Поријекло Срба Вуковара и околине

Порекло становништва > Хрватска - Република Српска Крајина

<< < (2/3) > >>

drajver:

--- Цитат: Милош Новембар 26, 2021, 10:39:08 пре подне ---Одатле она парола: Осијек никад неће бити Осек.

--- Крај цитата ---

Претпостављам да је на подручју источне Славоније и Војводине постојала једна српска трговачка класа у градовима (у којој је вјероватно био и солидан број Цинцара),а чији је "службени језик" био екавски. Та класа је формирала и своју специфичну културу. Осијек или Осек је једноставно био дио тог свијета.

drajver:
Етничко и језичко стање у насељима у источној Славонији прије слома турске власти тј. око 1680. године. Извор: Стјепан Павичић, Подријетло хрватских и српских насеља и говора у Славонији.

Карта је прилично лоше резолуције. Углавном, жуто су католици Славонци, црвено су Срби, браон су Мађари, плаво су муслимани и Турци.

Као што се може видјети, српска ијекавска насеља, сјеверно од Вуковара била су одвојена од српских екавских насеља у Срему појасом католичких икавских насеља.

drajver:
Ако посматрамо овај прилично компактан блок српских села око Вуковара у периоду турске власти, поставља се питање шта је било са српским становништвом тог краја након 1690.године. Попис из 1698. године донекле приказује стање. Не треба заборавити да је подручје Вуковара било прилично погођено ратовима 1680-тих и 1690-тих. Становништво се било покренуло са својих огњишта. Нека српска села су се сасвим угасила.

Међутим, већ тај први попис из 1698. године, након што се стање колико толико смирило, показује да је главнина српског становништва остала на том подручју, некад у истим селима,а некад у сусједним селима. Попис показује да правих презимена има веома мало, а да се умјесто презимена користе топоними (па имамо Клишанин, Тењанац, Трпињанин, Бршадинац и сл.). Међутим, управо ова употреба топонима је корисна да се види какво је поријекло тог становништва.

Значи, неки Срби су остали на својим огњиштима, а неки су се само преселили из оближњих напуштених насеља. Међутим, било је и досељеника. Презимена у облику топонима, опет дају информацију одакле се становништво досељавало, па имамо веома честа "презимена": Бошњак, Мачванин, Бачванин, и нешто рјеђе Херцеговац. Претпостављам да су то биле досељеничке струје које су тад улазиле на вуковарско подручје, али оне нису биле доминантне. Насеља су углавном остала ијекавска, једино тамо гдје су се екавци досељавали у потпуно пуста мјеста (Негославци, Маринци, Петровци) насеља су постајала екавска.

drajver:
На пројекту нема пуно тестираних са овог подручја:

Гајдашевић, Никољдан, Тења, Осијек, I2-PH908, пописани у Тењи још 1736. године
Јоановић, Стевањдан, Доњи Град, Осијек, I2-PH908, ово би требала бити стара осјечка породица из 18. вијека
Магараш, Стевањдан, Габош, Маркушица, E-V13
Татомировић, Јовањдан, Трпиња, I2-PH908, породица у Трпињи сигурно од половине 18. вијека
Шимић, Лазарева Субота, Мирковци, Винковци, I2-PH908
Симеоновић, Мратиндан, Маринци, Нуштар, I2-PH908

Сви сем једног су I2-PH908.

Небојша:

--- Цитат: drajver Новембар 26, 2021, 03:25:28 поподне ---На пројекту нема пуно тестираних са овог подручја:

Гајдашевић, Никољдан, Тења, Осијек, I2-PH908, пописани у Тењи још 1736. године
Јоановић, Стевањдан, Доњи Град, Осијек, I2-PH908, ово би требала бити стара осјечка породица из 18. вијека
Магараш, Стевањдан, Габош, Маркушица, E-V13
Татомировић, Јовањдан, Трпиња, I2-PH908, породица у Трпињи сигурно од половине 18. вијека
Шимић, Лазарева Субота, Мирковци, Винковци, I2-PH908
Симеоновић, Мратиндан, Маринци, Нуштар, I2-PH908

Сви сем једног су I2-PH908.

--- Крај цитата ---

Додаћу и неке са 23andMe:

Прокић, Пантелијевдан, Трпиња, I2-M423
Литобац, слава?, Источна Славонија/Западни Срем, I2-M423
Андријин, слава?, Бијело Брдо, Ердут, I2-S17250
Пешут, Јовањдан, Борово, I2-Z17855 (вероватно постоји веза са личким Пешутима)
Добријевић, Србин?, Осијек, N-P189.2
Стојаковић, Никољдан, Бијело Брдо, Ердут, J1-CTS5368 (каснији досељеници из Босанске Крупе)

Иако је мало резултата, на основу ово тестираних, стиче се утисак да ће I2-Y3120 бити натпросечно заступљена код Срба из тих крајева.

Навигација