Аутор Тема: Колонизација Војводине након Другог светског рата  (Прочитано 6373 пута)

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Колонизација Војводине након Другог светског рата
« послато: Јул 29, 2020, 07:56:51 поподне »
Није моја прича, али баш ми се допала па да је овде поделим. Казивање једног херцеговачког колонисте.


Шесет година да смо ође дошли


Рат се заврши четерес пете у мају. Мјесеца јуна, моребит и јула, дође допис да се море насељават у Војводину и да се предају молбе за селидбу. Долазе, веле, у обзир породице погинулије бораца, првоборци, инвалиди и друге заслужне породице које су учествовале у рату.

Кад људи преда'ше молбе, оформише у срезу комисију која ће и' разгледат. Коме се селило, предаде, а комисија ријеши. То исто би за све срезове: Требиње, те Гацко, те Билећа, и тако редом. Селило се у двије партије. Прва партија оде у Банат из свије ти' срезова. Друга је била наша - за Бачку.

Четвртог децембра четерес пете дошло да се иде шестог, што но кажу, нијеси се имо кат ни спремит’! Биће сад трин’естог децембра ше’сет година да смо ође дошли (иза подне, у 9 сати). Пошли смо из Невесиња шестог децембра, баш из града. Морали смо из села ноћ прије, па на конак са фамилијама у Невесиње. Моја фамилија би на конаку на Шеовини, у Станка Мањака, а ја код Јова Малешевића (то је фамилија овог професора Душка Савића нашег, мајчина му породица). Нијесам чек'о своју фамилију пошто сам био запошљен у општинском одбору и моро сам да се тамо раздужим.

Ту ноћ пред пут жене су пекле љеб и спремале. Те отолена у град, унђе баш код нашег Јова, сада покојног, Кљакића. Није било ту зграда, ни комоције за камионе и све.


Бијаше преко стотину невесињских породица! Све сам и' ја распоређив'o да сједу у камионе и слао ик за Мостар. У једном камиону превожене су ствари, а другијем народ. У Мостару, ено ђе је гимназија, би припремљен смјештај за жене и ђецу. И ујутру - на воз! (Народ је краве догонио посебно, пјешке. И ми смо двије ође доћерали. Наше је Станко ћеро.)

Дошли ујутру сточни вагони. Те тамо укрцавали стоку, робу, народ... У онијем вагонима ладно. Ладноћа, студен... преко Босне снијег!

Седам дана смо путовали. 'Рану добијали на станицама. Дошли у Нови Сад око један сат. У Петроварадину они мос' би слаб, није се смјело преко њега, па смо пјешке прешли.

Дошли у стару станицу, е... кућемо сад? Било је Министарство колонизације у Новом Саду, које је давало распоред. Главни је био Бајалица, те Марко Зиројевић. Марка сам знао са сједница у току рата, а би и на свадби кад се женио наш Данило Кљакић, био му стари сват. Е, 'ајмо да питамо кућемо! Све се бојали у Банат ћемо. Каже: Бачка, Стара Гајдобра! Идете овдолена! Сретан народ, само кад није Банат! Пошли, а из воза се види Фрушка гора. Народ виче: Ми побјегли од планине, а опет ће нас у планину!


Стигли у Гајдобру, на станицу, те куд сад? шта сад? У дому припремили дочек женама и ђеци, храну, огрев и све. Неко би иш'о, неко не. Маса и' је отишла! Ми смо остали у вагону, и ту ноћили! Прије нас су отишли инвалиди и смјестили се (добили бројеве кућа). Основали су ође одбор и влас' са овијем ође нашијема

што су бироши у Шваба били. Би ту и Управа народније добара, главни бјеше Јоцо Јованов, а у тој комисији би и Милутин Спремо и Јово Луковић као пресједник.

Кад осванусмо - снијег, мокро! Кочијаши на санкама развазају! Дадоше ми број и улицу! Те посједај у санке, те отолен он вози, вози, те у кућу ђе је сада Милован Бошковић. Улица уска, блатњава, једва нас коњи извукли! Али куће има, а и окућнице, нуспросторије, двориште пуно свакаква алата бачава... свега.

Ама, не свиђа ми се!

Те ти ја ујутру дошо на центар, те разгледам ове четири улице, и некуд ми се свиђе ова наша. Ено ђе су сада Грубачићи, уселио се Милорад Вујадиновић, и пред кућом му би отац и, кроз причу: Добро! Здраво! Окле ви? Он ми рече да има једна празна кућа, али је дата неком инвалиду који је отишо у Ерцеговину по фамилију.

Те он са мном пође. Све закључано, само отворен прозор на овој соби, која потље би моја. У кући нема ниђе ништа! Ја уфати кочијаша и вози вамо. Фамилији рекок да товаре само оно што смо с Удрежња донијели! А Васи се свидио неки чивилук, шћде да га понесе, а ја рекок: ни случајно!

Дошли: кућа закључана, ладно, замотај се у аљине и на 'одник. Ја ти у Управу, код Јованова, те му реци да ми се фамилија мрзне и да ми се кућа откључа.

Они су покупили све кључе и повезали ик на туре (и цедуље са улицом и бројем, и кључе). Не нађе он кључ, но ми рече да има ту Швабо, ковач, и нек ми откључа калаузом. Што је сигурно, сигурно - ја тражик то написмено. Тако и би, Швабо све отвори сем излаза на таван, јер ту би катанац, то нисмо смјели отварат'. Убрзо дође и они инвалид Прстојевић са два брата, мајком и сестром. Каже ми: Што сте ви уљегли у моју кућу? Вељу му ја: Има, брате, ође мјеста свијем! Те ти он мени сваки дан: Иди ти тражи себи кућу! Те ја по селу, ама све куће заузете. Изабраше Марка Зиројевића за пресједника Мјесног одбора, и он ти мени рече 'вако: Слушај, Мирко, ја и његов (бива, тог инвалида) отац богодавни смо кумови и доста смо соли и љеба заједно појели. Отац му је чојек да га треба тражит', али он није. Пред крај рата је и приступио, и нешто га тада случајно у пету крзнуло! Ти сједи и немој ни мрднут ради тога!

У прољеће, доби он другу кућу. Министарство поновило подјелу инвалидима. И тако сам ост’о ође!


(наставак следи...)
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #1 послато: Јул 29, 2020, 07:57:48 поподне »
(... наставак)



А терет је силан ови народ претурио! Рекоше, не треба ништа носит'! Изашле Швабе и све има. Ја сам нов новцат шпорет оставио на Удрежњу, а ође сам се о јаду забавио да угријем ђеци. Мучили смо се, 'одали свакуд, тражи какав пле' и Душан Радовановић ми направи одличан шпорет, да се море скуват и угријат'.

Кад смо дошли, 'ранили смо се с казана и мислили да се више никад нећемо собом 'ранит'. У задрузи је војска имала казане и тамо се кувало. Те иди од куће, те донеси 'рану. Убрзо, давали су н'акву таблицу за следовања по члановима.


Нашли смо кукуруз необран. Те, читаву зиму омладина брала ручно и смјешћавала по кућама.

Дође да се одреди пет чланова за Срески одбор у Бачкој Паланци, те на конференцији, ено ђе гвожђара би, изабраше: Милутина Брстину, Илију Штрпца (испред Босанаца), Бобака из Зеленгоре (испред Словака), Риста Појужину и мене. И потље, треба руководиоц рада у сектору од центра амо и изабраше мене, а за доњи дио села Петра Лубурића. Дали су ми коња, па сам јахо по пољу, облазио раднике.

Дван'естог фебруара - треба јечам да се сије! Почели орат', све неузорано било, те ори коњма. Дај: сиј кукуруз, сунцокрет, репу...

Добили смо наређење за оснивање задруга. Двадесет и четвртога априла четерес шесте основали смо задруге. Ми Невесињци основали смо задругу Невесињсиа пушка, по устанку 1875. године на Турке и нашијема који су први опалили пушку у њему. Билећани основаше Томановића задругу, Сточани Беловића задругу, Поповци Поповопољку задругу, а Мостарци нису шћели да се сложе па основаше двије: Вележ, и Неретву. Подијелише коње по задругама и ш њима смо радили све послове.


Ође смо оформили станицу милиције. Нашли смо доктора Бекера, Шваба, чувеног љекара. Им'о је, тада, свој ренген! Имали смо породилиште, бабицу, особље за станицу милиције; имали кудељару - друга била у Војводини по производњи и моди. Имали смо млин, и све занатлије. Све смо створили и оформили: шустере, шнајдере, сараче (да праве амове за коње), тишлере...

Пошље смо гатер, пилану, оформили. Имали школу и све што је требало! А данас, 2005, нема бабице ни у Паланци, а не у Гајдобри!

Радило се, што 'но кажу, дан-ноћ, и то све ручно (копало се, кудеља се косила српачом, репа се вадила вилама...). Вратило ик се доста, није могло живљет ође!

Сљедеће године, ујединиле се све задруге у Нову Војводину, која је до педесет и треће имала то име. Радило се у задрузи, па сваком једнако пиши надницу, и добром раднику и нејакоме. Али уведоше норме - прва, друга, трећа класа, па се по томе и плаћало. Задруга је имала 15 бригада, 14 радничкије и једну сточарску. Били смо подијељени у бригаде по улицама. Свака бигада је имала по пет запрега. Добивали смо жито, по члану 250 кила шенице. Дали су нам до два јутра башча подкућом и упољу. Давали би нам кукуруза за краве, и сламу, и то смо плаћали. Како је ко зарађив’о, тако је и плаћан на крају године! Потље није било куће да није имала краву. Па рани свиње, бикове, краве те товари на станици за Италију!

Ишла омладина и на изградње пруга, путева, градова, рудника. Ја сам 1949. отиш'о са осамдесет и четверо из Гајдобре добровољно у Бор, у рудник. Отишли смо 27. децембра, радили смо два мјесеца и трин'ес дана; били смо у Бачкопаланачкој бригади. Имо сам њемачки официрски шињел, добар, постављен, и за то вријеме нијесам га ни трипут скинуо. Мраз, мећаве... 'Рана никаква. Да нијесмо од куће примали пакете, не би се могло издржат'! Препатили, вањ тако! Бјеше и' маса из наше улице, а сад смо живи још само Миро Миљуш и ја, а до неки дан бјеше и Вељко Вуковић. Са нама су били: Обрад Ивезић, Гојко Милановић, Милан Бабаљ, Манојло Голијанин, Илија Поповић, били и Настићи из Змајевске улице, Љубица Ивковић, Аница Јањића, удата за Бошка Вуковића, Обрад Ђерић...

Други су били по пругама по Босни, једни градили Нови Београд и тако...


А, данас? Има ли 50 крава у цијелој Гајдобри? Не треба ми се ни питат - нема! И оклен ће бит добра држава? Ништа! Ни бабице, ни ђеце, ни занатлија, ни крава, ни свиња - ништа нема! Вазда је било: Богат сељак - богата држава, сирома сељак – сирота држава!

А свуђе сам био и свашта сам радио, историју би имо причат да сте шћели назад 15 година!

Заборавик ти ово рећ'. Кад смо дошли, Невесињска улица се звала Кумановска, Дучићева би Александрова (ђе су Билећани), и још ове двије: Маријина, према Новој Гајдобри (ђе су Мостарци) и Петрова (ђе су Сточани). Не знам, богами, како се зваше Сутјеска; али ту распоредише Поповце!



(Забележила Мирјана Кљакић на светог Луку 2005.)
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #2 послато: Јул 29, 2020, 09:47:59 поподне »
(... наставак)



А терет је силан ови народ претурио! Рекоше, не треба ништа носит'! Изашле Швабе и све има. Ја сам нов новцат шпорет оставио на Удрежњу, а ође сам се о јаду забавио да угријем ђеци. Мучили смо се, 'одали свакуд, тражи какав пле' и Душан Радовановић ми направи одличан шпорет, да се море скуват и угријат'.

Кад смо дошли, 'ранили смо се с казана и мислили да се више никад нећемо собом 'ранит'. У задрузи је војска имала казане и тамо се кувало. Те иди од куће, те донеси 'рану. Убрзо, давали су н'акву таблицу за следовања по члановима.


Нашли смо кукуруз необран. Те, читаву зиму омладина брала ручно и смјешћавала по кућама.

Дође да се одреди пет чланова за Срески одбор у Бачкој Паланци, те на конференцији, ено ђе гвожђара би, изабраше: Милутина Брстину, Илију Штрпца (испред Босанаца), Бобака из Зеленгоре (испред Словака), Риста Појужину и мене. И потље, треба руководиоц рада у сектору од центра амо и изабраше мене, а за доњи дио села Петра Лубурића. Дали су ми коња, па сам јахо по пољу, облазио раднике.

Дван'естог фебруара - треба јечам да се сије! Почели орат', све неузорано било, те ори коњма. Дај: сиј кукуруз, сунцокрет, репу...

Добили смо наређење за оснивање задруга. Двадесет и четвртога априла четерес шесте основали смо задруге. Ми Невесињци основали смо задругу Невесињсиа пушка, по устанку 1875. године на Турке и нашијема који су први опалили пушку у њему. Билећани основаше Томановића задругу, Сточани Беловића задругу, Поповци Поповопољку задругу, а Мостарци нису шћели да се сложе па основаше двије: Вележ, и Неретву. Подијелише коње по задругама и ш њима смо радили све послове.


Ође смо оформили станицу милиције. Нашли смо доктора Бекера, Шваба, чувеног љекара. Им'о је, тада, свој ренген! Имали смо породилиште, бабицу, особље за станицу милиције; имали кудељару - друга била у Војводини по производњи и моди. Имали смо млин, и све занатлије. Све смо створили и оформили: шустере, шнајдере, сараче (да праве амове за коње), тишлере...

Пошље смо гатер, пилану, оформили. Имали школу и све што је требало! А данас, 2005, нема бабице ни у Паланци, а не у Гајдобри!

Радило се, што 'но кажу, дан-ноћ, и то све ручно (копало се, кудеља се косила српачом, репа се вадила вилама...). Вратило ик се доста, није могло живљет ође!

Сљедеће године, ујединиле се све задруге у Нову Војводину, која је до педесет и треће имала то име. Радило се у задрузи, па сваком једнако пиши надницу, и добром раднику и нејакоме. Али уведоше норме - прва, друга, трећа класа, па се по томе и плаћало. Задруга је имала 15 бригада, 14 радничкије и једну сточарску. Били смо подијељени у бригаде по улицама. Свака бигада је имала по пет запрега. Добивали смо жито, по члану 250 кила шенице. Дали су нам до два јутра башча подкућом и упољу. Давали би нам кукуруза за краве, и сламу, и то смо плаћали. Како је ко зарађив’о, тако је и плаћан на крају године! Потље није било куће да није имала краву. Па рани свиње, бикове, краве те товари на станици за Италију!

Ишла омладина и на изградње пруга, путева, градова, рудника. Ја сам 1949. отиш'о са осамдесет и четверо из Гајдобре добровољно у Бор, у рудник. Отишли смо 27. децембра, радили смо два мјесеца и трин'ес дана; били смо у Бачкопаланачкој бригади. Имо сам њемачки официрски шињел, добар, постављен, и за то вријеме нијесам га ни трипут скинуо. Мраз, мећаве... 'Рана никаква. Да нијесмо од куће примали пакете, не би се могло издржат'! Препатили, вањ тако! Бјеше и' маса из наше улице, а сад смо живи још само Миро Миљуш и ја, а до неки дан бјеше и Вељко Вуковић. Са нама су били: Обрад Ивезић, Гојко Милановић, Милан Бабаљ, Манојло Голијанин, Илија Поповић, били и Настићи из Змајевске улице, Љубица Ивковић, Аница Јањића, удата за Бошка Вуковића, Обрад Ђерић...

Други су били по пругама по Босни, једни градили Нови Београд и тако...


А, данас? Има ли 50 крава у цијелој Гајдобри? Не треба ми се ни питат - нема! И оклен ће бит добра држава? Ништа! Ни бабице, ни ђеце, ни занатлија, ни крава, ни свиња - ништа нема! Вазда је било: Богат сељак - богата држава, сирома сељак – сирота држава!

А свуђе сам био и свашта сам радио, историју би имо причат да сте шћели назад 15 година!

Заборавик ти ово рећ'. Кад смо дошли, Невесињска улица се звала Кумановска, Дучићева би Александрова (ђе су Билећани), и још ове двије: Маријина, према Новој Гајдобри (ђе су Мостарци) и Петрова (ђе су Сточани). Не знам, богами, како се зваше Сутјеска; али ту распоредише Поповце!



(Забележила Мирјана Кљакић на светог Луку 2005.)

Подсети ме ова прича на покушај  мог покојног ђеда.Дошли су он и баба са троје ђеце после сила јада до Мраморка у Банату.Тако им одредили.Мучио се ђед цијелих дванаест дана воде да се напије.И тог дванастог дана баба ставила питу зељаницу на сто да се једе а он шутне ногом сто и питу,опсује све чега се мого сјетити у тренутку и каже баби:"Пакуј ђецу Милуша,сутра се враћамо...јебало их ово изобиље,не мош се воде напит ко чоек"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #3 послато: Јул 29, 2020, 10:09:29 поподне »
Ови моји су колонизовани у Бачку, у Савино Село (некадашња Торжа), и фино су се снашли. Добре швапске куће, земља коју мало ко обрађује...

А опет, сви су некако остали везани за Шекулар и имају сви ако не неку имовину, а оно блиску родбину тамо, па су мало тамо мало овамо...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #4 послато: Јул 29, 2020, 10:15:59 поподне »
Мени је сјајан онај део приче кад кажу "добро је, само кад није Банат".  ;D
У Банат се изгледа ишло по казни.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #5 послато: Јул 29, 2020, 11:15:10 поподне »
Мени је сјајан онај део приче кад кажу "добро је, само кад није Банат".  ;D
У Банат се изгледа ишло по казни.
То је и мени упало у око...Значи да су и пре пута знали где је боље, али ја не знам зашто је Бачка на "већој цени" од Баната...Мада и Чварков помиње Банат као "нешто испод нивоа Бачке", у шали наравно (вероватно интервојвођанско ривалство) :) Овако са стране, мени је Банат можда и најзанимљивији, најмистичнији, Бачка је многољуднија, Срем ми је "динарски" наспрам Бачке и Баната
« Последња измена: Јул 29, 2020, 11:24:19 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #6 послато: Јул 29, 2020, 11:37:57 поподне »
То је и мени упало у око...Значи да су и пре пута знали где је боље, али ја не знам зашто је Бачка на "већој цени" од Баната...Мада и Чварков помиње Банат као "нешто испод нивоа Бачке", у шали наравно (вероватно интервојвођанско ривалство) :) Овако са стране, мени је Банат можда и најзанимљивији, најмистичнији, Бачка је многољуднија, Срем ми је "динарски" наспрам Бачке и Баната

У Бачкој је земља свакако плоднија, климатски услови су вероватно бољи него у Банату и генерално се сматра богатијим крајем. Мада, ми Банаћани то никад не бисмо признали :). Има онај, што ти рече интерновојвођански бећарац: "Аој Бачко ала бих те пљачко, теби крао па Банату дао"  ;).
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #7 послато: Јул 30, 2020, 12:25:38 пре подне »
У Бачкој је земља свакако плоднија, климатски услови су вероватно бољи него у Банату и генерално се сматра богатијим крајем. Мада, ми Банаћани то никад не бисмо признали :). Има онај, што ти рече интерновојвођански бећарац: "Аој Бачко ала бих те пљачко, теби крао па Банату дао"  ;).
Moжда је Бачка развијенија, али по Банаћанима називају све Војвођане, они који нису одатле - Лале :)
« Последња измена: Јул 30, 2020, 12:29:44 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #8 послато: Јул 30, 2020, 12:56:55 поподне »
Да, то је због квалитета земљишта, Бачка (и онај мали део Барање што није остао у Мађарској) су у бившој Југославији имале најквалитетнију земљу, а сељаку је земља најважнија.



Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #9 послато: Јул 30, 2020, 04:21:51 поподне »
И моја породица је била колонизована у Бачкој, у Бачком Добром Селу. Ту су земљу добијали ови из Дурмиторског среза. Отишла је прабаба са троје деце, као жена палог борца. Отишли су у новембру '45 а вратили се у Црну Гору у септембру '48. Сво троје деце је у Бачкој прележало маларију а прабаба се јако разболела јер је дању радила на пољима а ноћу шила јер није могла као једина одрасла да заради довољно да би преживели. Из Бачке су понели један сандук жита, три крмаче, кучку Цану, једну козу и неколико перјаних јоргана које су затекли у швапској кући.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #10 послато: Јул 30, 2020, 04:42:50 поподне »
Моји су били колонизовали у Банатско Велико Село, али су се убрзо вратили у Босну јер прабаба није подносила климу, док је прадедин брат остао. А о квалитету климе и воде имале су прилику да се увере наредне генерације '95.  :)

А колонисти у Барањи су као пример тешког живота наводили да "и људи морају копати курузе" :)

Зна ли неко шта се дешавало са земљом колониста у завичају? Да ли су остајали власници па продавали/поклањали или су се одрицали па је држава делила/продавала?

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #11 послато: Јул 30, 2020, 05:11:44 поподне »
Моји су били колонизовали у Банатско Велико Село, али су се убрзо вратили у Босну јер прабаба није подносила климу, док је прадедин брат остао. А о квалитету климе и воде имале су прилику да се увере наредне генерације '95.  :)

А колонисти у Барањи су као пример тешког живота наводили да "и људи морају копати курузе" :)

Зна ли неко шта се дешавало са земљом колониста у завичају? Да ли су остајали власници па продавали/поклањали или су се одрицали па је држава делила/продавала?

Мислим да су се колонисти по аутоматизму одрицали имовине у завичају а њу је углавном онда откупљивала фамилија која је тамо остала.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #12 послато: Јул 30, 2020, 05:15:49 поподне »
Моји су били колонизовали у Банатско Велико Село
...

Твоји онда мора да су са потеза Бихаћ-Петровац-Дрвар.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #13 послато: Јул 30, 2020, 07:12:45 поподне »
Да, из Петровца су :) Велико Село је формирано од три немачка села Солтур, Свети Хуберт и Шарвалин, и у њих су насељени Петровчани, Дрварчани и Бихаћани, не знам тачно ко је у ком делу.

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #14 послато: Јул 30, 2020, 07:17:50 поподне »
Мислим да су се колонисти по аутоматизму одрицали имовине у завичају а њу је углавном онда откупљивала фамилија која је тамо остала.
Хмм, мислим да не. Многе породице које су колонизоване из мог села у Војводину и дан-данас имају куће и земљу у селу. Многи су 1970-их обновили старе куће или градили викендице. Али то су углавном примери где су читаве породице одлазиле. Вероватно ако је један брат остајао онда је њему припадало наследство брата који је напустио село. То би било логично.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #15 послато: Јул 30, 2020, 07:23:04 поподне »
Да, из Петровца су :) Велико Село је формирано од три немачка села Солтур, Свети Хуберт и Шарвалин, и у њих су насељени Петровчани, Дрварчани и Бихаћани, не знам тачно ко је у ком делу.

То село је занимљиво јер су у њему били насељени Французи из Алзаса и Лорене, који су се током 19. века германизовали. Солтур и Шарвалин су француски називи (Seultour, Charleville), док је Санкт Хуберт (Sankt Hubert) немачки.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #16 послато: Јул 30, 2020, 07:27:13 поподне »
Да, из Петровца су :) Велико Село је формирано од три немачка села Солтур, Свети Хуберт и Шарвалин, и у њих су насељени Петровчани, Дрварчани и Бихаћани, не знам тачно ко је у ком делу.

Био је и један мањи број породица из Босанске Посавине, тачније из Дервенте и околине. Крајишници су их звали "источњацима" и систематски шиканирали. Тај неки анимозитет између "праве Босне", тј. Крајишника, и "источњака" је у Банатском Великом Селу присутан у мањој мери чак и данас. 
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Vlax

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #17 послато: Јул 30, 2020, 08:08:26 поподне »
То село је занимљиво јер су у њему били насељени Французи из Алзаса и Лорене, који су се током 19. века германизовали. Солтур и Шарвалин су француски називи (Seultour, Charleville), док је Санкт Хуберт (Sankt Hubert) немачки.

Да, да, Французи су у питању, мрзило ме да напишем и то :D Долазили су половином деведесетих неки Французи у Село или Кикинду да сликају старе документе (матичне књиге, катастре... не знам тачно)

Био је и један мањи број породица из Босанске Посавине, тачније из Дервенте и околине. Крајишници су их звали "источњацима" и систематски шиканирали. Тај неки анимозитет између "праве Босне", тј. Крајишника, и "источњака" је у Банатском Великом Селу присутан у мањој мери чак и данас. 

Е то нисам знао, сад први пут чујем :)

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #18 послато: Јул 30, 2020, 08:16:00 поподне »
То село је занимљиво јер су у њему били насељени Французи из Алзаса и Лорене, који су се током 19. века германизовали. Солтур и Шарвалин су француски називи (Seultour, Charleville), док је Санкт Хуберт (Sankt Hubert) немачки.

Та некадашља села становници Б.В.С. данас називају реонима и зову их Хуберт, Шарловин и Солтур.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Колонизација Војводине након Другог светског рата
« Одговор #19 послато: Јул 30, 2020, 08:37:46 поподне »
Зна ли неко шта се дешавало са земљом колониста у завичају? Да ли су остајали власници па продавали/поклањали или су се одрицали па је држава делила/продавала?

Све је то, верујем, релативно, и зависи од случаја до случаја. Оно колико ја знам о мом племену, већина је задржала своје куће и имања. Нешто од имања (шуме, пашњаци, катуни) се и продавало да се има новца при пресељењу у нову средину. Али, мислим да су готово сви задржали куће.

Било је случајева и да се блиској фамилији поклањају имања. Али, остало је велике солидарности, па се и данас зна шта је коме припадало и иако садашњи житељи Шекулара користе имања некадашњих исељених власника, тачно се зна шта је чије и нико то не спори. Дакле, кад би сад потомак неког исељеника желео да се врати у Шекулар и подигне себи тамо неку викендицу, зна се где је било имање његовог претка.
"Наша мука ваља за причешћа"