Вјера и култура Срба > Ствараоци

Порекло србских сликара

(1/10) > >>

Nebo:
Бранко Поповић (1882–1944) је велики србски сликар у периоду између светских ратова. Није толико познат јавности из разлога што је све до 1990-их било забрањено о њему писати у стручној литератури, те га тако нема ни у научним радовима из тог периода о нашој сликарској уметности.


Аутопортрет Бранка Поповића


О његовом раду нећу много, јер има доста тога данас да се нађе на мрежи. Више ћу о његовом животу, страдању и његовом пореклу.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE_%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_(%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%80)

Nebo:
Потичући из добростојеће и угледне ужичке породице, Бранко је дошао на школовање у Београд као 12-годишњи дечак. Завршио је Технички факултет, чији је био и декан у годинама пред и током Другог светског рата. Био је светски познат сликар. Борио се у балканским и у Првом светском рату, рањаван је, и стекао чин резервног потпуковника војске Краљевине Србије, касније и Југославије. Носилац је неколико ратних одликовања, међу којима и француске Легије части.

Био је члан Демократске странке, велики патриота, англофил и антикомуниста. Током окупације 1941-44, више пута је хапшен од стране немачких окупационих власти и саслушаван од злогласне немачке полиције. Иако је био антикомуниста, у више наврата је помагао својим студентима СКОЈ-евцима да побегну са факултета пред немачким рацијама. Међутим, и поред свега, за њега није било милости након ослобођења Београда октобра 1944. године. Одведен је и стрељан у Топчидеру, са још стотинама суграђана који су сметали комунистима. У суштини, иза његовог убиства и проглашења за „народног непријатеља“ крије се отимачина имовине и уметничког блага Бранка Поповића. Највероватније његови посмртни остаци почивају у заједничкој гробници у Манастиру Ваведења Пресвете Богородице на Сењаку.

Бранко Поповић је оженио Дивну Наумовић из угледне београдске породице цинцарског порекла, која је у Београд дошла средином 19. века. Њихово изворно презиме било је Науновић, по претку Науну, али су по доласку у Београд уписани као – Наумовић. Бранко и његова породица поседовали су две зграде у самом центру тадашњег Београда и веома вредан атеље у којем је сликар стварао. Био је међу првим Београђанима који је имао аутомобил. Важније од свега тога, био је веома угледан грађанин и пријатељ многих знаменитих Срба оног времена (поменућу само двојицу светитеља, оце Николаја Велимировића и Јустина Поповића). Бранко и Дивна су имали три сина: Симеона, Пријезду и Боривоја.

Након што је Бранко ухапшен и стрељан (без икаквог спроведеног поступка и пресуде; једини доказ о његовој судбини био је новински напис у „Политици“ новембра 1944. године), цела имовина његовој породици је одузета. Иако је најстарији син Симеон током рата био припадник СОПО (Српски омладински покрет отпора, који је током рата у Београду изводио диверзије против Немаца), понајвише је страдао средњи син Пријезда, који је због отвореног антикомунизма, дружења с „реакционарима“ и упорног доказивања да је његов отац неправедно убијен, хапшен више од 20 пута, од чега је у неколико наврата осуђиван на дуже затворске казне. Пријезда Поповић је и поред свега постао угледан београдски адвокат, светски познат због неких међународних кривичних поступака које је водио. Успео је да поврати део конфисковане имовине својих родитеља, а врхунац његове борбе била је пресуда којом је његов отац рехабилитован, 2007. године.

Nebo:
Поповићи од којих је Бранко Поповић, херцеговачког су порекла.

Родослов Поповића као најстаријег претка зна за Аћима (рођен око 1775). У златиборски крај се доселио његов ђед средином 18. века. Аћим је био свештеник, парох ужичко-чајетински, а након женине смрти се замонашио, добивши монашко име Герасим и био је једно време старешина Манастира Каран. По њему су потомци добили презиме Поповић (раније презиме не знају). Имао је синове Бранка и попа Владимира. Бранко (1806-1870) био је кмет ужички, близак књазу Михаилу. Бранков син Стојан (1841-1921) био је ужички индустријалац и једно време председник ужичке општине. Стојан је имао петоро деце (троје умрли као деца) од којих је најмлађи - сликар Бранко Поповић.

Слава ових ужичких Поповића је Ђурђиц.


Занимљиво је порекло Бранкове мајке Еуфимије, или Јефимије, зване Фема. Она је од Драгичевића из Осмака испод Мајевице, у североисточној Босни. Према њиховом родослову, потичу из Црмнице (Вир, данас Вирпазар), а као најстаријег претка кога знају наводе Павла Драгичевића (16-17. век). Следе пасови: Никола – Лазар – Никола – Драгач, који се одселио у мајевички крај. Од Драгачевог сина Јована је Фема, мајка Бранка Поповића.

Нисам нашао Драгичевиће у Црмници. Миљанићи наводе извесне Драгићевиће у црмничком племену Лимљани, али ни њих нисам нашао, барем не код Вукмановића у његовој „Црмници“.

Amicus:
Даница Масниковић, академски сликар



Рођена је 21. маја 1941. године у Брну – Република Чешка, где је завршила Вишу уметничку школу. Дипломирала је 1965. године на Факултету ликовних уметности у Београду , одсек графике, у класи професора Бошка Карановића. Постдипломске студије на истом факултету завршила 1967. године. Члан је УЛУС-а. Добитник је многобројних угледних награда. Слике, графике и цртеже излагала на преко 200 самосталних и колективних изложби у земљи и иностранству. Бави се цртежом, акварелом, сликом и графиком.Дела Данице Масниковић се налазе у колекцијама Народног музеја Београда, Музеја савремене уметности у Београду, Музеј града Београда, Народног музеја Крагујевац, Народног музеја Сремске Митровице.

Мени беше занимљиво презиме. Иако сам на прву помислио да је можда и пореклом Чехиња, биће да није, јер ово ретко презиме помиње се још 1832. године у Госпођинцима, у Бачкој. (в. Шајкашка - историја, св. II, стр. 194)

Ово презиме је забележено 1684. године и у Плочнику.

Свевлад:
Живко Стојсављевић (Бенковац 1900. - Београд 1978.)  https://sr.wikipedia.org/wiki/Живко_Стојсављевић



Стојсављевићи славе Аранђеловдан и требали би бити повезани са Родићима и Новаковићима (из Велике Попине https://sr.wikipedia.org/wiki/Велика_Попина#.D0.DF.D1.80.D0.B5.D0.B7.D0.B8.D0.BC.D0.B5.D0.BD.D0.B0), што значи I2-CTS10228.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна