Брсјаци

Порекло становништва > Македонија

Брсјаци

<< < (2/11) > >>

Kor:
Сада испадају она три речника која сам навео у пуној контрадикторности са овим другим?!?

А и добро се сећам да у тој дискусији ни речју није било поменуто никакво дрво.

Синиша Јерковић:
Неколико извода о Брсјацима из дјела Јована Цвијића Балканско полуострво.

"на исто тако оштре карактере изоловања и одвајања наиђе се у сливу Радике и Велике, у западној Македонији, у којима живе стара племена Мијаци и Брсјаци, сада без племенске организације."

"Али у почетку Средњега века, непосредно после словенске најезде на Полуострву, историски споменици помињу као племена Брсјаке, Драговиће и друге у сливу Вардара и Црнога Дрима. Име Брсјаци одржало се и до данас у западној Македонији."

"Ова је група у централној котлини западне Македоније, у битољско-прилепској котлини, и јако је утицала на становништво свих осталих котлина и долина ове области.
Северни део ове котлине, од Бакарног Гумна код Тополчана до Прилепа и Крушева, заузимају Словени који су припадали старом племену Брсјацима. Ово је племе захватало и жупе Железник и Пореч, а чини се, да су му припадали и словенски становници битољског поља, Пољани. Брсјаци су прешли и Бабуну и населили Богумилу, Нежилово и друга велика села велешке котлине, изузевши села Ореше и Папрадиште у којима су настањени Мијаци.
Ови Брсјаци, који су некада чинили јако племе, данас нису везани никаквом међусобном везом. Између њих су се увукли многобројни досељеници из Преспе, од Струге и Охрида, од Костура, и средње Арбаније, од Скадра итд... И само њихово име се са временом изгубило. Познате су само области у којима су седели. Тако сељаци из околине Прилепа и Крушева не знају да су Брсјаци. Неке су се групе чак тако јако развитком удаљиле, да оне из области Пореча и Богумила имају особине којима се знатно разликују од прилепских Брсјака. Ово је крајња фаза у распадању једнога племена.
У Брсјаке убрајамо Словене из битољске котлине, иако није поуздано, да су тога порекла, и исто тако становнике у долини Драгора, у Шемници, у Маријову и у јужним областима, око Острова и Сариђола."

"Док су битољско-прилепски Пољани и демирхисарски и поречки Брсјаци старо словенско становништво са врло мало туђих примеса и једва нешто дотакнути турско-источњачким утицајима, друкчијег су састава и расно мање чисти становници по странама котлине и у Драгору, Шемници и Маријову. Ове се групе осим тога разликују и између себе.

Мијаци се жене и удају само међусобно. Не зна се ни за један брак са Брсјацима који су у њихову суседству: у Копачу, Кичеву, итд. Сматрају их за људе просте, дивље, без укуса, и готово презриво рекну за њих и за њихове особине: Брсјачиште."

Из ових Цвијићевих написа јасно се види словенски карактер Брсјака и њихова подвојеност у односу на словенизиране Аромуне Мијаке.

Синиша Јерковић:
Један интересантан рад о Брсјацима из 1931. који се у пдф верзији може наћи овдје:

http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=100565

Ево и извода:

"Pleme Brsjaci došlo je na Balkansko poluostrvo za·jedno sa svima ostalim srpskim plemenima. Njega spominje još Konstantin Porphyrogenet u svome delu: De administrando imperio. Brsjaci se naseljavaju u okolini Soluna još u VIlI. stoleću i stvaraju tamo naseobinu Srbiju. Ostaci te naseobine vide se po varoši Srbici, danas Selfidži ili Servia, na reci Bistrici. Ali Brsjaci, posle uzaludnih pokušaja da zauzmu Solun, povlače se ka severu i nastanjuju se između Bitolja i Ohrida. Bizantinski pisci pišu:
Berezitaos, Berzitas, jer ne mogu da transkribuju naše samoglasno r.
To isto čine i drugi slovenski pisci, koji nemaju takvo r, recima Rusi
pišu; Borsjaci, Bursjaci, Bersjaci.

Pitanje je sada, jesu li današnji Brsjaci potomci tih starih Brsjaka? Radi rešenja ovoga pitanja obilazio sam skoro tri meseca oblasti u kojima su danas naseljeni najčistiji Brsjaoi. I evo do kojih sam rezultata došao:
Ime Brsjak i Brsjaci(za žene Brsjačka i Brsjački) dolazi od složene reči brst+jadci (oni k,oji jedu hrst, koji brste). Kako su Brsjaci u isto vreme i zemljoradnici i stočari te kako su imali velika stada koza, oni su svoja stada vodili po šumama i tamo su sekli grane da bi im kozebrstile. To su činili naročita u proleće. I danas Brsjaci »kase šumu«, teprave lisnike za zimu. Mogu se danas videti čitave padine, gde je šuma »pokošena« te liči na pokošenu livadu. Naročito tako »kose« neke vrste cerovog i rastovog drveća: lapar, blagunj i dr. Brsjaci se dalje i danas često susreću po šumama i putevima sa prikačenam sekirom 'o ruci. Tom sekirom on krči šumu, pravi brst za koze i brani se od divljači. Prema tome ime im dolazi od načina ishrane njihave stoke. Neki hoće da' kažu da su čak i ljudi u gladnim godinama jeli brst.
Po Miklošiću ime im dolazi od reči breza= betula, lit. beržas, lit. berze; u sl.
breza = vaeea maeulis, sparsa, brezast. Po svemu prvo zanimanje - stočarstvo.

Mijaci kažu za Brsjake da su jako prosti. Oni kažu: "Prost kao Brsjak ili "ovo je brsjačka rabota«. Brsjaci, se smatraju kao jaki i radeni ljudi. Oni nisu tako okretni kao Mijaci, ali su izdržljivi i od reči. Inače Brsjaci su jako veseli ljudi i održavaju svoje stare običaje.

Po psihičkim osobinama Brsjaci čine sastavni deo violentnog dinarskog psihičkog tipa. To dokazuju, pored ostaloga, i svojim mnogobrojnim pobunama.

Po telesnim ·osobinama možemo da zapazimo u glavnome tri tipa:jedan pravi dinarski čovek i njemu pripada starinci Brsjaci."

Kyrios:

--- Цитат: Kor Фебруар 24, 2013, 12:15:47 поподне ---Сада испадају она три речника која сам навео у пуној контрадикторности са овим другим?!?

А и добро се сећам да у тој дискусији ни речју није било поменуто никакво дрво.

--- Крај цитата ---

Нисам сигуран да су у контрадикцији. Јеси ли тамо тражио и "берест"? А и то што ти дискутанти нису чули за "берест" ме не чуди, ако је то код њих архаизам и ако се више користи "вяз">

Voljen od Boga:

Берзитите, како и најголем број од словенските племиња кои ја населиле тероторијата на регионот Македонија припаѓаат на јужната словенска група тнр. Склавини. Баварскиот географ Geographus Bavarus од 9. век ги забележува Берзитите/Верзитите како Vereziti и ги населувале областите на денешна источна Германија, западна Чешка и југозападна Полска, поточно меѓу градовите Бауцен — Ерфурт — Прага — Краков. Во 9. век Берзитите сеуште постоеле како засебен етнос во централна Европа и таму имале 10 градови (Verizane ciuitates X). Еден дел од племето се населил во градот Брест во Белорусија, а друг дел, наречен Брсјаци, заминал кон југ, на Балканот. Затоа, и ден денес, луѓето кои живеат во околината на Демир Хисар и делови од Кичевско, Охридско и Велешко се наречени Брсјаци, а и голем дел на битолчани, поради доселувањето од демирхисарско.
https://www.euratlas.net/history/europe/700/entity_182.html

Јако би ми занимљиво било које хаплогрупе су нам донијели Берзити на Балкан.

Навигација