Културна дешавања која не смете пропустити

Вјера и култура Срба > Културно наслеђе

<< < (44/49) > >>

Јовица Кртинић:
Представљање књиге "Колонизација војвођанских области (1921-1941) у среду, 23. новембра 2022. од 19 часова у Матици српској у Новом Саду:

https://www.maticasrpska.org.rs/en/predstavae-kige-kolonizatsia-vovoanskikh-oblasti-1921-1941-23-11-2022-u-19h/

CosicZ:
https://vracart.org/portfolio/narodnenosnje/

--- Цитат ---Izložba nošnji, nakita i oglavlja Srba na tlu Balkanskog poluostrva, izrađena u saradnji sa Ministarstvom Kulture i Informisanja, se sastoji od 30 eksponata dimenzija 2×1 metra.

Dva eksponata su iskorišćena za uvod u izložbu na 26 eksponata su prikazane narodne nošnje Srba po regionima sa detaljima nošnje, na jednom eksponatu su prikazana oglavlja a na jednom nakit u Srpskim nošnjama.

Za izradu projekta i izložbu bili su oformljeni timi za fotografisanje eksponata, tim zadužen za stručnu izradu tekstualnog dela izložbe i tim za tehničku organizaciju i realizaciju projekta izložbe.

Stručni, tim sastavljen od etnologa, je napravio tekstove koji svojim sadržajem opisuju sve detalje vezane za odgovarajuće eksponate – nošnje,nakit i oglavlja,a koje im je dostavio tim zadužen za fotografisanje istih. Tim za tehničku organizaciju i realizaciju projekta je obrađeni materijal uobličio u digitalnu formu izradio izložbu i sajt www.narodnenosnjesrba.com i www.narodnenosnjesrba.rs. Klikom na odabrano područje (odabirom ikone) na sajtu pojavljuju se slike nošnji, nakita i oglavlja karakterističnih za to područje sa detaljnim opisom istih.

Ovakvim prikazom izložbe omogućava sa svakom pojedincu da se na veoma interesantan način detaljno upozna sa nošnjom, nakitom i oglavljima našeg naroda.

Udruženje “VračArt“ namerava da izložbu besplatno ustupa svim ustanovama kulture – kulturni centri, muzeji, domovi kulture, galerije, udruženja – kako u našoj zemlji tako i u dijaspori, koji su zainteresovani za jednu ovakvu postavku.
--- Крај цитата ---

https://vracar.rs/otvorena-izlozba-narodne-nosnje-srba/

--- Цитат ---„Изложбени простор Општине постоји са наменом да прикаже нешто најлепше што се ствара на Врачару и у Србији. Обилазећи музеје, приватне колекције, фолклорна друштва и друга места где се може наћи приказ како су изгледале народне ношње Срба у одређеном временском периоду Удружење ‘Врачарт’ сакупило је све информације о народној ношњи од давнина до данас, приказали су тренутак у времену, сваку мараму, ношњу једног краја, и нама је изузетно задовољство да су са приказивањем свог рада почели управо у нашој галерији. Успели су да свој рад представе и у дигиталној форми, те ће сва конзуларно-дипломатска представништва Србије користити дигитални приказ ове изложбе, како би представили део традиције нашег народа у свету. Ова изложба представља велику вредност, историју и културу нашег народа, и Градска општина Врачар је изузетно поносна што има прилику да сарађује са Иваном Пешукићем, професором Драмског факултета и уметничким директором Удружења и његовим тимом“, изјавио је први човек Градске општине Врачар академик проф. др Милан А. Недељковић.

У име Удружења „Врачарт“ обратио се уметнички директор и продуцент пројекта проф. Иван Пешукић, који се захвалио Градској општини Врачар и председнику Општине на подршци и сарадњи. „Са реализацијом пројекта почели смо пре три године када је Министарство културе и информисања подржало пројекат narodnenosnjesrba.com и narodnenosnjesrba.rs. , како би представили народне ношње Србима који живе у дијаспори, а амбасадама креирали материјал са којим ће промовисати српску културу. Један мој студент ми је рекао да су они представници генерације дигиталних Срба, те смо ми ‘старији’ осетили обавезу да им приближимо нашу традицију, да обиђемо целу бившу Југолавију, направимо преко 4.000 фотографија и поставимо дигитални сајт и највећу галерију српске народне ношње. Иза сваког костима налази се вез, најситнији вез и то по мом мишљењу представља дигитални код сваке народне ношње“, изјавио је проф. Иван Пешукић и захвалио се тиму којим је руководио: продуценту Милану Даутовићу, етнологу Ивану Терзићу, дизајнерима Бојани Ђуричић и Алекси Крстићу, аутору сајта Владимиру Брадићу, колористи Богдану Петровићу и фотографу Слободану Бугарчићу.
--- Крај цитата ---

CosicZ:
https://www.sanu.ac.rs/otvaranje-izlozbe-gracanica-sjaj-umetnosti-u-doba-kralja-milutina/

--- Цитат ---У среду, 21. децембра, у 19 сати, у Галерији САНУ биће отворена изложба „Грачаница: сјај уметности у доба краља Милутина“, ауторке Александре Давидов Темерински.

Изложба, која се реализује у организацији САНУ и Републичког завода за заштиту споменика културе – Београд, плод је обележавања два јубилеја. Недавно су окончани конзерваторски радови на целокупном зидном сликарству Грачанице (2010–2018), у организацији Републичког завода за заштиту споменика културе – Београд, институције која је 2022. године обележила 75 година рада. Она представља завршницу обележавања тог значајног јубилеја. Такође, 2021. године, навршило се пуних седам столећа од завршетка осликавања Грачанице и важне епохе српске средњовековне историје – четири деценије дуге владавине краља Милутина (1282–1321), који је преминуо ускоро по завршетку осликавања своје последње цркве. Тај велики јубилеј је представљао повод за првобитно планирани термин изложбе.

Будући да је естетске вредности архитектуре и сликарства Грачанице могуће представити само посредно, највећи део изложеног материјала чине принтови архитектуре и сликарства великих димензија уз допринос нових технологија. Представљање тродимензионалне архитектуре посебан је изазов, па ће видео-анимација изградње једне од најзначајнијих средњовековних задужбина омогућити посетиоцима да стекну увид у процес изградње, односно у елементе грађевине и њену конструкцију. Нешто касније дозидана спољна припрата приказана је сасвим сумарно, у складу са степеном очуваности њеног првобитног изгледа и њеним естетским дометима.

Када је реч о грачаничком сликарству из времена краља Милутина, иако околност да је реч о посредном представљању може изгледати као недостатак, оно се може испоставити и као предност будући да ће публика бити у прилици да из непосредне близине посматра композиције великих формата, недавно очишћеног и конзервираног живописа, у неким случајевима у размери 1:1.

Концепт изложбе подразумевао је представљање живописа према просторним целинама цркве: од припрате, коју је било могуће реконструисати у извесној мери, до наоса и олтарског простора, уз посебно осмишљену галерију „портрета“. Приликом избора композиција и појединачних фигура тежиште је било на најбоље очуваним, ликовно и историјски највреднијим композицијама и појединачним фигурама. Сагледавању целине сликаног ансамбла допринеће VR (virtual reality) презентација унутрашњости цркве, док су конзерваторски радови на сликарству илустровани документарним филмом.

Изложба је реализована уз покровитељство Министарства културе Републике Србије и Секретаријата за културу Града Београда.

Ауторка поставке је Борјана Шуваковић, графички дизајн потписује Зоран Бореновић, а аутор графичког решења пратећег каталогa je Мирослав Лазић.

Публика ће моћи да погледа изложбу у Галерији САНУ до 23. фебруара 2023. године.
--- Крај цитата ---

https://www.sanu.ac.rs/promocija-prevoda-knjige-srbija-njen-razvoj-i-napredak-u-sanitetu-sa-napomenama-o-celokupnom-sanitetskom-stanju-na-orijentu/

--- Цитат ---У петак, 23. децембара, у 13 сати, у Свечаној сали САНУ биће одржана промоција превода књиге „Србија, њен развој и напредак у санитету са напоменама о целокупном санитетском стању на Оријенту“, чији је аутор др Емерих П. Линденмајер. Књигу је са немачког превела Мерал Тарар Тутуш.

До 1859. године сви начелници српског војног и цивилног санитета пореклом су били страници. На том положају најдуже се задржао немачки лекар Емерих П. Линденмајер, који је најпре седам година руководио српским војним санитетом, а затим више од тринаест година и војним и цивилним санитетом. Своје двадесетогодишње искуство изнео је у књизи „Србија, њен развој и напредак у санитету са напоменама о целокупном санитетском стању на Оријенту“, објављеној у Темишвару, 1876. године. Српско лекарско друштво је недавно издало превод са немачког овог капиталног дела, које представља један од најзначајнијих извора за изучавање развоја српског војног и цивилног санитета у 19. веку. Будући да у нашој земљи постоји само један примерак ове књиге у оригиналу на немачком, који се налази под посебним мерама заштите, превод овог дела има велики значај за проучавање историје српске медицине, као и историје Србије у 19. веку.
--- Крај цитата ---

CosicZ:
http://www.narodnimuzej.rs/dogadjaj/razgovori-evolucija-hominina/

--- Цитат ---Разговори „Еволуција хоминина“
19. јануара u 18:00 - 19:00

Палеолит, који се често назива старије камено доба, представља најранији и најдужи период у развоју човека и његових предака и траје од пре 2.5 милиона година до пре 10.000 година. Овај дуги период обележиле су екстремне климатске промене, био-културна еволуција човека, проналазак ватре. Током последњe две деценије у Србији је откривен и истражен велики број палеолитских налазишта. Међу њима се посебно издвајају пећински комплекс Баланица код Сићева, где су нађени остаци плеистоценских хоминина. Новија истраживања палеолита у Србији омогућила су почетни увид у еволуцију човека и развој материјалне културе палеолитских заједница на Балкану.

О еволуцији хоминина говориће Бојана Михаиловић.
--- Крај цитата ---

CosicZ:
https://www.sanu.ac.rs/

--- Цитат ---ФЕБРУАР 2023.

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ
ИСТОРИЈСКА ЛЕКСИКОГРАФИЈА СРПСКОГ ЈЕЗИКА
Уредници: академик Јасмина Грковић-Мејџор
проф. др Исидора Бјелаковић
проф. др Марина Курешевић
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Среда, 22. фебруар, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду

КОМЕМОРАТИВНИ СКУП
СЕЋАЊЕ НА АКАДЕМИКА МИЛОВАНА ДАНОЈЛИЋА
Уторак, 21. фебруар, 12 сати
Свечана сала САНУ

ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ
Академске беседе. Књ. 3 / главни уредник Зоран Кнежевић ; уредник Миро Вуксановић. – Београд : САНУ, 2022
Приступна предавања дописних чланова. Књ. 2 / главни уредник Зоран Кнежевић ; уредник Миро Вуксановић. – Београд : САНУ, 2022
Библиографије чланова САНУ. Књ. 2 / главни уредник Зоран Кнежевић ; уредник Миро Вуксановић. – Београд : САНУ, 2022
Поздравна реч: академик Владимир С. Костић
Реч уредника: академик Миро Вуксановић
Реч захвалности: академик Владица Цветковић
дописни члан САНУ Слободан Шијан
Уторак, 7. фебруар, 13 сати
Свечана сала САНУ
*
ИЗДАЊА ИНСТИТУТА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК САНУ
Српски лексички фонд из угла полисемије : глаголи, именице, придеви / Наташа Миланов. – Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021
Рекламно-пропагандни жанр у српском политичком дискурсу / Светлана М. Слијепчевић Бјеливук. – Београд : Институт за српски језик САНУ, 2021
Језик и речник светог владике Николаја Велимировића : (диференцијални приступ) / Владан Јовановић. – Београд : Институт за српски језик САНУ, 2022
Говоре: проф. др Софија Милорадовић
др Наташа Вуловић Емонтс
проф. др Марина Николић
Уторак, 14. фебруар, 13 сати
Свечана сала САНУ
*
Српска енциклопедија / председник Уређивачког одбора Драган Станић. – Нови Сад : Матица српска ; Београд : САНУ: Завод за уџбенике, 2018/2021
Том 3. Kњ. 1, Г–Демографски преглед (2018)
Том 3. Kњ. 2, Демократија–Ђуша (2021)
Говоре: академик Владимир Кањух
академик Славенко Терзић
проф. др Драган Станић
Уторак, 28. фебруар, 13 сати
Свечана сала САНУ

ПРЕДСТАВЉАЊЕ РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА
ТЕРЕНСКИХ ИСТРАЖИВАЊА УСМЕНЕ ТРАДИЦИЈЕ
ЈУГОИСТОЧНЕ СРБИЈЕ 2022. ГОДИНЕ
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 28. фебруар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу

ПРЕДСТАВЉАЊЕ МОНОГРАФСКЕ СТУДИЈЕ
ТУРИСТИЧКА ВАЛОРИЗАЦИЈА И ПРАВНА ЗАШТИТА КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКИХ ВИЛА ВРЊАЧКЕ БАЊЕ
Учествују: академик Милош Ђуран
проф. др Биљана Петровић
проф. др Драго Цвијановић
проф. др Андреј Мићовић
проф. др Лела Ристић
ЦЕНТАР САНУ У КРАГУЈЕВЦУ
Уторак, 21. фебруар, 11 сати
Факултет за хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи
--- Крај цитата ---

Навигација