Траг - корисне књиге, сајтови > Стари гробови

"Не тикај у ме!"

(1/3) > >>

Amicus:
Не знам колико сте упознати, верујем да у већини случајева јесте, али у неким земљама бивше Југославије, законски је прописано прекопавање гробаља и уништавање споменика на гробним местима, која више нико не посећује.

Оправдања, као и за све друго има, нису она толико ни непримерена, али неко ће ипак поставити питање етичности тога посла, а на крају крајева и питање уништавања својеврсног културног наслеђа, ето да кажемо простора где се то спроводи.

У последње време, медији су шарироко писали о таквој пракси у Хрватској, где се тај закон углавном примењивао на неким српским гробљима, где више није било плаћања годишње накнаде за искоришћења грбона места.

Својевремено, читао сам негде да су у Бањој Луци некој жени хтели да прекопају гроб да ли њеног сина или супруга, јер није платила дуже време ту годишњу накнаду, па је на крају око свега избио скандал.

Примери: Пакрац, Книн, БиХ

Дакле, јасно је свима нама да се градска гробља експресно пуне, да је традиција породичних гробница углавном замрла (па се за свакога копа посебно гробно место, а сам споменик заузме често и два места), али зар се оваквом праксом не обесмишљава подизање и самих споменика?

На страну, што се на тај начин затиру и писани трагови о становништву које је на том простору обитавало, и што ће по тој логици скоро сва српска гробља која су остала у крајевима одакле су Срби протерани, доћи у положај да буду прекопана.

Такође, треба рећи да је прекопавања гробаља било вероватно увек, мени је познато да су на неким гробљима где су моји сахрањивани, стари споменици (углавном порушени и оштећени) покупљени и закопани на једном месту у самом гробљу, али опет за то држах да су стари и већ пропали споменици.

Рецимо да су то неке моје импресије и размишљања, а волео бих да чујем и мишљење осталих родословаца, који сигурно знају о каквој се ствари ради.

p. s.
Наслов "Не тикај у ме!" позајмљен је са наших средњовековних споменика, и његова порука је јасна, али би можда њоме поново требало подсетити неке да размисле о том шта раде.

Дробњак:
Мислим да је то ужасна пракса. У мом граду, када се деси такав случај, тело есхумирају и сахране у заједничку гробницу на ивици гробља али колико сам сазнао то се врло ретко дешава. Мислим да ће се у будуће то чешће дешавати јер је од ове године уведена пракса да се годишња наканада не може плаћати у напред. Пре су људи били мирни јер плате за 20-30 година. Мислим да је то јако ружно. Код нас су сада почели да наплаћују и за старо гробље у ком се готово нико не сахрањује још од 1970, сем оних који имају породичне гробнице. Већина споменика на старом гробљу је с краја 19. и почетка 20. века. Један локални историчар је поставио питање управи гробља да ли ће есхумирати и Стевчу Михаиловића, пошто ни његови потомци не плаћају годишњу наканаду, тј. никада нису ни плаћали.


--- Цитат ---да је традиција породичних гробница углавном замрла
--- Крај цитата ---

Мислим да је то највише због тога јер је израда гробница јако скупа. Просечна гробница кошта око 3000 еура, а гробно место од 150 до 200 еура (вероватно је у великим градовима скупље).

Amicus:

--- Цитат: Дробњак  Јул 09, 2017, 12:52:28 поподне ---Мислим да је то ужасна пракса. У мом граду, када се деси такав случај, тело есхумирају и сахране у заједничку гробницу на ивици гробља али колико сам сазнао то се врло ретко дешава. Мислим да ће се у будуће то чешће дешавати јер је од ове године уведена пракса да се годишња наканада не може плаћати у напред. Пре су људи били мирни јер плате за 20-30 година. Мислим да је то јако ружно. Код нас су сада почели да наплаћују и за старо гробље у ком се готово нико не сахрањује још од 1970, сем оних који имају породичне гробнице. Већина споменика на старом гробљу је с краја 19. и почетка 20. века. Један локални историчар је поставио питање управи гробља да ли ће есхумирати и Стевчу Михаиловића, пошто ни његови потомци не плаћају годишњу наканаду, тј. никада нису ни плаћали.
--- Крај цитата ---

Наравно, кад помену старе споменике, моји рецимо плаћају места за моје наврбабу и наврдеду, који имају споменике из средине 19. века. Баба плаћа, да их не би прекопали... иначе, сами споменици су у савршеном стању, и то су они пободени, који не заузимају више простора од крста, када се пободе.


--- Цитат: Дробњак  Јул 09, 2017, 12:52:28 поподне ---Мислим да је то највише због тога јер је израда гробница јако скупа. Просечна гробница кошта око 3000 еура, а гробно место од 150 до 200 еура (вероватно је у великим градовима скупље).
--- Крај цитата ---

Да, али данас је врло мало обичних гробних места, такозваних хумки, већ се на земљу излије бетонски оквир, и на њега подигне споменик, који за две особе сигурно није испод 1200 евра. И кад се узме капацитет гробнице, а то је углавном за четворо, дођемо скоро на исту цифру, с најмање двоструком уштедом на простору.

Моји у Барањи рецимо имају гробницу у којој их ће их на крају бити осморо. Објективно гледано, она заузима простор три гробна места, када би се људи сахрањивали једно уз друго, а овако сви су на једном месту и под "једним" спомеником.

Бабин стриц је подигао на гробљу капелу, испод које је породична гробница, не знам тачно колики је капацитет, али веће је од ове наше. Просторно, тај објекат такође не заузима више од три обична места, истина, заузима још једно са улазом... али кад се гробница попуни, улаз се зазида, и "степениште" се ослобађа.

Бакс:
Ужасна ствар. Ја се грозим тога. Више ни она изрека "нека почива у миру" није тачна.

Не могу такве ствари да појмим. Вероватно зато што су моји сви сахрањени на селу па ми прекопавање гробова никад и није пало на памет.

Дробњак:
Што се тиче цена, нажалост добро сам упућен јер сам зимус имао смртни случај у породици. С тим што је покојни деда припремио гробно место, тј. озидао бетонски тротоар па нас то није коштало. И он је сахрањен на селу тако да се тамо ништа не плаћа. Што се тиче гробница оне нису обичај свуда. Изузетно ретко се налазе по централној Србији, готово само у градовима. По селима су почели да их зидају гастарбајтери у задње две-три деценије. А у Црној Гори колико знам породичне гробнице су доминантне, бар у овом старохерцеговачком делу Црне Горе. Негде их има и по дванаесторо унутар гробнице. У Дробњаку је чест случај да се премештају покојници, што је у Поморављу незамисливо. Моје село на пример, има три гробља и једно две-три гробнице по сред поља. Последње гробље је настало почетком '90-их када је неко преминуо усред зиме када је река била набујала и ниво воде је био пар метара изнад моста, па нису могли да пређу и сахранили су га на свом имању. Онда су после остали припадници братства полако почели да своје покојнике преносе на то место и тако је настало гробље. Пошто је било ближе и њиховим комшијама онда су и они пренели своје покојнике. Тако да сад на том гробљу има гробова Пејановића, Ђедовића и Јауковића, док се остала братства углавном сахрањују на сеоском гробљу.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна