Гостојић, Никољдан, Госпођинци, Жабаљ, E-V13>Z1057
По хаплотипу су тестираном најближи Хрњак из Крбавице код Коренице и двојица Станића (један из Бриња, други из Новог Сланкамена код Инђије, који је пореклом из Лике). Хаплотип Гостојића се од њихових хаплотипова разликује на маркерима DYS570 и YGATAH4, док са њима дели карактеристичну вредност маркера DYS390=25, као и још пар вредности маркера које одступају од модала гране V13. Заједно су сврстани у род Б у табели СДНКП.
Тестирани је навео да Гостојићи према предању потичу из Лике, одакле су се доселили у 18. или 19. веку. С обзиром да су му по хаплотипу најближи управо тестирани из Лике, ово предање је по свој прилици тачно.
Гостовићи из Бриња (слава Никољдан) су тестирани преко 23andMe и припадају хаплогрупи E-V13. С обзиром на поклапања, славу и презиме, биће да су ово лички Гостовићи пореклом.
У августу 1640. године харамбаша Иван Гостовић из Коренице јавља капетану Сењском барону Херберштајну, да се 44 кућа Кореничана желе доселити у хришћанство (Војну границу). Спомиње се Сењска Драга и пут од Сења до Бриња (Лопашић, Споменици II, стр. 235-237).
Године 1657. у попису плаћених војника Брињске чете пописани су Прерад Гостовић и Ратко Гостовић (Ивић, Миграције, стр. 176).
Није сасвим јасно у каквим су сродничким односима ова тројица горе наведених Гостовића, али генерацијски би Иван могао бити отац Прерада и/или Ратка. Иван Гостовић и Прерад Гостовић пописани су и у попису плаћених војника Брињске чете за 1652. годину.
Гостовићи су вероватно насељени у околину Бриња из Коренице између августа 1640. и маја 1642. године, јер тада барон И. Херберштајн у свом извештају ратном већу пише да су недавно насељени Срби у околину Бриња. А у мају 1645. године поверенство за разграничење Брињана и у околину Бриња насељених Срба, јавља да су 3. новембра 1644 одређене границе између њих.
