Вјера и култура Срба > Материјална културна баштина

Старо српско писано наслеђе

(1/2) > >>

Amicus:
На ЈуТуб каналу Образовно-научног програма РТС-а случајно нађох читав серијал емисија на тему старог српског писаног наслеђа. Делом се односи на рукописе који се чувају у земљи (Србији), а део који је расут по иностранству, што је мени још занимљивије (иако и ови код нас су врло вредни и доносе причу на коју нећете остати равнодушни).

Како сам информисан, учествују историчари књижевности Ирена Шпадијер, др Љиљана Јухас-Георгиевска, др Томислав Јовановић, историчар уметности др Даница Поповић и Раде Миљанић.

Уредник емисије и сценариста је Ивана Ковачевић, редитељ Драган Марковић.

Нека препорука је прича Рукописи у Словачкој:

https://www.youtube.com/v/35t4Lasc0hA

А томе можете придружити и Српски рукописи из Мађарске, Српски рукописи у Прагу, у понедељак је ишла епозода Тражи у писму традицију која такође завређује пажњу.

Синиша Јерковић:

--- Цитат: Amicus  Март 25, 2016, 08:22:18 поподне ---На ЈуТуб каналу Образовно-научног програма РТС-а случајно нађох читав серијал емисија на тему старог српског писаног наслеђа.

--- Крај цитата ---

Одличан је овај Јутјуб канал РТС-а, добар је и квалитет снимака. Недавно сам примјетио да доста добрих ствари, поготово из документарног програма може да се нађе.

vojislav.ananic:
Агенти европских сила су још готово пре два века водили битку за РУКОПИСЕ непроцењиве вредности из наших средњевековних манастира.

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:638188-POKUSAJ-OTIMACINE-Rat-spijuna-za-srpsku-bastinu

Небо_Сав:

--- Цитат: Синиша Јерковић  Март 25, 2016, 09:26:47 поподне ---Одличан је овај Јутјуб канал РТС-а, добар је и квалитет снимака. Недавно сам примјетио да доста добрих ствари, поготово из документарног програма може да се нађе.

--- Крај цитата ---

На овој страници се могу наћи емисије РТС о старом српском писаном наслеђу:

http://forum.krstarica.com/entry.php/42994-Staro-srpsko-pisano-nasleđe

Staro srpsko pisano nasleđe: Bratkov minej

utorak, 28. sep 2010, 22:40

Bratkov minej je redak primer knjige koju je ispisivalo više pisarskih ruku u različito vreme. Prvi zapisi na rukopisu datiraju još iz vremena sv. Save, a poslednji iz vremena kneževanja Stefana Lazarevića.

Kakav je bio odnos prema knjizi u srednjem veku? Gde i kako je nastajala? Čime se pisalo i ko su bili srednjovekovni pisari?

Najstariji mineji srpske redakcije imali su sudbinu većine knjiga ranog perioda naše pismenosti. Iz XII veka nije ostao nijedan, a iz XIII veka sačuvano je svega nekoliko primeraka. Među njima se izdvaja Bratkov minej, kao naš najstariji sačuvani minej.

O umetničkim i književnim dometima Bratkovog mineja, kada je napisan, gde se koristio, o sudbini rukopisa, mestu gde se danas čuva i rezultatima naučnih istraživanja govore: akademik Predrag Palavestra, istoričar književnosti dr Irena Špadijer, teolog dr Zoran Ranković, filolog dr Tatjana Subotin-Golubović i arheograf Milanka Ubiparip, u emisiji Bratkov minej u okviru serijala Staro srpsko pisano nasleđe.

Urednik emisije i scenarista: Ivana Kovačević

Reditelj: Dragan Marković
Staro srpsko pisano nasleđe: Srpski rukopisi iz Mađarske

ponedeljak, 26. avg 2013, 19:55

„Velika seoba Srba 1690. godine predstavljala je „prvorazrednu i sudbonosnu prekretnicu u duhovnom i kulturnom životu srpskog naroda."

Posebna pažnja dokumentarno-naučnog serijala „Staro srpsko pisano nasleđe" posvećena je sudbini srednjovekovnih rukopisa, odnosu prema knjizi u srednjem veku, istorijskim događajima i vladarima u vreme nastajanja rukopisa, mestu gde se danas čuvaju, rezultatima višedecenijskih istraživanja i značaju sačuvanih rukopisa koji su po mnogo čemu zaslužili da budu deo srpskog kulturnog nasleđa.

Govorni i pisani srpski jezik danas su dva ravnopravna vida komunikacije, ali u prošlosti je bilo drugačije. Postojala su dva pisma srpske srednjovekovne azbuke: glagoljica i ćirilica.

Književni i narodni jezik su se razlikovali, ali s vremenom, tokom svog razvoja, sve više su se međusobno prožimali. Na širenje svesti o značaju pisane reči i jezika veliki uticaj vršila su sačuvana dela srednjovekovne književnosti, povelje i drugi pravni dokumenti.

Srednjovekovna pismenost na našem području poistovećuje se sa crkvom, bogoslužbenim tekstovima, manastirskim skriptorijima i kancelarijama srednjovekovnih vladara i vlastelina. Nauka o jeziku otkriva nam mnogobrojna saznanja.

U emisiji "Traži u pismu tradiciju", u okviru serije "Staro srpsko pisano nasleđe" Redakcije naučnog programa, saznajemo kakvu je predstavu o važnosti pisane reči imao srednjovekovni čovek na našem tlu, kojim pismom su pisani najstariji slovenski spomenici pismenosti, koje su karakteristike staroslovenskog, srpskoslovenskog, crkvenoslovenskog ili ruskoslovenskog, slavenoserbskog jezika sve do reformi Vuka St. Karadžića i dr.

Urednik i scenarista: Ivana Kovačević
Montažer: Marko Dragojević
Realizacija: Marko Dragojević

Amicus:
Нађох на Матици српској препис повље краља Стефана Дабише жупану Вукмиру Семковић од 17. V 1395. године.

Доста је читко записана и лепо се даде читати. ;)

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна