Племена у Македонији

Порекло становништва > Македонија

<< < (3/4) > >>

Милан Петровић:

--- Цитат: Драган Обреновић Октобар 18, 2021, 08:08:31 поподне ---Књига је доступна у дигиталној библиотеци друштва "Порекло" (наравно ако сте члан).

http://biblioteka.poreklo.rs:8080/ResCarta/jsp/RcWebImageViewer.jsp?doc_id=1982d8eb-f046-4123-ad79-a506588c89f0/00000001/00000001/00002798

--- Крај цитата ---
Нисам тренутно, али видим да ћу морати опет да будем. Хвала!

Деспотовски:
На основу досадашњих извора помињу се следећа племена:

Пулевци/ Пуливаковци/ Пољанићи/ Белци/ Велегезити/ Велогезити

Мрвенци/ Мрвци/ Мрваци

Сагудати/ Вановци/Бандовци/ Кратовци

Пејанци/ Пијанци/ Пеони/ Пеонци?

Боји/ Бојки/ Бојковци/Војиновићи

Брсјаци/ Березити/ Верезити/ Берзити

Мијаци

Струмљани/ Струмњани

Пољани

Копановци

Бабуни

Дабран

Кецкари

Језерци/Језерити

Сираковци

Аризвановци

Шопи/ Шопови

Помаци

Милинги

Драговити

Вајунити

Ринхини

Смољани

Сакулати

Белезићи

Рјаздани

Поред истраживање додатних извора требало би на основу тога које географске области насељавају горе поменута племена да се види која су иста, а имају више имена.

Деспотовски:
Докле ce, y свима осталим југословенским земљама, чувају, још и данас, било остаци старе деобе на племена, било чак и племенске организације, било свеже успомене на њих, било обичаји, који ce односе на племе, братство и породицу, дотле je све то y Бугарској, рано, и без трага, ишчезло. Докле ce од племена, y Бугарској, нису ни имена очувала, дотле су, y Македоннји, као и y другим југосло-
венским земљама, племена живела, не само y старини1), него живе и до данас.2) Разлику између Бугарске и Македоније, y том погледу, истакао je, још 1848 године, руски научник В. Григорович. Пошто je навео имена данашњих племена y Македонији, он вели да Бугари „немају племенских назива".3) Бугарски писац В. Кнчов такође тврди да „je изгубљена стара племенска деоба међу Бугарима“ али да јој ce траг очувао y Македонији.1)

1) 0 словенским племенима y Македонији после досељења Јужних Словена y њу види: Б. Прокић, Постанак једне словенске царевине y Македонији (Глас Српске Краљевске Академије, књига LXXVI. стр. 294—-297). Ту су, по византијским
изворима, наведена ова имена словенских племена y Македонији; Брсјаци, Драговићи, Сагудати, Велегостићи, Војинићи, Ринхини, Струмљани, Смољани.

2) Данас ce још тачно знају области протезања ових племена y Македонији; Брсјаци, Мрваци, Шопови, Поливаци, Бабуни, Кецкари, Мијаци (В. Григорорич,, Очеркк путеше cmeiû no eeponeücKoü Турцш, Казан. 1848 стр, 196).

3) В. ГригоровиБ, Очеркг, стр. 196.

1) В. Кжнчов , Македонин, Ссфvn 1900, стр. 30.

http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00074_19290101|page:26|query:%D0%BC%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%86%D0%B8

Деспотовски:

--- Цитат ---Македонија се састоји из многих котлина, које су географске целине. Зато у Македонији има више обласних имена но и у
којој балканској земљи. Исто тако често се и народ појединих области зове по имену племена, чија се племенска организација изгубила. Тако су се сачувала племенска имена Брсјаци и Мијаци.

Брсјацима се зову словенски становници кичевске котлине; има их одсељених у Крушеву и у Горњој Преспи.

Мијацима се пазива становништво Мале Реке (села: Галичник, Лазаропоље, Тресонче, Селце, Росоки, Осој, Гари и Сушица) и околине (Горњи и Доњи Мелничани, Г. и Д. Косоврати). Има их одсељених у четири села у околини Дебра, затим у селу Евлофцу, у кичевској, и Смиљеву, у битољској области, напослетку у помињатим селима Папрадишту и Орешу у велешком крају.

Раније је изложено, да се Шоповима назива знатан део становништва скопске Старе Србије и северо-источне Македоније, а вероватно је и то назвање било првобитно племенско.

Изгледа да је сличног порекла и име Мрваци, како се назива већина словенског становништва у солунској, сереској и драмској области, све до Месте.

На Истоку од Месте су Помаци, и овде се под њима разумевају не само помухамедањени Словени (као обично), већ и Хришћани.

Изгледа да се Рупцима зове само оно доспатско словенско становннштво, које се бави или се бавило о рударству.
Кашто се групе македонског становништва зову по некој говорној особини или другој одлици. Такви су Пуливаковци, око горњег и средњег Галика, Ести у Жупи, на десној страни Црнога Дрима, јужно од Дебра, и Уљуфи у неким подримским селима (Стеблево, Гинец, Себиште и Борово). В л а х о в ц и м а се називају пословењене влашке групе и породице (на пр. у Куфалову).

Често су имена дата из подсмеха. Тако Прилепчани зову Мориховце торлацима у познатом смислу, кичевски Брсјаци сељаке прилепскога поља пурјацима, а кецкарима зову сељаке неких подримских дебарских села (Луково, Јабланица, Модрич и др.). Интересантно је да Словени зову грчко становништво између Сереза и Зиљахова дарнацима; иначе изгледа да македонски Грци немају других имена осим народнога.1

1 С. Верковић (Описаше бмта Болгарп. Москва 1868. с. 46.) саопштава и ова племенска имена македонских Словена: , и обележава њихово распрострањење.
--- Крај цитата ---

http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00048_19060101|page:22|query:%D0%BC%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%86%D0%B8

Деспотовски:

--- Цитат ---...у Македонији Словени, Брзјаци, Мијаци, Струмљани, Смољани, Сакулати, Драговићи, Рунхини
--- Крај цитата ---

http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00008_18860415|page:22|query:%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BC%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B8

--- Цитат ---Према критичкој историји та племенска свест више је била развијена у српских племена но у бугарских. Тако, данас се зна за некадања оделита српска племена: Дукљане, Требињане, Конављане, Морављане (или Моравце), Тимочане, Брсјаке (у данашњем Дебру, Поречу. Кичеву, у Битољско-прилепском пољу и око Велеса), Струмљане, Драговиће, (северно од Солуна), Велезиће, и др.
--- Крај цитата ---

http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00116_19060101|page:105|query:%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BC%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B5

--- Цитат ---За кратко време повргоше себи Бугари и словенска племена у Маћедонији (Струмљане, Друговиће, Брсјаке)...
--- Крај цитата ---

http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00048_19030401|page:175|query:%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BC%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B5

--- Цитат ---Када су Срби и Бугари
дошли на Балканско Полуострво, било је у Маћедонији и у пограничној Арбанији више старих словенских
племена: Драговићи међу Солуном и Веријом, Сакулати, Велесићи, Брсјаци, Струмљани на реци Струми и др. Од ових и данас живе некоја имена, нарочито пак имена двају главних племена, Брсјака и Мијака. Мијаци се пружају од Подримља до Бабуне Планине, (Дибрани управо Мијаци су), а име Брсјака истиснуло је скоро сва имена осталих словенских племена, тако да се данас Грејаци пружају до планине Шопа и до реке Струме. Код Брсјака опажа се у неколико утицај бугарштине од суседне Траћије, но за то нам се Мијаци показују сасвим као чисто српско племе.*)
*) Вредно је овде приметити, да и Брсјаци неће да су Бугари, но сматрају за велику увреду, када им се каже: ти си Шоп. јер Шоп у њих аначи права Бугарина.
--- Крај цитата ---

http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00042_19150605|page:1|query:%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BC%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B8

Навигација