: Август 24, 2018, 08:34:49 поподне »
Imotski Mustapići nisu mogli doći iz Hutova u XVIII stoljeću jer se u Brelima među izbjeglicama iz Grabovca 1686. bilježe Jure, Duje, Mate, Mijo i Stipan Mustapić sa sve skupa 35 duša u njihovim domaćinstvima.  Općenito nema dokaza da su ova dva roda Mustapića povezana.  Samo prezime je patronimičko, pa istovjetnost ne znači puno. 

Dundići jesu ogranak grabovačkih Mustapića.  Prvi put se prezime samostalno pojavljuje krajem XVIII stoljeća.  Šime Dundić sa suprugom i bez djece 1792. ima pola kanapa zemlje.  Da je starije prezime Mustapić, vidi se iz upisa u maticu umrlih iz 1776. kad umire Šime Mustapić zvani Dundić. 


Ван мреже Влай

  • Гост
  • *
  • Поруке: 20
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #13 послато: Август 24, 2018, 08:55:06 поподне »
Ne mogu verovati da dokle idu ova svojatanja, tipican primer je Tesla koga hrvati svojataju iako su mu ustase pobile celu familiju sa prezimenom Tesla. Uzasna je ta agresivnost i licemerstvo. Vi pisite sta hocete jedna je istina a to je da su Dundici su iz Kosjerica, ima dosta njegovih rodjaka po Beogradu, a sve ostalo su ljudske gluposti ili je ljudska zloba. Povlacim se sa foruma jer ovo ocigledno nije bas Srpski forum, 50% je Srpski forum a 50% protiv Srbski..

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #14 послато: Август 24, 2018, 09:05:11 поподне »
Оде...
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #15 послато: Август 24, 2018, 09:19:47 поподне »
Оде...
Али је фер што је рекао да одлази, јер да није то рекао, ни би ни приметили да је отишао  :'(  :D
« Последња измена: Август 24, 2018, 09:23:51 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #16 послато: Август 24, 2018, 09:38:46 поподне »
Баш безвезе...
Нисам могао помислити да ће ово отићи овако далеко.
Само сам, укратко, пренео оно што је речено у емисији.
С друге стране, нема логике да је Дундић из Косјерића. Како би онда био регрутован у АУ војску?
Да неко напише да је од ових из Мркаља, па и некако...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #17 послато: Август 24, 2018, 09:45:41 поподне »
Imotski Mustapići nisu mogli doći iz Hutova u XVIII stoljeću jer se u Brelima među izbjeglicama iz Grabovca 1686. bilježe Jure, Duje, Mate, Mijo i Stipan Mustapić sa sve skupa 35 duša u njihovim domaćinstvima.  Općenito nema dokaza da su ova dva roda Mustapića povezana.  Samo prezime je patronimičko, pa istovjetnost ne znači puno. 

Moja грешка. Мустапићи су ипак раније дошли у Имотску крајину (вероватно 1љ7. век).
Нема доказа да је у питању исти род, мада презиме није баш тако учестало, а и близина подручја у којима живе можда указује на истородно порекло.
Тог мишљења је и аутор рада који наведох.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #18 послато: Август 24, 2018, 09:55:43 поподне »
Невезано за ову полемику,можда ће бити занимљиво да продискутујемо о нечему што до сада нисмо спомињали.У питању је избегавање регрутације Срба из Војводине,БиХ и Крајине у ћесареву војску непосредно.пред и током Великог Рата.
Било је примера да су се људи скривали(један од обнављача новина Панчевац и велики аутошовиниста Бошковић је то учинио скривајући се у торњу православне цркве па га је српски народ после Великог рата у току његових митинга и борбе против  свега српског исмејавао).
Било је и законски могуће избећи регрутацију,тако што би се породица одрекла великог ако не и целокупног дела земље које поседује у корист Аустро-Угарске државе.Не знам како се то тачно зове али знам да има неки назив и чини ми се да је на мађарском.
Било је и незаконитих и изненадних промена боравка и на овакав начин заметања трага што се може наслутити тиме да је одреена породица уписивана у православне књиге новог места а прегледом документације из тог периода за нову и стару месну заједницу недостаје молба и дозвола за пресељење која је у то време морала да се поднесе да би породица прешла из старог у ново место.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Срби у аустроугарској војсци
« Одговор #19 послато: Август 24, 2018, 09:59:18 поподне »
Moja грешка. Мустапићи су ипак раније дошли у Имотску крајину (вероватно 1љ7. век).
Нема доказа да је у питању исти род, мада презиме није баш тако учестало, а и близина подручја у којима живе можда указује на истородно порекло.
Тог мишљења је и аутор рада који наведох.

Mandić ima običaj povezivati razne rodove na osnovu prezimena.  Inače je čovjek koji "sve zna".  Išao sam mu jednom u kuću u predgrađu Mostara kupiti ove knjige koje sam i skenirao.  Mislim da je i danas živ a tad je imao 87 godina.  Ne možeš doći do riječi a ne daj bože da ukažeš na moguću grešku ili nedoslijednost.  Onda je bukvica od 20 minuta. :D 

Zaboravih spomenuti i da se Luka Mustapić iz Grabovca spominje u matičnim knjigama u Podgori kod Makarske 1660-ih.  Mustapića je bilo i na nekim drugim mjestima u Dalmaciji, uključujući okolicu Metkovića gdje vjerojatno jesu od hutovskog roda.  Metković i Hutovo jesu blizu, ali Grabovac i Hutovo baš i nisu.  Preko 24 sata hoda.  Za ta vremena, to je dosta.