Форум - Порекло

Науке и научне дисциплине => Хералдика => Тему започео: Wolf Sagash Јун 27, 2018, 08:37:05 пре подне

Наслов: Грб љубињских Круља
Порука од: Wolf Sagash Јун 27, 2018, 08:37:05 пре подне
(https://s8.postimg.cc/p2uvgonf9/35545742_2129088797373676_8668880257018757120_n.jpg) (https://postimg.cc/image/pfm9mv5ox/)photo uploading (https://postimages.org/)


  ГРБ ПОРОДИЦЕ КРУЉ Аутор: ЗДРАВКО КРУЉ БЛАЗОН: Црвени Готски штит са златном бордуром глава штита - десно сребрни стилизовани цвијет са пет латица, лијево стилизовани сребрни цвијет косовског божура . Средња зона штита- златно владичанско жезло са извијеном двоглавом змијом и православним крстом. Челенка- над сивим кофастим шљемом је овојница црвено-сребрна а изнад ње је бијело јагње и стилизован приказ зановијети. Лента испод штита - сребрна лента постављена са мотом исписан црквенословенским писмом: „ПОКАЈТЕ СЕ ЈЕР СЕ ПРИБЛИЖИ ЦАРСТВО НЕБЕСКО“ СИМБОЛИКА ГРБА: Грб породице Круљ је урађен по свим правилима хералдике која су јако строга и стриктна. Грб прича и свједочи историју наше породице. Плашт и овојница грба су у бојама средњовјековне заставе Херцеговине Влатка Вуковића, косовског војсковође. Ове боје су и боје родоначелника Херцеговине Херцега од Светог Саве Стефана Вукчића Косаче. Шљем на грбу је средњовјековни српски шљем из 14.вијека. На шљему је приказан стилизован приказ зановијети која је један од питомих и топлих симбола хумске Херцеговине. Подсјећа нас на основна занимања наших предака. То су прије свега сточарство и пчеларство, а индиректно и ратарство у скромним вртачама и крчевинама окружених зановијети. На самом врху грба је јагње које је најприје симбол Христа („И као невино јагње, нијемо пред оним који га стриже, тако не отвара уста Својих“), што говори о томе да смо хришћани и да смо хришћанска породица. Јагње је такође симбол трпљења под патњом. То је помен на све наше претке страдале под Турским јармом, Аустроугарском, Њемачком и другим окупацијама, те наше највеће страдање од усташа (Капавичка јама, Гувна, Пандурица, Јасеновац итд.). Јагње је симбол и њежности. Готски штит је црвене боје. Црвена је боја људске крви. Од антике је црвена била боја одјеће племства, царева, кнезова, властеле. Представља пламен, па се и Христос слика обучен у црвено, јер је по хришћанском учењу Бог, а извана му је одјећа плава, људска, јер се обукао у човјека. За вријеме турске власти црвена је била боја забрањена за рају, иако је та боја превладавала у ношњи Срба из Херцеговине. Вјероватно је то био начин пркоса Турском освајачу. Штит имазлатну бордуру, што представља вјечност, дуготрајност, постојаност и чврстину. На штиту су два стилизована цвијета. То су херцеговачки звончић и косовски божур. То нас подсјећа на Херцеговину, нашу постојбину и Косово, нашу прапостојбину. Херцеговачки звончић подсјећа на стилизовано сунце тј. звијезду са Пољског грба, што указује и на могуће наше далеко поријекло из Пољске. У центру штита је стилизовано владичанско жезло са кудравим змијама. Змије су иначе симбол мудрости што симболизује многе велике умове и мудре људе које је изњедрила наша породица. Кудрава змија је и заштитни знак медицине што асоцира на др Уроша Круља првог доктора медицинских наука из Херцеговине. Владичанско жезло нам свједочи да ми Круљи имамо ријетку привилегију да смо изњедрили једног владику, Митрополита Нектарија који је оставио неизбрисиве трагове у историји српског народа и Српске православне цркве. Он је омогућио да се назовемо и владичанском породицом, што је заиста ријетка привилегија. Вијугавост двоглаве змије на владичанском жезлу асоцира на једно од могућих значења нашег презимена (коврџавост, curlu). На самом дну грба је лента. То је такође једно од строгих хералдичких правила. На ленту се ставља нека изрека или мото који је заједничка одредница за цијелу породицу, односно сваког члана породице. На ленти грба наше породице стоје ријечи светог Јована Крститеља: ПОКАЈТЕ СЕ ЈЕР СЕ ПРИБЛИЖИ ЦАРСТВО НЕБЕСКО. Натпис на ленти је на црквенословенском језику, а свети Јован Крститељ је крсна слава и заштитник наше породице
Наслов: Одг: Грб љубињских Круља
Порука од: goca 11 Јун 27, 2018, 11:25:01 пре подне
Када су Дубровчани опремали кућу дату војводи Сандаљу Хранићу питали су га:" Какво знаменије хоћете
да ви се постави на вратех ваше полаче ?" Имали су у виду грб који и данас стоји на некадашњој кући Косача.....

Нека Вам је срећан тако леп грб!
Наслов: Одг: Грб љубињских Круља
Порука од: Ojler Јун 27, 2018, 12:54:44 поподне
Не знам да ли је грб Круља још увек у радној фази и има ли места поправкама, али даћу пар необавезујућих коментара. Иако грб има потенцијал да буде добар, мислим да на њему још треба да се ради, па ћу се фокусирати на замерке и критике.

Блазон:
Ако оставимо по страни чињеницу да блазон није баш стручно написан и да је више у форми описа и препричавања, има још неких ствари које се не раде. Облик штита није део блазона, као ни кацига, па не треба описивати да је штит готски а кацига кофаста.
Такође, мислим да се за петопрсницу и божур не би могло рећи да су у глави штита јер је она овде "поједена" доста широком бордуром. Но можда по овом питању грешим, нека ме исправи неки бољи познавалац блазонирања.

Хералдичка исправност:
Једина замерка коју бих ставио је сребрна боја на плашту и овојници. Иако није стриктно забрањено, није пракса и веома је ретко да плашт и овојница не буду у основним бојама штита. За то би морао постајати неки јачи разлог од наведеног, утемељен у породичној хералдичкој традицији коју овде немамо. У том смислу примереније би било да је постава златна.

Идејно решење
Једном смо причали о томе да буквална представка Исуса као јагњета у православном хришћанству није дозвољена. Забрана вуче корене од Пето-шестог Трулског сабора одржаног у Константинопољу 692. године. Осамдесет другим правилом донетим на овом сабору, забрањује се приказивање Христа у виду јагњета, односно симболичко приказивање. Од тада се Спаситељ морао сликати у Свом људском облику, јер је Његово оваплоћење било истинско и потпуно и хришћани морају "...кроз овај лик видети узвишеност смирења Бога Логоса и сећајући се Његовог живота у телу, страдања и спасоносне смрти, који су довели до искупљења света".

Ово правило наравно не обавезује у хералдичком смислу, али ако је идеја да се искаже православни дух грбоносца, чиме одише овај грб, онда симболика у вези јагњета као Исуса није исправна.

Дизајн и визуелно решење
Кад год је то могуће дајем предност практичној хералдици (field heraldry) у односу на папирну. Иако више не носимо штитове и кациге, треба увек мислити да је сврха грба на опреми витезова била разазнавање на бојишту. Грб на штиту  и челенка у природној величини требају дакле да буду јасно препознатљиви са удаљености од барем 15 метара. У случају грба Круља постоји проблем у величини петопрснице и божура који се не разазнају јасно ни из близине а камо ли из неке веће удаљености. Божур је сам по себи веома проблематичан за разазнавање и ретки су грбови где је он успешно приказан (нпр. грб Ђорђа Реџе). Ја бих лично радије прибегао неком другом симболу који асоцира на Косово а који је лакше препознатљив. То на пример може бити Косовски/Таковски крст који је јасна асоцијација, иако се мора рећи да је у нашој хералдици прилично избагателисан, односно не баш оригиналан као шаржа.
Мислим такође да нема потребе уводити и сребро као метал на штит. Комбинација црвене и златне би била ефектнија и визуелно пријемчивија а по хералдичким мерилима свакако цењенија (мање је више!).
Мој предлог би дакле био да се уједначи величина сва три симбола, да се они обоје златом, и на штиту распореде у једнакостранични троугао.


Да нико не замери, све што написах је у најбољој намери  ;)
Наслов: Одг: Грб љубињских Круља
Порука од: Amicus Јун 27, 2018, 03:06:33 поподне
Не знам да ли је грб Круља још увек у радној фази и има ли места поправкама, али даћу пар необавезујућих коментара. Иако грб има потенцијал да буде добар, мислим да на њему још треба да се ради, па ћу се фокусирати на замерке и критике.

Блазон:
Ако оставимо по страни чињеницу да блазон није баш стручно написан и да је више у форми описа и препричавања, има још неких ствари које се не раде. Облик штита није део блазона, као ни кацига, па не треба описивати да је штит готски а кацига кофаста.
Такође, мислим да се за петопрсницу и божур не би могло рећи да су у глави штита јер је она овде "поједена" доста широком бордуром. Но можда по овом питању грешим, нека ме исправи неки бољи познавалац блазонирања.

Хералдичка исправност:
Једина замерка коју бих ставио је сребрна боја на плашту и овојници. Иако није стриктно забрањено, није пракса и веома је ретко да плашт и овојница не буду у основним бојама штита. За то би морао постајати неки јачи разлог од наведеног, утемељен у породичној хералдичкој традицији коју овде немамо. У том смислу примереније би било да је постава златна.

Идејно решење
Једном смо причали о томе да буквална представка Исуса као јагњета у православном хришћанству није дозвољена. Забрана вуче корене од Пето-шестог Трулског сабора одржаног у Константинопољу 692. године. Осамдесет другим правилом донетим на овом сабору, забрањује се приказивање Христа у виду јагњета, односно симболичко приказивање. Од тада се Спаситељ морао сликати у Свом људском облику, јер је Његово оваплоћење било истинско и потпуно и хришћани морају "...кроз овај лик видети узвишеност смирења Бога Логоса и сећајући се Његовог живота у телу, страдања и спасоносне смрти, који су довели до искупљења света".

Ово правило наравно не обавезује у хералдичком смислу, али ако је идеја да се искаже православни дух грбоносца, чиме одише овај грб, онда симболика у вези јагњета као Исуса није исправна.

Дизајн и визуелно решење
Кад год је то могуће дајем предност практичној хералдици (field heraldry) у односу на папирну. Иако више не носимо штитове и кациге, треба увек мислити да је сврха грба на опреми витезова била разазнавање на бојишту. Грб на штиту  и челенка у природној величини требају дакле да буду јасно препознатљиви са удаљености од барем 15 метара. У случају грба Круља постоји проблем у величини петопрснице и божура који се не разазнају јасно ни из близине а камо ли из неке веће удаљености. Божур је сам по себи веома проблематичан за разазнавање и ретки су грбови где је он успешно приказан (нпр. грб Ђорђа Реџе). Ја бих лично радије прибегао неком другом симболу који асоцира на Косово а који је лакше препознатљив. То на пример може бити Косовски/Таковски крст који је јасна асоцијација, иако се мора рећи да је у нашој хералдици прилично избагателисан, односно не баш оригиналан као шаржа.
Мислим такође да нема потребе уводити и сребро као метал на штит. Комбинација црвене и златне би била ефектнија и визуелно пријемчивија а по хералдичким мерилима свакако цењенија (мање је више!).
Мој предлог би дакле био да се уједначи величина сва три симбола, да се они обоје златом, и на штиту распореде у једнакостранични троугао.

Да нико не замери, све што написах је у најбољој намери  ;)

Ја потписујем све што написао. ;)

Оно што бих додао, јесте проблематичност употребе епископског жезла, на породичном грбу. Епископско жезло у хералдици углавном срећемо на грбовима епископаја, грбовима градова као епископских седишта, или на грбовима самих епископа.

У немачкој и француској средњовековној хералдици, жезло на грбу, готово увек је пратила бискупска митра над грбом. И такви грбови су се увек јављали у међу грбовима црквених великодостојника. У грађанској хералдици не сећам се да сам некада видео употребу епископског жезла.

Код нас у тзв. илирској хералдици, жезло је употребљено само у два случаја, и то код двеју средњовековних владарских породица - Которманића и Немањића. Ни у једном другом грбу више немамо понављања тог симбола. Аутор је, дакле, употребио тај симбол у представама грбова две најзнаменитије владарске породице, чиме је нагласио и значај самог жезла као симбола.

Из наведених разлога, упућеном посматрачу жезло ће деловати претенциозно, а ниједном грбу не треба терет претенциозности.
Наслов: Одг: Грб љубињских Круља
Порука од: Ojler Јун 27, 2018, 03:54:31 поподне
Ја потписујем све што написао. ;)

Оно што бих додао, јесте проблематичност употребе епископског жезла, на породичном грбу. Епископско жезло у хералдици углавном срећемо на грбовима епископаја, грбовима градова као епископских седишта, или на грбовима самих епископа.

У немачкој и француској средњовековној хералдици, жезло на грбу, готово увек је пратила бискупска митра над грбом. И такви грбови су се увек јављали у међу грбовима црквених великодостојника. У грађанској хералдици не сећам се да сам некада видео употребу епископског жезла.

Код нас у тзв. илирској хералдици, жезло је употребљено само у два случаја, и то код двеју средњовековних владарских породица - Которманића и Немањића. Ни у једном другом грбу више немамо понављања тог симбола. Аутор је, дакле, употребио тај симбол у представама грбова две најзнаменитије владарске породице, чиме је нагласио и значај самог жезла као симбола.

Из наведених разлога, упућеном посматрачу жезло ће деловати претенциозно, а ниједном грбу не треба терет претенциозности.

И на то сам помислио. Може се и неким другим хришћанским симболом нагласити то што се желело. Ето, баш поменути косовски крст на пример.
Рецимо, овако нешто  :):

(https://imgur.com/hoFIsEO.png)
Наслов: Одг: Грб љубињских Круља
Порука од: Amicus Јун 27, 2018, 04:02:57 поподне
И на то сам помислио. Може се и неким другим хришћанским симболом нагласити то што се желело. Ето, баш поменути косовски крст на пример.
Рецимо, овако нешто  :):

(https://imgur.com/hoFIsEO.png)

Ово већ личи на добру примену хералдичких знања. ;)

Иначе, нисам то прокоментарисао, али бордура на грбу из уводне поруке заиста је пренаглашена. Кад би се посматрао само емблазон, неко би се могао запитати, да ли је на грбу уметнути штит или бордура?