Иначе, морам да приметим да "посавски" Малешевци, за разлику од својих "рођака" у матичној Херцеговини, имају неке особености попут вредности 15 на 19, затим 12 на 389i, 30 на 389ii и нешто повишеније вредности на маркерима 576 и 570. Кочић из Стричића код Бања Луке као да има некако "прелазан" хаплотип између ове две групе унутар истог рода, јер има вредност 16 на 19 и вредности на 576 и 570 које су у границама модала и те вредности га приближавају више Малешевцима у Херцеговини, међутим вредност 30 на 389ii свакако дели са фамилијама које су му географски ближе. Ово свакако није чудно када се узме у обзир да су Малешевци јако стари као род, да се први пут помињу у средњем веку, и да је могуће и да исељени Малешевци по западној Србији такође имају неке своје "особености" попут вредности 19 на 458 коју има Ђуровић из Дреноваца код Косјерића. Такође, може се већ сада извести закључак да су највероватније готово све породице на потезу Бања Лука - Модрича које славе Игњатијевдан I2-PH908.
Веома добра запажања. За сада, у зони између Врбаса и Босне, и Саве и Влашића, нисмо "уловили" ниједан G2a хаплотип код Игњатијевштака, сви су I2-PH908, и с обзиром на познату миграцију прије 500 година, вјероватно је "уплив" G2a у род Малешеваца настао након 16. вијека, можда чак тада, јер већ га имамо у миграцијама које су се десиле у Далмацију и Лику, гдје имамо Игњатијевштаке који су G2a.
Види се да у овој зони сви имају 15 на 19. Ово може значити да су сви до сада тестирани одавде имали заједничког претка уназад 500 година (Цвијановић и Томаш дефинитивно јесу), код којег се десила та мутација, или можда нисмо нашли никога у Херцеговини (код необјављених резултата сви су 16) са том вриједношћу. Вријеме ће показати.
Оно што је сигурно: бацати шаргију и фатати се гусала! :-)